Ševa

Postovanje gospodo Forumasi i Nauticari 

momalogo

Po mom rezonu, nova ladja Vam je kao i novo poznanstvo sa novom devojkom. Dok ne upoznate sve njene tajne i ne dozivite veci deo iskustava sa njom, interesovanje Vam je maksimalno. A zatim to isto interesovanje opada, do momenta kada pozelite da je promenite, odnosno zamenite za drugu novu. "Malu Sevu", koja mi je bila prvi camac sa kabinom i koja me je nosila po talasima Dunava, Save i Tise nekoliko godina, a bila je mnogo lepa, ali i sa malo prostora i resim da je zamenim za staru, ofucanu i neodrzavanu, ali daleko prostorniju i udobniju za zivot u njoj i za kojom sam dugo gledao kada se mimoidjemo negde na rekama, a najvise na Savi. Nisam je nikada gledao kao trule kabine, los krov, mala platforma, vec sam je gledao kako mocno "ide", kakav joj je motor, kopca, osovinski vod. Korito i debljina lima su odigrali presudnu ulogu u resavanju kupovine. 

I tako, jednog hladnog jesenjeg dana, usao sam u "moju novu ladju" i seo sam na lezaj u spavacoj sobi, a kroz otvore na trulim daskama, gledao sam sta se desava napolju. Kuhinja je licila na sve osim na kuhinju. Motor "Perkins" od 45 KS-a, sa ugradjenim rezervoarom od 30 litara i ja krenuo na Djerdap. Samo ja znam, koliko puta sam sa dvema kantama u rukama, od po 20 litara isao do prve benzinske stanice, malte ne u svakom naseljenom mestu priobalja Dunava. A pocne kisa, ja sam oblacio kisno odelo i rucnom kaljuznom pumpom izbacivao vodu iz korita, odnosno iz kaljuznog prostora. Uslovi na takvom camcu su bili veoma daleki od "provoda", ali me ljubav prema tom camcu nije napustala. Novac da platim majstore, da mi renoviraju camac nisam imao, ali sam bio pun ideja i radnog elana. Svi u marini su petkom uvece isplovljavali ko gde. Neko je izabrao za nocenje blizu distancu, neko daljnju, a ja sam sa naramkom materijala i gomilom alata, useljavao se u camac i do prvog radnog dana radio "ko crnac", ali sam znao sta me ocekuje po zavrsetku remonta i radova. Nocu se do kasno cula busilica iz camca, a napolje sam izlazio samo pri odlasku u prodavnicu po provijante. Prezivljavao sam svaku novu stvar koju bih napravio, ili staru popravio. Tehnicka resenja su mi bila posebno draga, jer sam ih zamisljajuci ih isledjivao i donosio resenja po meri mogucnosti. Izbegavao sam "savetnike", jer ih je bilo mnogo vise nego potencijalnih "pomagaca".  

Svaki osvojeni problem je sa ponosom komentarisan. Sutradan, posle prospavane noci, dolazili su najokoreliji kriticari ( oni koji su na sve sto se uradi ljubomorni ). Posebno mi je bilo drago, kada nisu imali gde, vec su priznali da je dobro uradjeno, ali su zadrzavali pravo da potraze ostatak materijala, jer im je bas toliko i toga trebalo da urade kod sebe neku dobru stvar. Medju takvima su se isticali bracni par Pavlovici i Jovanovici. A interesantno je da su se i sami medjusobno druzili i to veoma aktivno tj. posecivali su se i kuci. 

Tajna uspeha mojih uradjenih poslova, je sto sam malo udeljivao vremena komentarima, a vise uporno radio, ne obracajuci paznju na po nekada i uvredljive komentare, u smislu da sam tvrdoglav, a da su oni samo hteli da mi bude lepse i funkcionalnije. Posebno su bili izrazeni komentari ko je sta i kako uradio, a u vreme zimskih sedeljki u klubskim prostorijama uz vec neku "kuvanu rakiju". 

Taj i takav moj samostalni rad na camcu, donosio mi je zadovoljstvo, pa sam znao da sednem i gledajuci sta sam uradio uzivam u tome, ali i odmah sam smisljao i dalji tok remonta, nikada ne ispustajuci objektivnu finansijsku mogucnost iz vida. Ideje sta i kako, a posebno prioritet izrade se po nekada javljao u vreme koriscenja camca. Kada mi je mali Milos pao u vodu kod Krcedinskih ada, iste jeseni sam napravio kvalitetno prosireni nogostup, sa mocnom ogradom i sa ciljem da se vise nikada ne desi da mi neko padne sa camca u pokretu. Svemu sto sam radio na camcu, pridavao sam prvo znacaj funkcionalnosti, ali nikada ne zaboravljajuci i estetiku, opet po meri mogucnosti. Bio sam recimo u poseti u camce kod mojih kolega camdzija, koji su predhodno preradjivali, odnosno remontovali svoj camac. Desavalo mi se da tamo gde je potrebna stajaca visina i ja i vlasnik stojimo pogrbljeni, zato sto mu je neko rekao da treba zbog estetike, da bude krov ili tenda niza. E takve dopuste sebi nisam dozvoljavao. Ipak je camac stvar ili predmet gde ja treba da se lepo osecam ziveci u njemu, a ne da se mucim radi njegove lepote. Tako je npr. neki Knezevic uradio da pri izlasku iz njegovog camca, mora da se podvlaci ispod neke cevi, koja mu lepo izgleda gledano sa strane.

Resenja tehnicke prirode su posebno bila zabavna. Na vecernjim sedeljkama u klub-bife u marini, predlozi su bili realni, ali i nerealni od onih koji su malo vise popili. U svakom slucaju bilo je interesantno slusati, posebno meni koji sam u odnosu na svoje finansijske mogucnosti vec odlucio kakvu cu zvucnu izolaciju motora da uradim. Predlozi koji siu bili realni, ali skupi, prihvatio sam kao mogucnost, ali predloge koje nemaju materijalnih dokaza, vec su obavijene velom magle. meni je bilo interesantno slusati sa odgovorom na pitanje: dokle doseze ljudska masta ? 

Seva je camac koja je imala prostora i za pametne predloge i za maglovite, jer imala je srce: motor, kopca, reduktor i osovinski vod, kao i korito "apatinac" izgradjeno od Ruskog dekapiranog lima od 5 mm. debljine. Odnosno bezgranicno. Zato je Seva mogla da istrpi sve moguce predloge, cak i maglovite, jer je imala srce i telo "vecito".  

Jedan od "bisera" bio je aspirator iznad plinskog sporeta, standardno, sa dva gorionika. Meni se ucrtala ideja da kada spremam neku przeniju, miris svega toga treba da izlazi napolje, a u osnovi sam zaboravio da sam ja sa svojim sporetom tu napolje. Ne-ne, aspirator je veoma potreban i sledi da se odradi. Da Vam ne pricam predloge koli su bili objektivno - neobjektivni i stvoreni u bifeima nautickih klubova. I kupih aluminijumski lim ( sva sreca ne bese mnogo skup ) i makazama izrezah formu aspiratora, dakle prilicno dobro. Meni se na kraju tako svidjao, da kada je doslo realno vreme da se taj aspirator baci, jer sam kupio plinski - sporet sa rernom i vise mi aspirator nije koristio nicemu, stajao je na svom mestu jos par godina jer smo se na njega i ja i Ljilja navikli. Bio je lep.  

Zvucna izolacija motora je bila "naucna" tema. Perkins od 45 KS-a je jako bucan, govorili su oni koji ga nisu nikada culi, a ja sam bio odusevljen njegovim radom, pa bih ga slusao i bez prigusivaca. Godinama sam slusao "tomosa" pa red je da se sit naslusam i "stabilnog" perkinsa, koji je po meni bio prestizni motor i mada su ga drugi objektivno smatrali da je na nekom dalekom mestu iza Yanmar-a i "yohn deer"-a i mnogih drugih, za koje sam u to vreme samo cuo u pricama. Opet su bile teme, price savetovanja i na kraju ja uradim kako mi je najpogodnije u odnosu na finansijsku situaciju, koja je bila uvek u krizi, a dozvoljavao sam sebi da se 10-12 godina hranim iskljucivo za kafanskim stolom. Jos da sam pio alkoholna pica, postao bih drevna pijanica. 

I uradih ja zvucnu izolaciju, odlicna je, samo ne bih da je ponovim. Sluzila me je godinama, bolje id 16 godina voznje po svim nasim Srpskim rekama i kanalima. Meni nije bio potreban broj obrtaja. Po zvuku motora sam znao da li je to u redu ili je potrebna intervencija.
Seva je imala krmeni deo skoro neupotrebljiv. Zasto ? Zato sto su pre svega kretaca krme, koturace i lanci sa sajlama, postavljeni da imaju osnovnu funkciju ( da upravljaju koritom ), ali na funkciju niko nije obracao paznju. U smislu sta ima ko da se "mota" po krmenom delu. Tu za estetiku nije bilo mesta. Razmisljao sam kao i uvek prakticno. Sedim na krmenom delu i ja sam na 9-om metru na vodi od svake obale. Za pecanje je "bogom dano". I rodila mi se ideja da uredim taj krmeni deo. Medjutim nije islo a da se zaboravi prakticni tehnicki deo. Kako doci do nategaca sajli i lanaca krme ako zatreba ? Sedeo sam na krovu spavace sobe na zadnjem delu camca i gledao u deo krmenog dela okicenog sajlama i lancima i razmisljao. Veliki plus u mom mozgu, sto sam ja uvek stajao nogama na tlo, a ne lebdeo u masti. Prakticna ideja je bila asocijacija na platformu i to polutku platforme od zglobnog "Sanos" autobusa. Radost resenja me je zaintegrirala, ali gde naci poluplatformu. Ne gubeci vreme, dao sam se u informativnu istragu. Informacije su me dovele do Zemunskog otpada kod "Navip"-a. Otisao sam ne gubeci vreme na pomenuti otpad i poceo sa isledovanjem maksimalno koliko su mogucnosti dozvoljavale ( vecina krsa je bila zarasla u travu ). Na moju veliku radost, nasao sam u travu zaraslu trazenu platformu. Medjutim nije mi bila potrebna cela, vec polukrug sa klavir sarkom. Prosto sam otrcao do kola ( Reno - 4 ) koja sam prosto obozavao po svojoj funkciji i usluzi. Ali to je za drugu temu. Uzeo sam srfciger ili otvrtku i kljuc viljuskasti ( 13mm ) i vratio se na demontazu veoma potrebnog dela koji ce se uklopiti u krmeni deo Seve. Demontirao sam, odneo na "kantar" i platio vrednost koja za mene nije imala vaznu vrednost. Bitno je da sam je nasao. 
Odneo sam je kolima na Sevu i odmah postavio na mesto, da vidim da li je vredna truda ulozenog. Svedok dogadjaja je bio Jare, koji je odmah rekao da je "prava stvar". Ja sam se slozio sa njim. 

momalogo

Platforma u zavrsnoj fazi. Fotografija nije bas najjasnija ali mislim da je dosta pregledna. 

momalogo
 
Seva u marini "Brodogradiliste". 

Zavario sam "L" profil na kome sam ucvrstio klavir sarku i time postigao objektivno trebovanje da se platforma moze koristiti, podici i uraditi remont sajli i lanaca, koji su obavezni deo krme. Zatim je tu napravljena klupa i tako sam dobio odlicno mesto za pecanje. Medjutim pecanje nije sve sto sam zeleo. Po visini Malise odredio sam visinu ograde, koja je bila nuzna da Malisa kada trci po nogostupu ne padne u vodu, a opstu visinu ograde sam odredio prema visini koja mi odgovara da prilikom odmaranja podignem noge na ogradu.
Da ste mogli samo da vidite taj entuziazam i volju da sto pre uredimo Sevu prema svojim normama i shvatanjima "sta sve treba odraditi" na njoj, jer bez toga "nije TO" o cemu smo mastali, pre no sto smo je kupili. Spavaca soba nam je bila "taman", cak smo gornji lezaj, preuredili u garderobni plakar. Ali 6 cm. debeli sundjeri na kojima se spavalo je malo tvrdo, a i konstantna zasicenost mirisa na naftu, nas je podstakla da pod hitno promenimo sundjere. Pocetkom osamdesetih godina, nije bilo kao sada, odes u prodavnicu, narucis i najkasnije za par minuta je gotovo i preuzmi!!! Ti stari lezajevi od 6 cm. su u stvari bili medjusobno izlepljeni skolski sundjeri "za prenje table" i obmotani nekim tvrdim skajem. Ovom prilikom sam se "dobro" potrudio da nadjem vezu u Baricu u fabrici sundjera, ciju je celu proizvodnju rezervisala neka Slovenacka firma. Od hamer papira sam napravio sablone i odneo "coveku" kuci, da bi mi on privatno izrezao 10 santimetara debele sundjere "iscela" u dimenzijama 200X70, pa tri puta. U Reno - 4 nisam mogao da ih smestim, pa sam ih vezao na krovu i prebacio u stan, da ih tamo oblozimo skajem, koji sam kupio u "Dermi" u "7 Jula", a Ljilja se svojom sivacom masinom mucila da ih sasije, a masina nije namenjena "za skaj", pa "muke smo videli" dok smo to zavrsili. I bas tada u to vreme smo morali da se selimo u stan na Miljakovac. "Gazda", neki foto - reporter, alergican na sve i svasta, dosao da obidje stan, posle naseg useljenja. A ono spavaca soba puna sundjera i skaja na sve strane. I Ljilja mu je objasnila da je to momentalno, da radimo za nas camac i da na drugom mestu nismo imali uslove. A on "ko Nemac" 'ladno kaze da TO u sledecoj svojoj poseti ne vidi. A ja, tako sam pozeleo da ga bacim kroz prozor, al' ne ide. 

E, sad. Novi lezajevi u spavacoj sobi, a zidovi od prljavo tamnih dascanih lamperija, kroz koje se na pojedinim mestima vidi sta se spolja desava, ne ide. Trula kabina, a nemamo para za bolje. Sta cu, nego svaki slobodni dan, testeru, cekic i srafciger sa gomilom holsrafova u ruke i "krpi".
Seva u zimovniku na Adi Ciganliji 1982. godine. U starom izdanju pre remonta. Prednji deo je zatvoren sa ciradom, zatim komandni most, pa isti nivo kuhinja i WC, sa spavacom sobom. 


I posto vec "rusim", resi sam da podignem nivo plafona i napravim stajacu visinu i u kuhinji i u WC-u. Prvo sam skinuo kuku za vucu, sa specijalnim ramom, koja je sluzila za vucu "drvarica". Zatim sam napravio nosace, odsekao i podigao krov na zeljenoj visini, a zatim sa strana iskrpio nekim daskama. Sve sam to SAM radio, pored gomilu prijatelja. Kada sam planirao da kupim veci camac, svi su komentarisali i podrzavali me:"samo ti kupi, mi cemo ti pomoci u remontu, farbanju i uredjenju." I tako uz casicu, rostilj, gibanice, projare i kad kupih, da li je u pitanju skrivena ljudska pakost, zvana "ljubomora" ili sta li je ? Ne znam i ne interesuje me. Uglavnom maksimalno sam se trudio, pre svega sa voljom. Ljilja je pomagala i davala ideje, koliko je mogla i to je sve. Zavrsismo prosirenje i zamislite, mogli smo svuda po camcu da se krecemo, bez da saginjemo glave. U spavacoj sobi se inace lezi, pa tamo nije ni bitno. Ljilja skuvala kafu i mi onako prasnjavi od struganja i brusenja, sedimo pijuckamo kafu, gledamo i divimo se rezultatima sopstvenih ruku dela. 
-" Sta mislis, da tapaciramo spavacu sobu u teget - plavi plis." Zamisljeno je Ljilja gledala u sobu . Zamislio sam i ja i inficirao se idejom. Ali, kako da tapaciramo zidove u spavacoj sobi, a da u kuhinji i komandnom delu ostanu prljave daske. A WC je od lamperije sa polomljenim "nutovima". Nedopustivo. A jesen vec zasla u datume zime i prva susnezica me podsetila da treba prekinuti sa radovima. 
-" Nastavicemo na prolece." Kaze ubedjeno Ljilja. 
-" Da. Na prolece treba ploviti." Dodajem ja i odlucujem da unesem "Alfa" nafta - pec. I kada je vec grejanje tu, valja nastaviti remont.

momalogo

Seva. Mozda nije po "nautickim" zakonima i pravilima o aerodinamicnom obliku plovnog objekta na vodi, ali je zato tako funkcionalna, da se samo pozeleti moze. 

Da treba istapacirati i zidove u kuhinji i komandnom delu, radi estetike, ako nista drugo. Samo po sebi se namece da se i plafon postavi od belog pecenog lesonita. Funkcionalno i lepo, nema sta. I malo po malo i uradismo na nasu veliku radost. Kad se samo setim: sneg do kolena. Cuvar marine Milisav, sa svojim drugom psom Boletom, greju se uz pec na drva i ugalj i ne pada im napamet da izlaze napolje. A ja i Ljilja udjemo pod ciradu i hladno je dok naftarica ne zagreje prostor, koji i nije mnogo veliki, a naftarica "jaka". Skuvamo meku rakiju, pa je "okalimo" sa nekoliko kocki zagorelog secera. Pa sto je lepa, a mi raspolozni, divimo se uradjenom i radujemo se buducem, a ideje se radjaju. Sve je to lepo sto uradismo, ali ovde bi dobro dosao plakar i klupe bi trebalo preraditi da ispod njih moze da se organizuje "ostava". Stepenice teske metalne treba izbaciti i na njihovo mesto treba postaviti rezervoar od 200 litara za naftu i ujedno da bude stepenik za ulazenje u camac. Pa naravno cirada je proslo privremeno resenje. Treba od vodo - otpornog Slovenackog spera, napraviti velike sublere i zastakliti ih kliritom i na ulazna vrata, da ulazimo "normalno" kako treba sa kljucem u ruci, a ne raspertlavaj, podvlaci se ispod cirade, itd. 

I tako. Do sledece Regate, sve je bilo gotovo. I ofarbano. Kada se samo setim, kako nam je na toj regati bilo lepo. Posle vremenski dugog rada, neke sitnice su ostale, ali nisu vredne pomena. Ispekli smo prase na raznju i pocastili sebe i regatase u ime kupovine Seve i uspesnog remonta.
A na vodi sam obozavao jutarnje brijanje i umivanje na reci. Sa tim DOGADJAJEM sam pocinjao dan. Svaki dan.
Sevom smo plovili punih 17 godina i svakog proleca, pred otvaranje sezone, svaki vremenski lepi dan je koriscen za neku fazu remonta. A svaka faza je bila povezana sa potrebama remonta i sa zadovoljstvom izvodjenja radova. Pa i kada se nesto slomi pri demontazi, nije bilo mesta nezadovoljstvu, vec naprotiv to je bio opravdani razlog, da se slomljeno popravi, a i kako bi drugacije. Farbanje je aktivnost u toku remonta, kada vise nema sta da se radi vec se vreme polaze kapitalnoj pripremi povrsina za farbanje, a zatim i farbanju istih. Nanosenje anti - vegetativne boje na podvodni deo camca, je uvek znacilo da je camac u zadnjoj fazi remonta i maksimalno par sati zatim bice spusten u vodu. 

Najcesce su nas "vadili i spustali dizalicari iz "Elektro Distribucije", prijatelji od Misike, sa "Tatrama". Nikada se nisu cenjkali i uvek im je bilo usput da nam ucine uslugu. To drugarstvo je islo dotle, da kada smo pravili zajednicki rostilj, pozivali smo ih, a i oni su se rado odazivali i uvek sa sobom donosili hladno pivo i vino. 

Tih prvih letnjih martovskih dana, cak i uz kafu kada se sedelo u jos uvek grejanim klubskim prostorijama, pricalo se i skoro uvek je bila tema o predstojecem ili zavrsenom remontu. Planovi kampovanja su bili na visokom drugom mestu. Clanovi klubova, koji su "u rukama imali" zanate elektro mehanicara ili elektro instalatera, imali su pune ruke posla, pre svega u popravkama i dovodjenje instalacija u camcima u ispravno radno stanje. U stvari, pretezno je kod svakoga vlasnika camca vazila praksa "sam svoj majstor", jer Boze moj, to je samo 12 volti ( bezopasno po zivot ), pa i ako se nesto pogresi nije strasno. A kada pri pokusaju da se koristi takva instalacija, u vecini slucajeva ispregorevaju osiguraci ( ako ih ima ) ili se lampe i elektro - uredjaju ne ukljucuju. Onda se ta sezona "pretrpi", a za sledecu se potrazi prijatelj koji poznaje elektro sisteme ili na kraju i majstora, posto se uvidi da je taj elektro pribor ipak nuzan. Govorim bez preterivanja, jer sam bio svedok takvih dogadjaja. A narocito kada su se Buca iz "Galenike" i Djole iz "Beobanke", odvazili i dokazali da pored sitnih poslova, znaju i da instaliraju da se pomocu "Tomos"-ovih "cetvorki" i "desetki" sa elektro - magnetnim statorima mogu pri radu i puniti akumulatori. 

To je bilo otkrice, tako da su se masovno instalirala stidljiva svetla od 5W, a bilo je ih je i od 21W, pod tendama i u kabinama. Stari akumulatori su odjednom bili na ceni. Niko ih vise nije bacao, a u servisu akumulatora u Ruzveltovoj, menjale su se celije na pokvarenim akumulatorima i prekovremeno. 

Govorim o vremenima sa pocetka osamdesetih godina. U Beogradu nije postojala ni jedna prodavnica nauticke opreme. Jedina prodavnica u kojoj su se prodavale "Istranke"( bez opreme), a zasicena mirisom plastike, bila je na Adi Ciganliji kod bivseg kupatila. Od opreme su imali par drvenih vesala i nekoliko vrsta plasticnih odbojnika-bokobrana prilagodjenih "pasari" ili "istranki" kako smo je zvali, jer se proizvodila u Labinu na Istri. A u prodavnici u ulici 7-og Jula, prodavali su motore, "Tomos"-ove cetvorke i desetke, sa oskudnim programom rezervnih delova. 

Lampe za u camce, ko je mogao da otputuje u Italiju ili Grcku, on ih je i imao. Mi ostali smo montirali lampe iz "Sanus"-ovih autobusa i bili smo prezadovoljni estetikom manje, a vise funkcijom.

Par godina pre "Istranke", na Dunavu i Savi, pojavili su se drveni camci sa kabinama "Provasi". O elektro instalacijama na njima nije bilo ni reci. Nekako u isto vreme u prodavnici na Adi Ciganliji, pored nekoliko tipova plasticnih camaca proizvedenih u Labinu na Istri i u "Jugoplastici" u Splitu, stidljivo su se pojavila "gabaritna" svetla. Ploviti camcem po Savi i Dunavu bez tih svetala je bila normalna stvar. Recna milicija nikada nikog nije pitala "zasto ih nema", ali se polako javljala vise "moda" nego "svest" i poceli su masovno da kupuju "gabaritna svetla". Bilo je vazno imati. Mnogima su bila nerealno skupa pa su se snalazili na svoj nacin. Bile su na kabinama camaca vesane i "gabaritne" lampe od prikolica, od traktora, pa cak i flasice od lekova su farbane u crvenu i zelenu boju. Za napajanje su korisceni, kao pod obavezno stari akumulatori. Ali vrhunac svega je bilo kada vidite da je camdzija na svom ljubimcu, sa desne strane stavio crvenu lampu a sa leve zelenu. Ili kupio covek originalna gabaritna svetla, ali ih postavio na krovu kabine, jedno pored drugog i usmerena prema napred. Vazno je da lepo izgleda i da je "sareno". Za instalacije koriscene su tanke plavo bele plastificirane zice, koje su se upotrebljavale u jamama rudnika za aktiviranje eksploziva. Zice su obmotavane po par puta oko malih eksercica koji su zakucavani u daske. O osiguracima nije bilo ni govora. Sirene su obicno koriscene od traktora ili od fijatovih putnickih vozila.

Tih 70-tih i 80-tih godina proslog veka, nemogu reci da je gradjanstvo bilo bogatije ili siromasnije no danas. Ali su bili drugacije organizovani i nije im bilo bitno da radeci "ginu" za novac. Kreditna politika je takodje bila naklonjena gradjanima a ne manifetlucima bankara. Izlazak na vodu je u mnogome doprinela politika prodaje na kredit bez ( ili sa simbolicnim )ucescem, a sa dva ziranta. Ljudi su masovno kupovali camce. Javio se pojam "prestiz" ko ima camac. Zato je u to vreme i organizovana regata "Ilustrovane Politike", bila masovno posecena. Mnogi moji poznanici sa vode, imali su problema da uzivaju na svojim camcima, a da pri tom i njihove supruge to vole. Mnogim zenama se "ljuljalo u glavi" na talasima, pa je bilo "JA ili CAMAC", pa su za posledice camci kupljeni iz volje i ljubavi prodavani (posta zasto). Mnogi koji su voleli da u drustvu popiju na camcu, radi "mira na camcu" su se odricali svojih zadovoljstava, zarad da bi proveli godisnji odmor na camcu pecajuci. Ja takvih problema nisam imao. Mozda zato sto sam imao srece ili zato sto sam na vreme rascistio taj problem. Ali mi je iskreno bilo zao ljudi koji su na vodi na svojim camcima proveli "samo jedno leto".

Ovo nije reklama, vec zeleo bih samo da iz svog iskustva Vama preporucim dobru stvar, odnosno ( mojoj generaciji ljudi ili starijim ) STOLICU koja je po svojoj konstrukciji idealna da se na njoj sedi i napolju ( bez obzira na kisu ), ne smeta joj, ili kada nesto radite na patosu ili nizim delovima u camcu, onda je okrenete ( naglavacke ) i na njoj udobno klecite sa mogucnoscu da kada ustajete, pomognete se rukama oslonivsi se na nogare. I jedna i druga strana sedista je tapacirana sa specijalnom sundjerastom gumom, koja je udobno meka i ne upija vodu. Kada Vam ne treba, slaze se u sirini od 10 cm. i ne smeta u camcu, ili na terasi. Ja sam kupio dve stolice u jednoj prodavnici sa Nemackim asortimanom robe u Moskvi, a letos sam video da se prodaju i kod nas u Beogradu. Meni su izuzetne za pecanje na zadnjoj platformi. Prosto odmaraju.

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje bey da se desi !!!
Moma

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika