Povratak sa Zilave ade

Gospodo Forumasi, dobar Vam dan.

logo


Povratak



Hladna jutra drugom polovinom oktobra meseca, polako najavljuju zavrsetak toplih i suncanih dana, a time dolazi vreme da se polako spremamo za odlazak kuci. Kamp opremu sam razabrao, kvalitetno upakovao da ne izgubi na kvalitetu do sledece sezone. Sve ostalo sto se u toku koriscenja pohabalo sakupljeno je na jednom mestu, zatim iskopana duboka jama i sve sto je bilo za bacanje, kontrolisanom vatrom je spaljeno u jami i zatim zatrpano zemljom. A na krovu Seve se ponovo obrazovala gomila stvari pedantno upakovane i vezane. Jos je mnogo cega Ljilja odnela kolima, kao i patke i Coku u selo. 

Dva dana sam se pakovao i konacno zavrsio. I startovao motor Seve. Dok se motor zagrevao, na obali sam seo sa dotadasnjim komsijama, koji su mi aktivno pomagali u pripremi za odlazak, potrudili se da popijemo kafu i da pogovorimo jos koju, jer je pitanje da li cemo se i kada videti. A i oni, danas ili sutra odlaze. Rastanak nam je podpomogla i kisica koja je pocela da rosi. Pozdravili smo se, pozelevsi drug drugu zdravlja i do sledeceg vidjenja. Nebo sive boje sa crnim oblacima, nagovestavalo je kisoviti dan, a Malisa koji je jedini ostao sa mnom, vidno radostan, zauzeo je svoje mesto u Sevi. 

Krenuli smo i Seva je pramcem sekla vodu Dunava, koja je bila bez talasa, ali je treperila pod kapima kise, koja je pojacavala svoj tempo. Ukljucio sam radio stanicu na kanalu unutrasnjih voda, a na radio-kasetofonu sam pustio melodije Mocarta. Uzivajuci u prijatnoj muzici i jos prijatnijem osecaju da ja i Malisa putujemo sa svojom voljenom Sevom, zanemario sam i kisu koja se pretvorila u pravi pljusak, a bez daska vetra. Okrenuo sam se ka Zilavoj Adi koja se jedva nazirala kroz kisu. 

Jednakim tempom sam savladjivao snagu Dunava, krecuci se blize obali iz razloga slabe vidljivosti. Usce Kostolackog kanala se jedva naziralo, a Stojkova Ada je mirno podnosila pravi jesenji pljusak, a melodija o lepom plavom Dunavu je grejala dusu i cinila plovidbu pod ovakvim uslovima lepom. 

U visini usca Velike Morave sam oborio sidro, obuo cizme i obukao kisno odelo i pazljivo usao u cun, da bih izbacio vodu, koja se sakupila od obilne kise koja nije prestajala. Smederevsku Adu sam obisao ploveci Dunavcem pored Male Ade i kanala Aglov, da bih skratio put. Interesantno je izgledao Dunavac pod dejstvom kise a bez vetra. Voda Dunavca je treperila i pojavljivalo se na hiljade malih vodenih balona na povrsini vode, koji su odmah zatim i stradali, pogodjeni kisnim kapima. Grane vrba su se povile, a lisce je podrhtavalo, oslobadjajuci se kisnice kapanjem. Cuo se samo sum od kontakta kisnih kapi sa liscem, granama i povrsinom vode Dunavca. Ni kreketanja zaba, ni ptica poj, samo se neka uzmaglica pojavljivala gde-gde i sum i samo je tu monotoniju narusavao redovni ritam Sevinog motora. 

Motor sa Seve je jednobrazno radio, a melodije sa kasetofona su ga nadglasavale i cinile plovidbu prijatnom. A mozda je razlog mog uzivanja i da sam se uzeleo plovidbe sa Sevom. U njoj sam se uvek osecao kao da plovim velikom ladjom. U toku voznje sam dozvoljavao sebi da skuvam kafu, da Malisi promenim vodu u njegovoj ciniji, da ga nahranim ili da prosetam i sebi nesto uzmem iz frizidara. Tako da ploviti Sevom nije nikada bilo dosadno. 

Grocanske Ade sam obisao ploveci Dunavcem blize Vojvodjanskoj strani. Nad Adama se navuklo neko sivilo, a Grocka se uopste nije videla od kise i od niskih oblaka. Bilo je cetiri sata popodne kada sam prolazio pored Ivanovackog kanala. Ideja mi je pala na pamet da se zaustavim i sacekam sutrasnji dan, odnosno nastavim plovidbu u lepsim vremenskim uslovima. Znajuci da ribari dave mreze na ulazu u kanal, u vreme kada camaca vise nema na Dunavu, produzio sam i polako uplovio na sam pocetak Ljubavnog Ostrva, koji ce me stititi od talasa brodova koji prolaze Dunavom. Ljubavno ostrvo je vecim delom sastavljeno od peska, tako da je ocedno i nema na njemu blata. Malisa je malo prosetao, bez obzira na kisu, dok sam ja uvezao Sevu i spremio se za spavanje. Sum kise je nadjacavalo brundanje nekog guraca, a ja sam ukljucio agregat i nastelovao TV-antenu. Malisu sam frotirnim peskirom obrisao i on se udobno smestio da spava. Prekrio sam ga frotirom i sebi spremio veceru, koju sam sa uzivanjem pojeo i zapio sa hladnim pivom. "Honda"se skoro uopste nije cula, jer se inace nalazila ispod klupe na zadnjoj palubi, a na tv-u je bila neka poljoprivredna emisija sa Zaharijem Trnavcevicem. Kisa je tabanala po krovu Seve i cinila ambijent ne ponovljivim. I nastavila svu noc da pada. 

Jutro je svanulo sa slabim vetrom, bez kise, ali su se zato sitni talasi lomili o zrcalo cuna i prijatno odzvanjali. Vrbaci i trava na obalama, sve je bilo mokro, ali visina oblaka je obecavala da ce dan biti bez kise. Malisa je malo prosetao sa mnom po Ljubavnom Ostrvu . 

Polako smo krenuli, racunajuci da se zaustavim na nasem mestu u Malim Vodama. Motor Seve je ravnomerno radio a auspuh je po nekad zabrborio, kada bi ga talas pokrio. Iza Vincanske krivine, nazirale su se Male Vode i konacno sam odlucio, ostajemo do sutra na Malim Vodama.

zilovo

 

Vidik sa zadnje palube Seve, sa usca Malih Voda. 

Pozdravili smo nasu topolu i dok sam se ja bavio osiguranjem Seve, Malisa je zadovoljno obilazio obalu ostrva. Hteo sam da stavim kotlic na tronozac i skuvam corbu, ali sve je bilo jos uvek mokro i odustao sam od tronosca i kotlica, ali na plinskom sporetu je sve bilo moguce. Izvadio sam iz zamrzivaca, nekoliko ribljih pljeskavica od mesa Bucova, koje nam je Ljilja napravila, pa sam ih lepo isprzio i bila je klopa i za mene i za Malisu bogovska. Na zadnjoj palubi sam Malisi prostro frotir na kome je odmah legao, a ja sam se zavalio u udobnu stolicu podigavsi noge na ogradicu i odmarao sam gledajuci prostranstvo Dunava, koji se valjao prema Vinci i dalje. Znajuci da je ovo poslednji dan na Dunavu u ovoj godini, gledao sam Dunav i upijao ga svim culima. 

Predvece sam pripremio par mreza, prosto radi dozivljaja i posao da ih podavim. Malisa je na prednjoj palubi cuna, stajao i sve pomno pratio. Izneo sam dve mreze za dubinu , ali na mirnu i duboku vodu Dunava, a dve sam podavio na stara mesta u Dunavcu. Vrativsi se na Sevu i ponovo smo zauzeli mesta na zadnjoj palubi . A u daljini su se videla svetla sa "jelke"od samohodke, koja je polako osvajala Dunav, ploveci uzvodno. Noc se spustala nad Dunavom i okolnim vrbacima, a u Vinci su treperila svetla. Malisa je spavao po nekada uzdahnuvsi. Verovatno sanja sta iz mladosti. 

Ujutru smo se probudili, odmorni, doruckovali i ja sam krenuo da povadim mreze. Malisa nije hteo sa mnom, verovatno mu nije bilo interesantno. Ribu sam povadio iz mreza i dacemo je cuvaru na marini i polako smo krenuli, kroz Turski Dunavac put Beograda. I kada smo prosli ispod Pancevackog mosta, ja sam se osecao kao da sam vec kuci. I prodje jos jedno leto. I doci ce i sledece, a mi cemo samo biti stariji i iskusniji, a da li srecniji ? Ne znam. 

Pozdrav Moma S .

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika