Jos jedna prica...

Dobar dan gospodo Forumasi

logo

 

Odnos prema zivotinjama



Jednog petka uvece, na obali Malih Voda kod stare topole, skupilo se drustvo "znano i neznano", ali uglavnom se svi sa vode poznajemo. Kada sam se vratio posle davljenja mreza, bio je jos dan, ali vatra je vec gorela i drustvo se sakupilo oko nje, iako je to praksa kada se noc spusti u vrbake i prekrije obale. A nekoliko nasih pasa-ljubimaca, koji su se inace vidjali po obalama Dunava i Save, srecni sto su napokon svi zajedno, jure oko nas igrajuci se veselo, a novajlija medju nama, koga nisam upoznao, ali sam ga vidjao u drustvu Tome "Nikona", prokomentarisao je:

-" Gonite te pse odavde. Ako uzmem jednu granu i poteram ih, nece im biti dobro !" Svi su zacutali, jer ih je komentar "zatekao" odnosno nikome od nas sviju koliko nas je bilo oko vatre, ne bi palo napamet da tako nesto i pomisli, a kamoli kaze. Kad jedan malisan, imao je tu oko 10-ak godina, ne vise odvazno mu odgovori :

-" Samo probaj. Obecavam ti da ces zazaliti zbog toga !" A medju nama i dalje tajac. Posle prvog nelogicnog komentara, sledi drugi muzestveno ostri, ali od 10-to godisnjaka. I ko bi se tome nadao, a s obzirom da mi svi volimo svoje ljubimce, naravno da smo podsvesno vec stali na stranu malog. A novajlija je samopouzdano nastavio :

-" Sta je ? Tako mnogo volis svoju dgukelu, da bi sebi dozvolio da ti dobijes batine umesto njega ?" Posle ovih reci zene su prve pocele da gundjaju, a mali je odgovorio na pitanje :

-" Ja mog Vasu volim toliko da je sigurno da bih rado radi njega i batine dobio. Ali razloga za to nevidim pa vam ne bih preporucio da ga tucete pomenutom granom."

-" More derane, nemoj da ti ja ustanem !!!" Opet je novajlija preterao i u tonu i u nivou pretnje i pitao sam se odakle on kao takav u nasem drustvu ? Kad Rajko ribar strogim glasom rece:

-" E sada si brajko mili preterao. Ustani, ali ne da se obracunavas sa mojim maloletnim sinom, vec se pokupi i promeni lokaciju, dok je jos dan i dok me nervi sluze. I nemoj u nasoj blizini da se motas i da nekome slucajno pretis, jer sam alergican na takve tipove. Hajde sad' zbogom." A novajlija koji je vec bio ustao, pogledao je u Rajka ne ocekivajuci takav odgovor za svoje ponasanje, zatim pogledao u Radeta Zemunca i kranuo bez reci u pravcu svoje siklje svojerucno pokrivene sper - kabinom. A Rade je rasirivsi ruke rekao:

-" Izvini kume, ali ovakvo tvoje ponasanje nije iz "gradjanskog kodeksa". Da ti pomognem necu i ne mogu jer izvini nije u redu da se ovako ponasas." A novajlija, ocigledno ljut, seo je u svoju siklju i punim gasom "tomos"-ove cetvorke otisao uzvodno prema Beogradu. A oko vatre, neocekivani dogadjaj je rasplamsao temu razgovora svih, a ja sam rukom pokazao klincu da dodje kod mene.

-" Mene zovu Moma, a kako se ti zoves ?" I nastavili smo razgovor rukujuci se.

-" Znam ja vas cika Momo sa Ratnog Ostrva. Kad god ste tamo, ja u skoli obavestim moje drugare i posle nastave dolazimo na Lido da se igramo sa vasim Malisom. A Malisa kako nas vidi donese nam svoju tenis-lopticu i igramo se sa njim do veceri. A ja se zovem Mirko."

-" Dobro Mirko. Kolika je tvoja ljubav prema tvom ljubimcu kokeru Vasi ?" A Mirko je k'o iz rukava, onako decacki naivno odgovorio:

-" Moja ljubav prema Vasi je kao kuca velika." Mirko iskreno rece i time je kupio simpatije i aplauz svih prisutnih.

Plovimo Tisom kroz nocnu tamu koja je dobro tamna, a plovni put nazirem od refleksija ulicnih svetala naseljenih mesta pored reke i sjaja dalekih zvezda na nebu. Plovimo u susret Regatasa, koji su veceras zanocili na obali Kanjize. Pod Novo Knezevackim mostom prolazimo bez zadrzavanja i stremimo sledecem po redu odsjaju ulicnih svetala, a to je naselje Kanjiza. Iz neke letnje baste cuje se moja omiljena pesma u interpretaciji Bore Corbe: "Tamna je noc, nebo tmurno i sumorno, nigde zvezde ni meseca, ja se osecam umorno...." Pesma koja se ne samo slusa, vec se prezivljava. Pristajem uz prvi slobodni ponton i dok se Seva lagano prislanja uz ponton, Ljilja je primetila kako kuckam noktom po obrucu mahagoni-kormila.

-" Sto si nervozan ? Veceras nam je bilo sve "taman - po volji" i mislim da nema mesta nervozi !!!"

-" Ne nisam nervozan, nego razmisljam da li da odemo u tu bastu odakle se cuje muzika, ili da sednemo na krovnu terasu na Sevi i slusamo muziku, a za posluzenje imamo dovoljno svega i verovatno boljeg je kvaliteta nego u nekoj od kafana !!"

-" Ja sam za "krov". A i mogu da zaspim kad god ja hocu, a ne da zatim tumaram po mracnim vrbacima do camca." I tako i bi. Privezasmo Sevu za ponton, pregledah kako je ponton vezan za obalu i posto sam bio zadovoljan popesmo se na krov Seve, rasklopismo stolice i sto, ukljucio sam svetlo sa jarbola, a Ljilja je dodala pice i "knjizice" ili "salcice" kolace koje nam je njena majka Desa napravila pred polazak na regatu, punu kutiju od cipela, a ukusne su .... Cini mi se da ih najvise volim od svih kolaca te vrste. A muzika je osvajala citavu okolinu, tako da se i mesec pojavio. Prosto i on nije mogao da izdrzi da ovako lepo vece prodje bez njega. Malisa se takodje popeo, jer prosto ne voli da bude sam i drema. Nisam bas siguran da se i njemu svidja muzika, ali je tu zajedno sa nama. Ljilja se odjednom trgla i ushiceno sa osmehom kaze:

-" Momo, pogledaj ko nam je dosao !!!" Okrenuo sam se prema njoj, a zatim prosledio njen pogled i gle cuda. Na jarbolu iznad jarbolne lampe stao je mali lepi papagaj. Neciji ljubimac, u to nema sumnje.

-" Nemoj ga dirati da se ne uplasi i pobegne u noc gde ce zasigurno stradati." Pogledao sam ga i shvatio sam da je poslusao svoj instinkt i da je pri tom imao mogucnosti da poleti i evo ga na nasem jarbolu, a doleteo je sa nekog od camaca. A posto je verovatno bio u otvorenom kavezu, ili na otvorenom u camcu, znaci da vec dugo u takvim uslovima zivi i da je to pitoma ptica. Zato sam mu pruzio moj kaziprst i on se laganim skokom nasao na njemu. Ljilja je od radosti zatvorila sakom usta da ne bi sta rekla i uplasila ga. A ja sam ga spustio na sto ispred sebe i natrosio mu jedan od kolaca. Prvo je samo posmatrao, a zatim je kljucanjem troskica zadovoljio i Ljilju i mene. Ljilja mu je u nekoj maloj casici donela vodu koju je takodje popio u malim kolicinama i rasirivsi perja scucurio se na stolu i zaspao. Tiho smo govorili da ga ne bismo probudili, a svakako bojeci se za njega da nekuda ne odleti. Njegov trenutni san nas je raslabio, pa smo mogli da obratimo paznju na pesmu koja se cula iz kafane. Neko ko je rezirao muziku, imao je isti moj ukus i Boru je zamenio sa Bajagom. Pesma "moji drugovi" se sirila po vec usnulim vrbacima: " Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu. I ja sam selica pa ih po nekad' sretnem u letu. Dal' je to sudbina il' ne znam sta li je, kad' god se sretnemo uvek se zalije. Uvek se zavrsi sa nekom od nasih pesama...." I pesma je prosto godila i ulepsavala vece na vodi, a te i takve veceri se ne racunaju u zivot. Te i takve veceri nam svevisnji, ili kako se vec zove, dari besplatno. Kada smo napokon legli, ostalo je mnogo malo do jutra, a Bora Corba i Bajaga nisu prestajali, samo su se smenjivali u pesmi i cini mi se za nijansu tise. A vece je curilo sa svicima, tim nocobdijama.... 

Ujutru nas je probudila Vera, sa svojim nervoznim glasom, trazeci i po malo placuci svog voljenog ljubimca Kicu.

-" Da li ste videli mozda ....." Prosto je zapomagala razocarano.

-" Da videli smo Kicu i ne samo videli, vec ga i nahranili. Pustate svog ljubimca da nocu skita gladan..." Doviknuo sam iz spavace sobe, pokusavajuci da se nasalim, mada Veri i nije bilo do sale. Da ne bese Ljilje koja je cuvsi Veru ustala i dala joj njenog ljubimca, Vera mi cak ne bi ni poverovala u to sto sam joj rekao. Uzela ga je i tako strasno ljubila, dovikujuci Makiju ( njenom muzu ) da se vrati i ne trazi vise nestasnog Kicu. Izasao sam u cun i umio se vodom iz Tise, a Maki mi je prisao i stisnuo mi ruku, cuteci je mrdao glavom levo-desno i time mi je pokazao koliko je i on bio zabrinut i da ne bi zaplakao od srece, sagao se i umio se pored mene. Vera je stavila Kicu u njegovu kucicu i skuvavsi kafu pozvala nas je kod njih na terasu njihovog camca. A voda Tise kao ogledalo. Jutarnji zraci sunca su nagovestavali lep i suncani dan.

-" Hajde Malisa. Udji i ti na nas camac. Mozda ce se i za tebe naci neki kolac koji je Makijeva majka spremila nama za Regatu. I zamisli, spakovala u kutiju od cipela." Nasmejala se pogledavsi u Ljilju.

-" Kao i moja majka. To je odlika te generacije i nista se tu ne moze izmeniti."

-" A sta bi ste vas dve da menjate. Zasto se vas dve ne setiste da nama muskarcima spremite neke kolace za put. Nego primedbe majkama, za nacin pakovanja?"

-" Ma da, samo su mi kolaci falili pred put. O ljudi kako me je ovaj mali jutros izbacio iz ravnoteze. Ma on vec nekoliko godina u svoj kavez udje samo da spava ili da se igra. Kada smo u stanu, boravi na terasi pa cak i odleti na obliznje drvo, ali se obavezno vraca. Sinoc smo bili svi na broju kada smo zaspali. Jutros zovem i ne mogu da verujem svojim ocima da je odleteo i da nas je ostavio. A u podsvesti sam se toga bojala."

-" Mene je Vera isterala bunovnog iz postelje da trazim Kicu. A ja ne znam kuda i na koju stranu da krenem. I sve sto je vreme prolazilo, ja sam sve vise bivao u panici. Majku mu malu, tek sada sam shvatio koliko nam znaci, a imamo ga nekoliko godina. On nam je kao clan porodice."

-" Da, kao i nama Malisa. Doduse on nam se do sada nije gubio, ali sve jedno obadvoje ga volimo i mnogo nam znaci u zajednickom zivotu." Iz duse se izjasnila Ljilja.

-" Nasi kumovi imaju macku i cesto kada nam dolaze, dodju sa mackom zajedno. Da li je manje vole no mi naseg Kicu, ne bih mogla da kazem. Ali je i njihova ljubav jaka i stvarna. Doduse Kica se sam smesti u svoj kavez u vreme dok je macka prisutna." Kaze Vera ljubeci svog Kicu koji joj je stajao na ramenu.

-" Ja ne bih da vam pametujem i govorim koliko se covek u procesu razvoja civilizacije, a u zadnje vreme odvojio od svojih prirodnih resursa, odnosno od biljnog i zivotinjskog sveta, koje je u stvari pobedio svojim intelektom i inteligencijom, na njihovu stetu. Upoznavsi Malisu i njegove psiho-fizicke osobine, napravio sam korak nazad u "mali svet". A taj "mali svet" je "svet" instinkta i nagona, ali ja sam uveren i intelekta, kao i bezgovornog razgovora i razumevanja pomocu mozdanih talasa. I taj svet postao je deo mog sveta dogadjaja iz mog okruzenja."Izneo sam svoj stav, a svi su me sa paznjom slusali i gledali i shvatio sam da sam im otkrio i njihov svet koga nisu bili svesni. 

Letnje suncano popodne, a nebo kao retko kada nezno plave boje. Blagi vetar koji me podseca na kosavu, mreska talase koje Seva ne oseca, ali mi vetar donesi pod nos miris nafte, odnosno dim iz auspuha. Mala neprijatnost koju ne bih voleo da podnosim u duzoj plovidbi. Ali sreca je sto smo po danasnjem planu za par kilometara blizu kraja danasnje plovidbe. U stvari vracamo se sa Djerdapa i imamo nameru da prenocimo na Srebrnom Jezeru gde ocekujemo da se vidimo sa nasim Giletom koji je tamo negde sa njegovim "Krckom". Kada smo bili naspram centralne ulice Velikog Gradista, Ljilja se obradovala blagom vetru, jer u tom slucaju necemo imati za dozivljaj neprijatne mirise iz obliznjih vrbaka, a prema broju camaca koji se vide u zalivu kod brane, poseta ove sezone je velika, a javnih wc-a nema.

-" Ljiso, mi svejedno nocas nocimo na sidru. Ja u obalu necii ti znas moje misljenje o ovoj obali gde se vezuju svi ovi camci." Ljilja nije imala nista protiv, posto se i njoj ne svidja takva organizacija kampa, ali je dala predlog:

-" Posto cemo da nocimo na sidru, onda nam je sve jedno gde cemo da stanemo. Hajde da laganom plovidbom obidjemo citav kamp i vidimo gde se nalazi Gile. Verovatno ce i on sa nama nocas na sidru da zanoci."

-" OK. Ja cu da se oglasim sa megafonom, a ti obrati paznju zajedno sa mnom da ga vidimo." U istom momentu sam ukljucio megafon i radio stanicu. Prozvao sam ga, ali odgovora nije bilo. Lagano smo plovili sa dovoljnom distancom da ne bih sakupio neciji konopac, jer mnogi camdzije dave zadnja sidra kada se vezuju za obalu. U povratku smo takodje pazljivo gledali da prepoznamo negde "Krcka" i Gilenceta, ali ustanovili smo da ih nema. Izbacio sam kopcu na "ler" i izasao na prednju palubu da vizuelno odredim mesto gde cu oboriti sidro za nocas. I tada je uz nas prisla pasara-primorka i prepoznali smo lica sa regate koji su se prihvatili za Sevu. Bili su to Zemunci Mira i Nikola.

-" Dobar vam dan i dobro vece. Da li se mozda razmisljate da krenete za Ram sa nama ili bez nas ?" Pitala je Mira.

-" O, dobar dan." I pozdravili smo se srdacno i upitali kuda oni idi ?"

-" Nikola je razgovarao sa nekim radio amaterom, koji mu je predao informaciju, da ce sledeca nekoliko dana duvati kosava srednje jacine, ali neudobna za plovidbu. Pa sada smo u nameri da idemo za Ram, jer tamo je dobra zavetrina, a Nidza me je podsetio da vas pitamo da li i vi idete u tom pravcu da se onda vezemo za vas jer cemo brze i bezbednije da dodjemo do Rama. A vece pada, a nas jednocilindricni motor je spor." Ja i Ljilja smo se pogledali i "zasto da ne" pogledom se dogovorili.

-" Ljiljo, prebaci cun sa desne na levu zadnju bitvu, a Nidza neka se zakaci sa istom duzinom svog veza za desnu bitvu Seve."

-" Uradicu to, a vas dvoje mozete da predjete kod nas u toku plovidbe." 

Zatim sam ubacio pogon u napred, zategao vezove i probao da li je sve u redu. U medjuvremenu kod nas na Sevi su dosli Nidza i Marija sa svojom ljubimicom Kleom.

-" Pozvali ste nas dvoje, a mi dosli troje. Mi nikako ne mozemo drug bez druga. Da vas upoznam, ja sam mala i zovu me Klea. Eto tako." Nasmejali smo se i pozeleli im dobrodoslicu kod nas na ladji, a ja sam dodao 2/3-ski gas i krenuli smo prema Kalinovcic adi, Zatonju i dalje prema Ramu. Ljilja je skuvala kafu i posluzila nas sa po konzervom hladnog piva.

-" Secam se na regati u Segedinu si jedno vece na rostilju pekao raznjice, koji su se meni i Mariji zasvidjale za sva vremena. Danas smo u Gradistu kupili lep komad svinjskog vrata, pa bi bilo super da kada stignemo u Ram, mi cemo da zalozimo vatru, a ti samo da usolis meso i ispeces ga na rostilju, za veceru. Imam i dobro belo vino i hladnu kiselu vodu."

-" Vazi Nidzo. Samo donesi meso da ga odmah pripremim i usolim, da bi primilo dobar ukus." I Nidza je odmah otisao do svog camca, a ja sam se smejao Malisi sa kakvim nepoverenjem je gledao u malu Kleu, dok su Ljilja i Marija imale neiscrpne teme sa regata i sa vode uopste, a u vezi sa svojim ljubimcima. Za to vreme sam vodio racuna o bezbednosti plovidbe i propratio Nidzu u retrovizoru, kako prelazi sa Seve na svoju Primorku, da mu se ne desi "ja padoh a oni odplovise". Kroz neko vreme, Nidza se ponovo pojavio u retrovizoru, a ja sam u kuhinji priprenio noz, dasku, krpu i ciniju u kojoj cu smestiti narezano meso. 

Nidza me je obradovao sa donesenim komadom mesa, koje i da sam ga sam birao, ne bi bilo bolje. Uzeo sam masat i odostrio noz, jer ovakvo dobro meso zasluzuje iskljucivo ostar noz. Zatim sam se postarao da parcici mesa budu jednake velicine, a zatim ih usolio "vegetom". Ciniju sa mesom sam stavio u frizider, obrisao ruke pamucnom krpom i nastavio za kormilom. Klea se odomacila i slobodno setala po Sevi, s obzirom da je Malisa dobio porciju kritike od Ljilje i nije Klei vise bio neresivi opasni problem. Medjutim Ja sam Malisu vise nego dobro poznavao i primetio sam jedan Malisin kontrolni pogled prema Klei, koji nista dobro nije obecavao. Ne zeleci nikakve probleme, upozorio sam Mariju:

-" Marija, pripazi na Kleu, jer Malisa ne podnosi macke, a pogotovu na svom brodu."

-" Nemoj da se sikiras za nasu bezbednost, vec gledaj gde cemo stati da nam spremis rostilj, jer onog rostilja iz Segedina se uvek i prilicno dugo sa apetitom secam."

-" Stvarno Momo, kako uspevas da ga onako spremis, da ima ukus i miris i da ima "vlagu" odnosno da meso nije "suvo" i tvrdo ?"

-" To spada u "male tajne velikih majstora", ha ha ha. Znas kako sam naucio da dobro "rostiljam" ? Leti kada je vrucina meso se brzo kvari, odnosno treba ga brzo spremati. Vecina u drustvu razmisljaju da je vazno obezbediti meso, a ko ce ga peci - valjda ce se neko naci ! A i nije bas prijatno stajati pored vatre na suncu. Priznaces, udobnije je u hladu sa hladnim pivom, a meso ce vec neko ispeci. Posto ja nikada nisam imao "zivce" za odnos "lako cemo", onda sam se ja prihvatao lozenja vatre i rostiljanja mesa. U pocetku nisam uvek dobro rostiljao, ali su meso svi hvalili iz poznatog razloga, samo oni da to ne rade. A posto sve sto radim volim i zato se i staram da dobro uradim, tako sam naucio i rostiljanje. Poceo sam svaki sledeci put, da ga sa razmisljanjem spremam, menjajuci rezime vatre i nadeve. Tako da sam odavno vec utvrdio nacin spremanja koji godinama ne menjam, ali se uvek staram pri izboru sirovog mesa, da nadjem odgovarajuce, kao ovo koje si ti doneo, tojest da je iskljucivo od svinjskog vrata i da je dovoljno masno. Usput da bude vise crvenkasto no bledo. A meso pecem na prilicno jakoj vatri i cesto ga obrcem da ne zagori. Zasto ? Zato sto jaka vatra stvara "film", odnosno povrsina na mesu koja je izlozena vatri se zapece i onda se meso kuva u svom sopstvenom soku, a ujedno se sok ne cedi iz mesa i meso ostaje socno i kada bude peceno. To si mogao da primetis kada neko pece meso a ono kapa na zar i onda se i zapali vatra od masnoce."

-" Tacno. To se redovno meni dogadja. A ja uvek zagasim zar, pre nego sto stavim meso na resetku. Znaci tu sam redovno gresio. E ovog puta cu dobro da gledam kako ti to radis."

-" Vazi, a ukus mesa je slozena kombinacija. Prvih 60% ukusa se dobija soljenjem, ali za mene je najbolje soljenje vegetom, odnosno suvim koncentratom vise vrsta povrca. Zatim se ostavi da malo "odlezi" odnosno da upije slanost i sokove iz koncentrata, koje mesu dodaju slast. Sledecih 20% ukusa se dobije pecenjem ( i po malo povrsinskim zagorevanjem ) odnosno dimljenjem iz uglja od sljiva. I na kraju, poslednjih 20% ukusa dobija se od crnog luka ( neljutog ) koji se nasecka na kockice u vecu posudu sa poklopcem i malo posoli kalijumovom solju ( da opusti sok ), a zatim se u tu posudu sa zica skidaju vreli raznjici i poklopljeni malo istresu. I jos je vazno znati da se rostilj jede vruc i tada se mnogo ne prica."

-" Ih bre Momo. Voda mi je posla na usta." Pozali se Marija. A mi ostali smo se nasmejali. 

 moma92

U ovoj situaciji, ne moze se reci da macka nije hrabra, ali je i lukava. Ona u podsvesti zna da nekome od pasa moze da pokvari buduci zivot i zato spremno rizikuje svoj. 

U tom trenutku, Malisa je zacvileo, onako sasvim malo i nervozno istrcao na prednju palubu Seve, gde je seo i gledao u Kleu koja mu je iz njegove porcije jela pilece kuvano meso. Posmatrao sam taj njegov pogled i bilo mi je jasno da je Klea prevazisla sve Malisine druzeljubive tolerancije.

-" Neka je, neka i ona malo jede ovo tvoje ukusno meso. A i sto ga nisi pojeo, vec si ga ostavio na izvol'te Klei." Kritikovala ga je Marija, a Malisa je samo nervozno cupkao prednjim sapama i po malo cvileo "od muke". Svi su se salili na njegov racun, a ja sam bio ubedjen da je sledeci korak "osvete" Malisin, ali nisam znao kako ? Da je ujede ? Ne, Ljilja ga je opomenula da to ne cini i to sigurno nece, ali sta ce...!!!? 

Ne Ramskoj krivini smo imali talase u krmu, ali kosava nije duvala jakim intenzitetom, tako da sam planirano mesto za nocenje, umesto kod Ramske skele promenio za Dunavac izmedju desne obale Dunava i Zavojske ade. Prolazeci rukavcem pored ade Cibuklije, Nidza je primetio sa ozarenim licem:

-" Nikada nisam usao u unutrasnjost ade. Uvek zurimo, a da me pita covek, kuda zurimo, a na godisnjem smo odmoru ? A tereni za pecanje bele ribe na plovak su fantasticni. Steta sto sada duva kosava. Bas bih svratio da se napecam riba. Vecito svratimo na neko urbano mesto, kao sto je Srebrno Jezero i od kupaca i camaca za ribolov ne ostaje mesta."

-" Ih', ti i pecanje. Znate kakve ribe Nidza upeca, kada stigne da peca jer stalno nesto popravlja na camcu. Upeca neke male kao saka i raduje im se. Da bar upeca veliku ribu, pa da mozemo da se pohvalimo njegovim ulovom. Ovako, komsije ga pitaju "upecas li sta Nidzo?", a on im odgovara da riba ne grize, jer ako im kaze kakve male upeca, smejace mu se ?" Ogovara ga Marija, a Nidza se cutke smeje i cese po glavi.

-" Ama Nidzo, cega se stidis ? Pecanje je tvoje zadovoljstvo. Mnogim pecarosima veoma znaci kada upecaju veliku ribu. Pa i kada kasnije pricaju o tome, redovno slazu da je bila veca no sto jeste. Sta tebe briga za takve. Evo Moma lovi mrezama i desava se da mnogo puta ulovi ribe i teze od 10 kg. pojedinacno. Ali koliko ga ja poznajem, nista mu posebno ne znace. Cak i sam voli da po nekada kada smo u kanalima, peca babuskice na plovak, a onda ih isprzi na tiganj, res. Kako je to lepa i ukusna klopa. I ja, recimo volim da pecam kedere na plovak." Ljilja je dala svoj sud. 

-" Znate sta. Hajde da iskoristimo ovo vreme jer se kosava jos uvek nije razigrala i sunovratila na ovom prostoru kako ume i umesto na Zavojsku adu da zanocimo, predlazem jedno lepo mesto gde cemo moci da pecamo na plovak. Ali ne samo da pecamo, vec i da upecamo. Da li se slazete da produzimo plovidbu za nekih pola sata i uplovimo u raj za pecanje na plovak u Mali Lap kod sela Dubovca ?" Svo troje su sa osmehom i radosnim komentarima pristali. Samo je Ljilja jos jednom pitala, da li sigurno imamo vremena da se sklonimo sa kosavinog puta, sto sam joj i potvrdio i bezbrizno smo prosli pored bagera na gornjem spicu ade Cibuklije, uzevsi kurs prema Slatini i levoj obali Dunava. Ljilja je pricala Nidzi i Mariji nase dosadasnje dozivljaje sa ade Cibuklije u sta smo sve videli od bogatog biljnog i zivotinjskog barskog sveta.

-" A caplji ima, cini mi se svih vrsta. Nazalost samo su neke dozvoljavale da ih gledamo sa blize distance, a vecina se plasi nase prisutnosti. Ja sam dok je Moma polako veslao cun, sedela u udobnoj rasklapajucoj stolici i dvogledom se divila malim polojkama, belim dugovratim capljama, zutim capljama, cigrama, zalarima, sljukama, a najvise mi se svidjaju male bele caplje sa rajerom na glavi. I uvek su u paru."

-" Kada prolazimo blize pored Cibuklije, tada je obicno lepo vreme, videla sam mnogo i pataka, a i kormorana na suvim granama vrba." Primecuje Marija.

-" Da puno ih je. Zatim u jatim ima liski, gnjuraca, patki, gusaka i labudova. A o galebovima i da ne pricam. Meni su interesantni orlovi belorepani koji su u jedinkama, ali zato ima dosta malih kobaca vetruski."

-" Koje su ptice ovde u ovim ritovima po tebi najlepse ?" Pitala je Marija znatizeljno.

-" Sve su mi lepe. Obozavam da ih posmatram. Ali ptice sa najzivopisnijim bojama su nepogresivo pcelarice i vodomari. Pesma slavuja mi se najvise svidja, a najdosadnija je pesma trstenjaka. On kao da ne cuje sebe i kako mu ne dosadi da ceo dan kreci." 

Sa vetrom po krmi stigli smo do Malog Lapa i ja sam smanjio gas, da bih imao bolji pregled za ulazak u razliv. Pratio sam eho-sonar i nisam primetio sta se izdesavalo na Sevi u trenutku moje zauzetosti. Odjednom sam video kako Nidza skace sa Seve u vodu, a Marija vice i zapomaze. Naime Klea se najela iz Malisine porcije i zatim se sepurila setajuci se po prednjoj palubi. Kada sam ja smanjio gas, Malisa je po navici istrcao na prednju palubu da vidi o cemu se radi ( zasto stajemo? ) i videvsi Kleu uplasenu koja je podigla svoje prednje sapice sa izbacenim noktima na njega, udario je svojim grudima u prolazu i zaustavio se na krovnoj terasi, a Klea je pala u vodu. U retrovizoru sam video Nidzu kako pliva sa Kleom u ruci, podignutom van vode i rekao sam Ljilji i Mariji da se smire i napravio sam zaokret tako da sam Sevom prisao Nidzi sa nizvodne strane. Marija je uzela Kleu iz Nidzinih ruku i unela je onako mokru i uplasenu u Sevu, a Nidza se spustio do cuna preko koga se lako popeo na Sevu i usao uzbudjeno pricajuci sta se dogodilo u delicima sekunde. Mislim da sam samo ja shvatio Malisin postupak i izasao sam na prednju palubu i naslonio sam se na krovnu terasu, gde je Malisa stajao negde po sredini sa spustenim usima i uplasen. Ljilja je istrcala za mnom vicuci da ce Malisa dobiti batine za to sta je uradio, a ja sam uhvatio Ljilju za ruku i ozbiljnim glasom joj rekao da udje u Sevu i ona je sve brzo shvatila, a Malisu sam pozvao da dodje kod mene. Neodlucno, ali ipak je dosao i naslonio glavu na moju glavu, a ja sam ga zagrlio i rekao mu da je to glupo sto je uradio. Liznuo me je po uvetu i nemio dogadjaj je bio za nama. Rekao sam mu da ostane na krovu dok se malo situacija ne stisa, a ja sam se prihvatio kormila i za kratko vreme smo uplovili u Dubovacki razliv "Mali Lap". Plovio sam lagano prateci "eho-sonar" a dubina oko dva metara je obecavala da ce mo doploviti do obale. U okruzenju je bilo trske i sevara i vode koja je bila tamno plava i providna, a Nidza onako mokar je cekao da pristanem, dok su Marija i Ljilja susile Kleu sa frotirnim peskirom. Uskoro sam doplovio do zelene obale pokrivene sitnom ispasenom travom. Naslonio sam pramac Seve o obalu i malim gasom je drzao priljubljenu, dok smo ja i Nidza zabili koceve i bocno u cetvorovez vezali Sevu. Zatim sam izgasio motor i izasao sam na obalu, pozvavsi Malisu da mi se pridruzi. Od radosti je skocio sa krova na palubu i posli smo da obidjemo okolinu iz razloga da vidimo da li ima suvaraka koji su nam potrebni za rostilj i iz bezbednosnih razloga u smislu da imam informacije gde i na kakvom mestu ostajemo na spavanje. 

Nidza se presvukao u suvu odecu i sustigao me, a suncevi zraci su se polako pretvarali u crvenkastu boju. Stojimo, gledamo razliv i nista ne pricamo. Lepotu prepricavati je greh, a ovako obojica cuteci uzivamo u njoj. Voda je bistra i treperi na kosavi, svetlucajuci plavicasto, a trska i sevar sume i klanjaju se pretezno ka zapadu. A oko njih se svila barska brocika i cicak, za cijim busenjem se kriju barske kokice, gnjurci i liske. A preko na Dunavu su se vec formirale kreste, tako da na vodi nema ni ribara. A mi setajuci prosto noga pred nogu, naisli smo na suvarke koje je visoka voda namerno ostavila za nas rostilj ljubitelje. Uzeli smo po par komada da raspalimo ugalj od sljivinog drveta koji imam u boksu u Sevi i vratili se da se pozabavimo rostiljem jer smo svi vec gladni. Ljilja je iznela stolice i sto na lepu zelenu travu, pored Seve a Mapija je u rukama drzala svoji istraumiranu ljubimicu. Nidza je zalozio vatru nesto niz vetar od camaca, a skoro pored stola i stolica. Malisa je legao na prednju palubu Seve i time obezbedio sebe da niko na njega ne podize glas. Ja sam doneo meso iz frizidera koje se sjedinilo sa vegetom i nanizao sam ga na rostilj-zice od prohroma. Pripremljene raznjice sam premazao jestivim uljem, stapom rasporedio ugalj i stavio raznjice na prilicno jaku vatru jer za svinjsko meso je potrebna veca temperatura od ostalih mesa, ali sam zato cesto obrtao raznjice.

-" Meni se ovde izuzetno svidja. Vec godinama plovimo i pored ovog razliva smo prolazili ko zna koliko puta i ne razmisljajuci da svratimo." Izjasnila se Marija.

-" Kako da svratimo, kada nam je gaz dubok, a i sad' da nije Seve da preko njenog nogostupa prelazimo, morali bi smo da gazimo vodu do obale." Objasnjava Nikola. A ja sam nastojao da iznesem svoje misljenje o tipu camca koji oni koriste.

-" Mnogi kupuju camce iz ubedjenja dezinformacija pre nego sto odluce da kupe. A to mi lici na sindrom "seljacke logike". Naime, mnogi seljani kada prave kucu, naprave jednu veliku sobu, na racun kvadrature ostalih prostorija, a ta velika soba je namenjena samo za slavljenje Slava, odnosno da ima mesta da svi gosti sednu za jednim ili vise stolova. A Slava se slavi samo jedanputa godisnje i celu godinu i godinama ona zvrji prazna, tj. neupotrebljava se. To sam rekao na racun odluke kada se kupuje camac, da se kupi sa "kilbot" koritom. A zasto ? Zato sto je "kilbot-koritom" sigurnije ploviti po talasima. Ja tu odluku smatram ispravnom, ako plovite morem i obale su daleko, po nekada ih i ne vidite golim okom. Ali, zasto bi ste plovili po talasima na reci, kada vam je obala tu na izvol'te. Ja recimo nikada ne plovim po talasima. Nije mi uvek lepo i izuzev ako je neophodno, onda moram. Doduse po nekada mi se talasi svidjaju, ali sve to zavisi od trenutnog raspolozenja. A na racun sigurne plovidbe po talasima, imate problem sa pristajanjem gde je plitka obala, ne mozete uploviti u plicake ( razlive ) i ne mozete se nasukati na pescani sprud, a da ne gazite vodu do "suvog" terena. I sto je naj-naj problem kada ste se vezali u obalu kako-tako, a preko noci padne nivo vode, sa camcem sa kobilicom ako ste sami nema vam nazad na vodu. I sve-sve ali "kilbot" korito se bocno ljulja na vodi mnogo vise nego "tabanas"." I dok sam pricao, prva tura raznjica je bila gotova. Skinuo sam raznjice sa zica u posudu u kojoj je bio naseckan crni luk i posoljen da otpusti svoj sok. Posudu sam zatvorio poklopcem i protres'o je da se meso izmesa sa lukom i ostavio u stranu, a novu turu mesa stavio sam na zice pa na vatru, koju sam pre toga prozarao, odnosno pripremio je za novu turu. 

-" Momo, kad vec pricamo o nasukavanju, meni su nekoliko puta do sada pomagali ljudi, a bilo je i pecarosa i kupaca, da se otkacim sa plitke obale, kako se ti sa Sevom koja je teska vise tona odsukavas, a desavalo ti se to sigurno ?"

-" Da naravno, nasukavao sam se neznam ni broja koliko puta. Seva ima i motor i kopcu i osovinski vod sa elisom, uradjeni kako treba prema potrebama korita. Medjutim na Ratnom Ostrvu se nismo pomerali i po 15-tak dana sa mesta i mada sam vodio racuna i otpustao ili zatezao konopce vezane za obalu, sve jedno desavalo se da Seva ostane nasukana na obalu, odnosno prednji ravni deo korita se prosto zalepi za tinju i ni makac nazad i mada je nekoliko puta pokusavano da ne startujem motor, drugari ce svi zajedno da je gurnu nazad na vodu. To su obicno bili bezuspesni pokusaji. Taj problem sam resavao vrlo jednostavno. Prvo startujem motor, zatim odvezem Sevu sa obale i okrenem kormilo sa tendencijom da krmeni deo pomerim na nizvodno. Zatim ubacim kopcu za kretanje u napred i dodam prilicno gasa ( guram obalu ). Krmeni deo se pomeri na nizvodno i onda izbacim na "ler", izadjem ispred camca i sa kofom prospem nekoliko kofa vode izmedju pramca korita i obale. Zatim udjem u Sevu i kormilo savijem u smeru kretanja krmenog dela uzvodno. Ubacim kopcu u napred i sa dobrim gasom korito se pomeri uzvodno. Zatim istovremeno ispravim krmu, kopcu ubacim u nazad i sa jacim gasom sidjem sa obale na vodu."

-" Tako detaljno si mi ispricao. I ja sam sa motorom pokusavao da pomerim korito levo-desno, ali bezuspesno." Zali se Nidza.

-" Zato sto imas kobilicu koja se ukopa i nema sanse da je pomeris." Konstatovao sam ono sto sam vec rekao, a Ljilja se setila dogadjaja:

-" Mi smo mnogo puta pomagali drugima da se oslobode obale. Secas se na Belegiskim adama kada se Krle sa "Korculankom" zaglavio posle nocnog nevremena. On je pokusavao sa svojim motorom da se sam otkaci, ali sve je bilo bezuspesno dok Moma sa Sevom nie prisao, vezao ga za krmeni deo i bez teskoca ga izvukao na vodu. Secam se da si tada pominjao da mu se kobilica zakopala u mulj i tinju, a da je bio ravan po dnu, proklizao bi i sam bi se izvukao iz neprilike."

-" Slusala sam pazljivo i da znate, sada mi je mnogo jasnije nego tada kada su nas u klubu ubedjivali da za Dunav treba kupiti morsko korito. I kupismo i vec toliko godina plovimo, ali nam je tesno i stalno imamo problema, ako ja nesto kuvam na plinskom sporetu, nema kretanja po camcu. Mislim da se ljulja i previse. Danas mi je prosto bilo neudobno da vam kazem koliko je lepo ploviti Sevom i koliko je ona stabilna, kad Ljilja kuva kafu u plovidbi i ne drzi dzezvu kao ja svo vreme dok ne prokuva."

-" Haj'mo sada da rucamo, odnosno veceramo. Da nam se meso ne ohladi." Pozvao sam sve za sto, a Ljilja je izvadila iz frizidera hladnu salatu od belolucenih pecenih paprika prelivenih pavlakom.

-" Nadam se da vam vetar nece smetati, ili da udjemo u Sevu. Tamo je zavetrina ?" Pitala je Ljilja, medjutim svi smo bili za na obalu, a kosava je bila topla i prosto bila prijatna.

-" Raznjici su oni koje sam i u Segedinu jela i bas mi je drago da takav ugodjaj moze da se ponovi." Radovala se Marija, a Nidza je nalio case sa spricerom, kako kaze moj drug Borislav Vucetic: "tankim pa dugackim i mnogo". A posto je vatre jos bilo, na rostilj sam stavio usoljena pileca ledja za Malisu i malu Kleu i ispekao ih tako lepo da se Nidzi otelo:

-" Slusaj Momo, ja svojoj ljubimici nikada nisam pekao rostilj, a posebno ne ovako kvalitetan. Drago mi je sto im spremas, ali da sam sam, nesto ne verujem sebi da ne bih podelio sa njima." I svi smo se nasmejali uz razlicite komentare.

-" A salata je "prva liga". Predpostavljam da se ne sprema komplikovano, ali je kompozicija ukusa izuzetna. Ljiljo, moraces da mi das recept."

-" Obavezno. I meni se mnogo svidja." Dodao je Nidza.

Posle vecere, Ljilja i Marija su nahranile svoje ljubimce, a ja sam improvizovano pripremio mesto za nocni ribolov na plovak. Nidza nije mnogo verovao u "projek't", ali je svesrdno pomagao, uradivsi sve sto sam mu rekao. Na kraju, projekat je izgledao ovako: na caklju sam povezeo fasonglu i kabli i stavio sijalicu od 220V/100W i sve vezao za ogradu krmene palube, tako da je sijalica bila na metar iznad vode. Kabli sam prikljucio za hondicu-agregat od 350W. U Sevi sam povezao na 220V televizor i jos jednu sijalicu od 100W. Nidza je doneo svoje teleskope, a ja svoje i izvrsili smo pripremu i "alata". U vodu iza krme sam sa cunom na potrebnoj distanci podavio mrezasti dzakcic sa suvim hlebom i nastelovao plovak da visi tacno iznad mrezice. Bas kada smo bili spremni za pecanje, Ljilja nam je donela po kafu i po hladan spricer. Nidza se zahvalio i odjednom stao kao ukocen.

-" Pa mi nemamo mamke ? Moracemo sa hlebom, ali to nije to!" Rekao je to razocarano, s obzirom koliko se radovao dok smo instalirali mesto na krmenoj platformi. A ljilja mu je odgovorila:

-" Nikola u frizideru ima u kutijama i crvica i crvene kisne gliste. Pa sta ti se od toga svidja to i uzmi. A nidza je razrogacenim ocima gledao u nas.

-" Momo, Ljiljo ja vam ne verujem. Vi me zezate ?"

-" Ma ne, ne zezamo se. Evo donecu vam ih ja." I otisla je do frizidera.

-" Pa znas kada bi meni Marija dozvolila da drzim u frizideru crve i gliste ? Nikada ! Ja prosto ne mogu da verujem da ti Ljilja to dozvoljava ?"

-" Sta ima da mi dozvoljava ili ne. Kutije su ciste i nikako ne mogu nista da zagade, a u frizideru mamci dugo traju. Volis pecanje a nemas mamke. Kakav si ti pecaros ?"

moma92 

Sunca vise nema i ostali su samo crvenkasti tragovi na vedrom nebu. Kosava nam je duvala u ledje, ali nas je kabina stitila. Samo se po malo kad-kad osecao dim od hondice, pa sam i to resio sa plasticnim armiranim crevom, koje sam navukao na cevcicu auspuha i crevo spustio do vode odakle je dim nestajao nosen vetrom. Ribe su se jasno videle kako kruze oko mrezice sa hlebom, a beovice su poskakivale iz vode, tako da pored pecanja, bilo je lepo i gledati. Nidza je prosto uzivao i starao se da sto vise ulovi, Ljilja i Marija su se "zakovale " za TV, a Malisa je dosao i legao na jaknu koju sam sebi stavio da sednem na klupu i svaki put kada bi Nidza vadio ribicu iz vode podizao bi glavu i sa interesovanjem gledao proces pecanja. A ja sam znao da ce za sutra imati puno riba za przenje i mnogo vise, pa se nisam mnogo trudio da i ja upecam. Vise sam onako sit posmatrao okolinu koliko je to bilo moguce i uzivao u ambijentu veceri. 

Noc je smenila dan. Hondica "peva", a montazno svetlo iza krme i iz Seve obasjavaju camac i uzu okolinu, a to tako prija pogledu i uklapa se u okolinu. Cak i kosava sa svojim, rekao bih nize-srednjim intenzitetom ne smeta, vec se utapa u sum sevara i trske i stvara interesantan nesvakidasnji dozivljaj.

-" Momo. Ja mnogo volim pecanje, ali ovaj vecerasnji ambijent sa svetlima, toliko me preokupira i utice na moja cula, da mi je skoro sve jedno sta i koliko cu da upecam. Pa mi i ovaj vetar godi ..."

-" A uspevas li da culima izdvojis miris Dunava ?"

-" To da. Kad god sam na Dunavu, ja prepoznajem taj karakteristican miris, pa cak i kada u kancelariji razmisljam o Dunavu, ja osetim taj miris u nosu."

-" Da i meni se to cesto dogadja kada sam daleko od Dunava i tada tugujem za njim." Razgovaramo ja i Nidza ucestvujuci u stvarnom dozivljaju ove veceri, dozivljaju koji nam je dostupan i dobrom mestu koje smo izabrali. Misevi, voluharice i druge zivotinjice iz blize okoline, zainteresovale su se za svetlo koje se pojavilo na podrucju njihove zone hranilista i to bas u vreme kada su navikle da nesto pojedu, pa su se priblizile na bezbednoj distanci, ne bi li se domogle lakog plena, a Malisa ih je osetio i sada je tamo na obali, "ubedjujuci" ih da je na Sevi "zauzeto".

Mesto pecanja je iza krme Seve i u zavetrini, ali sve jedno vetar je uspevao da plovak odnese bas tamo gde treba, u najblizu okolinu mrezice sa hlebom. "Veseli" crvici svojim pokretima su izazivali ribe nasta one nisu mogle da odole. Na svaki zabacaj, nije trebalo dugo da se ceka i plovak bi "zaigrao". U pocetku su to bili kederi, sa kojima je Nidza bio zadovoljan, a onda su dosle spicerke, babuskice i manici. Po neka crvenperka, bodorka ili krupatica u istom uzrastu, se nisu mnogo razlikovale, tako da ih je Nidza lovio uz veoma izrazeno zadovoljstvo.

-" Znas sta mi je doslo na um. Veceras bi bilo "kompletno vece" da smo isprzili ovu belu ribu na tiganj i gustirali je sa vinom koje sam dobio na poklon, a tu mi je u camcu. Sta mislis o tome ?" Zamislio se Nidza, zeljan slobodo-umnog provoda ?" A ja sam bio odlucan kao i uvek:

-" Nidzo. Da li je to tvoja zelja ili halucinacija ?"

-" Ma kakva halucinacija. Nego nisam siguran u realizaciju, jer me moja Marija u svemu "koci", a ja bih voleo veceras da ukompletiramo ovo predivno vece."

-" Receno - uradjeno." I uzeo sam ribe iz cuvarke, noz sa pojasa i poceo da ih cistim u cunu na srednjoj dasci.

-" Momo, druze, neces valjda da przis ribu ?"

-" Zasto da ne ako doneses vino ?"

-" A zene ? Nece da se bune ?

-" Da li je potrebno da ih pitamo ? Ja smatram da ne !! Ako ti je neugodno, kazi da je to moja inicijativa i resen je problem ?!!" A Nidza jednostavno je hteo da "zapeva" od srece.

-" Ovu noc cu pamtiti do kraja zivota". Bio je precizan.

-" Malo vise se druzi sa mnom i sa Ljiljom i bice ti mnogo bogatiji i jednostavniji zivot." Ocistio sam dovoljan broj riba, a Malisa je cesto dolazio da vidi dokle smo stigli sa ciscenjem i przenjem ribe, jer ju je sam veoma obozavao. Usao sam u Sevu da uzmem talandaru i ulje, a tamo se prave palacinke.

-" Bice nam veoma drago da ih smazemo, posle przene sveze ribe i vina."

-" Super. Przena riba za veceru, ima li sta lepse." Zadovoljno je prokomentarisala Ljilja.

-" Necete valjda da sada przite ribu. Pa skoro smo vecerali. Ostavite to za sutra." Objektivno je primetila Marija i predpostavljam zahtevala.

-" Da Marija. To bi bilo ekonomicno. Ali ja hocu a i tvoj Nidza se slozio da isprzim sveze ulovljenu ribu i da je gustiramo res przenu sa vinom. Imas li sta protiv ?" Marija se zamislila, a Ljilja je preduhitrila:

-" Ako su njih dvojica to zamislili i pristupili realizaciji, nemoj ni da se trudis da ista izmenis, vec pokusaj da se prilagodis i ako ti se da, uzivas u tome. Meni je super i ja volim takva iznenadjenja." 

Na obali, nedaleko od Seve oborio sam dve rasklapajuce stolice, da mi prave zavetrinu i zalozio suvarke, pa preko njih stavio ugalj od sljivovog drveta, koji ce u ovom slucaju odrzavati vatru na vetru. Proverena stvar. 

Spicerki i manica je bilo i vise n'o sto nam je trebalo. Isprzene smo pojeli vruce, a sve ostale ribe iz cuvarke sam oslobodio, ne dogovarajuci se sa Nidzom i Marijom. 

Vetar je nosio miris przene ribe uz Dunav i prema Starom Selu i Dubovcu i verovatno ce nekome poci voda na usta od ukusnog mirisa pregorelog ulja i ribljeg mesa. Talandara je brzo isprzila svu pripremljenu ribu, a Nidza sav u uzvisenom raspolozenju doneo je vino i zaseli smo u prednjem dnevnom delu Seve.

-" Kako to da si ti odustao od pecanja i pridruzio nam se za stolom u Sevi ?" Pitala je Nikolu Marija.

-" Zato sto je przenje ribe bila pre svega moja zelja, a kao ideja se dopala Momi i on ju je i realizovao. A na svetlo i ovaj nacin pecanja, moze da se peca svu noc, a riba k'o u moru." Objasnio je Nidza. A ja da bih skrenuo paznju na drugu temu, koja nece nervirati Nikolu, pitam Mariju:

-" Macka je veoma popularni ljubimac mnogih i da li one prihvataju trening kao psi ?" A Marija je svoju Kleu, koja joj je lezala na skutu, pomazila i prokomentarisala moje pitanje.

-" Macke ni blizu nisu kao psi. One imaju neke svoje neverovatne osobine, a ja s obzirom da se vec dugo druzim sa mackama, poznajem ih po njihovim zenicama u ocima. Uznemirena i uplasena macka, ima sirom otvorene zenice, dok ljuta macka ima suzene zenice. Ona zna da se uvredi i ako je ne shvatas i ne razumes njene osecaje, zna da se sveti svojom reakcijom."

-" Kako da se sveti ? Ne razumem taj instinkt, da ne kazem nameru macecu."

-" Ite kako znaju da "naprave stetu". Uzbudjeno, setih se kada mi se Malisa namokrio u patike, zato sto sam ga naljutio i nisam mu dopustio neku njegovu nameru. I ispricao sam taj dogadjaj Mariji.

-" Isto tako, samo malo gore i macka reaguje. Ne moras da je ljutis. Dovoljno je da ne obracas dovoljno paznje prema njoj. Ona je tu slicna zenama. Njena reakcija je da piski u saksije mojeg cveca koga ja posebno volim. Najgora varijanta je da se popiski na sred stana. A to zavisi od njenog karaktera. Uvredu pamti duze od psa. To sam negde procitala."

-" Da. Ti poznajes macke kao ja pse. Bezbroj puta se desilo da me Ljilja zove da desifrujem zahtev Malise, jer ga ona ne razume u nekim situacijama." 

-" A sta znaci kada "predu". To je prepoznatljivo kod svake macke." Pitala je Ljilja.

-" Da, to je nacin komunikacije kod macaka. Dobrocudno predenje se cuje kod macica kada sisaju mleko. Isto tako i kod odraslih macaka kada se umiljavaju. Ali ako macka spava i prede, to znaci da je nesto boli. Meni je to vise licilo na zadovoljstvo u snu, ali naucnici kazu drugacije. Da im verujemo, sta bi drugo." I privila je svoju Kleu uza se, a ja sam uzeo porciju u kojoj je Ljilja u medjuvremenu ocistila meso riba od kostiju i izneo sam Malisi na prednju platformu, gde je dezurao da nam misevi ne udju u Sevu. Pojeo je u slast, jer sam ga naucio od malena da jede przenu ribu, a nikako zivu. Ljilja je nesto manju kolicinu ociscene ribe od kostiju ponudila Mariji za Kleu, sto je Marija i prihvatila i rekla nam je jednu istinu:

-" Moja Klea ne jede vestacku "granuliranu" hranu, jer je njoj za normalnu ishranu potrebnoje pet puta vise proteina i masti nego psima. A same ne mogu da proizvode masti. Pored toga macke nemaju znojne zlezde i ne oseca se miris kao kod pasa." 

Za svo vreme razgovora, mi smo svi jeli sa uzivanjem przenu ribu i pijuckali vina, a Marija je pricala o svojoj ljubimici, bez da uzme i jedno parce.

-" Marija, zasto ti ne jedes ? Meso je predivno." Konstatovala je Ljilja, a Marija je bila odlucna.

-" Kasno smo jeli raznjice, a ova riba je mogla da se spremi za sutra ..." A ja sam se kucnuo sa vinom sa Nikolom i pitao ga:

-" Nikola. Tebi se svidja riba ?"

-" Veceras mi se sve svidja. I sada posle ove przene ribe, idem da sedim i uzivam na zadnjoj platformi Seve. Da li cu da pecam ? To je pitanje trenutka. Ali da cu uzivati u ambijentu, hocu." 

Lep letnji dan otkriva jutro sa jasnim suncanim zracima sa istoka, bez vetra i sa plavim nebom bez prisustva i belih oblaka. U marini "Zeleznicar" u Makisu, ja i Ljilja sa posebnim uzbudjenjem iznosimo kamp opremu, garderobu i pripremljene provijante, iz naseg Renoa-4 i unosimo u nas camac Sevu, gledajuci da odmah postavljamo sve na svoje mesto. Danas za nas i nije obican dan. Danas je "dogadjaj" koji smo planirali u mnogim zimskim nocima. Danas krecemo na godisnji odmor na Djerdap. Krecemo u neizvesnost koja nam podize adrenalin na visi nivo i time stvara uzbudjenje do radosti u nasim nervnim sistemima. U motoru "perkins" u Sevi, pre nekoliko dana sam promenio ulja u kucistu filtera za vazduh, karteru motora, kopci i reduktoru, kao i remen kais i impeler na vodenoj pumpi, ali sam jutros pred polazak, jos jednom pregledao: zategnutost remen kaisa, kolicinu motornog ulja u karteru, kolicinu ulja u "parsons" kopci i reduktoru i dekalamitom dodao jos malcice litijumove masti u kuciste odrivnog lezaja i u kucistu stativne cevi osovinskog voda. Pumpicom sam nalio jos malo motornog ulja na podizace ventila u kucistu "bos" pumpe. Startovao sam motor i nasmejao sam se zadovoljan kako lepo radi i ostavio ga da radi na "leru", dok sam ja vrsio poslednje pripreme za polazak. 

I ranije dok sam plovio malim kabinasem ( Sevom lepoticom napravljenom od mahagoni dasaka ), a i sada sa "Velikom Sevom", posebnu paznju sam dodelio plovidbi Savom od Makisa, pored ade Medjice i dalje Savom do usca u Dunav i do Pancevackog mosta. Na tom delu reka, kretali su se nedovoljno obuceni ljudi sa camcima, a posebna opasnost je pretila od gliserasa koji su smatrali da je brzina glavna stvar u plovidbi i mnogo puta sam ispravljao njihove greske i samim tim izbegavao neprijatnosti i havarije. E kako prodjem Pancevacki most, mir i po neka barza, a oni znaju svoj posao i onda se na tenane kuva kafa, ili doruckuje, ako nisam uspeo pre toga. I tako i ovog puta uz prijatni razgovor preko radio stanice sa radio-amaterima iz Beograda, Zemuna i Panceva, uplovili smo u Male Vode i prosto se radovali plovidbi. Nekoliko krivina i isto toliko kabinasa sa stapovima za pecanje, ostavili smo za sobom i ponovo uplovili u siroki Dunav koji je plenio svojom velicinom i pogledom preko sve do Vince i Ritopeka.

 

 moma92

Odanost, vernost i poverenje su samo neki od prideva cetvoronoznih drugara 

 

Na Dunavu nikog' nije bilo, osim jednog neuglednog kabinasa od oko 7 metara duzine, koji nam je isao u susret iz pravca leve obale. Kada je bio blizu, covek u camcu je ustao i mahao nam velikim slamnatim sesirom, pokazujuci da hoce da se zaustavi uz nas. Smanjio sam gas i izbacio kopcu na ler, a malo zatim i prihvatio kabinasa uz bok Seve na kome je visila "tomos"-ova 18-ica na zrcalu. Covek sa neurednom bradom i mnogim tetovazama po telu, vise mi je licio na "Robinzona sa Dunava".

-" Zelim vam dobar dan i mirnu plovidbu. Koliko vidim po uredjenju camca, verovatno ste se odlucili za duzi put ?" Rukovali smo se i pretstavili drug-drugu.

-" Mene zovu Suljo, a ovo su moji drugari Grof i Garava. Prasci pojavite se." Doviknuo je Suljo pogledavsi u patos svoga camca. A otuda su skokom na nasu prednju palubu doskocili dva prelepa terijera i seli poslusno na palubi gledajuci u nas. Izmedju njih i mene i Ljilje u pogledima se osetila ljubav na prvi pogled. Prisli smo im, oni su nas onjusili i zabacivsi usi u nazad pristali da se maze sa nama. Bili su predivni.

-" Suljo, odakle plovite vas troje ?"

-" Iz Novog Sada smo. Zivimo u sojenici na "Ribarcu", a sada se vracamo sa Djerdapa, tacnije plovili smo do Tekije. Ovde cemo se malo zadrzati u Pancevu i Beogradu, a zatim idemo u Tisu i verovatno cemo ploviti do Kanjize. To je realni plan za ovo leto." Bio sam impresioniran organizacijom zivota i kolicinom slobodnog vremena tog coveka, a i nacinom zivota. Za mene je zivot na sojenici i u camcu-kabinasu oduvek bio san. Ljilja je skuvala kafu i ponudila neke alkoholne napitke, koje smo obojica odbili jer je vec stalo vruce, a Grof i Garava su rado prihvatili ponudjene im napolitanke, a zatim su se sa Ljiljom igrali i svo troje pregledali nam Sevu. Zavlacili su se i ispod kreveta i zavrsili vizitu na prednjoj palubi, dok je Suljo pricao o Djerdapu "sada" i o situacijama na koje treba obratiti paznju u plovidbi, sto mi je bilo ne malo vazno. Rastali smo se prijateljskim pozdravom i krenuli u suprotne smerove. Mi sa entuzijazmom ka Djerdapu, a Suljo sa svojim drugarima ka Tisi i ostvarenju ovogodisnjeg plana plovidbe. 

Sledece godine, leto je i opet plovimo. Vracamo se iz Kladova, tacnije sa Hajduckih Vodenica, gde smo proveli proslu noc. Vremenska situacija je stabilna, tako da lepo vreme ne remeti cak ni vetar koji je u ovim krajevima veoma cest. Pramac Seve se oslonio na travnatu i veoma zivopisnu obalu tako zvanog Rankovog sljivika u zalivu Porecke reke, gde smo zatekli dve posade Novosadskih kabinasa. Mahnuo sam im rukom u znak pozdrava i klasicno uvezao Sevu za obalu. Ja i Ljilja smo skinuli sa krova Seve rasklapajuce stolice i sto i postavili ih na lepo ispasenoj travi ispred camca. Cetvoro mladih ljudi gledali su sa interesovanjem prema nama i nesto se smejali. To me je iniciralo da ih priupitam:

-" Zasto ste stali tu na visokoj i neudobnoj obali, a ne ovde na ovom lepom i udobnom platou ?" Jedan od njih mi je odgovorio:

-" Bio je tu neki covek mestanin sa kravama koje su tu pasle i kada smo pristali bas tu gde ste vi sada, obratio nam se i rekao da je to njegova teritorija, tacnije njegov sljivik i trazio je da platimo za nas boravak cenu koja nam je bila skupa. Tako da smo se pomerili ovde, gde smo sada. Jeste da je neudobno, ali prespavacemo noc i sutra idemo dalje."

-" Niste trebali da ga poslusate. Ja sam se sa njim prosle godine upoznao bas ovde i ubedio sam ga da odustane od trazenja da mu platim, jer on u stvari nije u pravu. Naime pre 15-tak godina, drzava je od vlasnika otkupila zemlju koja je bila ugrozena potapanjem, posle zatvaranja brane. On se nije slozio sa cenom i sve ove godine se tuzi sa Drzavom Jugoslavijom, ali konacnog sudskog resenja nema. A po vazecem zakonu, 5 metara obale od vode je Drzavna imovina i svacija za koriscenje."

-" Mi prvi put plovimo ovim prelepim krajolicima i ne zelimo da nam jedan mestanin ugrozi nase misljenje i dojam o Djerdapu." Pitomo mi je odgovorila plavokosa lepa zena, koja je u narucju drzala svoju ljubimicu macku. A crnokosi muskarac, onako sremacki ugojen, jos se i nasalio:

-" A mogli smo da na njega pustimo nasu macku, ali smo odustali da ga ne bi mnogo povredila, a da bi on pobegao to bi se desilo sigurno." I svi smo se nasmejali. 

Sedeci u udobnim stolicama, ja i Ljilja smo pricali o dosadasnjoj plovidbi i sta nas sve jos ocekuje i pijuckajuci hladnu koka-kolu iz konzerve, primetio sam da se voda razlikuje od Dunavske i da je izuzetno cista i providna. A ja sam inace pasionirani gnjurac na dah i nisam mogao da izdrzim izazovu, pa sam uzeo masku i peraje i zaronio pored Seve. Voda je bila prijatna i taman topla po mom ukusu. Odusevio sam se i providnoscu vode. Sa pramca Seve do njene elise ima dobrih 9 metara, a elisa se sasvim jasno videla, a ja sam se zadrzao nekoliko trenutaka gledajuci na nekoliko kesiga koje su se smestile ispod korita u senci. Zaronio sam dublje i hladnija voda je delovala na mene prosto osvezavajuce. Skoljke sa svojim iscrtanim tragovima kretanja po dnu i rakovi delovali su na mene impresivno kao deo podvodnog sveta. Rakovi nisu imali previse poverenja u mene i odplivali su unazad na dovoljno bezbednu distancu. Povremeno izlazeci na povrsinu radi uzimanja vazduha, primetio sam da nisam daleko od druge obale i plivajuce trave po povrsini vode. Ideja da cu tamo videti krupne ribe u senci trave, osvojila me je i zaplivao sam radoznao. Stigavsi do prvih tragova lepe zelene trave zvane talasinje, primetio sam da nije sama i da taj ugodni prostor nije propustila ni trava vodena kuga, a i drezga je tu. Shvatio sam onda da je tu voda plitka, usta sam se uverio kada sam zaronio. Malo jato sitne bele ribe i ni traga od krupnih kapitalaca, koji su zasigurno promenili staniste, sisavsi na vece dubine u hladniju vodu. Ali prizor sa kojim sam se sreo, "ohladio" me je. Bile su to dve velike zmije, koje su prosle iznad mene plivajuci po povrsini vode. I znam da su to belouske i da nisu otrovnice, ali dzaba. Raspolozenje mi je palo na nulu. Plivajuci nazad ka camcu, povremeno sam gledao kroz masku dno i video nekoliko spoljnih automobilskih guma i vise praznih staklenih flasa i pitao sam se o cemu li je razmisljao taj tog trenutka dok je bacao gume i flase u vodu? A mozda i nije razmisljao? Pored same obale pre nego sto sam izasao, dve crne kornjace su otplivale u pravcu dna.

-" I za danas je dosta!?" Nasmejala se Ljilja.

-" Da. Reka je mnogo lepsa na povrsini nego po dnu. Cak i koren trave je nekako ljigav i prljav, a ista ta trava na povrsini je lepa i sa predivnim cvetovima u sezoni. Tako da ne zavidim ribama." I utonuo sam u udobnu stolicu. 

Glasni komentari komsija Novosadjana, su nas prenuli i videli smo camac kabinas koji plovi sa Dunava ka nama.

-" Evo naseg Sulje." Cuo se zenski komentar. I stvarno prepoznali smo i camac i dva lepa terijera Grofa i Garavu, koji su stajali na prednjoj palubi camca. Suljo je mahao slamnatim "sombrero" sesirom i glasno doviknuo:

-" Eto vas, ali evo i nas." I pristao je na par metara do Seve. Ustao sam da mu prihvatim camac, a terijeri su radosno mahali repovima, ali nisu silazili sa palube.

-" 'Ajte prasci moji. Protegnite noge. O zdravo Momo. Ljiljo postovanje i znate da sam razmisljao o vama. Samo nisam znao gde cu vas sresti." Nasmejano nas je pozdravio Suljo, a Grof i Garava, kako su dobili dozvolu da napuste camac, tako su ko munje poskocili na mene i otrcali do Ljilje, pomazili se sa njom i zatim se razbezali po sljiviku svojim poslom.

-" Hajte derani 'amo. Samo ponesite stolice, da vas ne ubije vlaga." Doviknuo je Suljo Novosadjanima, koji su odmah sisli sa brdasca bagremara i svako je sebi poneo flasu piva i stolicu. Tu smo se upoznali i smejali se Suljinim i Stevinim posalicama, a zatim se razgovor vodio i u ozbiljne tokove. Suljo nam je pricao o svojim iskustvima sa vode, koje je on i lepo opisivao i zanimljivo raskazivao, tako da ga je bilo interesantno slusati.

-" Pa dobro, jeste li poveli sa sobom madjaricu Miciku, jer sutra moj Grof treba nesto da doruckuje. 'Ajde Garava je zenka pa je malo pristojnija, pa mozda je ona nece za dorucak ? Mozda za rucak ?"

-" Uuu jezik pregrizo. Da moju princezu pojedu tvoje dzukele. To moze samo preko mene mrtve." Razzestila se Vesna i kaze kao kroz plac:

-" Eno jadnice, zatvorene tamo u camcu."

-" Mogla si da je pustis ovde u sljiviku. Grof i Garava obozavaju macke." Nasmejao se Sulja, a Ljilja se pohvalila:

-" Ja volim macke, ali vise volim pse. Kod nas u marini, imamo terijerku Crna je zovemo. Ona negde zimus treba da se okoti i ja i Moma smo resili da uzmemo jednog malog da ga cuvamo i da nam cuva camac od miseva i pacova.

-" Boga mi i nasa Micika je dobar borac. I kada je ona na camcu, nema sanse da nam udju misevi ti nezvani gosti." I tako razgovor se produzio, a nikome nije stalo da prekinemo druzenje i Suljo kao najiskusniji dao je predlog:

-" Ovde je lepo, ali nema drva za lozenje. A ja bih predlozio da nastavimo razgovor i druzenje uz vatru. Momo, uzecu tvoj cun posto je u njemu zgodnije da se natovare suvarci, a ti Drago ces poci sa mnom da mi pomognes da saberemo drva." Tako i bi. Suljo i Drago su otisli u pravcu uzvodno ispod mosta i dalje, a ja i Steva smo otisli do jedne vikendice u komsiluku i uzeli sa gomile par kamenova da ogradimo vatru. Drustvo su nam pravili Grof i Garava. 

Vreme u Rankovom sljiviku, samo kakvo se pozeleti moze. Dan se sprema za nocenje, a reklo bi se da se necka i zato dugo traje. A Porecka reka se posle svih onih brzaka i hoda preko kamenih gudura u jedinstvenom koritu, sada se prosirila, opustila i rekao bih razbaskarila, pa joj se ne ulazi u hladnu i mutnu vodu Dunava. Slavuj u okrugloj krosnji sljive u dvoristu susedne vikendice ne zatvara kljun, sto sam i primetio, na sta ce Steva dobronamerno:

-" Neka ga. Ja pesmu slavuja obozavam u odnosu na pesmu barskog trstenjaka koji kresti po ceo dan. Volim da pecam i cesto ja i Ilonka idemo na vikendicu koju je sagradio njen pokojni otac, a moj postovani tast. A vikendica se nalazi na jedinom suvom parcetu zemlje, u jednome malenome ritu. A trstenjaka nema mnogo, jedan ili dva, ali kreste li kreste i nemam cime da ih uplasim, da bi prestali ili se odselili u neki drugi barski ambijent. Cak sam i pistoljem pucao da bi ih prestrasio. Ali ne pomaze." 

-" Kazes u ritu. A komaraca ima ? " 

-" Ima ih. Ali i oni imaju neko svoje "radno vreme". Tada dok rade sedimo u "vajatu" iliti velikoj terasi u prizemlju, kao u dvoristu ali ispod krova i sve je ogradjeno mrezicama. Ja sa sobom ponesem "autan" i sesir za rad sa pcelama i po ceo dan sam na malome camcu i pecam na plovak. A tamo je sve tako lepo, a i moj tast je bio inteligentan covek pa sve sto je uradio na tom placu, uradio je od drveta i nista nije farbao, vec je drvo zastitio sadolinom boje drveta i lanenim firnezom, tako da se sve uklopilo u prirodni ambijent. Cak je i vikendicu pokrio trskom i slamom i kada su napolju vrucine unutra je lepo prohladno, a zimi se ne oseca zracenje hladnoce."

-" Predivno. A kako pecanje ?"

-" Na deset koraka od vikendice, na plovak napecam sitnu belu ribu, koju zatim przimo u tiganj i to najvise volimo. A sa camcem idem na odredjena mesta gde hranim sarana kukuruzom i tamo ga i upecam, takodje na plovak. Raj na zemlji. Moja tasta tamo zivi celo leto i zanima se malom basticom sa nekoliko strukova paradajza, paprike, krastavaca, krompira, sargarepe, kupusa i mirodjija. Tako da nam veoma cesto za vikend kada smo svi tamo, skuva domacu supu sa takodje domacim knedlama ili rezancima. Zimi kada nije visok sneg, preko vikenda odemo kolima i onda lozimo "kube" i toplo je. Doduse nocu stavljam ugalj koji preko leta donesem i skladiram u "ostavi"."

-" Kako opstajes sa misevima, voluharicama i zmijama ?"

-" Tast je poznavao tu problematiku, kada je zidao, tako da je limovima i betonom osigurao celu kucicu. Uza zid misi mogu da se popnu, ali ih onda saceka od lima sims i fizicki na krov ne mogu i da hoce. Vrata i svi prozori su po donjim ivicama isplehovani, tako da i tuda ne mogu da progrizu rupe i prodju u unutrasnjost. A istrenirala nas je i tasta, da svaki otpad a pogotovu od hrane, stavljamo u kese i nosimo u grad u kontejnere kada podjemo kuci. Tako da nemamo problema sa zivotinjama na vikendici. Jedino sa paucima, ali se i to lako resava. Gledam ovu vikendicu pored sljivaka. Interesantno fasadirane raznobojnim kamenom i to oblim recnim kamenom. Verovatno iz korita neke brdske reke. A mozda i iz ove Porecke, samo iz gornjeg toka ?" I tako, dok smo razgovarali o zanimljivom Vojvodjanskom ritu, ja sam iskopao loziste i kamenom ga ogradio. Interesantna Stevina prica me je obuzela da nisam ni primetio sta zene rade. A one su ipak objektivno kreativnije od nas muskaraca, moram priznati samo u odredjenim situacijama, tako da su u medjuvremenu na dva stocica iznele meso i izrezale ga na parcice, a ima i izrezanog povrca. Ljilja na zadnjoj palubi pere kotlic sa pijacom vodom, a Vesna zavija krompir u alu-foliju. Grof i Garava su legli u hladu sljive, a Steva kaze Ilonki:

-" Ilonka, idem ja do camca da uzmem Miciku. Zao mi je da je tamo zatvorena i sama."

-" U redu, ali kako ces sa njom pored Suljinih terijera ?"

-" Pametni su oni !! Znaju oni da ne smeju da je diraju. Tako da ce sve biti u redu, ali cu ja paziti na njenu bezbednost." I otisao je da je donese. Ja sam seo u stolicu i uzeo par sljiva iz cinije sa stola, koje je neka od zena iznela. Steva je prosetao sa svojom ljubimicom, a onda je uzeo u ruke i sledio moj primer sevsi u stolicu. Micika je posmatrala znatizeljno terijere, koji su je jednim okom pratili, ali nisu reagovali.

-" Mi zene smo sve spremile za veceru, samo jos Sulja da se pojavi sa drvima." Ljilja je sa osmehom primetila i donela tursku kafu sveze skuvanu.

-" Samo jos da se njih dvojica pojave ? Ja garantujem da su naisli na nekog mesnog ribolovca i sada prepricavaju kakva je razlika u pecanju ribe u kanalima u odnosu na Porecku reku. Znam ljude. Nego daj da mi popijemo kafu. Ohladice se ako ih cekamo." Uvereno je rekla Ilonka. 

Sunce je stremilo zapadu i hladjenje atmosfere uticalo je na promene temperature vazduha izmedju planinskih venaca Karpata i dolina i uvala i ogromne ravne povrsine Dunava, pa se u uscu Porecke reke ta prirodna pojava manifestovala laganim povetarcem, a pre bih rekao promajom koja je godila svojom toplotom. Na sve nas u Rankovom sljiviku karakter takvog vremena je pozitivno uticao, tako da smo svi uz kafu pricali svoje dozivljaje kojih smo se setili i koji su se dobrom zavrsili. S obzirom da smo se veceras prvi put sreli, smejali smo se dogodovstinama i nacinu kako su ih njihovi akteri resavali. Stevi smo se najvise smejali kako je opisivao karakter svoje Ilonke i uporedjivao ga sa karakterom njene mame, iliti njegove taste i opravdavao ta njihova ponasanja na racun svemocne genetike. Na te njegove opise, Ilonka je kako bi drugacije nego kao i svaka zena, odgovorila tolerantnim protiv napadom:

-" Psihologija je moja specijalnost, a cini mi se da svako od nas postaje zavistan onim cime se bavi, kako se to kaze: "prof-deform" i mnogo pre primecujem neke stvari u ponasanju ljudi, nego sto to ostali oko njih primete, ili ih i ne primete. Medjutim ja Stevu volim i trudim se da maksimalno budem tolerantna prema njemu u okviru njegovih svakodnevnih odlucnih istupa. Na primer sta me strasno nervira kod njega. Onda kada treba biti odlucan on nesvesno pogresi i zatim se pravda sa "nikad vise". I to "nikad vise" traje do sledece prilike i opet pogresi i opet bi da se opravdava sa "nikad vise"." I zene su krenule impulsivno da reaguju u pristojnom smislu da brane Stevu, a ja u takvom "metezu", posebno kada se prvi put srecem sa ljudima, ucestvujem kao posmatrac sa namestenom dobrocudnom facom na licu i onda nikome ne smetam, a i svi me obilaze. Iskoristio sam "prazan prostor" i otisao u Sevu po flasu domace "orahovace". Razgovor je trajao nepromenjenom zestinom, te nisam nikoga pitao da li hoce ili nece, ali sam svakome u case od 0,50 ml. nalio orahovacu koju kada su probali onako slatku, niko nije hteo da je odbije kao aperitiv, a njena slast i interesantna nesvakidasnja aroma su izazivala cula "za jos", a krepki alkohol je zagrejavao krv u venama i sagovornici su bili jos razgovorljiviji. 

Prvi mrak je osvajao usce Porecke reke, a sa strane mosta zacuo se zvuk motora i pojavili su se Drago i Suljo, koji su za nekoliko trenutaka pristali uz obalu nedaleko od nas. Iskrena ljubav Grofa i Garave prema svom drugu i gospodaru Sulji je i ovog puta bila na potrebnom nivou. Utrcali su u cun, radovali se dolasku Sulje, pozdravili ga i kao po komandi istrcali na obalu da ne smetaju pri istovaru suvaraka. Ljilja je aplauzom pozdravila Sulju i Draga, Vesna sa osmehom, a Ilonka "kamenim"komentarom:

-" Vas dvojicu je dobro poslati po smrt nekome. Taj neko bi se naziveo dok bi ste se vi vratili." Svi su cutali ili su se dobrocudno smeskali, a Steva je morao da kaze:

-" Ilonka, o'ladi strasti. Mi smo svi na godisnjem odmoru, zar ne ?" A ja sam prisao da pomognem istovaru, "na oko" dobrih suvaraka.

-" Ne znam da li se vi razumete u vrste drveca, ali ovi suvarci su od tako zvane vrste "tvrdog" drveta, od gloga i hrasta. Po nacinu kako se lome, dobro su se osusili i mogu vam reci da je ovakva vrsta drveta najbolja za rostilj i pecenje na raznju."

-" Hoces reci, ima veliku kalorijsku vrednost ?!"Prokomentarisao je Drago.

-" Da. Brzo se razgoreva, sporo gori zbog svoje tvrdoce, a oslobadja visoku temperaturu i kada sagori veoma malo pepela ostaje. A to su sve trazene i dobre osobine drveta za vatru."

-" Momo, pravo da ti kazem, nismo birali, vec smo se zaustavili pored obale na kojoj su visili ovi suvarci, a predpostavljam da ih je ostavila skorasnja visoka voda. I ja kada bih birao izmedju suvaraka topolovine i ovih, naravno da bih izabrao ove. Ja ne znam kako se koje drvo zove, ali "na oko" znam da ga izaberem, s obzirom da 20-tak godina zivim kamperskim zivotom ili kako moja Sosa-Verica kaze "Robinzonskim sindromom", jer sebe postujem i uredjujem sebi zivot kako ja hocu."

-" Ja takodje stremim takvom nacinu zivota. Proslog leta kada smo se ja i Ljilja upoznali sa tobom i za kratko vreme zajednickog boravka kod Malih Voda, tvoja prica o organizaciji sopstvenog zivota me je odusevila i inspirisala da sam cele zime mastao kako cu ja organizovati zivot u tom smeru." Suljo je klimanjem glave potvrdjivao to sto sam ja pricao i ujedno istovarao suvarke, a Ilonka je dodala:

-" Za srecu nije presudno imati novac. Ali svi mi smo vaspitani, ili naviknuti na nacin zivota da imitiramo druge kao i oni nas, da nosimo odecu koju je neko izmislio jer Boze moj u modnom trendu treba biti i ponasati se u tom drustvenom stilu takodje. A kada covek ostari, onda je shvatio da je sve to nepotrebno i bezvredno za zivot, ali je tada kasno za izbor, a i za promene, rekla bih. Setimo se samo da kao deca jedva smo cekali da odrastemo i budemo stariji i ozbiljniji. A sada bi da se vratimo u detinjstvo, jer tek sada smo shvatili da nam je tada bilo mnoooogo lepse. Ali i danas smo u procesu koji ne mozemo da zaustavimo, a stetan je za nas zivot. A to je da trosimo zdravlje da bi smo zaradili novac. A kada ostarimo i potrosimo zdravlje, onda ce nam trebati mnoooogo novca da kupimo zdravlje, ali bice i za to kasno. A zivimo takvim nacinom zivota i bez postovanja, da ne kazem racunanja vremena zivota koji prolazi, kao da cemo ziveti bezgranicno, odnosno kao da nikada necemo umreti. A gledam kako nam nasi dragi prijatelji i rodjaci umiru i za kratko vreme ih se vise i ne secamo, kao da nikada nisu ni ziveli. Mozete me komentarisati, ali ja mislim da sam nazalost u pravu." I svi smo cutali svesni istine koju niko od nas ne moze da ispravi. Svesni smo da se jedino Suljo iz naseg okruzenja, odvazio ili ga je stihija zivota izbacila na periferiju, gde i nije mnogo imao da bira. U svakom slucaju ja sam ubedjen da je njegov zivot mirniji i duhovno lepsi od nasih zivota. Suljo je iz navike ne gubeci vreme, zalozio vatru na mestu gde smo ja i Stevo uredili mesto za lozenje, a svi ostali su se sa svojim stolicama premestili okolo vatre i uz "grejanje orahovacom", nastavili razgovor koji nas je preokupirao. Ovog puta je Suljo progovorio sa ciljem da pojasni svoj zivotni stav:

-" Da vam iskreno kazem, mene je u zivotu rasvestio zatvor u kome sam proveo izvestan broj godina. Tamo sam naucio i shvatio zivotne mudrosti kojih se pridrzavam, a pomenuo bih samo neke: da bogat covek nije onaj koji najvise ima, vec onaj kome najmanje treba. Isto tako da novcem se nemoze kupiti sreca. A nisam se ozenio zenom koju sam voleo i koju priznajem ne mogu da zaboravim, samo zato sto se nisam pridrzavao zivotnog zakona ili istine, a to je: da je coveku potrebno samo nekoliko sekundi da duboko psihicki povredi voljenu osobu, a zatim je malo ceo zivot da se opravda. I u zivotu je prisutna jos jedna istina da ce ti drugari zaboraviti sta si rekao i sta si ucinio, ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima probudio." 

Iz razgovora sam saznao da se Steva i Ilonka znaju i zive zajedno jos iz studentskih dana Pedagoskog fakulteta. Po zavrsetku studija, Steva je ostao zadovoljan u toj profesiji, a Ilonka je zavrsila jos i Medicinski fakultet, smer psihijatrije i radi u nekoj Novosadskoj klinici, a nesumljivo je karakterno prodorna i jaka osoba. A meni nije strano i znam da ljudi u okviru svojih profesija gde dugo, predano i kvalitetno rade, posle odredjenog perioda vremena, javlja se psihicka anomalija zvana "profesionalna deformacija". Tako da je ta anomalija i ovog puta prepoznatljiva kod Ilonke, a sagovornik joj je drug njenog muza Steve, Suljo koji ima svoja uska gledista na zivot i u tome postuje samo svoja zivotna iskustva, koja su za mnoge od nas ekstremna. Drzi da je on uvek u pravu i tako je poceo konfliktni razgovor izmedju njih dvoje bez pardona, ne obracajuci paznju na sve nas oko sebe. Bilo mi je glupo da ih slusam, a tema razgovora mi nije odgovarala ni vremenu, ni ambijentu prostora u kome smo se nalazili. A opet, na godisnjem smo odmoru i po meni u tom okviru svako ima pravo da se rastereti nekih svojih problema koje vuce sa sobom i koji ga opterecuju, ali ne i po svaku cenu i da drugi zbog toga stradaju, pa sam najvise iz tog razloga ustao i otisao na Sevu i seo na zadnju platformu na klupu koju sam sam izradio prema svojim normativima i meni potrebnim dimenzijama. Ali i sa kojom sam ponosan zato sto je vrlo udodna za sedenje. Ugodno sam se smestio podigavsi noge na ogradu i pogledah oko sebe. A ono tek pristigla noc koja je se jos uvek rasporedjivala po prostoru zaboravnog dana, ali i "gospodja samoca" je bila tu, cije mi je prisustvo takodje odgovaralo. Mesec "pun" i grabi da obasja sve ono sto je predhodni dan zaboravio, a noc isto to zgrabila kao laki plen. Obronci Karpatskih planina pod kontrolom "gospodina Djerdapa", ocrtavaju se u svojim lepim zenskim oblinama na prigusenom svetlu meseca kome svesrdno pomazu njegove prijateljice dzinovske zvezde koje takodje samuju, a tu su i sitne male zvezdice koje se sakupljaju u Galaksije. Prostorom nedaleko id mene, rolece matora mudra sova u niskom letu, a ipak sa dovoljnom distancom uzivajuci sto njenu slobodu niko ne moze da zgazi i u vazduhu se cuje njen "huk" kojim uliva strah u kosti malim misevima i voluharicama, a samo mudra Sova zna mudrost da treba glasno vikati ako zelis da te svi cuju. Gledam za sovom koja je iscezla u tami i setih se mudrosti koje me je cika Voja, moj prvi komsija u selu Rutevcu, gde sam se rodio i odrastao do svoje 15-te, a on me je pripremao za kasniji zivot i ucio mudrosti znanja dok sam bio sasvim mali. Tada je on govorio meni:"Momo, nikada nemoj da se vracas, ako si vec u svet krenuo." Sada sedim i razmisljam i shvatam koliko je moj cika Voja seoski snajder, bio u pravu i jos mi je govorio:"Sta ti znaci staro sunce u zalasku - samo romantika i secanja, a jutarnje sunce, to je ono cemu se mozes posvetiti i proslediti dalje ...." Tako je govorio moj mudri komsija cika Voja. A na Sevi sedim i slusam noc beskrajnu. Oko mene ribice se poigravaju, radujuci se na povrsini vode sto su prezivele jos jedan dan zivota u prisustvu toliko mnogo predatora.

 moma92


Galama na obali ispred Seve me je vratila u neizbeznu stvarnost, a tako mi je bilo lepo "na Sevi - na mesecini". U sukobu "dva sveta" u razgovoru izmedju Sulje i Ilonke, verovatno je predpostavljam "pametniji popustio" i Ilonka sa svojim Stevom su napustili drustvo i otisli u svoj camac, u svoj svet. Suljo me zove tako glasno da se njegov glas daleko cuje i prva pomisao mi je bila da ce mozda sa tom svojom drekom pokvariti vece jos nekoj romanticnoj dusi koja veceras u zalivu Porecke reke uziva u ambijentu mesecine. Ustao sam i otisao pored vatre, gde su svi ostali u zivom razgovoru komentarisali ko je bio vise u pravu, a ko manje u proteklom ubedjivanju o stavu i shvatanju cinjenica nekog problema izmedju Ilonke i Sulje.

-" Ma lukava je ona kao lisica." U nekom kontekstu razgovora sa Vesnom, Sulja je rekao, a ja da bih iz temelja promenio temu razgovora postavio sam pitanje Sulji, dovoljno glasno da su me svi culi:

-" Znas li Suljo, odakle je ta uzrecica "lukava kao lisica" ?"

-" Ne znam, ali znam da je Ilonka lukava kao lisica." Nastavio je Sulja uporno u svom raspolozivom smeru. A ja sam takodje bio uporan i postavio glasno pitanje svima:

-" Zna li ko od vas odakle su uzrecice: "Lukava kao lisica" ili "Veran kao pas" ?" Napon predhodnog razgovora je naglo utihnuo i svi su se zamislili, odnosno presli u potrebni stadijum, koji sam ocekivao i zeleo. Prva se Ljilja odvazila:

-" Ne znam momentalno da odgovorim na direktno pitanje, ali znam jos nekoliko uzrecica, koje se upotrebljavaju u razgovoru, kao: "borbena kao lavica", "besan kao ris" ili "trom kao medved". Sve su to uzrecice, a znam jos neke koje se upotrebljavaju u svakidasnjem razgovoru. A odakle poticu, to stvarno neznam."

-" Sad' sam se setila i ja nekih: "nepredvidljiva kao macka" ili "glupira se kao majmun". A odakle poticu? To i ja neznam." Izjasnila se Vesna, a Drago je dodao:

-" Te personifikacije su proizasle iz mitova i basni, koje smo kao mali upijali u svoje prazne mozgove iz usta nasih staratelja i roditelja. I otuda su postale ksinonim za uporedjenje sa ljudima i ljudskim karakteristikama."

-" Drago je apsolutno u pravu i ja se slazem sa njim." Izjasnio se i Suljo, a zatim je dodao:

-" Ima tu i hriscanskih simbola, kao npr: jagnje tj."umiljato kao jagnje" ili "zlatna ribica" koja uvek u pricama ispunjava tri zelje, kojih je narod nezasito zeljan."

Pored vatre, koja je zmirkala i na momente se pojacavala, ali opet u granicama potrebnog ambijenta, sedeli smo do duboko u noc, sto i nije neocekivano. Razgovor je tekao u granicama interesantnog, sve do momenta kada sam se ja prvi izvinio drustvu, da me san zove i otisao sam krevet Seve, gde sam se kad god bih legao, osecao kao u bajci, a snovi i ako ih je bilo, bili su blagi i obicno ih se nisam secao. 

Budi me lagano ljuljanje Seve i ravnomerno stucanje podporne daske na pramcu. Jutro na uscu Porecke reke se ne razlikuje od jutra na uscu Kladusnice ili Dobre, jer i na jednom i na drugom mestu budi me ljuljuskanje Seve na blagim a debelim talasima koji su proizvod snage motora velikih guraca sa sastava barzi. I to je lepo - bas je lepo. Volim ja da se probudim i u Tisi, Savi i Moravi, ali ne pod intervencijom tamo domacih komaraca ranoranioca, koji mi se po nekada inteligentno podkradu i udju pored mrezica koje se nalaze na svim otvorenim mestima na Sevi. Pesma i nadpevavanje nekoliko slavuja, drzi mi jutarnju koncentraciju, da ne mislim na ruzne stvari. Krestanje gavrana koji prelece usce, samo me podseca da sam na reci, a ne u bajci, kao i svadja vrabaca u sljiviku. Ustajem i odlazim u cun i iz njega se spustim na vodu i okupam umesto jutarnjeg umivanja. To mi je jedan od najlepsih trenutaka kojih se rado secam i u zimskom periodu, kada masti pustim na volju i razmisljam o proteklim dogadjajima na vodi. Kako sam se nasao u vodi koja me je tako prijatno osvezila svojom jutarnjom svezinom, a na obali su se pojavili Grof i Garava i seli i posmatrali me kako se kupam.

-" Psi su nasa veza sa rajem. Oni ne znaju za zlo, zavist i nezadovoljstvo. Negde sam to procitao i za sva vremena zapamtio, jer je to istina." Javio se Suljo iz svog camca i nastavio:

-" Dobro ti jutro Momo. Htedoh da ti kazem da ja cesto sedim na obali sa Grofom i Garavom i dugo cutimo. I ta neaktivnost ne moze se nazvati dosadom, vec mirom i spokojem koji mi tako godi, da ti ne mogu opisati." A ja odrzavajuci se na vodi, htedoh nesto da kazem, kad cuh Ilonku kako se javlja sa terase svoga camca gde je sedela i kafenisala ovoga jutra:

-" Trebalo bi da imas macku i da osetis neznost, koja vama muskarcima mnogo nedostaje u ponasanju." A Suljo joj odgovori "iz mesta", kao da je znao sta ce mu ona reci.

-" Da svako. A ja bih preporucio, ko ima u planu da uzme za uvek kucnog ljubimca, treba prvo da oseti obozavanje od strane pasa i ignorisanje od strane macaka, pa onda da se odluci za ono sta mu je potrebno kao nadoknada od strane ljubimca."

-" Nemas ti pojma sta je neznost. Zato i zivis sam!" Odbrusila mu je Ilonka, a zasto ? Verovatno ona zna i Suljo htede da joj uzvrati "neku", ali pogledao je u mene, a ja sam mu rukom dao znak da se iskljuci, sto me je i poslusao, a Ilonka nemajuci skim da se prepire i sama se ucutala. Izasao sam iz vode u cun, sakama iscedio vodu iz kose i sa lica i pozvao Sulju da sednemo u sljivik u kamp stolicama za stolom i popijemo kafu koju cu ja da skuvam. A Suljo odmahnu rukom i rece:

-" Nemoj da kuvas. Ja sam skuvao punu dzezvu i evo me, samo iznesi solje, jer ja i nemam neke prezentativne."

-" Dobro. A hoces li rakiju ili nesto tako zesce ?"

-" Ne hvala. Ja i ako popijem "neku vise", to moze samo uvece u dobrom drustvu i pored vatre na obali, a inace ne pijem. Ako imas nesto od sokova osvezavajuce, ponesi a inace moze i bez toga." 

Sedeli smo, kafenisali i Suljo mi je pricao o svojim iskustvima na vodi, sto mi je inace godilo i bilo veoma interesantno za slusanje i mnogo toga sam i zapamtio jer sam shvatio da ce mi ta Suljina iskustva jednom zatrebati za resavanje problema koji me cekaju na vodi, a perspektiva mi je da sve te vodene puteve i sam oplovim a mozda i vise od toga. Grof i Garava za to vreme su negde snjuvali, ali ne tako daleko od camaca. Zatim su dosli i obadvoje legli u hladovini najblize sljive. Dahtali su sa isplazenim jezicima i gledali dobronamernim pogledima u nas.

-" Da li su mozda gladni ? Da im ja donesem nesto iz frizidera da pojedu. Ima tamo nekog parizera, ili da im otvorim mesni narezak ili pastetu ?"

-" Ne-ne netreba, jer ih ja momentalno treniram, a u toku treninga ne sme da su siti, jer tada ne postuju komande." Za tako "tvrd" tretman u treniranju pasa nisam imao prilike da cujem i zaintrigiralo me je, pa sam pitao Sulju da mi malo podrobnije objasni o cemu se radi ?" Srknuo je kafu i blago je razvukao lice u osmeh i ispricao mi istiniti dogadjaj koji je jos uvek u toku dogadjanja. Naime, rec je o pecurkama i to parazitske vrste koje rastu na ovoj geografskoj sirini i to na korenju ili zilama hrasta luznjaka, topola i leske i to na 30 do 50 cm dubine ispod povrsine zemlje na teritoriji koja je prirodno vlazna u vrbacima i hrastovim sumama u priobalju Dunava.

-" Radi se o "kraljevskim pecurkama", afrodizijacke snage koje se zovu TARTUFI i cija je cena nenormalno visoka, pa se cak i prodaju na aukcijama, kao umetnicke slike ili vrednosti koje su skuplje od zlata. I pravo da ti kazem, resio sam da budem jedan od malobrojnih beraca tih "dragocenosti" u Jugoslaviji." Moram priznati da me je zatekao sa pricom o tim tartufima-pecurkama, jer nije me ta sfera interesovala, a mozda sam negde i cuo razgovor o njima, ali nisam obratio paznju i prosto je to proslo pored mene.

-" Pa dobro, kako ih pronalazis kada su ispod zemlje i kako prepoznajes mesta gde ih treba traziti ?" Postavio sam mu logicno pitanje na koje mi je odgovorio vise u teorijskom smislu, nego u objektivnom. Kaze da sledi tragove divljih svinja i tamo gde se one najvise zadrzavaju, tu treba traziti tartufe.

-" Znaci moras da si i dobar izvidjac da bi ih nasao. A kada je berba ? I one moraju imati vreme rasta, vreme zrenja i vreme kada se mogu ubrati ?"

-" Sasvim jasno. One su gotove za berbu s pocetka septembra pa sve do druge polovine decembra."

-" U redu. A cemu su Garava i Grof duzni "tvrd"-om tretmanu ishrane i treninga. Cemu sve to ?" Suljo ih je pogledao i ispricao mi da se tartufi najbolje i najlakse otkrivaju uz pomoc svinja koje ih pronalaze zahvaljujuci njihovom specificnom mirisu, ali ih i pojedu pa su tragaci za ovim "dragocenostima" pribegli treniranju pasa koji ni manje kvalitetno pronalaze zagonetne pecurke. Zato sam ja sada u tretmanu treninga Garave i Grofa, a glad je jedino njihovo stimulativno sredstvo da ih stimulise da rade, a svaki put kada pronadju, dobijaju na poklon po malo hrane, a ja upisujem mesta "pronalazaka". 

Sunce na nas nije obracalo paznju pa se dovoljno popelo, tako da je i vreme bilo da se i Ljilja probudi. I kao po dogovoru, pored Ljilje, pojavili su se na svojim camcima i Vesna, Drago i Steva. Suljo je otisao do svog camca da skuva kafu za Ljilju, koja se veselo igrala sa Garavom i Grofom, koji su je jos juce prihvatili za svog druga. Nekako u to vreme se pojavio i cika Aca Zaric, koji je sa jutarnjim autobusom iz Bora dosao na svoju voljenu vikendicu, pa videvsi nas, a posebno mene jer se znamo sa mog prvog pohoda na Djerdap i svratio je sto me je bas obradovalo. E za njega sam doneo staru prepecenicu i nasluzio mu u casicu koju je sa zadovoljstvom ispio.

-" Dobro, cika Aco, kako ti stojis sa informatikom, tj. pecurkama zvanim tartufi ?" Pitao sam cika Acu, a on je kao iz rukava odgovorio u jednom dahu:

-" Pa te pecurke ja i moji lovci jedemo mnogo odavno. Ne znam tacno od kada, ali sigurno je da od kada se bavimo lovom, a to ima nekoliko decenija. Culi smo da su skupe, ali nam je veliki problem da nadjemo kome da ih prodamo. A culi smo da su se te pecurke sluzile na dvoru u vreme kralja Petra Karadjordjevica." A Suljo slusa i nestrpljivo pita:

-" Gde mi vi predlazete da ih potrazim ?" A Aca kao da prica o obicnim stvarima:

-" U topoljacima pored Dunava. Topola brzo raste, a sa njom i tartufi brze stizu za jelo. Zatim suma sa hrastom luznjakom koji mnogo sporije raste, ali i tartufi su mnogo kvalitetniji. U stvari u niskom priobalju gde su podzemne vode plitke tamo i najvise uspevaju tartufi. Mi smo ih nalazili i na korenje lipa, lesnika, ali i u svim hrastovim sumama. Uglavnom u Timockom regionu za koji ja znam i u narodu se te pecurke zovu kraljevske pecurke. A psi labradori su najbolji tragaci za ovim pecurkama. Neki Milos tu kod Boljetinske reke imao je svinju koja ih je bezprekorno pronalazila, ali ih je sama i jela, tako da su se njih dvoje stalno svadjali." I tako Suljo je ostao zamisljen sa svojim "projektom" u kome bi trebalo da ucestvuju Grof i Garava, cika Aca Zaric se zahvalio za kvalitetno pice i otisao u svoju vikendicu, a mi smo se spremali za dalji put i uzivanje u plovidbi Djerdapom.

 

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje bey da se desi !!!

Moma

 

 

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika