Život na čamcu


Postovani Forumasi i Camdzije, 

logo

Imam zadovoljstvo da Vam opisem informativno deo mog zivota sa camcima na vodi. Predpostavljam da i Vi isto toliko volite reke i kanale, kao i ja, pa cete moju ljubav prema camcima i zivotu na vodi, razumeti i citajuci ove redove, setiti se svojih lepih dozivljaja na vodi. 

Jednom prilikom, popeo sam se sa svojim drugom na jos nedovrsenu Sevu-2 i rekao mu: "slusaj, ja kako se popnem na camac, osecam se sasvim drugacije, hocu reci, osecam se dobro". Na to ce moj drug:"ako je tako, onda se isplati svaki dinar, koji si dao i koji dajes za camac". I danas, kada mi je Seva-2 skoro gotova, mislim da je on duboko u pravu. 

Na vodi, na camcima sam bolje od 30 godina. Tacnije 35-ta tece. Kako vreme brzo prolazi ? A svega se secam, kao da je juce bilo. Secam se, kao mali sam obozavao da se vozim skelom. Prosto taj osecaj na skeli me je opcinio.. Kada se skela zaustavi u obalu, istrcavao sam bosonog na vreli pesak i cekao priliku da se opet popnem na skelu. Kada sam poodrastao, omiljena zabava mi je bila, da skacem sa skele u vodu u hodu i da se zatim pridrzavam za skelu plutajuci, dok me je voda prijatno masirala po telu. Moj prvi camac je bio "plastikaner" na pumpanje, sa pet komora i za dve osobe ( jedna odrasla i jedno dete ), kupljen od Cehoslovackih turista. Oni su u to vreme, kada su se vracali sa odmora, svu svoju kamp opremu rasprodavali. Sa tim camcem sam obozavao da plvim sa svojim vucjakom Reksom, koji mi legne preko nogu, a ja sa veslima upravljam i tako se spustamo niz Juznu Moravu, nekih osam kilometara. Zatim izadjemo na obalu, ja ispumpam camac, spakujem ga u torbu i na ledja, pa peske nazad kuci. Znao sam da ga napumpam i u dvoristu svoje kuce, sednem u njemu, odnosno legnem i zatvorenih ociju, mastam kako plovim, velikim rekama i kanalima.

1

Moj prvi camac i moji voljeni Ivana i Vlada, na plazi Verudela u Puli. 

Susret sa Savom i Dunavom, doziveo sam sa ushicenjem i zatim ploveci njima, ipak sam Dunav vise zavoleo. Dunav sam u pocetku pokoravao sa starom otvorenom sukljom, koju sam gurao jasenovom motkom po plicacima ispod visoke desne obale u rejonu 1181,5-og kilometra, ispod sportskog centra "13. maj", gde sam ziveo 5,5 godina. Pecao sam belu ribu na plovak, sa veoma dobrim drugom i prijateljem Bogdanom Nikolicem, nacelnikom u SSUP-u, koji me je naucio ne samo pecanju, vec i gradskom zivotu i radu sa ljudima. Ribari su nas sa motornim camcima, prevlacili cuge u razlive Beljarice na levoj obali u regionu 1182-og kilometra. Kupivsi polovnu belu cetvorku, bio sam presrecan i odmah sam otisao u brodarsku skolu, u Savskoj ulici, kupio knjige i posle izvesnog vremena, prijavio ispit za vozaca motornog camca. Polagao sam sest predmeta ispred tri komisije, a zatim i veslom vozio camac u zalivu Ade Ciganljije. Tako da sam u startu, naucen seo u camac sa motornim pogonom. Par godina, provodeci slobodno vreme sa sikljom i "tomos"-ovom cetvorkom po razlivima Beljarice, ostace mi u secanju za ceo zivot. Sve nauceno sa sikljom, u kasnijem periodu mi je veoma pomoglo. Od balansiranja u stojecem stavu na velikim talasima, do voznje po talasima i na jakom vetru. A usput sam naucio mnoge tajne razliva, meandera, orjentacije nocu po njima i reci i po magli, kao i otkrivanje na vreme plicaka itd itd. 

Sledeci camac je bio mali, ali prava "lepotica". Bilo je to glisersko, polukilbot korito izradjeno od mahagoni 12 milimetarskih dasaka, nitovanih bakarnim nitnama, sa kabinom i komandama ( plastificiranim sajlama ) za upravljanje motorom. Napravljen je u brodogradilistu Gdanjsk u Poljskoj. Naravno, ja sam ga kupio u polovnom stanju, ali sam radeci na njemu, sa ogromnom voljom, doveo ga do stanja, da kada sam plovio i zaustavljao se u gradovima na Dunavu, ljudi su prilazili i pitali, da li mogu da ga fotografisu, za uspomenu. Paluba, krov i krmeni deo, bio je sastavljen od mahagoni lajsni i lajsni belog jasena, naizmenicno, tako da je i taj detalj bio veoma lep. Kad se samo setim, sa koliko ljubavi i entuzijazma, sam radio na njemu. Slajfovao i lakirao mahagoni drvene povrsine, polirao mesingane detalje i rukohvate. Na jednoj regati "Ilustrovane", direktor regate Dule Milosavljevic, mi je rekao da planira, da u Backoj Palanci u Tikvari, proglasi malog "mahagonca", za najlepsi camac na regati. Namerno nisam hteo da prisustvujem tom proglasenju, da ne bih navuk'o ljubomoru drugih, a meni to nije znacilo nista. A na njemu sam imao sve sto mi je u tom periodu vremena bilo potrebno na camcu. Sigurno i dobro izlakirano korito, dvokomponentnim "imron" lakom, zasticeno "hempel"-ovom antivegetativnom farbom. Italijansko lepo kormilo i na komandama povezane dve nove "tomos"-ove cetvorke. Mali frizider od 34 litara, donesen iz Nemacke i koji je na plin radio besprekorno. Plinska boca od tri litra, sa dve ringle na stalcima ( Cehoslovacki komplet ), kao i za krevet vazdusni dusek, za dve osobe. Eho sonar ( u fitima ) nabavljen u Americi. Radio kasetofon stereo. Ruski mali televizor u crno beloj tehnici "Siljaris". Sirena vazdusno-rotaciona od policijskog "BMV" motora. Svetlo, maglenka zute boje, kao i gabaritna svetla i svetla u kabini i ispod tende za osvetlenje. Prenosna far-lampa je bila takodje od koristi. I sve je to opsluzivao akumulator od 64 Ah. 

Na zadnjem delu camca, mojim rukama napravljena rasklapajuca tenda sa aluminijumskim cevuma i lepim narandzastim plastificiranim platnom. Sklapala se i napred i nazad, zavisno od potreba. Zatvorena, veoma lepo je dihtovala i nije propustala vodu unutar camca. Prozorska okna sam fenom izlepio, a providne folije sam nabavio od "Pincgauera" iz Austrije. Tenda se zatvarala krupnim rajfeslusima i prohromskim drikerima. Ispod zatvorene tende, bilo je ugodno sedeti i u losim vremenskim uslovima. Na krmenom delu, nosaci mahagoni daske, na kojima su visile dve "tomos"-ove cetvorke, bili su napravljeni od dur-aluminijumskih profila, ostataka od aviona sa kojim je Vesna Vulovic pala nad Ceskom.

A bife sa izrezanim formama oblika flasa i izlakiranim u mahagoni boji, predstavljao je lep detalj, na lepom camcu. Sva prozorska okna su odradjena iz 8 milimetara klirita, mahagoni boje i oivicena sa aluminijumskim kockastim profilom. Montazni stocic od mahagoni spera, zbog oskudnog prostora, stajao je iznad frizidera i na njemu je kad god je bilo moguce, stajala mala stabilna vaza sa cvecem, a u sezoni sa obavezno belim lokvanjima. Nemacka kutija apoteke, sa obaveznim zavojima, gazama i dezinfekcionim sredstvima, lekovima protiv bolova, alergije, crevnim anomalijama, raznim kremama, mastima i gelovima protiv komaraca i obavezno dva "antiviperina"( protiv zmiskog ujeda ) koji se cuva u frizideru, a moze zatrebati meni ili bili kome u mojoj blizini, zlu ne trebalo. Sa uvek taze lekovima, svake godine, snabdevao me je Dr. Lazic, moj prijatelj. A stiftove i osigurace-rascepke, za cetvorke i desetke, uvek sam imao u vecoj kolicini i mnogo puta sam pomogao drugima, koji su po pravilu plovili bez njih, pa kad zatreba, nadju se u nevolji. 

Camac je imao gaz 18 cm (+- ) oprema, tako da je mogao da plovi u svaki razliv ili baru. A kad sam upoznao lepotu prirode u barama i razlivima, ostao sam njihov zarobljenik za sva vremena.

2
 
Fotografiju sam uradio "Soni"fotoaparatom. Ali lepotu ne mozes nadograditi. Sto je lepo, ostaje uvek lepo. 

3
 
A lokvanji su prica za sebe. 

4
 
Uvek, kad god je to bilo moguce, ulazio sam u razlive, da se umijem ili okupam. Naravno, bez sapuna i sampona. 

Ideja da kupim veci camac, rodila se u momentu kada sam, spremajuci se pred jednu regatu, ostao bez stana. Jer tako se prohtelo staroj pijanoj gazdarici. A da dobijem skoro stan, prosto je bilo nemoguce, jer se Stane Dolanc postarao da nas fond za stanove, premesti u fond za zajednicku potrosnju jedinica na Kosovu. I tako, ideja je zazivela, kao: "vezem se sa velikim camcem za Brankov most i stanujem u centru grada". Lepa sala, ali kroz par godina, mi se ukazala prilika da kupim polovnu ladju, vlasnistvo jednog Jevreja, koji se sa porodicom iseljavao u Australiju i ponudio mi svoju ladju ispod cene, ali novac odmah. Novca sam imao, ali ne dovoljno. Posao sam od rodjaka do rodjaka ( koji su inace imali ustedjevine ) i molio ih da mi pozajme izvesnu kolicinu novca na nedelju dana, uz kamatu. U to vreme je "Beobanka"davala kredit 2:1 i 3:1, ako se u banku prodaju devize. Planirao sam da podignem vise no sto mi je potrebno za ladju i da odmah vratim pozajmljeni novac. Svuda sam zakasnio: "eh, da si dosao juce", bili su odgovori, mada ih nisam bio zasluzio. Naprotiv, svima sam do tada pomagao u granicama moguceg. Na kraju, ali sam potrosio dosta vremena, nasao sam novac kod jednog "zelenasa", koji me je odrao, ali sam ipak nasao resenje. A u to vreme, kao da se neko zaverio protiv mene. Odem u banku sa zamenjenim dinarima u marke, kad od tog dana, banka je prekinula sa davanjem kredita. Sedim u banci i razmisljam sta da radim? Kad evo ti jednog iz grupe "Sedmorica mladih", a znali smo se iz Skadarlije i pita me sta sam se smrkao? Na kratko mu objasnim, o cemu se radi i zajedno udjemo kod direktora, koji mi je ipak podpisao kredit. Na salteru mi isplatise nekih 80 miliona, tadasnjih dinara, a ja sam prosto bio srecan, da cu ubuduce imati ladju, koju sam iz navike zvao camac.

5

Seva u prvoj varijanti posle farbanja i lakog remonta u marini "Zeleznicar" u Makisu. Mozda nije novim generacijama po ukusu, ali sigurnost i udobnost tog camca, pamticu zauvek. 

Ladja ili camac, sa kojim sam se ponovio, je u stvari motorni camac ( sa stabilnim motorom ) u veoma jadnom i zapustenom stanju. Prosto sam se pitao, kako je moguce da ljudi mogu tako da zapuste svoje stvari? Korito je "apatinac", 10,5 metara duzine i 2,85 metara sirine. Napravljen je od 5 mm debelog dekapiranog lima, prilicno iskorodiralog. Kabine su od camove lamperije, koja je prilicno istrulela i u kisnim uslovima, krov je propustao i sve je bilo mokro u camcu. U prednjem delu je velika terasa, prekrivena tendom, koja se snira kaisevima i veoma prljavo je izgledala. Medjutim, zasto sam se odlucio da bas taj camac kupim? Pre svega zbog relativno niske cene kostanja, a drugo zato sto su veoma kvalitetna: 1- korito i bez obzira sto je iskorodiralo, 5 mm debljine, posle peskiranja na belo i kvalitetne farbe, je ipak prava stvar. 2- Isto tako motor: original brodski "Perkins", sa "Parsonsovom" mehanickom kopcom i reduktorom 2;1 . 3- kao i originalni osovinski vod sa stativnom cevi i elisom 56 cm obima "Rikard Bencic" iz Rijeke.

Bila je kasna jesen kada sam ga doterao u marinu i vec sutradan se sa prijateljima organizovali da prespavamo na njemu. Bilo je veoma hladno, ali to nije bio razlog da se odustane od planirane namere. Izrezao sam otvor na tendi i provuko cunak, a u prednjem delu postavio naftaricu. Prvo smo kuvali rakiju, da bi se zagrejali, a zatim stavili da se kuva pasulj sa dimljenim rebarcima. I tako proveli noc, kujuci planove "ozbiljne plovidbe". A napolju se vatao led na metalnim povrsinama, a mi srecni sto nam se otvaraju mogucnosti novih dozivljaja. Eh, bila su to vremena.

6

Ja i Brada samnom na Sevi posle drugog remonta, lagano plovimo Dunavcem. 

Prema novoprispelom camcu sam imao, veoma ozbiljan odnos. Angazovao sam najbolje majstore ( Muta je bio glavni majstor i najbolji ribar na Savi ), prosirio nogostupe i podigao odgovarajuce ograde. Cak sam ogradu prilagodio svom novom ljubimcu Malisi. da ne ispadne sa camca, prilikom njegovog temperamentnog manevra po nogostupu. Zatim sam ispeskario ( na belo ) korito i ofarbao ga sa farbama dvokomponentnim, iz programa "Hempel-marine". Kabine sam preradio i opsio ih pocinkovanim limom ( nitovanjem i zatim lemljenjem ), a prednju terasu zatvorio sa Slovenackim mahagoni vodootpornim sperom. Na prozorima sam stavio staklo od 7 mm. a na terasnom delu klirit u boji. Unutrasnjost kabina, tapaciran i oblozen belim skajem i zutim platnom, pogodnim za tu namenu. U spavacoj sobi napravio nove lezajeve ( sundjer 12 sm. oblozen skajem ). Kuhinja je smestena iznad motora sa sudoperom ( tehnickom vodom iz rezervoara ), aspiratorom friziderom od 56 litara, plinskim sporetom sa plinskom rernom sa providnim vratima.

7 

I ja i Ljilja smo bili srecni, kada smo instalirali u Sevu plinski sporet sa plinskom rernom i to sa providnim vratima. 

Zamislite, negde u nekom kanalu, a u rerni se pece kolac sa visnjama ... ! 

WC je bio opremljen brodskom soljom i lavaboom. Prednja terasa ili dnevni deo, gde smo se najvise i zadrzavali, bio je sav u kombinaciji beli skaj i mahagoni izlakirani sper, a klupe tapacirane i veoma udobne za spavanje, a unutra su boksevi za cuvanje namirnica, bez mogucnosti prisustva "nezeljenih gostiju".

8 

Prednji deo iliti mesto gde se odvijao zivot na "Sevi" 

Od elektro opreme, imalo je pored gabaritnih svetala i jaka nocna bela svetla, a i dezurna slaba nocna u zelenoj boji. Instrument tabla izradjena od "vdo" instrumenata, bila je pored svoje funkcije i ukras na camcu.

9

Pored stereo muzike ( kvadrofonija ), plavog rotacionog svetla i original razglasa sa alarmnim sirenama i megafonom od 100w iz Americkog policijskog patrolnog auta, bio je namontiran i veliki, pokretni far od 100w, koji mi je mnogo puta pomogao u nocnim uslovima plovidbe.

12 1313

Eho sonar "Enterprajz" i besumni mini agregat "Honda" od 350w 220v, su bili od neprocenjive koristi. Sve to su opsluzivala dva akumulatora od po 180 Ah.
 

Citav krov je bila ujedno i terasa na kojoj se po potrebi postavljao sto sa stolicama i po potrebi i suncobran, ili lezaji za suncanje. A meni najdraze mesto je bila krmena platforma sa klupom i stocicem za kafenisanje, a ujedno i izuzetno mesto sa koga se pecala riba.

14

Posle kupovine i kapitalnog remonta, camas je dobio ime "Seva". Moja voljena Seva, kako sam je zvao. Ja i Ljilja smo na njoj proveli 17 godina, prelepog zivota, ploveci i druzeci se sa mnogim dobrim ljudima. Znate, na vodi se veoma retko srecu losi ljudi, ili bar ih je malo. A nas verni pratilac pas Malisa, proveo je punih 12 godina na Sevi sa nama, radujuci se i uzivajuci u lepom zivotu. Puno smo plovili. A kad nismo plovili, ziveli smo na Sevi, uzivajuci u lepim nocima na reci i budeci se iz snova u san jutra na reci. U Madjarsku po Tisi, plovili smo cetiri puta. Na Djerdap, do Kladova osam puta. Sve Banatske i Backe kanale oplovili vise puta. Savu, Moravu, Tamis, Tisu i Dravu nismo prominuli. Dunavce, meandre i razlive smo sa postovanjem posecivali. Boravili i kada smo plovili na daleke destinacije, uvek smo nasli vremena da ne prominemo tu jedinstvenu lepotu nasih lepih razliva. I svuda smo stekli prijatelje. Od ribara do Predsednika Drzave.

15 
Seva posle treceg i konacnog remonta, cun i Dunav. Sta vise reci? 


Jednom prilikom ( osamdesetih godina ), bio sam sa tadasnjim Predsednikom Predsednistva Jugoslavije, na nedeljni odmor u lovistu Karadjordjevo. Predsednik je tom prilikom ulovio sarana za gornju peraju. Ja sam primetio, da to i nije pravi ribolov. Jer u tom jezeru ima mnogo riba, kao u ribnjaku. Predsednik je na moj komentar, pitao sta predlazem. Naravno da sam predlozio, pravo pecanje na Dunavu. Predsednik se saglasio i vec sledeceg vikenda smo isplovili iz marine "Zeleznicar" sa Makisa na Sevi, put visoka obala na Beljarici na Dunavu. Sevu su tom prilikom pratila dva patrolna camca Recne policije. Pecanje uz dobar rostilj i bez protokolarno opustanje se zasvidjalo Predsedniku i u toku tog leta mi smo vise puta isplovljavali u istom sastavu, i na Savu na somcice kod Ostruznice i na Duboko itd. A u marini u Makisu, nas prijatelj, pukovnik JNA u penziji Vukadinovic, je jednom prilikom spremio riblju corbu i rucku u vrbaku i Predsednik se rado odazvao, kao i nekoliko clanova kluba.

16 

Kormilo kupljeno u Trstu. Blize ga nije bilo u to vreme. Fiksirano za reduktor, tako da se sa Sevom upravljalo prstom. 


Nekako u isto vreme, kada sam kupio Sevu, Muta ribar mi je u Makisu, napravio cun, savskog tipa od crnog bora, duzine 6 metara, sa 1,05 metara sirine i 40 santimetara visine stranice. A za njegov pogon sam kupio novu "cetvorku" Tomos-ovu, a posle par godina, dzonsona 9,9 KS.

17

Vrlo brzo sam i upoznao cari profesionalnog ribolova 


Mene profesionalni ribolov sa mrezama, nije interesovao kao finansijski boljitak, vec kao dozivljaj. Ne malo noci sam proveo u cunu, dozivljavajuci lepotu noci na vodi. Pored ribolova cun sam koristio i kao pomocni camac, ali i za rekreaciju. Sa cunom sam uvek odlazio na kupanje, jer mi je bio zgodan za ulazenje iz vode u cun.

18

Po nekada se voda nasla i u cunu, a onda sledi izbacivanje par stotina litara. To mu dodje kao rekreacija! 

Cun mi je sluzio i za odlazak na drugu obalu po drva, za pecanje u panjevima i posetu rukavaca, razliva i bara. Mnoge noci sam i proveo i prespavao u njemu, cuvajuci mreze. 

Ipak secam se jedne neprijatnosti, kada sam morao da naucim voznju cuna zavoznim veslom. Na vodi kod Lida, izbacio sam 50 metara povrsinske mreze i ucio da je "vozim" zategnutu, da je "zatvaram" i da joj menjam polozaj. da bih se uspesno bavio ribolovom, morao sam sve to da naucim. Ckalja ribar mi je samo jednom sve to pokazao i otis'o svojim poslom. A ja uporan. Celo pre podne sam se vrteo i mucio. Cak mi je i Ljilja savetovala da prestanem, primetivsi:"Pa zar te nije sramota? Smejace ti se ljudi"! Medjutim upornost je majka uspeha. Vec popodne sam sasvim ukrotio cun i vladao njime bas kako sam i hteo. Tako da proteklih godina, bez cuna, zivot na vodi bio bi mi siromasan. Cun mi je bio koristan, ne samo za rekreaciju i ribarenje, vec sam njime spasao jedan ljudski zivot, a mnogima pomogao da se spasu nesrecnih dogadjaja. Tako da i ubuduce, ozbiljno planiram za pomocni camac od plastike sa duplim dnom ( nepotopiv ). Mada drveni cun ima svojih prednosti, ali pre svega zbog nacina odrzavanja ( katranisanja ), odlucio sam se za plasticni camac.

19

Sada sam u zavrsnoj fazi radova na Sevi-2. 

Seva-2 je camac dugacak 12,5 metara i sirok 4 metara, kompaktnog oblika i gradio sam ga bas kako sam hteo. A svaki njegov detalj ima dve glavne funkcije. Da je uradjen estetski i da ima svoju funkciju. Bice opremljen maksimalno jer ja i Ljilja planiramo da sa njime dosta putujemo ( da iskoristimo prohodnost kanala i uplovimo u Pariz. Isto tako da udjemo u Deltu Dunava i tamo ostanemo najmanje 6 meseci ). Kada ne budemo plovili, planiramo da stalno zivimo na camcu, a da li cemo i zimu provesti na camcu? Videcemo, ali camac Seva-2 ce biti spreman i za zimske uslove.

Seva 2

Mnogi shvataju, da je izgradnja camca, nesto neobavezno potrebno, pa cak pripisuju, da je to igracka za odrasle, pa sad ko koliko ima para, on se toliko i zabavlja. Mali je broj ljudi koji imaju objektivna shvatanja izgradnje camca, jahte ili kako vec hocete da se zove. Neobjektivnost koja prelazi u modu, je fatalna. Ja sam se mnogo puta pitao, zasto ljudi, preteruju u opremi za camce i jahte. I dozvoljavaju drugima da iskoriste, te da kazem naivnosti i da podizu cene opremi koja je za camce i jahte i po 100% uvecana, i to samo zato sto je namenjena za camce i jahte. Drzavni porezi su se takodje formirali na te prisvojene mogucnosti, samo su ih nazvali "porez na luksuz". Zasto luksuz. Pa koliko stanova i kuca su sa svojim unutrasnjim enterijerom, daleko luksuzniji, ali ne i tako skupi. Kao na primer stabilni motor za kola i isti taj motor za camac ili jahtu. Ne mogu obicni izmenjivaci toplote i jos neki elementi da podignu cenu kostanja vise puta. Pogledajte razlike u ceni, recimo:agregat sa tihim radom od "X"w i agregat kao deo opreme za camce i jahte. A da ove sitnice i da ne pominjem.ITD-ITD. 

Ja radim Sevu-2, po nekim svojim normativima. S obzirom na kvalitet majstora koje imamo na raspolaganju, recimo varioce. Radio sam sa majstorima sa preporukama iz "Brodogradilista-Tito"i "Brodotehnike" sa starog Obrenovackog puta. Prema kvalitetu, kako oni rade, ja sam odlucio da ne brusim varove, da ih ne bih oslabio. Bio sam prisutan, kada je novo korito od 12 m. spusteno u Savu, kao gotov proizvod i vezali su ga za gurac, koji je stajao na doku i greskom su ga vezali lancem, zato sto je nailazila salauka. Epilog, salauka je prosla, a camac se otvorio kao konzerva po izbrusenim savovima vara i potonuo. Nazdravlje. 

Gledam kako ljudi ne razmisljaju, ili bolje reci previdjaju cinjenice, kada kupuju camce ili jahte. Niko ne obraca paznju na prozore, da li se oni znoje pri promeni temperature. Da li se otvaraju, ili samo lepo izgledaju. Da li imaju na sebi mrezice tzv. komarnike, ili se kasnije covek dovija sa "sam svoj majstor". 

I na kraju, da ne nabrajam, ali stvarno ima toga mnogo, da se dobronamerno iskritikuje. Jer svako je svoj gazda i ne bih da se upustam u kritike. Ali jos samo jednu cinjenicu i zavrsavam. Devedeset i pet procenata i u skupim i u sklepanim camcima i jahtama su enterijeri od mahagoni spera ili masiva.Sve jedno, ali boja. Mahagoni boja je lepa na prvi pogled, ali ako celi dan i svaki dan stalno gledas tu boju, ja mislim da u mozgu ima uticaja bar na raspolozenje, ako ne na zdravlje. Na Sevi-2 unutrasnjost ce biti u finalnom u plastifisiranim "Beneton" bojama. Necu vise. Hvala Vam i izvinite.

Instalaciju sam radio zajedno sa mojim drugom Lalom koji je odlican majstor i ne samo za vodovodnu instalaciju. Jednostavno, prijatan je covek, dobar drug, inteligentan po zanatskim pitanjima i ima zlatne ruke. Instalaciju smo radili sa plasticnim cevima ( Nemacke proizvodnje ), zavarivanjem sa specijalno prilagodjenim grejacima za tu namenu. Iz iste proizvodne kuce smo koristili i ventile i krivine i preskocice i skoro sve iz njihovog programa, sto nam je bilo potrebno. 

Uradili smo dva sistema instalacije. 
1- OTVORENI sistem, koji ce sluziti svim potrebama, kada je Seva-2, na mestu, gde je moguce preko produznih creva ukljuciti se u gradsku mrezu vodovoda. Tada mogu da se ukljuce: BOJLER koji je dalje prikljucen u tus-kupatilo, na tus i u mali lavabo i u kuhinji u sudoperu. HLADNA voda prikljucci: u tus-kabini, u sudoperi u kuhinji, masina za pranje sudova, masina za pranje vesa, za letnji tus na zadnjoj platformi i takodje za produzno crevo, za pranje camca i prijem vode iz mreze vodovoda sa zadnje strane camca. Isto takav prikljucak je ugradjen i sa strane prednje palube. 
2- ZATVORENI sistem, koji ce sluziti, kada je Seva-2 na vodi ali van domasaja gradske mreze vodovoda. To smo izveli tako, sto smo instalirali u prednjem podpalublju prohromski rezervoar za tehnicku vodu, mada u njemu ce se nalivati samo i iskljucivo samo voda iz gradske mreze vodovoda. Instalacija dalje ide iz rezervoara, preko HIDROFORA ( koji drzi pritisak za potrebe ) u bojleru ( iz bojlera u tus-kabinu i sudoperu ), u ves-masinu, u masinu za pranje sudova i na prikljucak za tusiranje-ispiranje na zadnjoj platformi. Za potrebe svih elektro uredjaja, kada je Seva-2 mobilna ( negde u vrbaku ), sluzice agregat sa tihim radom "Honda- EU 30 is" od 3 KW. 

Sto se tice vodene instalasije za opsluzivanje wc-solje, tu sam prepravio predhodno postavljenu brodsku wc-solju, sa elektricnom pumpom i mikserom ( bio sam ubedjen da je to prava stvar, jer svi su se hvalili koji su je imali, dok mi Miki "IPO" nije otvorio dusu, kako se pati posle posete na brodu, vece grupe ljudi ). Demontirao sam je iz razloga njenih losih osobina i samog odrzavanja. Pitao sam Ljilju, hoce li je cistiti kada je neko od gostiju zaglavi, ona mi je sigurno i odrecno odgovorila. A posto i ja postujem sebe i ne bih bas voleo da budem servis majstor za wc-solje. Onda sam je vrlo rado demontirao, dok jos nije upotrebljavana. Postavio sam klasicnu sa kotlicem. Kotlic se napaja sa vodom iz reke, preko filtera za vodu, hidrofor-vakuum pumpom pa u kotlic. Pumpa se napaja sa 12v iz akumulatira i koja se ukljucuje, istog momenta kada se pusti voda iz kotlica i iskljucuje automatski, kada je kotlic pun. WC-solja stoji normalno u tus-kabini i na 80 cm. je iznad nivoa vode reke.


21 

Eto, kako sam hteo, tako sam i uradio instalaciju vode. I pravo da Vam kazem, sve radim kako sam ubedjen da treba. A dok sebe ubedim, kako sam stariji sve me je teze ubediti. Inace "on je napravio- i ja cu vece ili bolje". Od toga nikada nisam bolovao. Shvatanja su mi prakticna: "svako je svoj gazda i pravi sebi u okviru koliko ima para ili koliko njemu treba ili hoce" Prema tome, tako bi to trebalo biti, medjutim nije. Znam ljude! 


Kanalizaciju smo ja i Lala, takodje uradili. Sve je odradjeno sa plasticnim montaznim cevima fi-60. Ispod kupatila i wc-a i kuhinje sa druge strane, napravljeni su tankovi sa po 270 litara zapremine. Medjutim pre njih imam preklopne ventile fi-60 koji imaju mogucnost usmerenja u dva pravca. Jedan je direktno u tank, a drugi je ktoz tank na otvorenu vodu. Pa kako kad treba. Nemam nameru da fekalije nosim sa sobom u plovidbi, ako se zakonom to ne regulise i svi drugi ih bacaju u reku. Za izbacivanje iz tankova, kupio sam vakuum pumpu na rucni pogon. Napravljena je od bronze, tj. vecita.


Da bi na camcu uvek bilo lepo, u mnogome zavisi od vremenskih uslova. Da bih savladao taj problem na Sevi-2, ugradio sam klima uredjaj "Panasonik"-9-ka split sistem, odnosno i greje i hladi. U odnosu na vremenske uslove, ako zahtevaju stalnu upotrebu klima uredjaja, rentabilno je jedino kada se camac nalazi u marini ili na mestu gde je dostupna elektro-energija. Koriscenje klima uredjaja sa upotrebom agregata, moguce je samo u vanrednim situacijama, ali nije rentabilno. U stvari klima sa grejanjem ce se koristiti samo u prelaznom periodu izmedju zime i leta. Razmisljao sam o grejanju, kao izvoru energije da se koristi temperatura koju oslobadja motor dok radi. Odnosno da se napravi instalacija od cevi i radijatora po prostorijama camca, a da se instalacija poveze sa sistemom koji opsluzuje izmenjivace toplote. To nista nije novo. Takav nacin grejanja vec postoji kod mnogih radnih brodica. Medjutim kod Seve-2 je turbo-dizel motor, koji za svoj dobri rad, zahteva i ujednacenu radnu temperaturu. Razmisljao sam da ako prikljucim da se istovremeno greju: 1- spavaca soba, 2- dnevna soba, 3- komandni most i kuhinja, 4- wc i kupatilo, 5- prednje podpalublje ( u kome se nalazi rezervoar tehnicke vode, aluminijumske kante sa benzinom za agregat i akumulatori za elektro instalaciju camca ). U odnosu na toliki rashod temperature, tesko da ce motor imati normalnu radnu temperaturu. Zato sam odlucio da generalno za grejanje Seve-2 se koristi odgovarajuce snage "vebasto" koga cu instalirati u motornom odelenju i prikljucicu jos pored ostalog i motorni prostor da se greje. Uzecu vazdusni "vebasto", jer je jednostavniji i naravno jeftiniji. Da postoji opravdanje, kupio bih na vodu, ali uvek bih se odlucio za vazdusni, tako da tu dvoumljenja nema. 

Zivot u zimskim uslovima na camcu se pored svih sistema za grejanje ne moze zamisliti bez peci u dnevnom boravku. Kada se uvece, dok napolju pada sneg, zalozi pecka sa providnim vratancima na gorioniku. A ono treperi vatra oslobadjajuci i lepu temperaturu i narandzastu svetlost koja godi i ocima i dusi. Izbor jos nisam odlucio izmedju naftarice i pecke na drva, odnosno brikete. Za naftu sam predvideo "dnevni tank", koji ce se opsluzivati posebnom pumpom iz preko 1200 litara zapremine rezervoara za naftu. A sto se tice drva i briketa, u jednoj terasnoj klupi sam planirao da smestim narezana drva i brikete, a u jednom uglu, bice Slovenacka sekira i "partner" mala motorna testera. A u bocnom sanduku na terasi, predvideo sam mesto za odlaganje pepela u vremenu dok je led i sneg. A kada voda krene, pepeo ide u vodu, zato sto je to prirodni materijal i ne utice lose na floru i faunu. A taj sanduk u letnjem periodu, sluzice za prljave tanjire do pranja, da se ne bi posle rucka razvlacili po palubama ili krovovima.

22

Termo izolaciju sam uradio dobro, tako da sa te strane ne ocekujem iznenadjenja. Prozori su staklo paketi sa u ramovima termo prekidima, tako da znojenje stakala takodje ne ocekujem. Ventilacione otvore sam odradio na svim prostorijama i to mobilno. 

Cunci od pecke, kada se zavrsi sezona, skidaju se i skladiraju u klupi na terasi, gde se preko zime skladiste drva i briketi. I to je to. Samo da se sve planirano odradi i da se koristi maksimalno.

Hteo bih da porazgovaramo o sistemima za upravljanje camaca. Korist od toga, moze imati neko ko procita, a u dilemi je kako da odradi sistem za upravljanje na svom novom camcu. Ja bih da iznesem svoja licna iskustva i naravno da opisem kako sam odradio na svom konacnom camcu Seva-2. 

Iz progresa u tehnologiji, proizilaze novi proizvodi koji menjaju sisteme odredjenim starim tehnologijama. Iz prakse to je odlicno. Medjutim danas imamo mnogo vise reklamiranih proizvoda iz programa novih tehnologija, ali nazalost iz razloga ustede u kvalitetu i vezanih finansija, proizvode se nekvalitetni proizvodi. Reklama preko razlicitih kataloga i preko video spotova na TV-u, mnoge ljude uspevaju da ubede i da ih dobiju kao klijente koji ce kupiti takve proizvode. 

Iz prakse sam naucio, da je sistem za upravljanje veoma bitan i da inprovizacije ne trpi. Medjutim, gledajuci kataloge, koji su veoma lepo ukraseni i tehnicki doterani da se coveku moraju svideti, a radi se o hidroulicnom upravljackom sistemu. Probao sam u plovidbi na nekoliko camaca gde je ta sistema ugradjena. Dobro radi, ali do odlicnog, ima jos dve ocene. Ne cesto, ali se desavaju skrivene mane hidroulicne sisteme: 1- propustaju gumice na glavnom cilindru, 2 - puklo crevi negde u instalaciji ili 3 - blokada glavnog cilindra ( desilo se na jednom "Narvalu"i licno sam pomogao coveku u nevremenu, da ga ne razbije o obalu ). Porazila me je hidroulika na jednoj 14-metarskoj jahti, kada sam ja upravljao sa njom iz Beograda, do Porecke reke. Ubio sam se okrecuci kormilo, jer je glavni cilindar propustao ulje. Na ovim drugim, gde je sve bilo u redu, nema harmonije i zadovoljstva upravljanja. 

Ja obozavam da mi tocak kormila bude bar 80 cm u precniku. I kada upravljam camcem, da kormilo lagano okrecem u krugovima masuci levom i desnom rukom po paocima kormila, takoreci bez neke izuzetne sile. Takvo upravljanje je zanimljivo i sa uzivanjem se upravlja i ne zamara se covek upravljajuci prilikom dugackih marsruta. Iz ubedljivih razloga sam se odlucio da sistem upravljanja na Sevi-2, bude klasican sa sajlama. 

Na Sevi-2 je odradjeno ovako: Tocak kormila sam kupio u Kijevu, a Estonski proizvod, 80 cm. je u precniku, sa osam paoka, mesinganom glavom i trula visnja boje. Mnogo lepo izgleda. Inace je postavljen na osovinu redulrota sa odnosom ( 1:7 ). Da bi tocak kormila preko reduktora okrenuo krmu sa maksimalne leve na maksimalnu desnu stranu, treba da se okrene 12 puta. takav reduktor daje mogucnost mekanog upravljanja. A kada treba naglo skrenuti, oslonim kaziprst i srednji prst o jedan iz osam paoka i okrecem bez tezine okretanja u zeljenom pravcu. Stiftovi na zupcanicima su od ( 6mm. ) a zupcanici su od menjaca struga, na izlazu sa trojnim lancanikom i trojnim lancem, koji je kvalitetno vezan preko nategaca od ( 10 mm. mase tela ), za sajle pocinkovane i mekog nerastegljivog pletiva od 8 mm. Sajle se ktecu u metalnim rolnama sa debljinom tela od 22 mm. sa upustenim kanalom od 10 mm. Svaka rolna se okrece na osovini od 12 mm, a unutar svake rolne je ugradjen zatvoreni lager Nemacke firme "FAG". Rolne su osigurane na osovinama sa duplim maticama, koje su zategnite do kraja navoja, a spoljnja matica je ne mnogo zavarena, da u slucaju da treba da se demontira, moze samo uz pomoc brusilice. Osovine su zavarene na trokutastim nosacima od 8 mm. debljine. 

Sajle se zavrsavaju na 8mm masivnom ugaoniku ( tiler-u ), koji je cetvrtkom fiksiran za osovinu krme. Osovina krme je napravljena isto kao i stativna cev, koja je puna litijumove masti i ima glavu nategaca sa masnim azbestnim snurom. To je uradjeno iz razloga da kada se u slucaju da prednji deo camca ostane na obali a nivo reke opadne i krma se podavi. Tada obicno svi camci primaju vodu i podave se. Sistemom stativne cevi je taj problem resen za sva vremena. Osovina krme sa samom krmom je vezana prohromskim maticama, da u slucaju remonta krme, ne treba da se vadi camac iz vode. Sama krma je "suza po Vetus-u" napravljena sa dodatim horizontalnim ispustima, da na talasima se ne ponasa kao noz i gubi pravac, vec da svagda bude "puna vode". Kuciste krme je puno sa motornim uljem, a sama krma se naslanja na prohromsko kuciste u kome se naslanja na prohromsku kuglu. Dimenzije krme su 600 mm. visina X 700 mm. duzina. Otklon krme u odnosu na pravac kretanja je 50 stepeni. U plovidbi se izuzetno dobro ponasa, a na vodi pod punim ajnslakom sa gasom malo vecim od lera, camac se okrece oko svoje ose. Za zastitu od korozije stavio sam elektrode od magnezijuma, posto je predvidjeno da se Seva-2 uvek krece i samo u slatkoj vodi. U prednjem delu camca, za pomoc pri isplovljavanju, ugradio sam "bow trusster" koji sluzi svrsi.

23

Provodeci mnogo vremena na camcu sa kabinom, licno sam se uverio da je ventilacija neophodna. Dobro odradjena ventilacija, cini boravak na camcu prijatnijim i bez prisustva ustajalog mirisa ili u jos gorem slucaju mirisa budji. Zato sam posebnu paznju posvetio izradi ventilacije na Sevi-2. A da bi ventilacija imala puni efekat, morao sam i izolaciju da odradim dovoljno dobro. 

Podpalublja, kod svih do sada camaca koje sam imao priliku da vidim, su zatvorena sa prilicno dobrim sistemima dihtovanja samih vrata ili poklopaca, od mogucnosti ulaska vode spolja. Takodje su i ofarbana, po kvalitetu tu i tamo. Interesantno da se niko nije setio da te prostore, izolira i instalira ventilaciju, da se ne bi stvarala kondenzacija, koja je neminovna. Kod Seve-2 i prednje i zadnje podpalublje je kvalitetno pripremljeno i ofarbano. Zatim je na svim metalnim povrsinama ( i gore i dole ), spaklom namazana pur-pena "cerecit makrofleks"- sporo reaktivna. Cak i sve L-profile smo napunili istom masom. U prednje podpalublje imam dosta veliki prostor i smestio sam prohromski rezervoar za tehnicku vodu, dva akumularora od po 180 Ah; osam aluminijumskih kanti za benzin za agregat, sve na svom postolju gde se i fiksiraju. Spremiste za lanac sa vinca za sidro i gomilu raznih konopaca, kanapa i kotura produznih kablova za 220 v, kao i kotur produznog creva za vodu. Ventilaciju tog prostora sam izveo tako sto i sa jedne i sa druge strane, napravio sam otvire 250x100 mm. pored same stranice kabine i "U-profile" zavario na stranicu kabine, visoko, koliko je visika stranica. Od krova kabine sam produzio stranice i sa tolerancijama od 20 mm. zatvorio te ventilacione tunele da ne upada kisa. Na oba dva tunela u podpalublju, sam instalirao indukcione elektromotore-ventilatore, od kojih jedan uduvava, a drugi izvlaci vazduh iz prostora podpalublja. Sa unutrasnje strane, odmah posle ventilatora koji uvlaci vazduh u prostor, od aluminijuma sam napravio usmerivac, koji ima zadatak da vazduh usmerava ka pramcu prostora. Na celu samog pramca podpalublja, instalirao sam takodje ventilator, koji ima zadatak da mesa vazduh i time ne dozvoli formiranje kondenzacije u uglovima prostora. 

U prvoj kabini, svi prozori se otvaraju komplet i sa polozajem na otklon. U prednjem delu na plafonu je ugradjen ventilacioni otvor, unutrasnjeg precnika 250 mm. koji se zatvara mehanickim zavrtanjem, a zavrtanj je od prohroma. U prostoru kratke cevi ugradjen je ventilator, a na samom ulazu je prsten sa sitnom metalnom mrezom, koja stiti od komaraca i malih glodara.Sve originalne vetrolovke koje se nude na prodaju, nisu mi se svidjale iz nekoliko razloga. Prvo imaju malu propusnu moc, pri olujnom nevremenu propustaju vodu i same vetrolovke mi se ne svidjaju estetski. Jeste da su standardne za sve brodove i jahte, ali moj ukus odstupa od tih standarda. Takav isti ventilacioni otvor je postavljen i iznad komandnog mosta, gde su i tri prozora, sa mogucnoscu i otklona.

24

U kuhinjskom delu, pored dva prozora, koja takodje imaju i mogucnost otklona postoji i aspirator sa otvorom 300x150 mm i cunkom na krovu. Kupatilo sa WC-om je mali prostor i na plafonu je instalirana oduska sa solarnim panelom i ventilatorom i ima takodje jedan prozor sa otvaranjem i na otklon. Na vratima je ukrasna mrezica i otvor za prijem svezeg vazduha. 

Iznad spavace sobe je terasa sa klupama i stolom. Razmisljao sam pre nego sto sam napravio, da sto mora biti stabilan, a da ne smeta nogama koje su pod stolom. Za resenje sam odlucio da sto postavim na dve cevi. Cevi imaju okrugao oblik i ako dodje do nenamernog udara nogom, posto nema ostre ivice, noga ne moze da se povredi. S obzirom da treba da se zavare na krov spavace sobe, odlucio sam da na tim mestima otvorim krugove-otvore precnika 150 mm. i da istih unutrasnjih precnika postavim cevi, kao nosace stola. Sa donje strane cevi ugradio sam inducione elektro-ventilatore, a sa gornje ( ispod stola ) prstenove sa metalnim mrezicama. Polozajem elektro-ventilatora dobio sam da kroz jednu cev se uvlaci vazduh a kroz drugu izbacuje napolje. Inace spavaca soba ima cetiri prozora sa mogucnoscu pored kompletnog otvaranja i otklon takodje. 

Ormari za instalaciju 12 V sa osiguracima i 220 V imaju provetravanje sa spoljnim vazduhom, preko fleksibilnih creva 80 mm. unutrasnjeg precnika, a na krovu je elektro-ventilator, koji izvlaci vazduh. Sto se tice motornog odelenja, motor mi je original "brodski" sa izmenjivacima toplote. Auspuh je opremljen sa specijalnim gumenim-armiranim crevima, kupljenim od "Vetus"-a sa loncem za povratne vode i zatin metalna cev oblozena azbestnim platnom i preko samolepivom aluminijumskom folijom. Sve je to lepo i krasno, ali se temperatura u zatvorenom prostoru motornog odelenja oslobadja i bez ventilacije kraj. Razmisljao sam i uradio sam po svome. Spoljni vazduh ulazi u motopno odelenje i sa leve i sa desne strane, slobodno bez potiska elektro-ventilatora, kroz cetiri cevi un. pr.150 mm.i kroz fleksibilna creva spustena do samog patosa oslobadja se i hladi motorni prostor pocevsi od samog patosa. Na plafonu motornog odelenja napravljena su dva otvora i sa leve i sa desne strane sa otvorima un. precnika 400 x 150 mm. sa istovetnim cevima-kutijama, do na krov camca. Na krovu su instalirane zastitne "kucice" u kojima su smesteni elektro ventilatori sa smerom na izvlacenje vazduha iz motornog prostora. Precnik elise ventilatora je 170 mm. i radice automatski, kako se startuje motor, a imace i individualno prikljucenje.

25

Svi elektro motori, vezani za ventilatore su indukcioni, tako da mogu da se upotrebljavaju i u prisustvu benzinskih isparenja. "Iber lauf" ili odusak iz rezervoara je uradjen iz colovne cevu sa zastitnom mrezom na ulazu. Svi sanduci-spremista imaju mrezice i otvore za cirkulaciju vazduha.

Kada kazemo camac, nekako je normalno da se asocira na leto, lepo suncano vreme. Medjutim i mladjima, a nama starijima pogotovu, nekada smeta jako sunce, a kada pada kisa, bas je bez veze da se sedi u kabini celo vreme. Ponekada i vetar zna da bude neprijatan. Ali u svakom slucaju, najlepse nam je kada sedimo i kafenisemo na terasi. A da bi nam bilo prijatno, na svojim camcima pravimo tende razlicitih konstruktivnih resenja : sa visuljcima sa strane, polukruznog oblika ili u nekim slucajevima kockastih oblika. A na vetru trepere i landaraju, a kada pada kisa sa vetrom onda ubacuju vodu pod tendom. I covek sve lepo napravi, dakle i lep dizajn, prema boji camca pogodi, a ono dune salauka i ako ne odnese tendu u reku, a ono je polomi. Uvece je lepo sedeti napolju na terasi naravno. A komarci nemaju respekta. Trujete kozu raznim otrovima. Neko se setio sirceta, a sirce moze da bude lep miris, samo alkoholicarima. Objektivno, najlepse je na terasi, a toliko terasa ima losih osobina, vezanih sa vremenskim uslovima i mestom gde se nalazi camac u tom trenutku. Nije mali broj camdzija, koji provode godisnje odmore na Djerdapu, radi toga sto nema komaraca. 

S obzirom da pravim camac za zivot, a ne za vikend, pa hajde pretrpecu, ozbiljno sam shvatio problem napraviti terasu, a da eliminisem sve objektivne probleme koje sam naveo. I uspeo sam: 1) konstruisao sam konstrukciju tende, da bude jaka a da nije teska, jer se nalazi na najvisem delu camca i ako je od teskog materijala naapravljena, onda ima uticaja na teziste camca. Napravio sam konstrukciju od milimetarskih polucelicnih cevi, koje se inace koriste za bastenske garniture stolova i stolica. Konstrukcija je lagana, a jaka je i ima takav oblik da horizontalno, kada duva jak vetar ili salauka, sece kao noz ( to se lepo vidi na maloj fotografiji pored velike ) i fakticki nema otpora vetru. 2) Dimenzije su 4x4 metara i time prekriva celu terasu i nogostupe. Fakticki kada pada kisa bez vetra, ja iz kabine izadjem i popnem se na terasu, a ne pokisnem. 3) Cela duzina spoljnjeg dela konstrukcije se zavrsava u trouglovima, a to mnogostruko pojacava konstrukciju nosaca ciradnog gumiranog platna. I na kraju, konstrukciju tende sam oslonio na nosace, koji su zavareni za nogostupe, cevi precnika 57mm, povezani izmedju sebe sa zavarenim limovima. Na krov komandnog mosta se oslanja na tri colovne debelozidne cevi, tako da je dovoljno ukrucena i ni jedna salauka joj ne moze nista. 4) Sama tenda je prekrivena 680 gramskim gumiranim ciradnim platnom, koje nije siveno vec sa fenom lepljeno. Po ivicama je duplirano i na svakih 100 mm je zumbom probusena rupa od 8 mm i postavljena pod presom prohromska ringla. Na svim kontaktnim mestima koje ima cerada sa cevima, zavarene su trake od istog materijala od 60 mm sirine. Tako da naleganje cirade na cevi je pojacano duplo. Poznato je da se svako platno, bez obzira na jacinu iscepa, pre ili kasnije, u slucaju kada ima tolerancije i vetar ga brzo pokida. Ja sam ceradno platno, na sve cetiri strane zategao kanapom od 6 mm. i po sredini uzduzno na dva duzna mesta. Tako da je platno spremno da se suoci sa bilo kakvom snagom Dunavske salauke.

26

Sirina i duzina prostora na terasi gde se sedi, je predvidjena istih dimenzija u konstrukciji tende i postavljena je kvalitetna vodootporna sper ploca ( vidi se na velikoj fotografiji ). Na tim sperkama su predvidjena tri horizontalna reda cicak traka, dobro fiksiranih. 1 )Za najgornju, se lepi "panama" belo platno, koje je istih dimenzija, kao i sedeca povrsina terase, a na krajevima ima prosivenu cicak-traku, koja se lepi na najgornju traku. Time se dobija plafon, lepo zategnuti, a prostor izmedju tog "plafona" i ciradnog platna, sluzi za vazdusnu cirkulaciju i time se eliminise zracenje toplote na one koji sede, od jakog sunca. 2 ) Za srednju cicak-traku se kaci "dakron"padobransko platno, koje je tanko, lagano i ima ograniceno propustanje vazduha, tako da iza njega nije zagusljivo, a stiti od vetra. Bice ih cetiri kvadrata u odgovarajucim dimenzijama i svaki ce da se rola i prilagodjenim drikerima, ce se fiksirati na sperkama. I svaka se spusta nezavisno od druge, a to znaci, ako vetar duva sa leve strane, onda se spusta leva strana platna. Izmedju sebe se povezuju beskrajnim rajfeslusima, tako da moze da se od vetra zastiti bilo koja strana. A na kraju, moze da se zatvore sve cetiri strane i za spavanje je predivno. Donji deo se fiksira takodje cicak trakama. 3 ) Najdonja je predvidjena za komarnike. koji se izmedju sebe povezuju rajfeslusima, a fiksiraju se za patos sa spoljne strane od sedista. Tako da uvece i nocu se normalno upali svetlo, a onda sedis i iza zavese slusas sinfoniju komaraca, kako pevaju tuzbalicu, jer ne mogu da veceraju. Naravno, sa tim zavesama-komarnicima i dakron platnom, ne sme da se ceka salauka. Sve mora biti narolano i zapetljano. 

Planiram da sa spoljne-gornje strane na tendi, fiksiram solarne panele. 

Eto, tako sam ja napravio za sebe, puno razmisljajuci i malo slusao druge, jer ljudi sa vode vole da pomognu, ali i po malo da filozofiraju. A i veoma cvrsto su vezani za pravila koja po meni vaze za morske uslove. Gledam na jedrilicama, kako su postavljene tende, vezane nekim kanapima, preko kojih preskacu, dok se krecu palubom. Dune vetar i ili pocepano ostane, ili se kupuje druga. Ja volim da imam rezervu i alternativu u svemu.

27

Neko je nekada rekao, "licni uspeh podkupljuje, a dela celice". Ja sam zivot prepoznao u tome, jer u zeljama od zivota, bio sam uvek skroman i objektivno sam gledao na mogucnosti u odnosu na moje sposobnosti. U bogove ne verujem i nisam clan ni jedne drustvene organizacije. Kroz zivot se nicega ne plasim, jer jedino verujem u "sudbinu", a od nje, ne mozes se sakriti niti izmeniti ishod. 

Ziveti na vodi je nesto veci rizik no na kopnu. Ja rizik volim, ali ga nikada nisam podcenio. Pa prema tome, ako sam resio da ostatak zivota provedem na camcu, onda taj camac mora da bude tako napravljen, da se rizik na njemu, smanji u granicama umenja i finansijskih mogucnosti, a po gotovu, sto ce na camcu biti sa mnom i moja Ljilja. 

Interesantno je da se veoma veliki procenat ljudi koji planiraju ili su vec kupili plovne objekte, drzi za tudje ideje, odnosno "projekte" i onda svoje licne potrebe prilagodjavaju u odnosu na mogucnosti koje dozvoljavaju necije ideje. Mozda im je tako lakse? Ili mozda ne umeju? Ili im je to sporedna stvar u zivotu, pa prepustaju da plate, a drugi da im pripremi!!! I ko zna od projektanata da se dobro izreklamira onda "pametni lepo zive". A i danas gledamo rezultate tog projektantskog "znanja", kako njihovi plovni objekti guraju vodu pred sobom i kada prodju, za njima se valjaju ogromni talasi. Ili kretanje po plovnom objektu, zahteva zdravu kicmu, jer moras da se kreces po njemu sagnut ili ulazis u spavaci deo cetvotonoske. Po nogostupima okolo, moras da hodas kao maneken, nogu pred nogu, jer su napravljeni usko, a ograde vise smetaju, no sto su od koristi. Koliko je ljudi na morskim talasima ostavilo svoja jaja na ogradama. Ja znam za 5-6 slucajeva. Zadnje zrcalo, zbog vesanja motora, je uvek nize u odnosu na stranice. Camac se pramcano osloni na obalu i prodje neki nadobudni gliseras, podigne talase i talasi bas kroz to spusteno zrcalo potope camac. Otvore na koritima za WC-e, auspuhe, ili za krmenu osovinu, prave vec godinama isto "po projektu", camac se nasloni na dno, primi vodu i potone. I koliko je takvih slucajeva? Bezbroj. Itd itd. E ja sam resio da napravim camac, po sopstvenim saznanjima i ubedjenjima. Neka sam ja i pogresno sta uradio, po necijem misljenju, ja sam to uradio kako sam ja hteo i platio sopstvenim parama, zaradjenim. Niko mi nista i nikada, nije poklonio. Konstatujem, ne zalim se.

28 29

Meni i Ljilji je camac potreban iskljucivo za reke i kanale, sa mogucnoscu pristajanja u obalu. Prema tome, "tabanas" je nase resenje. Mnoge camce sa kobilicama sam skidao sa obale, tegleci ih sa Sevom. A i Seva je bila "tabanas" i kada nivo vode opadne, pramac Seve ostane na obali, jednostavno startujem motor, ukljucim pogon u napred, pod gas savijem kormilo levo pa desno, ubacim u nazad i skinem se sa obale. Po nekada kada je obala od gline, onda izmedju korita i obale, naspem par kofa vode i ponovim opisani proces. Skidanje sa obale je zagarantovano. 

Nedostaci ravnog korita su: neugodan je za odrzavanje pravca, a narocito na talasima. Ploviti sa krmenim talasima je daleko teze, nego sa pramcanim. Zatim, kada ides na talase pod 90 stepeni, onda zna da skace i lupa pramcem o vodu, da se u camcu tada sve trese. Zato sam resio da napravim camac koji ce imati svojstva da fleksibilnije podnosi ukazane probleme plovidbe. Korito sam napravio tako da ima, umesto kobilice, svojstvene "kilbot" koritu, bocne usmerivace pravca. Stranice korita sirine 40 cm, spustio sam na krajevima za 5 cm i time dobio usmerivace pravca na "tabanasu" ( fotka 2 ). Isprobano: camac ne pravi talase i sam drzi pravac, dok ja kuvam kafu, ili se bavim necim kratkotrajnim. Ujedno prosirenjem sam dobio stabilnost, koja mi je i bila glavni cilj. Nogostupi 70 cm siroki i ograde, da i pijan covek ne moze da ispadne sa camca


I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Moma

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika