Embargo

Dobar dan gospodo Forumasi

logo

 


Ribolov i kamperski zivot u vreme EMBARGA



EMBARGO : bruje TV i radio programi i naslovne stranice novina i politickih, ali i narodnih npr. ( “vecernje novosti” ) koje i ja po nekada citam su pune tenzije na stetu Drzave i Naroda. I sta bi to moglo biti, pitam se ja ?! Embargo ... Razmisljam, sta je to majku mu ? Mora da je neki izraz, a koji nesto verovatno znaci na engleskom jeziku !? A ja sam kao mali klinac dobio informacije od mog dede iz familije i on me je naucio da sve informacije vezane sa Engleskom pa i Skotskom takodje ... primam rezervisano !? I ta informacija se izgradjivala tokom mog zivota i dorasla da ja i danas ne znam engleski jezik, koji je veoma potreban za komunikacije u svim sferama, pa i na “internetu” koji koristim, koliko mogu i koliko mi inteligencija dozvoljava !

I nastaje “ludnica” u Jugoslaviji ! Ja sam sticajem okolnosti bio “dobro informisan”, dok narod drzave Jugoslavije “guta” informacije preko TV-a i novina, koje se od “stvarnih” preradjuju u “nuzne” i to u Beogradu !

-“ Da se spremao rat sa bilo kojim neprijateljski raspolozenim narodom, a granicili smo se sa “BRIGAMA” ( Bugarska - Rumunija - Italija - Grcka - Austrija - Madjarska - Albanija ), kaze Marko Trbojevic, pukovnik JNA u toku nastavnog predmeta “Specijalni rat”, kome sam ja ne samo prisustvovao, nego sam i bio njegov asistent u mnogim Domovima JNA po nasim Republikama, ali i licni prijatelj Marka Trbojevica - idejnog predavaca i pukovnika JNA. Skolovanog kroz Drugi Svetski Rat, a zatim na Vojnoj Akademiji na Banjici. I ostao bih u Srbiji i kunem se bio bih medju prvim dobrovoljcima u odbrani svoje "Juge". Ali poziv u bratoubilacki rat ... to nije bio moj i za mene rat ! Voleo sam i imao sam mnogo prijatelja i medju Hrvatima i Slovencima, a posebno Muslimanima. Bili su pravi jarani ! Makedonci, takodje su mi bili prijatelji i predivno sam se provodio na Ohridu, u Strugi itd. U Skoplju sam odsedao u Titovoj vili prilikom svake moje posete u regionu Karpos. I secam se dorucka, kada je Nikola, covek koji mi je bio desna ruka u Skoplju, zakazao za dorucak : “ jajca za dvajca ... ili u Strugi majka od mog kolege Strasevskog, kada nam je spremila ohridskog Ugora ... “! I sve to baciti pod noge i uzeti snajper i ubijati neduzne ljude ? I samo zato sto nisu moje veroispovesti !!!??? Ne ... sve sam mogao, ali to nikako. I jednostavno sam se uselio u moju ladju "Sevu" sa mojim psom, ali i pre svega najboljim drugom Malisom i svo vreme “embarga” i deo “rata” proveo sam najvise ribareci u okruzenju usca Save u Dunav. 

Imao sam mreze i stapove za ribolov. Znao sam dobro da spremam ribu i przenu i pecenu i u kotlicu i riblju corbu i supu ! I kao da sam ih trazio, dosli su mi dvojica mojih bivsih kolega Velja i Cvetko i oni su se prihvatili da prodaju s moje strane ulovljenu ribu na Zemunskoj pijaci i zaradjivali su 50% novca od proda ribe, a meni je ostatak bio dovoljan. I zadovoljan sam bio zato sto sam se ribolovom bavio iz svog licnog zadovoljstva, a Cvetka i Velju sam pomagao u prehranjivanju njihovih porodica. 

Izazov i inspiracija su cudo ! I mozda rekoh i vise no sto sam trebao reci, ali nema veze, osecam se lepo i malo rastereceno ! I sta je to “embargo”???, kada ga ja proziveh u odlicnim uslovima. Jeste da su se drugi ljudi, masa ljudi borila da nekako kupi za svoje zadovoljstvo cigarete “Super”, koje su se jedino mogle naci kod ulicnih preprodavaca. Ja sam tada pusio “Pall-Mall” cigarete i pio “nes-kafu” sa “Ballantines” viskijem ! Noci i dane sastavljao sam u Sevi, voljenom camcu i u drustvu voljenog psa Malise ( nezaboravnog )!!! 

Specificno vreme, moram priznati, ali o tom vremenu treba pisati “bez kocnica”. Danasnje vreme to ne zasluzuje. I tesko je da ce neko iz sadasnje generacije da shvati, ne neke sitnice koje su se desavale, vec “bazu” desavanja ! Da li moze neko u sadasnjem vremenu da poveruje da sam ja u tom nekom vremenu “embarga”, jedini vozio camac sa “tomos’-ovom cetvorkom na uscu Save u Dunav. A zasto ? Nije bilo benzina, a i to sto je bilo, kostalo je kod ulicnih preprodavaca 2 dojc marke za litar ! I u vecini slucajeva, benzin je bio “ofarban”sokom od kivija da bi vise licio na ono sto se prodaje ! A ja sam preko veze sa Ljiljine strane, kupovao benzin iz “Zepter”-ovih rezervi i plovio, ribario i zabavljao se ... ali i pomagao ljudima u svemu sta sam ja mogao ! 

I nije se dugo cekalo i rat je poceo u Jugoslaviji ... a ja sam se pripremio, da nekoliko godina koliko ce rat po proceni “pametnih” da traje, isplanirao sam da je najbolje se dislocirati iz grada, tacnije iz stana. A u stanu hteo-ne hteo, nemoze se izbeci da ucestvujem u gledanju TV-a i razgovaram sa ozlojadjenim komsijama i slusam vesti sa ratista i najgore od svega su komentari “obucenih komentatora” tako da im srednje obavesteni ili ne obavesteni gradjani obavezno poveruju u njihove price. Od svega toga sam se dislocirao, tako sto sam sa Sevom i punim rezervoarom nafte u njoj isplovio u Dunavac pored hotela “Jugoslavija” i vezao se za krmu jahte “Kraina”, posle Drugog Svetskog rata, bivse Titove jahte. Podavio sam krmeno sidro Seve i nategao vez da i u slucaju kosave, Seva ostane na potrebnoj distanci od krme Kraine. Sa Kraine sam provukao kabl i tako Sevu obezbedio sa 220 volti struje ( za frizider, osvetlenje, TV i sporet ). Tada smo imali na Sevi neki mali “Siljaris” Ruski televizor na 12 V, u crno-beloj tehnici. Koristio nam je iskljucivo za informacije sta se desava u “Jugi” i to sve informacije smo sami “filtrirali” koristeci se mojim iskustvom. U to vreme jahta “Kraina” inace brod sa impozantnom istorijom, pripadala je “Zlatari” Majdanpek. Inace na njoj su boravila dva coveka iz obezbedjenja, penzioner Lale i Prokupcanin, sportista-invalid Raka. Ribarski cun sa “Tomos”-ovom “cetvorkom” bio je stalno vezan uz levi bok Seve i jedino sa njim smo odlazili na Krainu i na obalu. Kada nam je neko dolazio u goste, onda sam ga prevozio cunom sa betonskog doka do Seve i obrnuto. I nismo tamo ostali nekoliko dana, vec od 01. 04. ’91-ve, pa sve do kraja Oktobra te godine. Jer u samom pocetku 1991-ve, akcije operativaca SSUP-a koje su imale za cilj “pomirenje”, pale su na ispitu vec drugog Maja ’91-ve u Borovo Selu, a rat su “otvorili Slovenci 25. Juna iste godine. Za to vreme “embargo” je u Beogradu i u celoj drzavi uzimao danak. Ljilja te godine dok je stanovala u nasem stanu na Vozdovcu, a radila u direkciji Zepter-a, preko puta SIV-a, putovala je autobusima GSP-a i redovno ostajala bez dugmica iz razloga haoticne guzve u autobusima. Presavsi na Sevu, na posao je odlazila pesice, a nasa kola novi “reno-4” su stajala na parkingu hotela “Jugoslavija”, za “nedaj Boze” ! I generalno da vam kazem da nam je te 1991 godine na Sevi bilo predivno. 

U slobodno vreme a zainteresovan, jahtu “Krainu” sam pregledao svaki kutak do detalja. U pramcanom delu veliki salon sa originalnim enterijerima iz vremena kada ju je koristio Predsednik Tito i njegov redovni gost Car Hajle Salasije. Mi ( odabrano drustvo ), smo u salonu priredjivali vecerinke i organizovali smo i svecani rucak sa pecenim prasencetom, povodom Ljiljinog rodjendana. Koristili smo se privilegijom i mogucnoscu boravka na “Kraini”, ali ni piksla nije smela da fali sa “Kraine”. Takav smo red odrzavali i ciji sam ja pobornik bio. Voleo sam da cesto sa malim Malisom da boravimo u motornom odelenju. Ja sam se odusevljavao sa “parnim kotlovima” i od cistog bakra uredjajima, a Malisa je jurio miseve koji su tu nasli svratiste. 

Dunavac pored hotela “Jugoslavija” je bio svagda pecaroska zona. A to znaci da su ga alasi Zemuna izbegavali i ribarili su na “kaldrmi” Dunava i u levoj visokoj obali davili mreze. Medjutim te ’91 i ’92 itd. usled nedostatka i visokih cene goriva, niko se nije kretao ni po Dunavu ni po Dunavcu. Ja sam bio privilegovan jos iz druge polovine ’80-tih godina, kada sam u dogovoru sa direktorom ribarske Kontrole, “Ribarskog Gazdinstva” Batom Nestorovicem, dobio mogucnost da nocu sa mrezama ribarim na Dunavcu, a za uzvrat sam naoruzan isao u nocne kontrole sa camcima i kontrolorima, koji su obavljali svoj zadatak, a ja sam njih cuvao od nedaj Boze agresivnih lovokradica. Tada sam se druzio sa Perovicem, Sacom Zemuncem, Bradom iz Smedereva i drugim kontrolorima “Ribarskog Gazdinstva”. 

Iz Dunavca smo retko izlazili, a izlasci su bili do Ade Medjice, zatim 14-ti kilometar reke Save, pa onda marina “Zeleznicar” u Makisu ( 10-ti kilometar reke Save ) i na Dunavu Vojne baste i Male Vode. O kolicinama ulovljenih riba i o desavanjima u toku tog leta na ovim ukazanim destinacijama, pisacu vam u nastavcima. 

Toliko o opstim informacijama, a pojedinosti koje su cinile zivot na Dunavcu, o tome cu vam naravno pisati !

 

Za mene, dani ( pod Embargom ) se nisu razlikovali od letnjih dana svake, pa i ove godine ! Ali noci su bile moja avantura ! Provodio sam ih ribareci po svu noc sa povrsinskim mrezama, ili kada je pritisak vazduha bio u padu, onda nisam ribario, ali sam zato do duboko u noc sedeo pored vatre, na kojoj se u takvim prilikama u kotlicu obicno kuvao kacamak od belog kukuruznog brasna. Vreli kacamak sam obozavao u dve verzije : sa starim sirom i u drugoj verziji sa rasprzenim cvarcima. Hu ... Volim obadve varijante, a koja mi se vise svidja ? O tome nisam ni razmisljao ! U retkim prilikama sam posebno voleo da u kotlicu skuvam od ustajalog hleba “poparu”. Vrelu poparu sa starim sirom sam obozavao, jer me je podsecala na dane mog detinjstva u selu. 

A ovde na Ratnom Ostrvu, moj pas i ujedno moj najbolji drug Malisa je verno bio stalno pored mene, bilo da je kisa, hladno ili lepo vreme ! A i Ljilja je bila sa nama na camcu ... kada je bilo lepo vreme ?! Ona je tada radila kod mene u komsiluku u “Zepter”-u i kada je bilo “lose vreme”, ona je odlazila u nas stan na Vozdovcu, odakle smo se onda culi preko radio stanice “CB – gradski opseg”. ( Samo da podsetim : tada mobilne telefonije nije bilo ). Za nesmetanu vezu, na nasem krovu zgrade, montirao sam antenu (5,75 cm) visoku – ( polovina landa ), a na Sevi sam na jarbolu montirao mobilnu policijsku radio-antenu, tako da smo imali odlicnu vezu. Znali smo dugo da razgovaramo, a jos lepse je bilo kada su nam se u razgovoru pridruzivali mnogi nasi prijatelji iz grada i prigradskih naselja – poznanici preko CB radio veze. Onda je noc bila “kratka”! 

A ovde, komsije na Ostrvu su mi bili takodje divni ljudi ! Svakog jutra kada se vratim sa Zemunske obale, gde mojim penzionerima Veljku i Cvetku redovno predajem ulovljenu ribu iz ulova predhodne noci, obicno se zatim blizu Seve okupam ili samo umijem i onda u Sevi pristavim na plinski sporet jutarnju kafu. Da ... jutarnja kafa ... i to je nas jutarnji proces, a ne samo navika ili nuzna potreba ! I tada mi obavezno zajedno dolaze u jutarnju vizitu dva penzionera, sada na Ostrvu moji prvi komsije. Jedan od njih je Laza koji je iz naselja Brace Jerkovic inace bivsi vozac “Laste” i drugi je Dacha iliti Darinko, bivsi majstor visokonaponskih struja u preduzecu "Elektro-Srbija", inace rodjeni Zemunac. Obadvojica su pametni ljudi i nasli su resenje, kako da savladaju ovu vestacki organizovanu nemavstinu. A resenje su nasli time sto su se preselili sa svojim kabinasima na Ratno Ostrvo i sami kazu : “ Tu pecamo i hranimo se zdravim obrazom ishrane – ribom ! A i struju ne trosimo kod kuce, jer spremamo ovde na vatri !” I ja ih apsolutno podrzavam i u tome su sasvim u pravu. Ali svejedno jako skromno i ovde zive. Nemaju od penzija para da kupe za svoje zadovoljstvo ni cigarete, ni kafu, ni bilo koji alkoholni napitak. Koji inace u gradu ima samo kod prekupaca i u “Fri – Shopovima", a tamo je sve skupo ?! Ja sam ih jedva nagovorio da svakog jutra kod mene dodju na “nes-kafu”, casicu prepecenice od 26 gradi “Vidanovace” i na po cigaretu Pall Mall-a. Svakoga jutra im nudim po jos jednu “dozu”, ali ne vredi :

-“ Neka Momo za sutra neka ostane i neka nas saceka. Mi smo ti zahvalni i za ovo do sada jutarnje !” I razmisljam koliko su to posteni i neiskvareni ljudi u ovim poganim vremenima u kojima nismo hteli, a moramo da zivimo !? Ali su i velikodusni ! Neki dan je Dacha ulovio “lepog” smudja od 1.2 kg. i spremio je riblju corbu za rucak, na kome smo i ja, moja Ljilja i Laza bili pozvani na rucak. Skromno, ali “toplo” i lepo ... ljudski ! Prosle nedelje, Lazina Desa je dosla iz Igala i donela je u rucnom frizideru sveze svinjsko meso, koje smo svi zajedno na obali pekli na zaru i pili “zdrepcevu krv”, kao krv crveno vino* !

 

Nastavak sledi


 I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje bey da se desi !!!

Moma

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika