Autor Tema: "Od Beča do Kavale preko šabačke mahale"  (Pročitano 494 puta)

0 člana i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže zorter

  • NF tim
  • *
    • Zorter
  • Brod tip: Kabinaš
  • Dužina: 8,5m
  • Lokacija: Šabac
  • MMSI: 912790007
  • Osp: UMČ
"Od Beča do Kavale preko šabačke mahale"
« poslato: 23. Januar. 2018. / 22:06:39 »
OD BEČA DO KAVALE PREKO ŠABAČKE MAHALE
6. oktobra 2014. mc bor   Ostavite komentar

Bor, 6. oktobar 2014.

Kako je poznati šabački motonautičar i plivački maratonac Ljuba Jeličić postao kapetan bečke lađatrske dive, jahte „Alisa“?

Piše Brana Filipović

Obrenovčanin Željko Vasić godinama je radio u Beču, tek nedavno je došlo vreme za penzionisanje i neizbežni povratak kući. Nostalgija je magično vukla u rodni kraj, ali su lekari prpeoručili strogo toplijju klimu. Rešio je, živahni Obrenovčanin, da se, umesto svoje plahovite i ćudljive Save, okrene – moru i južnijim lepotama. Da bi stigao do sunčane Grčke i kao sneg bele bajkovite Kavale, smislio je jedinstven poduhvat – kupiće manju lađu i sa bečkog pristaništa zaploviti ka Egeju. Za taj podvig, po međunarodnim propisima, trebao mu je kapetan, licencirani isnstruktor motonatuke. Setio se starog dobrog prijatelja, savskog vuka i dobričine, jugoslovsneskog motonautičkog prvaka, plivačkog maratonca sa pregršt domaćih i stranih odličja, Ljubomira Ljube Jeličića. Kupio je jedrilicu za najviše osam osoba od starog Bečlije koji je sa njom brodio obilazeći Balkan i Sredozemlje. Čuvao je taj slatki brodić kao oko u glavi. Kako i ne bi, ime mu je dao po svojoj voljenoj supruzi Alisi. Ni novi gazda, Željko Vasić neće menjati naziv staroj dami koja će tek pokazati vrline i istrajnost.

-Nisam ni seknud razmišljao. Reka, čamac i lađarski dani žive u mojim venama. Jeste, moja lađa je duplo manja, ali služi i sa njom sam prošao Dunav i Savu, stekao sam isksutvo i odvažnost, pa i hrabrost. Puno je na vodi prepreka i nepoznanica, ne može svako da se prihvati kormila. Zato je potrebno i znanje. Prvo smo se deset dana pripremali. U Beču nas je čeko prodavac „Alise“, 85-godišnji Johanson sa svojim prijateljem. Bila je to posada od četiri člana. „Alisa“ je stajala četri godine u dvorištu, nije se pomakla.Trebalo je svaki delić pregledati i – uploviti u nemirni Dunav – priča Jeličić objašnjavajući kako je reka u gornjem toku brza, nestašana. Slična je našoj Drini.

-Opasnosti vrebaju sa svijh strana, nastavlja naš sagvoronik. – Saobraćaj je gust kao na „Mostarskoj petlji“. Sa svih strana kruže turistički brodovi. Prave ogromne talase. „Alisu“ treba pravilno usmeriti. Iznenadne kvarove brzo smo otklanjali. Tri havarije. Bilo je naporno voziti danju. Noću smo žurili kako bi nadoknadili izgubljeno vreme u popravci motora. Pri noćnoj vožnji nema svetla, oči se naprežu, navikavaju se na mrak. Opasnost preti od neosvetljenih bova i ogromnih šlepova ostavaljenih na sred Dunava. Odjednom se, u pomračini, na 15, 20 metara pojavi ogromna grdosija. Samo nagli manevar spasava od najagoreg.

Ustajalo se u tri sata i kretalo dalje. Nadošla vlaga zaustavljala je dah. Svi su bili na oprezu. „Alisa“ je lagano klizila lepim plavim Dunavom, 100 do 130 kilometara na dan. Ljuba, kao u zanosu, ne prestaje da oslikava još jedno, ko zna koje po redu, rečno putešestvije:

– I sve se zaboravi jutarnjim izlaskom sunca. Zaboravimo surovost i snagu moćne reke koja kao da gleda da te slomi. Bajkovite obale, vojna utvrđavnja i prelepi zamkovi nižu se kao biseri. Svuda dunavci gde vekuje ptičije carstvo. Ribari na obalama neumorno pozdravljaju. Austrija ,Česka, Mađarska, Srbija. Promiču gradovi. Slikamo za uspomenu posadu preporođene „Alise“. Ulazimo u prevodnicu kod Bratislave. Jezero dugo 30 kilometara. Brana hidroelektrane zaustavlja ogromne talasem koji su sve veći kako se primičemo prevodnici. Postaju ogormni, morski. Kao da se Dunav naljutio što ga čovek i ovde ukroti. Iskazuje velika reka i bes i ponos. Konačno, odahnusmo u prevodnici. Kapije se zatvoriše, spustamo se niz penušave vale. Spopao me osećaj bežanja od razbesnelog Dunava. Nakon pola sata spuštamo se 18 metara niže i izlazimo u sasvim drugi Dunav, miran i pitom. Sunce polako zalazi na desnoj obali, tražimo bilo kakav pristan za noćenje. Naredni dan, pred sumrak, uplovismo u vode Budimpešte. Prestonica Mđaraske, gledana sa reke, pun je doživljaj. Ređaju se mostovi, svaki je istorija za sebe. Elitne građevine krase obale Dunava.

Jeličić, s oduševljenjem,opisuje i četvrti dan druženja sa „Alisom“… –      -Na 1.433. kilometru, pri ulasku u Srbiju, ugledasmo dve table sa zastavama. Uzeo sam aparat da fotografišem zastavu Srbije i – razaočarao se. Bila je to zastava Hrvatske. Rekoh Željku, naša je sigurno na desnoj obali. Nažalost, nije je ni tamo bilo. Obavljena je carinska kontrola u Bezdanu, vezali smo „Alisu“ uz šlep i otišli u čardu „Carina“ na čuveni riblji paprikaš. Čekala nas je, na našoj strani, ushićene i radosne, marina u Apatinu, jedna od najlepših na svim rekama, sa svetskim standardima. Našli smo se sa starim prijateljima, i proveli nezaboravno veče uz čuvene apatinske riblje specijalitete.

-Poslednjeg dana stižemo u Beogradu na ulazu u Savu. Ustajemo u tri ujutru. Dvanaest sati plovimo do Šapca, grada koji je nekda imao veliko pristanište, a lađa je svakodnevno plovila do Beograda i nazad. Na palubi su svirali čuveni Cicvarići i još probrani muzikanti kakve je samo odgajalo ovo podneblje. Čekaju nas prijatelji, otvara se šampanjac. Uveče, gde će, nego u mahalu (malu), na po jednu ljutu šljivku.

„Alisa“ se, posle decenijeskih plovidbi rekama i morima Evrope, srećno usidrila u šabačku staru Kapataniju. Za kratko, jer već za neki dan nastavlja put Grčke i mermerne bele golubice, egejskog gradića Kavale, drugog zavičaja Srbina Žaljka Vasića. Tamo je kupio kuću. Za mesec dana posada „Alise“, na čelu sa kapetanom Ljubom Jeličićem, preći će 3.000 kilometara Dunavom, Crnim, Mramornim i Egejskim morem. Dovoljno dugo za još jednu, nezaboravnu putopisnu razglednicu kakava se jedino događa ovim ljudima.

Izvorni tekst:

https://www.mc.kcbor.net/2014/10/06/od-beca-do-kavale-preko-sabacke-mahale/

Van mreže zorter

  • NF tim
  • *
    • Zorter
  • Brod tip: Kabinaš
  • Dužina: 8,5m
  • Lokacija: Šabac
  • MMSI: 912790007
  • Osp: UMČ
Odg: "Od Beča do Kavale preko šabačke mahale"
« Odgovor #1 poslato: 23. Januar. 2018. / 22:12:16 »
Pored ovih slika "pozajmljenih" sa izvornog linka biće i izvornih iz aparata našeg člana Ljuba015 čim ih preuzmem i prilagodim.
Deo ovih slika je i na forumu
http://www.nautickiforum.com/Forum/index.php?topic=1783.0

Van mreže zorter

  • NF tim
  • *
    • Zorter
  • Brod tip: Kabinaš
  • Dužina: 8,5m
  • Lokacija: Šabac
  • MMSI: 912790007
  • Osp: UMČ
Odg: "Od Beča do Kavale preko šabačke mahale"
« Odgovor #2 poslato: 23. Januar. 2018. / 22:19:50 »
...

Van mreže zorter

  • NF tim
  • *
    • Zorter
  • Brod tip: Kabinaš
  • Dužina: 8,5m
  • Lokacija: Šabac
  • MMSI: 912790007
  • Osp: UMČ
Odg: "Od Beča do Kavale preko šabačke mahale"
« Odgovor #3 poslato: 28. Januar. 2018. / 06:16:55 »
A ovako je bilo pred polazak ka Egejskom moru. Ispraćaj iz Šapca. wesdfvg jhgf

 

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika