Kratke price sa reke

Dobar dan gospodo Forumasi

logo

 

Prica prva



-" Dobar dan Momo. Vidim resio si da malo uzivas. Ako druze, tako i treba. Odmori dusu, kad god mozes." Probudio sam se i prepoznao svog starog druga i dugogodisnjeg poznanika sa vode, Zizu ribara. Nisam hteo da mu kazem da me je probudio iz lepog sna, da ga ne bih razocarao. A ja u stvari sam legao na klupi - lezaju na terasi i posto sam predhodnu noc proveo ribareci, lako me je "prevario" san.

-" Dobar dan Ziza, malo rekoh da "ispravim" kicmu. Sta ti radis ? Hocemo li kafu da popijemo ?"

-" Slusaj druze, nesmem vise, vec sam popio svoju "porciju" kafe, ali hteo sam da napravim jednu riblju supu, pa rekoh da te pitam, imas li sta od ribe u cuvarci ?"

-" Znas jednom prilikom na Dunavcu smo sedeli, posle podavljenih mreza, pili kafu i razgovarali o nekim slucajevima, koje donosi i odnosi zivot. I tada si mi rekao jednu zivotnu mudrost "Nikad' nemoj prodati svu ulovljenu ribu. Jer ne znas sta se moze dogoditi i zatrebati ti, bas ta ostavljena riba." Pa i sada, ako ti treba za supu, tvoje su. Podigni cuvarku i izaberi koliko ti treba." A u vazduhu neka magla, ili mi se samo cini. Protrljao sam oci. Isto. Pogledao sam oko sebe, a odgovor je bio preko puta Save. Baza - betonjerka se starala "punim gasom" da pogusi penzionere i pojaca penzioni fond za prelivanje u neke druge svrhe.

-" Pa dobro Zizo, imaju li ovi preko Save dusu, kad nemaju oci da vide sta rade Beogradjanima u centru Beograda ?"

-" Pre nekih 20 i nesto godina, dobili su privremenu dozvolu u vezi zavrsetka nekih objekata i puteva oko njih. I odmah posle toga su dobili sudsko resenje o iseljenju iz zone grada. I tako, poslednjih 20 godina ona baca prasinu, doduse nekada vise, ali nekada i manje." 

Pozvao sam Malisu na Sevu i isplovili smo u pravcu Dunava. Ljilja s' posla ide kuci jer ima nekih kucnih obaveza, a nas dvojica, gde resimo, tu cemo i zanociti. Kada smo bili u visini Konjskog ostrva, Malisa je poceo da laje gledajuci ka Ostrvu. Interesantan mali, prepoznao je camce od Franca i Milorada, dva drugara penzionera. Okrenuo sam nekoliko krugova sa kormilom i Seva se usmerila u pravcu Konjskog ostrva. Malisa mi je izrazio zahvalnost, time sto je dosao do mene, pogledao me radosno sa zabacenim usima u nazad i ponovo istrcao na prednju palubu. Prvi nas je primetio Franc, a zatim i Milorad. Kada smo prisli blize, i jedan i drugi su skinuli sesire i mahali nam.

-" Evo Seve i Malise, a evo i Mome, dobro nam dosli." Vikom nam je dobacivao Franc.

-" Mamisa, 'de si Malisa" dovikivao nam je i Milorad. Malisa na palubi veselo je mahao repom i skicio od radosti, a ja sam smanjio gas i polagano uplovio na "svoje" mesto. Malisa je istrcao na obalu i uputio se Miloradu i Francu u susret. Oni su izasli iz svojih camaca, zezali se sa Malisom i dok sam ja vezao Sevu za obalu, dosli su i pozdravili smo se. Zatim mi je Franc pomogao da skinem sa krova stolice i stocic, a Molorad je za to vreme zalozio vatru iz nepresusnih rezervi suvaraka sa ostrva. 

-" Momo, koliko se vec nismo videli vremena ?" Pita me Milorad

-" Verovatno, tri nedelje je vec proslo."

-" I toliko ima od kako smo poslednji put jeli przenu ribu. Evo ja lozim vatru, Franc je u medjuvremenu vec ocistio danas ulovljenu ribu, jer smo mi inace i planirali da je sami spremamo i nasa sreca sto si dosao, jer verovatno bi smo je samo pokvarili. A ti si drug, a i majstor si da je dobro i ukusno isprzis. Jel' vazi ?" Radosno ce Milorad.

-" Kako da ne vazi. Za vas dvojicu, cak vrlo rado, a imam i Smederevku vino na Sevi."

-" A vino je moja dolja. Skoro su mi dolazili neki zenini rodjaci iz Slovenije, pa su doneli najbolje vino iz Slovenackog vinogorja. A cerka ga je donela na camac i opravdavajuci time sto bi ga ja inace razdavao komsijama, ovako cu ga popiti sa prijateljima na vodi. I kao i uvek, u pravu je. Pametnica tatina." Hvali se Franc.

-" Dobro si sve to rekao. Ja da sam pricao, malo bih se drugacije izrazio." Smeje se Milorad. 

Ribu sam rutinski pripremio na moj stari nacin i dok smo je jeli vrucu, res i onako ukusnu, tako se "slozila" sa vinom, da smo do kasno ostali pricajuci razne zgode svako iz svog zivota. Hondicu sam vec odavno startovao, tako da su dve sijalice po sto vati, sasvim dovoljno obasjavale gornji spic Konjske ade.

 77

Popili smo samo dve litre lepog crvenog vina, a brade su nam bile masne od res isprzene ribe. Franc je jeo smudjarke, kako kaze, smudj nema kosti, a meso mu je najkvalitetnije, jer se hrani zivim mamcima. Milorad je jeo samo brotfise, kaze riba koja boravi na kamenu je najzdravija riba. Naravno to su samo uz vino licna filozofska ubedjenja. Ja sam jeo res deverike i nisam objasnjavao zasto su i da li su najbolje. Stvar ukusa. Veliki puni mesec se podizao polako nad Beogradom sa strane istoka, a Franc i Milutin su pozeleli da idu na spavanje.

-" Momo hvala ti na ukusnoj veceri. Prosto znam da ne bi bila ovako ukusna, da sam je ja licno spremao, a kamoli da je to kojim slucajem uradio Franc. A sada, mi smo stari ljudi i odosmo na spavanje. Bogami i ovo vino me ganja u krevet, mada je vece za sedeljku ko "izabrano". Laku noc Momo, laku noc Malisa i moram da se potrudim da te ozenimo." I smejuci se, vec dremljiv Milutin ode na spavanje.

-" Idem i ja. Momo hvala i bilo je lepo kao i uvek do sada. Pozdravi Ljilju i vidimo se ujutru." Ja sam se pobrinuo da vec ugasenu vatru prekontrolisem i ubrzo sam izgasio hondicu. Seo sam za komandni most i ukljucio radio stanicu.

-" Cao Moco, bas sam se zabrinula. Ne javljas se, a vidim da je jaka mesecina i znam da neces da davis mreze."

-" Tu sam na Konjskom ostrvu sa Miloradom i Francom. przio sam im ribe, a Franc je izneo neko dobro Slovenacko vino, pa smo uz res ribu "zaseli". Pozdravili su te."

-" Hvala. Znam da vama trojici ne moze da promakne ovako lepo vece da se ne druzite. Ko je bio najglasniji ?"

-" Najglasniji, verovatno ja. Franc najrealniji, a Milorad naj humoristicniji. Takav je poredak uvek pri nasim sedeljkama." 

Uskoro sam zavrsio razgovor sa Ljiljom, Gane iz Mirijeva se samo javio da nas pozdravi, kao i Bata sa Cubure. I ja sam se iskljucio. Malisa je zaspao na ulazu u kabinu sa palube, a ja sam uzeo frotir, prostro ga preko stolice, seo i podigao noge na zadnju ogradu. Mesec veliki okrugao, a na povrsini Dunavca ribe se inace digle sa dna i po koja se baca kupajuci se. A ja pocinjem da budan sanjam i sretan sam sto imam Sevu.

 

Druga prica:


 

Kao i mnogo puta do tada, petak po podne, Seve savladjuje Dunav ploveci uzvodno, a ja i ljilja zadovoljni sto se radna nedelja zavrsila i sto cemo vikend da provedemo sa dragim prijateljima u Sremskim Karlovcima, uzivamo u plovidbi. Ljilja se udobno smestila na lezaju terase i malo cita neki zurnal namenjen zenama, a malo odmara oci gledajuci miran Dunav i zivopisne njegove obale. Malisa lezi na prednjoj palubi i sa interesovanjem gleda okolinu, verovatno ocekujuci nesto novo, ili uziva u prepoznavanju vec vidjenog. Uglavnom, zabacio usi unazad i dremezljivo posmatra. Ja sam naravno kao i uvek u svom omiljenom kutku Seve, za upravljackim pultom i tockom kormila, za koji sam svojevremeno isao specijalno u Trst, da bih kupio bas takav izradjen od mahagoni drveta i ukrasnim prstenom pd poliranog mesinga. U to vreme u Jugoslaviji, prodavnica nauticke oprene bilo je samo u vecim primorskim gradovima i to skroman izbor. A u Trst smo odlazili kao do susedne ulice. A mi zaljubljenici plovidbe i pre svega svojih "ladja", volimo sebi za dusu da poklonimo neku sitnicu, pa neka kosta koliko kosta. Radio stanica kratkim sumovima i informacijama o pozicijama velikih ladja i guranih sastava mi ne smeta, cak sto vise, daje mi neku sigurnost u plovidbi Dunavom, koji je inace ploveci koridor ladja mnogih podunavskih i Sovjetskih zemalja. 

I tako, ovog puta je Dunav miran, a ja "vodim" Sevu sasvim sigurnim i mnogo puta plovljenim putem, slusajuci prijatni sum vode koju sece korito Seve i smirujucu pesmu starog Perkins - motora, od koga citava Seva po malo vibrira i cini mi se da i njoj to godi. Sunce je sve blize svom zahodu, a mi prolazimo pored topoljaka preko puta Starih Banovaca i nemajuci vremena da svratimo kod svojih prijatelja na njihovu sojenicu, pozdravljam ih zvukom jake sirene, koja se sigurno cuje odavde i u Belegisu, tako da sam siguran da nas Mira i Ilija cuju i znace da smo mi u prolazu, i da je sirena njima namenjena. 

Belegiske ade, kamperski i rekreacioni centar za mnoge Beogradjane i Zemunce je i ovog puta posecen i aktivno se dime vatre zalozene u nekoliko tabora veselog drustva, gde se verovatno kuva riblja corba od riba sveze ulovljenih, ili se pece mirisljavi rostilj. Masti na volju, mogu samo da predpostavim, iniciran onim sta bih zeleo.

-" Mogli bi smo da nocas ostanemo ovde. Lepo je vece, a i vatrica bi nam godila. Sta mislis ?" A Malisa je vec na nogama i sa ispitivackim pogledom gleda cas u mene, cas u Ljilju a repom mase i time nam govori da se on slaze sa Ljiljinim predlogom.

-" Dobro, nemam nista protiv, nego da nadjemo odgovarajuce slobodno mesto." Smanjio sam gas i pojacao svoju budnost gledajuci obale ada. U gornjem delu velike ade sam nasao odgovarajuce mesto i stao uz obalu "gurajuci je Sevom, dok je Malisa vec iskocio i dao se u pretragu zivotinjica, pre svega miseva, pacova i bizamaca, sa ciljem da ih obavesti da je on stigao i da se nocas uzdrze od posete u unutrasnjost Seve. Ljilja se prihvatila, da mi pomogne oko vezivanja Seve za obalu, i mada to i nije na ovom mestu predstavljalo neki problem, jer je bilo mnogo "zdravih" topola i vrba samonika. I samo sto smo zavrsili i ja sam posao u Sevu da izgasim motor, prisla nam je neka zena cudne crvenkaste kose, sa gumenim motornim camcem.

-" Ja vam se izvinjavam, sto vam smetam, ali izbora nemam i molim vas da meni i mom muzu pomognete da sklonimo nasu jedrilicu sa plovnog puta. Pokvario nam se motor." Izbora nisam ni ja imao, jer u sebi imam ugradjeni instinkt da pomazem ljudima u nevolji, kad god mogu.

-" Svakako gospodjo. Molim vas, idite vi ispred nas, a mi cemo za vama." I uvezbanim pokretima sam odvezivao tek vezanu Sevu, a Ljilja se prihvatila odvezivajuci drugu stranu cetvoroveza i pozvala Malisu u camac. Krenuli smo za "Zodiak"-om sa "Volvo Penta - 9,9" motorom, koji je gospodja srednjih godina sa interesantno crvenom kosom spretno vozila. Suncani zalazak se obavio crvenkastim nebom, a mi smo bili sve blize jedrilici od nekih petnaestak metara, a sa oborenim jarbolima, cini mi se bila je jos duza. Jedrilica je visila na sidru i prisao sam joj sa zadnje desne strane. Ljilja se na pramcu Seve prihvatila za ogradu jedrilice, gde je vec stajao prosedi muskarac, koji se sa osmehom pozdravio sa Ljiljom i sam se takodje prihvatio ograde Seve. Ja sam uskladio mali gas, koliko da elisa savladava brzinu kretanja vode Dunava i izasao na prednju platformu. Prosedi covek mi je pruzio slobodnu ruku, dok je u drugoj drzao debele konopce i rekao da se zove Radek.

-" Drago mi je. Ja sam Moma, a sada vi vase konopce ostavite i dajte dva bokobrana da ih povesimo izmedju vase ladje i Seve. Konopce ja imam i prepustite da ja vezem Sevu za vasu jedrilicu." Covek je samo klimnuo glavom i u dva skoka doneo dva dobra bokobrana koje smo povesili na mesta gde treba. Sevu sam do sada ne jednom vezivao za vece camce, tako da i ovog puta je bilo sve kako treba.

-" U cemu ja mogu da vam pomognem ?" Odlucno se javila gospodja sa crvenom kosom, upravljajuci sa gumenjakom.

-" Da, molim vas udaljite se, jer za koji trenutak krecemo, a vi Radek, dizite sidro." I zacuo se lanac koga je elektricno vitlo sakupljalo. Dodavao sam po malo gasa da bi vitlo lakse radilo i razmisljao sam: kada cu ja doziveti da na camcu imam elektricno vitlo, a ne da se svaki put kada rucno dizem sidro, molim Boga da se ne zakaci za neku zadevu u vodi. Radek je dao znak da je sidro podignuto a ja sam dodao gas da vidim kako se jedrilica ponasa, da bih imao orjentaciju i slozio je u obalu.

-" Koliki vam je gaz, da bih znao da li da vas slozim u obalu, ili ponovo na sidro u dunavac ?"

-" Kobilica je demontazna i nalazi se ovde na jedrilici, a sada imamo gaz oko 1,2 metara. Ne vise."

-" To je dobro. Pripremite konopce sa leve strane, da se vezete za obalu kada pristanemo." Krecuci se nizvodno, usli smo u dunavac i kada smo bili u visini obale gde smo se predhodno vezivali, napravio sam pod jacim gasom desni manevar i okrenuo sastav uzvodno. Zatim sam smanji gas i ciljao da sa pramcem jedrilice pristanem na odgovarajuce mesto na obali. Savladjujuci brzinu kretanja vode na 15-20 metara od obale, uspesno sam pristao bas na mesto koje sam predhodno isplanirao, a to je desetak metara ispod mesta gde smo mi bili predhodno vezani. Pojacao sam gas na Sevi pod desnim ajnslakom, a Radek i njegova supruga, koja je vec ranije pristala u obalu, vesto su vezivali konopce svoje ladje.

-" Ljiso, kada se oni vezu za obalu, ti ces prvo da otkacis nas prednji vez, a zatim odmah i zadnji vez, tako da se oslobodimo i premestimo na nase mesto." Posle kraceg vremena i jedrilica i Seva su bile na bezbednom mesto, a Radek i njegova supruga su nam prisli i upoznali se sa crvenokosom gospodjom.

-" Ja sam Marija i hvala vam mnogo sto ste nam pomogli." Za tili cas su se na obali nasle i stolice i rasklapajuci stolovi, a na stolovima i vruca kafa i hladno pivo, kao i kolaci i sokovi. Ma milina bozija. Pa ko sta voli nek' izvoli. 

Prvi mrak je najavilo saputanje agregata - hondice, a ja sam imao drustvo u cunu pri davljenju mreze. Radek je pasionirani pecaros, ali nikada do sada nije ucestvovao u dabljenju mreze. Kako se samo radovao, kada sam mu obecao da ce on da je i vadi iz vode. I kada smo se vratili sa vode, vatra je vec gorela, a mi smo jedni o drugima vec znali sve sto nas je interesovalo, jer vodili smo otvorene razgovore sa zeljom da jedni drugima pomognemo i ucinimo samo dobro. Tako smo saznali da je Radek Poljak koji je radio inzenjerom u procesu tehnologije proizvodnje piva u Ceskim Budjevicama u fabrici piva "Budvar", a Marija je cerka Jugoslovenskog Ambasadora u Cehoslovackoj, u Pragu. Zajedno zive u skladnom braku vec 20 godina. A sada su krenuli da penzionerske dane provode na Dunavu i morima oko Balkana. 

-" Interesantno je, zapazio sam da su ostrva posecena, a samo kod nas ovde radi agregat. Dali to znaci da drugi nemaju agregate ?" Pita Radek sa zadovoljnim osmehom na licu.

-" Delimicno ste u pravu. Mozda ljudi vole "sentis" pored vatrice, a mnogi su ubedjeni da se komarci orjentisu pomocu ociju, pa ne smeju da pale svetlo. A vi, imate agregat ?"

-" Da. samo nas je mnogo bucniji, a i dobro je sto smo ga zaboravili. Sada ne bi smo mogli da razgovaramo od njegove buke."

-" Ma nismo ga sasvim zaboravili. Ja sam ga se setila kada smo se pakovali, ali sam vesto precutala. Jer od kako ga je Radek kupio, nisam zadovoljna sa njim. Agregat bi trebao da bude tih, kao ovaj vas."

-" A da li si se jos necega setila, sta smo zaboravili ?"

-" Ne. Jos uvek mi nije trebalo. Verovatno cu se setiti kada mi bude zatrebalo."

-" Onda sifon za pravljenje sode nemoj ni traziti. Ostao je kuci, a patrone sam poneo." Smeh i sale po povodu zaboravljanja, prekinuo je zvuk motora, koji se izgasio, a siklja se nasukala nedaleko od nas.

-" Naravno. Ja uvek moram da vas trazim po Belegiskim adama, umesto da vi dodjete kod mene i Dese u logor." Bio je to nas drugar Laza iz B. Jerkovic. Koji se uz osmeh pozdravio sa svima nama i seo na slobodnu stolicu, koju je Marija donela ne znajuci da smo mi vec izneli za svo cetvoro stolice.

-" Da vam predstavim "Dunavskog vuka", naseg druga i poznanika sa vode Lazu, koji sa svojim najmilijim, zenom Desom i kuckicom Milicom, vec godinama po celo leto kampuje na ovdasnjim adama. A ovo su Marija, nase gore list i Radek, njen suprug Poljak, takodje covek nase Slovenske krvi."

-" Svidja mi se kako ste me predstavili i drago mi je sto sam se upoznao sa covekom koji se zanima onim za cim sam ja ceo svoj zivot zudio. Kako ste se organizovali, da ovde u ovoj prirodnoj lepoti zivite ?"

-" Znate, sve je vrlo prosto kada uspete u zivotu da ispunite uslov da se otkacite grada. A to je penzija. Ja i moja gospodja Desa se doselimo ovde 1. aprila i na izabrano mesto na nekoj od ada, raspolozimo nas logor. Naravno nismo sami. Ponesemo sa sobom 20-tak malih pilica i jedno ili dva mala praseta. Tu je sa nama i nasa Milica, kuckica - jazavicar, koja je alarm i pouzdani cuvar kampa. Ne postoji vreme danju ili nocu, da nam neko prilazi, a da ga ona ne najavi. Krajem oktobra meseca, napustamo logor i u naselju Brace Jerkovic, prezimimo u svom stanu, jedva cekajuci da svane prolece. I tako svake godine, od embarga na ovamo."

-" Bravo. Divno. I ja bih rado tako, ali moj Radek ima skrivene avanturisticke ideje. Pa kada se zadovolji skitnje i putovanja, onda cemo i mi da imamo adresu na Dunavu."

-" Mi takodje, imamo jos uvek ne ostvarenu zelju da se sasvim preselimo i zivimo na vodi." Kaze Ljilja, po malo sa uzdahom.

-" To je najbolje, cini mi se." Primecuje Marija.

-" Da, samo sto do tada moramo napraviti odgovarajuci camac i opremiti ga. A do tada, treba mnogo novca. Ali vazno je da nam je to zelja, a da li ce nam se ostvariti, videcemo."

-" Ja bih radije splav - kucicu, kada bih mogao da biram." Razmislja Laza.

-" Da, splav - kucica je odlicno resenje za staticni nacin zivota na vodi. Ali i moj Moma ima u sebi avanturisticke ideje i ubedio me je da je brodic sa svojim plovnim performansama, bolji izbor od kucice sa motornim pogonom za premescanje na druge lokacije." Ljilja je tako uvereno iznela nas zajednicki stav." I tako, do kasno u noc. Teme, istinit zivot i zelje i prodje ponoc, a Malisa, malo nas je posmatrao, malo spavao. Pa kada neko od nas podigne ton, izazvan emocijama, Malisa se probudi, pogleda nas i ponovo u dremez.

Jutro je svanulo i predpostavljam da ce biti suncano. Sa cunom sam prisao Radekovoj jedrilici i ne napadno kucnuo. Kao sto sam i predpostabvljao, na vratima se pojavila Marija. Radek bezbrizno spava i pored toga sto sam mu obecao da ce vaditi mrezu.

-" Mozda se on salio da hoce da vadi mrezu. Znate, mreze se vade ujutru rano iz vode. Ako nece, nema problema, odoh ja ?"

-" Samo malo molim vas, da ga probudim." I evo ti Radeka, bunovnog, ali ornog da se oproba kao ribar, kad se vec sansa ukazala. Usao je u cun i krenuli smo ka mestu, gde smo sinoc podavili mrezu.

-" Gde smo vezali mrezu ? Mozes li se setiti ?"

-" Momo, bio je prvi mrak, a sada je rano jutro. I mada sam se probudio, ne mogu da se setim gde smo je podavili."

-" Dobro, ali da znas, ubuduce moras ako se budes bavio davljenjem mreza, da zapamtis gde si ih podavio." Prisao sam sa cunom u obalu, pored poluogoljenog korena jednog jasena i pokazao Radeku vez mreze. On se obradovao kada je video i mislim da se tada sasvim probudio. Odvezao je mrezu i dao sam mu instrukciju, u odnosu na smer vode i brzinu toka, sa koje strane cuna prebacuje vez i kako se mreza "zatvara" , da mu ne ispadaju ribe iz mreze, dok je vadi iz vode. Sve je on poslusno uradio, ali kulminacija radosti je bila, kada je u mrezi video velikog tostolobika. Prosto je zastao i morao sam da viknem i pokrenem ga da mu tostolobik ne pobegne. No, na srecu ovaj tostolobik je poceo da tuce repom, tek kada ga je Radek spustio na patos cuna. U mrezi do kraja je bilo jos nekoliko belih krupnih riba ( par deverika, crvenperki i jedna bodorka ), dve mrene i jedan som od kilo ipo.

-" Ja sam prezadovoljan. A reci mi Momo, da li je ovo dobar ili los ulov u mrezi od 50 metara ?"

-" Za ovo ribolovno mesto je "dobar" ulov." I vratili smo se do Seve i njegove bezimene jedrilice, a Marija je skuvala kafu ( nes-kafu sa gustim mlekom ) i cekala nas za stolom.

-" Izvolite. Ljilju nisam budila, jer ne znam kakva joj je navika ujutru ?"

-" Marija, donesi foto-aparat molim te." I fotografisao se sa tostolobikom, koji je merio oko 12 kilograma.

-" Kako nam je lepo poceo dan." Hvalio se Radek, a Marija se saglasila. Uskoro nam se i Ljilja pridruzila. Kafa, cigareta a o dorucku niko ne razmislja.

-" Ljiso, dorucak nikada nisam preskocio, pa ne planiram ni jutros."

-" Laza je rekao da kod njega svi zajedno idemo na dorucak. Zato sam se ja jutros opustila i ne razmisljam o tome. Mislila sam da ste svi znali za poziv ?"

-" Imamo lepe Madjarske kobasice. Da ih naseckam za dorucak ?" Pitala je Marija."

-" Ne treba Marija. Ako je Laki rekao da je kod njega jutros dorucak, onda je kod njega dorucak. " Malisa je snjuvao po adi i kada sam mu rekao da jutros idemo kod Milice, odmah je prvi skocio u cun i nestrpljivo skicao.

-" To je lepo sto njih dvoje provode celo leto na ostrvu, ali zar im nije to malo dosadno. Ja sa Radekom, obozavamo da zivimo na jedrilici, ali neznam da li bi smo mogli da duze zivimo na jednom mestu ?"

-" Da, vas dvoje ste kao i ja i Moma. Ali Desa i Laza u toku leta odgoje bar 30-tak kokica, jedno ili dva svinjceta. I oni najesen kada podju sa ostrva, sto se tice mesa za preko zime, potpuno su obezbedjeni. A plus toga i stan za tih 7 meseci izdaju, tako da i finansijski ustede. A to im je vrlo bitno."

-" Jao Ljiljo, ja ne bih mogla da izdajem svoj stan, ni rodjacima, a kamoli neznanim ljudima."

-" Ma naravno. Vas dvoje i nas dvoje, volimo kampovanje i zivot na vodi, ali se razlikujemo od Laze i Dese u odnosu prema licnim stvarima. Ja stan smatram za nasu intimu i ne bih mogla da podnesem da se neko, narocito nepoznat, baskari u njemu."

-" Radek, hajdemo na dorucak. Desa je interesantna zena. Skromna i domacica starog kova i vaspitanja. Njihova zivotna situacija, a i finansijska, nije ni blizu nase, pa prema tome mi ne mozemo o njima suditi. To mogu samo nase zene." I Ljilja i Marija su ocekivano reagovale, a Radek se slozio sa mojim misljenjem:

-" Momo, apsolutno se slazem sa tobom." A ja sam ustao i skupio mrezu u lodlu, izneo je na zadnju platformu Seve i oprao sam cun za prevoz do Lakija i Deske. Ljilja i Marija su se postarale da zatvore camce i pored toga sto smo blizu i na "oko", vredi obezbediti camce da ne bude sve na izvol'te. 

Dzonson 9,9 je "poneo" cun a Marija je primetila:

-" Znate, verovala sam da su ovi drveni camci, dobri za ribarenje, ali da ovako sigurno plove sa nas cetvoto, malo sam bila skeptik."

-" Veoma su sigurni sa vise od cetvoro, mada Moma ne zeli da rizikuje, pa kada je vece drustvo, prevozi nas u grupama." Objasnjava Ljilja, a Malisa stoji na prednjoj palubi, nervozno ocekujuci susret sa Milicom. Lako smo presli Dunavac i odmah sa druge strane Male ade, ali sa druge strane pojavio se logor " Robinzona iz Brace Jerkovic."

Sve Belegiske ade su blagodetne za duzi provod i kampovanje na njima. Blizina sela Belegisa, obezbedjuje mogucnost ne samo nabavke provijanata iz dobro snabdevenih prodavnica, vec i sir, mleko, slaninu i meso, kako dimljeno, tako i sirovo i sve vrste povrca iz resorsa seljackih proizvoda, koji su izuzetnog kvaliteta. 

Milica je lajala od radosti, a ja sam ocekivao da ce Malisa pre da skoci u vodu, no sto ce da doceka da stanemo u obalu. Njih dvoje su se onjusili i krenuli u obilazak ade, a Laza i Desa su nas vec ocekivali. Vatra je bola zalozena, na mestu gde se inace lozi za veliki tucani tiganj. 

Susret je bio veoma srdacan, a Radek je Lakiju poklonio konjak "BRAASTAD", a Marija je Desi poklonila kutiju "Neskafe-classic" iz svojih rezervi. Laza i Desa nisu ocekivali poklone, ali sve jedno, svakom poklonu se skromni ljudi obraduju. Marija slusajuci price o mini-farmi nije izdrzala da je domacini pozovu:

-" Deso, molim vas pokazite mi svoju farmu."

-" Svakako, samo to i nije farma, ali dobro dodje." I svi smo krenuli u obilazak kaveza sa 30-tak kokosaka i jednim belim prascem, koji je lepo uhranjeno izgledao. Laki im je napravio sa satorskim krilima zastitu od kise i sunca, a zivotinje su same sebi napravile mesto za zivot, prema svojim potrebama.

-" Lepo su uhranjeni. Cime ih ovde hranite ?"

-" Cesto ih pustamo da se hrane sa travom sa ostrva, ali im i Laza iz sela obezbedjuje prekrupu i koncentrat, kao vitaminizirani dodatak ishrani. Uglavnom, nisu nikada gladne i lepo napreduju.

-" Vec nekoliko godina od jednih te istih ljudi uzimam hranu za koke i svinjce, a i za nas, sira i mlecne proizvode. Mada i oni svaki put kada kolju svinju ili prase, dodju do nas i donesu nam meso ili mesne preradjevine na poklon. Ja se trudim, kad god nesto lepo ulovim sa mrezom, da im odnesem, jer i oni vole ribu, a nemaju kad' da je love.

-" Lepo, nema sta." generalno je potvrdio Radek. 

Seli smo zatim ispod tende gde su se nalazile sto i stolice, a sve to na par metara od vode. Dok smo popili po jednu dudovacu ( made in Belegis ), koju nam je Laki ponudio, Desa je spremila dorucak. Mene je posebno obradovala sa doruckom. Isprzila je sveza jaja sa suvom paprikom "vencarom" i domacom slaninom, res przenom. A hleb vruc, pa iz crepulje. Lepse i ukusnije od toga nema!!!

-" Gospodja Deso. O ovakvom jelu, slusao sam samo iz Marijinih prica. Hvala vam puno, a ovaj dorucak sigurno necu zaboraviti."

-" Gospodja Deso. Moja baka je ovako przila jaja, kada sam ja bila mala, ali sam zapamtila taj ukus i miris. Hvala vam za ovaj dozivljaj." 

Odusevljeni ne ocekivanim kvalitetom Desinog dorucka i neposrednoscu Radeka i Marije, svi smo bili tako lepo raspolozeni, kao da smo stari drugari, koji su se slucajno sreli, posle duzeg vremena. Tako sam ja osecao raspolozenje sviju nas. Malisa je sa Milicom, zavrsio obilazak ostrva, zatim su zagazili u dunavac, pili vode i rashladili se, pa legli u debelu hladovinu starih vrba. Marija je predlozila da posle dorucka idemo kod njih na jedrilicu na kafu, "da bar malo uzvratim ovo predivno goscenje", kako je rekla, ali Desa se zahvalila, rekavsi da pored mini farme, uvek mora neko da se nalazi.

-" A to sam obicno ja, dok Laza je spoljni momak. Obezbedjuje nas sa ribom, ide do sela kada treba, brine o higijeni kod svinjceta. Doduse idemo i zajedno u selo, do pijace, mesare i prodavnice, ali tada nam dodje Cira, sin ljudi iz Belegisa, od kojih kupujemo hranu i on nam cuva "domacinstvo". A sto se tice kafe, ja predlazem da ti Marija spremis kafu ovde u mojoj kuhinji i bice bolja no da je ja sremim. Ja obicno znam da zakuvam tursku kafu, a vi ste navikli na "nes - kafu". A ja cu da izvadim iz crepulje jednu ovdasnju Sremsku poslasticu." Svi smo zastali bez pitanja, a u iscekivanje odgovora. Laza je priskocio i podigao sac, a Desa je izvadila iz crepulje tepsiju sa vrucom strudlom od maka, koju je posebno krasila lepo zapecena gornja kora. Spontano smo zaaplaudirali, jer ovo je bila "tacka na i".

-" A sada izvolite taze ispecenu strudlu sa makom. Ona je vruca i lako se lomi, a nozem je vrucu ne valja seci. Prstima je najukusnije. Kada mi je Laza nocas rekao da dolazite na dorucak, odmah sam odlucila da vam spremim poslasticu ovih krajeva. Pa izvol'te i prijatno vam bilo." Zahvalili smo se sa radoscu i probao sam strudlu rukom odlomljenu.

-" Gospa Deso. I mene si vratila u detinjstvo i ne samo przenim jajima sa slaninom i "vencarom" paprikom, vec i sa strudlom. Miris i ukus, posebno gornje kore strudle, podsetio me je na "milibrod", kolac koji je moja majka pravila za "Veligdan" kako u mome kraju zovu "Uskrs". Secam se tih milibroda, kolaca od pletenog testa sa mlekom umesenim, koje sam obozavao kada su vruci pa lepo mirisu. Seo bih u dvoristu u hladu stare kajsije i igrao se rasplecuci milibrod koji je lepo sapleten i ispecen. A po vrhu je premazan zumancetom jaja."

-" I ja sam tu strudlu premazala zumancetom, a i u testo stavljam zasladjeno mleko. Taj recept sam davno dobila od Lazine sestre od tetke, udate u Sidu. I uvek mi "uspe", a posebno u crepulji." Marija je donela kafu, a Laza po konzervu piva hladnoga. Jos dugo bi smo razgovarali u prijatnoj atmosferi i sa punim stomacima, ali Radek se setio da mu motor ne radi.

-" Predlozio bih da mi muski odemo da vidimo sta bi moglo biti sa motorom, a za to vreme Marija i Ljilja, sa gospa Desom neka se druze."

-" Radek, ja bih samo zamolila da mi doneses moj notes. Htela bih da zapisem nekoliko recepata od gospa Dese."

-" Lazo, donesi zeni jedan od tvojih "Lastinih" notesa." I Laki je odmah kao mladic, u par koraka bio u kabini camca. Doneo je Mariji notes, modre boje sa natpisom "ATP - Lasta".

-" Iz tvoje bivse firme ?" Primetio sam.

-" Da, skoro sam bio do Beograda, da obidjem stan, pa u povratku me prepoznao jedan mladji kolega, koji jos uvek vozi. Pa mi poklonio nekoliko notesa. Lepo od njega, a i treba. Zgodno za zabeleske." 

Nas trojica smo seli u cun i za pola minuta smo bili pored Radekove jedrilice. Unutrasnjost jedrilice je bila u stilu karaktera Radeka i Marije. Funkcionalno, sa sitnim kicom koji deluje prijatno i ne smeta.

-" Sta ti se u stvari desilo sa motorom ? Kako je prestao da radi ? U kretanju ili na leru ? I da li se nesto specificno culo, pre prestanka rada ?" Radek se zamislio, ali je otvorio motorno odelenje i rekao:

-" Motor je servisiran pred nas polazak. Uvek i ranije i do sada je radio besprekorno. Juce smo stali na sidro, zbog lepote ovog spruda. Htelo nam se da se okupamo i ujedno rucamo. Izgasio sam motor i kasnije, kada sam hteo da ga startujem, kao mrtav. Bez da je dao znak zivota." Motorno odelenje je bilo cisto. Motor nije nov, ali je lepo ofarban i to mi se svidjalo. Laza je iskusni profi - vozac, ali verujem i odlicni poznavaoc motora. To sam zakljucio, sudeci po redosledu njegovih pitanja.

-" Daj mi jedne cvikcangle." Potrazio je Laza, bez drugih komentara. Radek je otvorio drvenu kutiju, koja je bila puna alata i dodao Lazi trazeni alat. Obojica smo gledali, sta Laza namerava da isece. Laki je uzeo kraj zicane sajle za gasenje motora i odsekao je nekoliko santimetara od nje, koji je strcao posle veza.

-" Ovaj visak se zaglavio i mogao si da vrtis motor do jutra, ne bi ga "upalio", jer ti je ostao blokiran dovod goriva. A sada startuj motor bez gasa." Radek se bez reci popeo na kom-most i startovao. Motor je prihvatio rad pri prvom krugu anlasera. Laki je rucno dodao resko gas i pustio ga ponovo na ler. Motor je radio besprekorno.

-" To je to. Mala bezazlena sitnica moze da pokvari i plan i raspolozenje." 


Treca prica:


 

Neki dan, razgovaram sa mojim prijateljem Borislavom Vuceticem iz "Radio Beograda", na temu: da li smo sve sto smo poceli da majstorisemo na nasim camcima i zavrsili ? Odgovor je NE. Razlog tome je diskutabilan, ali nikako i negativan iz samog prostog razloga: nerada i lenjost. Ne, cak ni taj realni odgovor nema mesta u ovoj prici. Pre bih rekao da su splet okolnosti bile razlog, gde se umesala i stvarnost i to sa razlogom: sta zatim kada se sve zavrsi ? Bora je kupio nov "goli" camac, koga je tek trebalo opremiti i uskladiti prema svojim potrebama, a pre svega zeljama, jer je camac namenjen za zabavu i ostvarenje zelja, koje sa sobom donose radost, a ne razocaranja. Moram da naglasim da je to bilo vreme kada nije bilo moguce izabrati i kupiti opremljen camac. U to vreme se zatim za osnovnu opremu islo u Trst ili Solun. Ja sam u toj prici prosao jos gore. Nemajuci dovoljno novca da kupim novi camac, kupio sam polovan, koga je bivsi vlasnik izgustirao i poprilicno zapustio. Ljubav i volja da sam ostvario polovican uspeh i kupio sebi zadovoljstvo iz maste, nije me napustalo gledajuci taj "krs" kako su mi zavidljivci prebacivali u razgovoru na marini, gde sam ga usidrio. Naprotiv, u meni se budila mladalacka energija i pored toga sto nisam imao para za majstore, da ga svojim rukama uradim i jednog dana, kako sam planirao, da zaplovim i samo da uzivam i provodim dane i noci nezasit Dunava, Save, Tise, Morave i drugih reka, recica i kanala. Zelja da zavrsim objektivno za mene samog "veliki" posao, bila je samo "zelja" kojoj je pomagala i "volja", pa cak sam i kada sam radio sa medjunarodnim delegacijama i kada su oni po protokolarnom programu bili zauzeti na sastancima, za to odredjeno vreme ( par sati ), ja sam dolazio u marinu, skidao kravatu i odelo, oblacio farmerke i majcu i radio na zavrsavanju neki dan zapocetog posla. 

"Zelja i volja" su zenskog roda i njima nikada nije dovoljan jedan problem koji su mi zadale. Tu se javlja ( muskog roda ) "stvarnost" sa predlogom da je objektivno moguce ici na Regatu, koja mi inace pada u vreme godisnjeg odmora i tom izazovu nisam mogao da odolim, vec pocinjem sa inprovizacijama, da bih u kratkom vremenskom periodu uspeo i osposobio camac da mogu u njemu da prezivim letnje vremenske prilike, misleci posebno na kisu. Secam se noci pred polazak na jednu od regata Ilustrovane Politike. Borin camac "Anja", vezan je tik uz moju "Sevu", ali nemamo vremena da razgovaramo, jer sutra se krece, a mi nikako da zavrsimo isplanirano. A "isplanirano" je objektivno i osnovno, tako da ako se ne zavrsi, nemoguce je sutra i ici. Negde u pola noci, setismo se da nismo vecerali. Prekopasmo stare zalihe i nadjosmo neko gotovo jelo u vidu punjenih paprika. I danas se secam tih paprika, kako smo ih jeli bez hleba. Bora je zatim morao na posao. Vodio je emisiju ponocnog programa od 0,02h do ujutru 04,00h. Uglavnom sutra smo se nasli sa regatasima ispred marine "4. juli" i puni radosti i odusevljenja, krenuli put Tise i kanala. Boki je prvih nekoliko dana regate, u slobodnom vremenu pokusavao da zavrsi zapoceto u marini, ali je zatim video da to nema smisla i ostatak regate proveo odmarajuci se i druzeci se sa regatasima. 

I bas neki dan razgovaramo, rezimirajuci pitanje koliko smo radili, odnosno provodili vremena u radu na svojim omiljenim camcima. Bokijeva slobodna racunica je da smo fifti/fifti vremena radili i odmarali se na camcima. Slazem se ja sa njegovom konstatacijom, ali ja ne mogu da se odreknem tog vremena provedenog u radu na camcu. Odreci se toga je prosto nemoguce, jer ja sam voleo taj "aktivni" odmor. Meni posao na camcu nije predstavljao problem, niti mi je bilo tesko radeci i do kasno uvece. Zadovoljstvo mi je bilo da ja svojim rukama uradim sve sto sam sam zamislio i smislio. Bilo je zadovoljstvo i koristeci se tim svojim rucnim radovima, ali posebno je imalo smek kada na pitanje " ko je ovo ovako dobro uradio ?" A ja odgovorim sa kombinacijom suglasnika i samoglasnika " JA". To je stvarni rezultat, kada si sam sa sobom zadovoljan. 

Nemojte ni misliti da je ovo "narcisoidno" misljenje. Ne. Ovo je samo iskreno pravi odnos sam pred sobom i tada sve sto sam uradio ima dupli znacaj od onog narucenog i smisljenog od strane drugih ljudi - majstora. Zato ja i danas pravim Sevu-2 po sopstvenoj zelji i zamisli. A misljenja drugih, ostaju samo misljenja.

 

 I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje bez da se desi !!!

Moma

 

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika