Pripreme za kampovanje

Gospodo Forumasi, zelim Vam dobar dan.

logo

 


Prolece je vreme kada me hvata kriza i nagon za promenom nacina zivota. Prelazak iz zimskog vise pasivnog u prolecni vise aktivni zivot, izaziva adrenalin u mojim venama, a mozdane vijuge i one koje su se uspavale, bude se izazvane prirodnim procesom listanjem i cvetanjem biljaka u okolini i mnogo toplijim vazduhom. Tu je i nezaobilazni prijatni miris svih tih mladih izdanaka i cvetova, koji se mnogo razlikuje od vec ustaljenog mirisa zime, prosaranog u mahove gradskim smogom i raznim vrstama uglja, koji se upotrebljava za zagrevanje stanova. Sve cesce sam na Sevi i taj ustajali miris u njoj, podseca me na lepo provedene dane proslog leta i jeseni. Otvaram sve prozore i luftere, da se i Seva nadise svezim proletnjim vazduhom. Kuvam caj od "nane" i pronalazim "jaffa keks" iz otvorene kutije proslogodisnjih zaliha i sedam na terasu, opijen svezim, a ipak toplijim vazduhom od dosadasnjeg zimskog. Pogled mi se zaustavlja na obliznji zbun na obali, ciji sitni beli cvetovi ga cine lepsim, a pcele, ti intelektualci medju insektima, uporno slecu na novootvorene cvetove, cineci sebi zadovoljstvo i obostranu korist i sebi i cvetovima, oprasujuci njihove tuckove, a polen sa prasnika cvetova, mesaju medjusobno i odnose ga u kosnice, u sace na preradu. Proslogodisnji patani i patkice, tu nedaleko od Seve, dok jedni iz grupe zadovoljno plivaju, drugi na pontonu staze marine, stoje i uredno svojim kljunovima uredjuju svoje perje. Dve senice slecu na ogradu Seve, i brzim poskakivanjem traze paukove i druge insekte koji su im promakli pre zimskog sna. Jato vrabaca slece na zbun okicen belim sitnim cveticima i samo dizu galamu. Nikako da saznam, da li je to njihov strateski razgovor ili medjusobna svadja, kao odlika temperamenta ovih pticica.

74

Sedim tako u meni prijatnom ambijentu, a u glavi mi se radjaju ideje, sta sve treba da uradim u skorasnje vreme, da pripremim camac i opremu za narednu sezonu. Ja prosto obozavam zivot na camcu i zivot na vodi u ambijentu prirode. Daleko od gradske buke, ubitacnog zivota u soliterima i gledanja politickih emisija sa demagogijom i medjusobnim svadjama ucesnika. Ali i za opusten i lep zivot u prirodi se svaki put pred sezonu ozbiljno spremim, jer ne volim neprijatna iznenadjenja, koja svakako vrebaju neoprezne. Ja se u zivotu drzim filozofije koju je Mika Antic lepo obnarodovao. "Da bi uzivao, treba prevazici sve pratece nedace." I setih se iskazanih reci gospodina Nikole Mirkova, zasluznog inzenjera za postojanje kanala DTD-a i Vojvodjanske je gore list. I kaze:

-" treba se roditi, odrasti i ziveti u ovoj beskrajnoj niziji. Treba dubinski i do srzi osetiti ove jade sa vodom i muke bez vode i tu vecnu borbu sa vodom i ceznju za vodom. Ako su vlazne godine - opasnost i nesreca, ako je susna godina, nevolja je jos veca." I sve je receno. 

Sav pribor, a time i alat kojim se sluzim u sezoni, po zavrsetku sezone, uvek imam vremena da sve dovedem u upotrebljivo stanje. Nikada nisam spakovao mrezu, da prezimi zimu, a da je nisam dobro ocistio i osusio. Cujem od drugih ribara, da su im se preko leta usmrdele mreze ? Ja sam svoje mreze kada se u sezoni zadrzavaju na njima sluzave materije iz vode, prao tecnim deterdzentima za posudje, na zadnjoj platformi Seve. I moje mreze, nikada se nisu neprijatno osecale na ribu.

Rano prolece je vreme ne samo za redovno tehnicko odrzavanje motora, kopce i osovinskog voda, vec i za zamenu onih delova i opreme camca, koji su iz raznih razloga stradali. Pecaroski pribor, da bi izdrzao sledecu sezonu "kao nov", zahteva ispiranje, ciscenje i podmazivanje svih lagera i biksni na masinicama. Ja za tu priliku upotrebljavam sinteticku litijumovu mast, koja je pre svega otporna na vodu. Izmena proslogodisnjih najlona na spulnama je jedno od obaveznih nacina odrzavanja pribora za pecanje. Imam jednog prijatelja, koji svaki put uzme te najlone i montira ih na svoj pribor za pecanje i ne zali se. 

Cun ima svoju posebnu prolecnu proceduru. Ako je proveo zimu na obali, onda se plinskim gorionikom skida razgrejani katran. Saniraju se eventualne fizicke povrede, a zatim vodeni deo se premazuje vrelim katranom. Svaki put, pri toj delatnosti, vodim racuna da isuvise ne uflekam cun. Ostali deo cuna regledam, pre svega ako se neki ekser pojavio iz daske i kvalitetno pregledam stanje bocnih talasnjaca Zatim smirglom dobro issmirglam sve delove cuna, koji dolaze u kontakt sa mrezama, a zatim ih izgitujem fleksibilnim sporovezucim gitom i po drugi put osmirglam cun. Farbam ga tamnim bojama, da se manje vidi nocu, da bi ga kradljivci mreza, teze uocili. Rano ujutru, dok se jos oseca jutarnja svezina, farbam vodeni deo, preko katrana sa "Hempel"-ovom antivegetativnom bojom i bez obzira sto mi kolege drugacije savetuju. Pozovem nekoliko drugara i spustimo ga odmah na vodu iz ruke, bez da se vuce po travi i betonu. I tako svake godine, odnosno svakog proleca i nikada nisam imao problema da mi se mreze kace za cun ili da cun obraste u vegetaciji. Vez za zavozno veslo menjam pred pocetak sezone obavezno. Pramcani kanap je 14-ica otporna na "UV" zrake, duplo vezana i od trzaja obezbedena sa unutrasnje strane cela cuna sa oprugom. Tako vezani pramcani kanap je siguran da izdrzi vise godina, a ja ga menjam svake trece godine. Dzoniku servisiram sam. Skinem i isperem karburator i sito filtera za vazduh. Produvam dizne i zamenim ulje u kucistu reduktora elise. Pregledam impeler vodene pumpe i ako je i malo povredjen, menjam ga za novi. Nitro razredjivacem izbrisem i operem masne delove po celom motoru. Kada se dobro osusi, preprskam ga sprejom nitro neke tamnije farbe i ostavim da se dobro izvetra, bez dodirivanja. Preostalo gorivo od prosle sezone prelijem u neku kanticu. Za to gorivo uvek imam musterija. Rezervoar dobro isperem, pregledam cevcicu i sito u njemu i proverim pod pritiskom kompresora, crevo za dovod do motora. U rezervoar sipam kvalitetno gorivo i montiram ga na cun. Probam ga kracom voznjom i ostavljam spremnog za sezonu. 

Mnogi ljubitelji prirode i zivota u njoj, mastaju da provedu celo leto van stana, kuce i posla. Da budu "Robinzoni" na nekoj od ada Dunava, ili bar na nekom lepom delu obale. Da uvece sede pored vatre i odmaraju svoje umorne oci od razne papirologije na poslu i ekrana kompjutera, kao i uvece od politickih emisija na nacionalnoj televiziji. Za ostvarenje tih "snova" spremate se ozbiljno: kamp oprema proverena i spremljena za polazak, camac i u camcu rezervno gorivo, provijanti sa duzim rokom trajanja, nove mrezice protiv komaraca, boce sa plinom itd. I godisnji odmor moze da pocne. Dvadesetak do trideset dana na omiljenim destinacijama je dovoljno, ako se vec ne moze celo leto. Medjutim, uvek ima "neko medjutim", koje moze da Vam neocekivano pokvari provod. A to je vremenska situacija. Na njenu promenu ne mozete da uticete, ali ako je pre njenog pocetka promene prepoznate i spremno je docekate, to vise i nije neprijatnost.

Ja sam dosta dugo na vodi i naucio sam da prepoznajem situacije koje me interesuju. Molim Vas nemojte to bukvalno shvatiti. Ja prepoznajem promenu vremena u visokom procentu njene vrednosti. Medjutim, desi se da i mene iznenadi, po meni nepredvidjena vremenska situacija. Obicno "omanem" u predvidjanju nevremena. Nevreme se spremi i "protutnji" obalom preko puta od nas gde se nalazimo. Kaze se "obislo nas". Ali po meni, dovoljno je da i malo znate da prepoznate promene, nego da Vas "zateknu". Hteli ne hteli, morate i sami da se naucite baviti meteorologijom, ako ne zelite da Vam propadaju isplanirane zabave, ciji uspeh zavisi od lepog vremena.

75

Vremenska situacija cesto ima uticaja na moje odluke, kada sam sa camcem na nekoj od Dunavskih destinacija. Od lokalne prognoze, cesto zavisi sta cemo sutra raditi. Zakljucke o narednoj meteo - situaciji, utvrdjujem na osnovu polozaja OBLAKA i to:

 

( 1 ) ako se niski crni oblaci nagomilavaju sa zapada praceni cestim munjama i gromovima, a na barometru naglo pada pritisak. Ptice nisko lete i nestaju u vrbacima, a u nervnom sistemu osecam porast nervoze, a u vazdunu lazni mir. Zatim odjednom vetar koji podize na do tada mirnoj vodi sitne talase, to se sprema oluja ili SALAUKA kako je zove na Dunavu. Visoki crni oblaci formirani na zapadu, donose hladnu kisu. Ako se oko sunca navlace oblaci u vidu sivila i obrazuje se prsten oko sunca ( ili meseca nocu ), vreme ce se sigurno pokvariti. Kada se crni oblaci priblizavaju, a sa donje strane su koncasti, ocekujem dolazak kise. Kada se na nebu formiraju sivi oblaci, slicni magli, onda ocekujem sitnu celodnevnu kisu, zvanu u narodu "baba sera". Oblaci koji izgledaju kao rascvetani cvetovi, ali ih ima mnogo i povecava im se broj, ocekujem oluju. Kada su na vedrom nebu pojedinacni svetli oblaci, ocekujem duze trajanje lepog vremena. Isto tako, kada se u toku prepodneva formiraju niski beli oblaci "kao bulke", a popodne nestaju, to znaci da ce sutra sigurno biti lepo vreme. 

( 2 ) ATMOSFERSKI pritisak. Barometrom se sluzim odavno. Otprilike iz vremena kada sam poceo da vozim motore na duze staze i na ceo dan, ali i kada sam planirao odlazak u ribolov. Barometar je za mene nepogresiva naprava koja predvidja pogorsanje ili poboljsanje vremenske situacije. Jedan barometar imam na zidu spavace sobe, a drugi barometar u camcu. Generalno, uz male tolerancije, povecanje pritiska ukazuje na poboljsanje vremena, a opadanje pritiska, znaci pogorsavanje vremenske situacije. Ali kada kazaljka barometra pocne naglo da raste, to je znak da ce poceti blago zahladjenje uz pojacani vetar, ali i konstantno vreme bez padavina. Lagano podizanje kazaljke na barometru, pokazuje da ce lepo vreme potrajati. Naizmenicni pad i porast pritiska, znaci ocekuje se promenljivo vreme. Pad atmosferskog pritiska, ima veliki uticaj i na uspeh u ribolovu. Ali o tome cemo drugi put. 

( 3 ) DUVANJE vetra uz pratnju visokih oblaka, znaci stabilno vreme bez kise. Kada se vetru pridruze "grudvasti" oblaci prekriveni paralelnim senkama, ocekujem kisu. Isto tako, ocekujem kisu, kada se visoki oblaci formiraju u pratnji jakog vetra ( npr. Kosave ), odmah po prestanku vetra, pocinje dugotrajna kisa. Gornjak je vetar sa severo - zapada i zna da "grune" odjednom, ali isto tako da duva danima i tada moram da nosim i kosulju sa dugim rukavima, a u vecernjim casovima "vijetnamku". Gornjak zna i da "udari na kratko", pracen jakom kisom i grmljavinom sa munjama. Kosava je severo - istocni vetar povezan sa Sibirskom klimom preko Rumunskih oblasti i tada je veoma hladna. Na Dunav dolazi kroz Djerdapski tesnac i preko Karpata. Posle Kosave uvek ocekujem lepo vreme. Ona uspesno rastera sve oblake, a i donese ravnotezu u temperaturi u oblastima gde duva. Problem je u tome, sto kada pocne da duva, duva 3 dana za redom, 7 dana ili 21 dan neprestano. Jednom sam bio sa Ljiljom i Malisom zatocenik u Vlajkovackom kanalu kod Stare Palanke, u prosirenom delu kanala. Tri dana nismo mogli da predjemo Dunav kod Rama i nastavimo prema Srebrnom jezeru, kuda smo bili isplanirali odlazak. Jugo je topli vetar i donosi, bar meni prijatan dozivljaj. Nevalja to sto obicno kada prestane, pocinje kisoviti period od nekoliko dana. Uvece pri zalasku sunca, prepoznajem sutrasnji vetroviti dan po crvenkasto - narandzastom sutonu.

( 4 ) TEMPERATURA i VLAZNOST vazduha je u tesnoj vezi sa oblacima i u nizinama sa maglom. Ujutru pre svitanja kada se formirana magla nad vodom polako "nestaje", znaci da ce biti lepo vreme. Ako se magla pak podize uvis, naravno bez vetra, u toku dana ocekujem promenu vremena na gore. Relativno visoka vlaznost i njen porast, znaci kvari se vreme. Uporedjivanjem tih podataka, veoma blizu moze da se odredi buduce stanje vremenske situacije. Srednja vlaznost vazduha i tendencija stalnog opadanja, znaci ocekujem duzi period lepog vremena. Mnogo puta ujutru, kada sam zavrsavao nocni ribolov, voleo sam da posmatram sa uzivanjem, kako se sunce radja sa rumenilom, ali i znao sam da tog dana ce biti kise. Retko kada se moje predvidjanje nije ostvarilo. Naravno, slusanje metereoloskih izvestaja na radiju, mogu samo da pomognu u preciznijoj prognozi. Narocito preporucujem svim Nauticarima, koji krecu put Djerdapa, na proved godisnjih odmora, da kontaktiraju Vrsacki meteo -centar i zamole ih da im kazu razvijanje vremenske situacije za narednih 24h. Meni su smetale okolne planine te nisam mogao da sire vidim nebo i njegove oblake, da bih ocenio sta me sutra ocekuje. Inace sam u pocetku svoje plovidbe Djerdapom iskusio skoro sve cudi prirode i nije mi bilo tesko da se naucim i ne stradam sledeci put, a sa namerom da uzivam. Nadam se da sam i mnogima od Vas pomogao ovim opisom zasnovanim mojim iskustvom, mada prirodne pojave su relativne i ne dozvoljavaju da ih covek sasvim upozna.

 

IZBOR MESTA ZA DUZI BORAVAK 



To je vrlo kompleksno pitanje, na koje treba obratiti paznju i kvalitetno ga resiti. U prirodi i zivotnim uslovima u njoj, mi smo gosti i zato trebamo da se prilagodimo tim uslovima. Dozvoljeno je da se u normalnoj meri uslovi izmene u nasu korist, ali ne i da mesto gde smo boravili, ne moze da se oporavi od naseg nebriznog prisustva. I po ovom pitanju, iznecu Vam svoja iskustva i ne zamerite ako sam nesto preskocio, jer ja znam da i Vi imate puno iskustva na tom planu. Mesto za kraci ili pogotovu duzi boravak na reci, uvek sam birao da mi obala odgovara, ali nikada nisam zaboravljao na neke anomalije obala i priobalja. Vodio sam racuna da zadovoljim zelje svoje posade, ali i svoje sopstvene, a pri tom da ne ugrozim bezbednost Seve i cuna, vernog pratioca. Pre svega, ako bih odlucio da se zaustavim na obali ade ( koju ne poznajem ), pretenzije sam uvek imao na GORNJI DEO ADE. Zasto ? Zato sto su tu prisutne fizicke osobine tekuce vode u odnosu na recno ostrvo, a i prirodno je da dubina reke u gornjem delu ade bude dublja pri samoj obali. Donji delovi ada su uvek plitki ( ali su pogodni za dobar ulov mrezama ). VISOKU OBALU radije posecujem, nego nisku ili pescanu. Pored visokih obala su i dubine komotne. Problem visokih obala je, sto je strujanje vode izrazeno i desava se da se pored camca nakupi prljavstina koju voda nosi u odredjenim sezonama. Zato krmeni deo Seve malo otpustim nizvodno, da bi voda klizila pored korita i odnosila to sto donese.

76

Razmislite, da li ovakav rizik opravdava delo.

 

Mnogo puta sam video kako camdzije vezuju svoje camce-kabinase ispod velikih topola i vrba. U mnogim slucajevima je bilo da su korenje topola ogoljene od udara vode i da je potrebna jedna oluja da obori takva stabla. Ali o tome mnogi ne razmisljaju, vec iz razloga dobre hladovine, dobrog mesta za pecanje itd, borave ispod takvih topola. 

Pronalazeci mesto za boravak, gledao sam da izbegavam PRAVAC VETROVA. U nasim krajevima, najneudobniji su Kosava ( severo-istocni ) i Gornjak ( severo- zapadni ) vetar. Iz pravca Gornjaka pri visokim temperaturama, moguce je ocekivati i Salauku, a ona je i "opasan vetar". Resenje je vezati se za obalu iz istog pravca odakle duva vetar. Izabrano mesto za stacioniranje Seve, moralo je da ima uvek DOVOLJNU DUBINU, da prilikom opadanja vode, pramac ne ostane na suvom. Taj problem sam resavao tako sto sam imao "distancionu" dasku, koja se nalazila izmedju obale i pramca Seve. Na pramcu je bila okovima prilagodjena, da moze da mrda na sve strane, ali da camac ne moze da pridje obali. Deo daske na obali se oslanjao na nekoliko sticni, pobijenih u obalu. Pramcani kanap i bocni na "V-e" drzali su Sevu na mestu, a ona je na talasima mogla samo da "radi" gore-dole. 

Izabrana obala po mom ukusu, mora da ima RAVNU PLATFORMU, gde ce se staviti sto i stolice za sedenje. Za platforme na obalama, uvek sam trazio da je mesto "ocedno" tj. da nema blata u slucaju kise. Ali sam i znao da sastavim cetiri satorska krila i zatim preko njih postavim sto i stolice. Blato se ne mota pod nogama, a satorska krila se lako operu u vodi reke i preko grane nekog drveta zahvalno osuse.

Kvalitetno VEZIVANJE camca za obalu, nosi veliku bezbednosnu odgovornost. Secam se, koliko puta sam se raspravljao sa Branom, Jaretom i Brankom u Makiskoj "Zeleznicar" marini. Posle plovidbe, oni tako povezu svoje camce, da kada dune jaci vetar, sutradan idemo po njihove camce, koji su se nasukali preko puta, na levoj obali Save. Isto tako primetio sam da mnogi vezuju svoje camce za mlade izdanke topola samonika na pescanim obalama. Ili koriste necije ( ko zna od kada ) sticne koje je neko pobio na plitko u pescanu obalu. Ja sam po tom pitanju mnogo ozbiljniji. U kompletu Seve za zadnje bitve bili su 16mm kanapi ( gusto pletivo ) i dugacki po 30 metara. Pramcani kanap je 20mm ( gusto pletivo ) od 20 metara duzine ( sa jakom oprugom - amortizerom ). Sevu sam uvek vezivao za jako drvece ( u cetvorovez ) ili ako nije bilo drveca onda za vec pripremljene sticne od mladog bagrema, pa isusene jednu sezonu i gornji deo gde se udara, prilikom rezanja birao sam cvor i uvezivao paljenom 3 milimetarskom zucom. Na stranu koja ima vece opterecenje i na obalama gde je tvrda podloga ili nasuti kamen, koristio sam tenkovsku cuskiju, a zabijao je cekicem od 2,5 kg. tezine. Pred spavanje ili pred Salauku, obavezno sam proveravao veze i pojacavao ih rezervnim kanapima, ako je za to bilo potrebe.

77

Mesto na obali, koje je covek za sebe pripremio za boravak.

 

Ploveci rekom, pogledom sam birao mesto i na moju odluku gde cu praviti kamp, veoma veliku ulogu je imala blizina visokih topoljaka. Oni su izvori velikih kolicina komaraca, musica, leptirica i mnogih drugih insekata, cije je prisustvo, svakako veoma neudobno na mestu izabranom za odmor i rekreaciju. Mravinjci u vidu krtinjaka, ili starih stabala vrba, su takodje za izbegavanje. Boravak na izabranom mestu, pored prijatnog osecaja krije neugodnosti za Vas, koji mogu da Vam pokvare zadovoljstvo. U pitanju su obicne i korisne stvari na koje niste navikli u stalnom gradskom zivotu. Recimo da ste camac pramcano vezali za sticu ili kocic, jer drveta nije bilo. U nekoj igri ili kretanju cesto se desava da se naleti na tu "prepreku" koja nije registrovana u memoriji i covek se povredi, a ne zeleci to. Ja sam se od tih "prepreka" stitio na sledeci nacin:

 

1 ) Sve kocice, bilo od veza za camac, ili od satora, ili od bilo cega drugog, zastitite se tako sto cete nozem iseci grlic plasticne boce i staviti je kao na skici. Prvo, jasno cete je zatim videti, a ako je i ne vidite i udarite u kocic, sansa da se povredite je veoma mala. Ja obicno na obali postavim sator "iglo", za nocenje prijatelja ako dodju, ali pre svega u sator sklanjam tapacirung sa stolica i sve ono sto ne treba da pokisne. Medjutim i kanapi za zatezanje satora, mogu u izvesnom smislu da zasmetaju, a i nevide se bas. Kanape obelezavam tako sto na njih vezem nekoliko trakica jarke boje i one me uvek podsete na kanap. 

2 ) Na teritoriji obale, gde se cesto krecete, testerom ili sekitom posecite sve grane, da ne biste Vi ili neko od vasih uleteo u njih ne nadajuci se. U takvim situacijama ne jedanput se desilo da mnogi povrede glavu, lice ili oci. Ako je puno vrba "samonika" u vasoj neposrednoj blizini na izabranoj obali i na njima po obicaju ima mnogo gustih grana i grancica, posecite ih sa stabla do dva metra visine. Vrbama to nece smetati, a vi cete imati prijatniji prostor u "svom" kampu. 

3 ) Pri dolasku na izabrano mesto na obali reke, obavezno navucem rukavice na sake i u siroj okolini pokupim svo djubre koje su ostavili pre mene "ljubitelji prirode". U kompletu alata na krovu Seve imam i malu kosu kojom pokosim sve boce i koprive. 

4 ) Mesto za WC, odredjujem dalje od kampa, na stranu niz vetar ili strujanje vazduha od kampa. Posle iskopavanja dovoljno duboke rupe, pobijam sest kolaca izmedju kojih nasipam pesak, a po pesku zatim prospem par litara nafte. Miris nafte sprecava zabe, zmije, miseve i druge stanovnike vrbaka da posecuju ovo mesto. Izmedju kolaca zategnem i fiksiram dve satorska krila, a preko rupe dva parceta daske. Stazu do kampa napravim improvizovano sa sitnim zelenim granama, suvim liscem peskom. I to je to. Pri odlasku iz kampa, iskopana zemlja se iskoristi za zatrpavanje rupe, a kocevi i satorska krila se demontiraju. 

5 ) Zivot u savremenim uslovima, podrazumeva ozbiljne kolicine otpadaka od pakovanja razne vrste hrane i provijanata, kao i plasticne boce od pijace vode, sokova i raznih drugih napitaka. Ostatke hrane i jestivih otpadaka pri spremanju obroka, bacam u reku. To su materije koje ce u vodi naci svog musteriju, a nece moci da privuku miseve, pacove, zmije, mrave itd. u kamp. Medjutim, papire, razne kartone i plastiku bacam u specijalno iskopanoj rupi u kojoj ih povremeno palim i na kraju iskopanom zemljom sve to zatrpam i iduce godine je na tom mestu je nikla trava. 

6 ) Posebnu brigu posvecujem mestu za lozenje vatre, iz bezbednosnih razloga pre svega. Vatra u kampu je potrebna iz vise razloga:( 1 ) za spremanje hrane, ( 2 ) za vecernji ambijent, ( 3 ) vatra i dim obezbedjuju sredinu kampa bez komaraca, miseva i zmija.

 


Koliko volim kontrolisanu vatru, na obali u kampu, mnogo vise je se plasim da ne bi ona sama pod svoje uzela proces gorenja. Zato se bez tolerancija trudim da se vatrom sluzim, ali zato rizik svodim na minimum. Na odredjeno mesto za kamp, posebno se brinem gde ce se loziti vatra, tako sto izabrano mesto mora da ima sledece uslove:

( 1 ) da najmanje 2 metra oko lozista, nema trave, suvaraka i bilo koju lako zapaljivu stvar ili tecnost. Oko mesta koje sam odredio za loziste, obavezno pokosim travu, grabuljom je sakupim i bacim u strani gde nece smetati. Sakupim sve suvarke i stavim ih na mesto gde cu ih inace drzati pripremljene za vatru. Iskopam okruglu rupu, dubine do 20 cm. i postaram se da ako ima mogucnosti, zaokruzim loziste oblim kamenjem ili ciglama. Sa strane odakle duva vetar, napravim mali zid, a u vecini slucajeva, kada se nesto kuva u kotlicu, ili se pece rostilj, postavim rasklopljenu kamp - stolicu na kant i ona sluzi da se sacuva zavetrina. Rezervni benzin za Djonsona 9,9 ks i Tomos-a 4 ks. Drzim u metalnim kantama po 20 litara zapremine. Kada stignemo na mesto izabrano za kampovanje, dalje od lozista, iskopam rupu kockastog oblika i duboku do 90 cm. U nju spustim kante sa benzinom, a rupu pokrijem sa komadom sper ploce i preko nabacam pokosenu travu i grane sa liscem, da drze hladovinu.

( 2 ) Da loziste nije ispod niskih grana drveca ( da li je lisce na njima zeleno ili suvo, to nema znacenja ). Vruc vazduh od vatre, brzo osusi lisce na drvecu, pa je mogucnost da se lako zapali velika. Zato obicno biram mesto za loziste, dalje od ispod drveta. Ako je mesto bez velikog izbora i najbolje je postaviti loziste na mestu gde mi smeta niska grana, manja je steta da odsecem tu granu, nego rizik da zapalim vrbak.

( 3 ) Da je loziste na ravnoj povrsini. U deblu drveca ili grana, koje stavljamo na vatru, iz razloga larvi u drvetu ili razlike u vlaznosti, dolazi do treskanja drveta na vatri, a time ako je vatra na nekoj nizbrdici, moze da se pokrene zagoreo komad drveta i da zapali nesto nenamereno. Zato, vatru nikada ne ostavljam da gori bez nadzora. Kofu metalnu - pocinkovanu od 12 litara zapremine vode, uvek napunim vodom iz reke i stavim je blizu lozista, a da mi ne smeta. Ona se tu nalazi stalno i uvek, a sa njom i izgasim ostatke vatre, pre polaska na spavanje.

( 4 ) Da je loziste uvek na strani da vetar ili strujanje vazduha ne unosi dim u camac. Dim moze biti veoma neprijatan, pogotovu ako napuni kabinu camca. To sebi nikada nisam dozvolio i uvek sam za loziste birao mesto dalje od camca. Iniciran dimom u kabini setih se jednog Regatasa iz Visnjice. Prica ide ovako: 

( Vece drustvo, sedimo na obali kanala u Sebes Foku kod Bezdana, ispred Seve i veceramo riblju corbu, koju nam je Mirko Dzibra spremio u kotlicu. Pored nas prolazi taj Regatas sa svojom zenom i zeli nam dobro vece i prijatnu veceru. Zahvaljujemo se i zovemo ih da nam se pridruze. Nisu hteli, vec su se zahvalili i otisli na svoj camac u blizini. I odjednom neka zenska iz naseg drustva je kriknula i pokazala prstom na taj camac. Zena je stajala na obali, dok je muskarac na nekom stapu namotao krpu, zalio je sa naftom i zapalio. Tako zapaljenom, koja je jako dimila crnim dimom, mahao je sa njom po kabini camca, jureci komarce. Pitali smo treba li pomoc, na sta smo dobili negativni odgovor, ali i dan danas, ne mogu da se otmem utisku da je covek tim i takvim nacinom jurio komarce iz kabine. Pitam se samo, kakva je ta kabina posle takve intervencije. Ali verovatno, njima ne smeta. )

Kada lozim vatru, obavezno se staram da pre svega na vatru stavljam kvalitetnije suvarke, a ne sirove grane. Deblje grane obicno isecem sekirom uzduzno na nekoliko komada, jer iz iskustva znam da daju bolju vatru nego okrugle oblice. Kada postavim kotlic, za vatru izaberem suvo korenje, jer ono daje vise kalorija. Medjutim za rostilj, vec odavno koristim ugalj od sljivovog drveta. Kada idem za Borsko jezero, obavezno kupim vece kolicine odlicnog uglja koga tamo decenijama proizvode. Trule grane izbegavam, jer su veoma lose, slabo gore i mnogo dime. Debele grane sa motornom testerom isecem na komade i sa njima odrzavam vatru. Sirove grane svakako koristim za proizvodnju dima i jurenje komaraca. Sa vatrom i dimom obicno i obezbedjujem kamp od prisustva miseva, pacova, zmija i drugih zivotinja, stanovnika vrbaka. Kad smo vec tu, hteo bih da Vam prenesem jednu Azijatsku mudrost, za koju sam siguran da mnogima od Vas nije poznata. I ja je nisam znao, a vredi je znati i primeniti: 

Naime. U drzavu Kazakstan, bio sam nekoliko puta i na putu iz Moskve do Alma Ate, avion leti nesto nize no inace. Zato se otkriva predivni vidik na beskrajne stepe. Sela i gradova nema na po nekoliko hiljada kilometara, ali sam primetio naselja sa "jurtama" ( poluloptastim satorima ). Da ne duzim, u razgovoru sa prijatnim ljudima sa kosim ocima i razvijenim bradama, pitao sam kako zive u stepama, a pre svega kako se brane od zmija ( podmuklih i opasnih po zivot ). Rekli su mi da na ulazu u "jurtu" postave krzno od ovce, koze, bivola ili konja. Zmija nikada ne ide preko krzna. Ruska vojska kada je na terenu u satorima, isto tako na ulazu u sator postave prevrnuti sinjel i spavaju bezbedno. Eto to sam hteo da Vam predlozim da i Vi sebi obezbedite parce krzna na ulazu u camac. Ja to odavno koristim na Sevi.

Ostalo je jos mesec - dva, ili mozda tri do pocetka godisnjeg odmora. Za mene je vreme godisnjeg odmora, uvek bilo Sveto vreme. Nisam dozvoljavao da mi ga neko ili nesto pokvari ili ima uticaj da ga lose provedem. U toku zime sam redovno sve dobro isplanirao, za ispunjenje plana se dobro pripremio i na kraju je uvek ostala realizacija, koja mi je bila nekako "mila", da je sledim i ispunim. Nama ljudima je svojstveno da se iz "nekog razloga patimo", da nam se zbog necega pokvari godisnji odmor i deo naseg zadovoljstva. Setih se reci jednog od nasih pametnih Srba:

-" ...Ponasamo se kao da ovo nije nas jedini zivot, kao da imamo popravni ispit i jos nekoliko zivota. Stvara se atmosfera da se zrtvujemo za neke vise ciljeve, da se odricemo zadovoljstva i srece zbog neceg vaznog i velikog, a kada se upitamo sta je to, nema odgovora. Nemilice trosimo dane i godine, tonemo u beznadje i arcimo nase ljudske potencijale. A zarad cega ?...." To je to.I kada bih reci klesao u kamen, ovaj citat bi se nasao i kao moje misljenje i potpisao bih ga bez reci. A opet sa druge strane gledano, covek je socijalno bice i mora biti fleksibilan u drustvu. Ali ako je "drustvo" skup razlicitih generacija, onda lepog zajednickog provoda nema. Ja i Ljilja nikada nismo jurili za nekim drustvom da im se pridruzimo. Uvek smo uvazavali tudju privatnost i nismo hteli da se namecemo. Medjutim, veoma je bilo retkih situacija da smo i bili sami. Poznanici sa vode su nas lako otkrivali na kojoj smo lokaciji, pa i ako smo na sidru, za Sevu su se rado vezivali sa svojim camcima. Sto se tice lociranja u obali, moj izbor mesta u obali se u mnogo cemu razlikuje od kriterijuma mojih nasih poznanika sa vode. Samo jednom je Ljilja insistirala da stanem u obalu, gde ja nisam hteo. Naime, vukao sam nekoliko camaca - kabinasa na jednoj Regati, a vracali smo se iz Segedina. Trebalo je da stanemo na nocenje u Becej. Naravno, po mome najbolje je bilo stati na samom ulazu u kanal. Lepa ravna platforma skoro pokosena, idealno mesto za razmestiti stolove i stolice, a takodje i ugodno i bezbedno mesto za pravljenje rostilja, koje smo imali u planu. Medjutim radi nekoliko klinaca od 12 - 15 godina starosti, koji su hteli da noc provedu u gradu ( deca se zazelela grada ), a njihovi roditelji insistirali da sa camcima budemo blize gradu, ( da deca ne pesace par stotina metara duze ). Odluka je pala da stanemo u samonikle vrbe jer su drugi regatasi zauzeli pristupacnija mesta, pri tom smo se nasukali u plicak sa tinjom ( ujutru smo se jedva izvukli iz blata, koje se zalepilo za korita camaca ). Stazu do obale su njihovi roditelji prosekli a po daskama se prolazilo do suve obale. Na obali gde smo lozili vatru i pekli rostilj, od vrba samonika nismo mogli da vidimo svoje camce. Itd. Uglavnom Ljilja vise nikada nije insistirala da se mi ponasamo u skladu kako drugi hoce. "Postujemo svakoga, ali sebe najvise."


 

Nazalost i ovog leta necemo moci da plovimo. Zavrsni radovi na Sevi-2 su razlog tome. Ali me raduje sto cemo kada je potpuno zavrsimo, da se preselimo i zivimo na njoj. Sada pred sezonu, dozvolio bih sebi da Vama predlozim neka mesta, gde bih i ja rado plovio.

78

"Gornji Dunav" i njegove ade su dobra resenja i da se provede ceo odmor, ali i celo leto, ko za to ima uslova. Mesta za "kamp" na adama, uvek mogu da se izaberu da budu van plovnog puta i neugodnih talasa posle prolaska velikih guraca i "belih ladja". Zaklon od neugodnih vetrova i svega sto sam Vam u predhodnim temama opisao. Ribolov je veoma zahvalan, a od komaraca moracete se braniti svim raspolozivim sradstvima.

79

Izbor kanala, moze biti "dobar izbor". Pravo mesto za ljubitelje "tamo gde se tisina cuje". Jedino treba proveriti momentalnu zagadjenost nekih kanala, koje treba izbegavati. Moj izbor bi svakako bio: kanal Sebes Fok od Ajfelove prevodnice ( preko puta Dunava od Batine ), preko Bezdana i sve do Kule. Usput bih posetio Kosancicev kanal kod Malog Stapara. Doduse vise lici na razliv i nije svuda prohodan, ali radi prirodnih lepota vredi ga posetiti tamo gde je po njemu ploviti moguce. Da biste uzivali u Velikom Backom Kanalu, valja u njega uci sa strane Beceja iz Tise i njime ploviti do Turije ili najdalje do Srbobrana. Sama priroda se stara da izleci kanal od "neprijatelja" flore i faune secerane iz Vrbasa. A inace Veliki Backi Kanal od Turije pa do Backog Gradista je prica za sebe. Kanal je prokopan kroz bare i razlive i ima mnogo izvora, tako da je za preporuku svakome ko voli takvu vrstu skoro stajace vode. Naravno da nam je Vojvodina bogata sa jos lepih kanala, ali ove koje sam preporucio, to je moj izbor, inace sam plovio svim kanalima.

80

Djerdap ima svoje dugogodisnje klijente. Ja bih se ovog puta odlucio za Dunav izmedju Prahova i usca Timoka. Zelja mi je da se oprobam u ribolovu sa Jesetrom i Morunom. I posle fotografisanja obavezno bi ih pustio u vodu. Jer ni meso ni ikra mi nisu potrebni. Bio bih zadovoljan samim dozivljajem ulova. I to sa kukom ih ne bih probadao, da ih ne ostetim za dalji zivot. I ne bih se dugo zadrzavao u tom delu Dunava. Djerdap sa svojih sto i kusur kilometara je za mene i Ljilju, dozivljaj kada plovimo "bez zurbe". Uvek smo se divili ljudima, koji podave sidro u Poreckoj reci ili na Hajduckim Vodenicama i u camcu provedu mesec dana i nismo ih razumeli naravno.


"SITNICE koje to i nisu"


 

Gospodo KAMPERI i gospodo Forumasi. Svaki put i kroz svaku temu, kada Vam se obracam, ja sve gledam kroz svoje licno iskustvo. A KAMPOVANJE je za mene STIL ZIVOTA, a ne siromasni provod. Setih se nase komsinice Branke. Ja i Ljilja se jedne godine, spremamo za odlazak na kampovanje, a ona vidi da se nesto desava, pa hajd' da se namine na kafu.

-" Vidim spremate se. Idete nekuda ?" A Ljilja joj odgovara da idemo na "duze" kampovanje. A ona ce:

-" Bogami, moj Veroljub i snajka su uplatili hotel 12 dana na more. Blago njima kad imaju toliko para pa mogu da uzivaju u hotelu." I tako, mi u Brankinim ocima ostadosmo "siromasni", ili mozda "skrti", sto ne sledimo dobru ideju njenog sina Veroljuba. Ali, zato se i razlikujemo. Neko voli "ono", neko "ovo", a ja i Ljilja volimo KAMPOVANJE.

81

Sitnice mogu biti i krupne stvari, sve zavisi od momenta kada ce nam zatrebati.

 

Da bi mi kampovanje bilo prijatno, u mnogome zavisi i kako sam se pripremio za tu vrstu provoda. Poslednje dve decenije imam dovoljno veliki camac, u kome je moguce smestiti sve alatke koje volim da su mi pri ruci u odnosu na uredjenje mesta za kamp. Imam jednu drvenu kutiju u kojoj su nekada bila smestena municija 7,62 mm, a dugo je vec koristim, kao kutiju "svastaru" i alat za opsluzivanje motora, osovinskog voda, instalacija itd. Ljilja se ljuti sto je stalno nosim u Sevi, a ne koristim je, a kao zauzima joj mesto u boksu. A desavalo mi se par puta da je na regatama ne ponesem i obicno mi je zatrebala, radi mojih potreba, ili da drugome ucinim uslugu. A sto se tice alata za uredjenje kampa, ranije mi je vise bila potrebna testera i sekira za prilagodjenje mesta za nesmetani boravak i kampovanje, a danas mi sve vise treba grabulja i plasticni dzak, da pokupim smece predhodnih kampera. Ali i to se zove zivot, kako kazu "savremeni zivot". 

Predpostavimo da ste se pripremili za kampovanje. Camac i ne mora biti veliki da bi ste sve poneli sto mislite da Vam treba ili da ce zatrebati. Mnogo zavisi od Vaseg smisla za "upakovati sve na svoje mesto":

1 ) ASOV. Mnogi, pa i ja sam ranije koristio mali vojnicki kombinovani asov. Naravno, nije los. Ali meni je mnogo ugodniji asov normalne velicine. Zasto asov treba tegliti sa sobom ? Predpostavimo da vam trebaju gliste za pecanje. Zavisi koje, ali do njih treba doci. Po nekada sam preriljao i vise kvadratnih metara, da bih se snabdio potrbnom kolicinom glisti. Dalje, postavite sator na obalu. Ja sam redovno postavljao "Iglo" sator, za potrebe da nam prespavaju prijatelji koji su nam dosli u posetu "preko vikenda", ili da pre odlaska na spavanje, ostavim u sator sve ono sto je potrebno skloniti od iznenadne kise. Oko satora treba iskopati kanal. Ne improvizovati, no upravo odlivni kanal. Asovom je najzgodnije iskopati ga. Itd.

2 ) KOSA ( mala za travu ). Nekada Vam se svidja lepo mesto za kampovanje, ali je zatravilo i ima puno boca i kopriva. Mnogo je prijatnije, slozicete se kada se pokosi.

3 ) GRABULJA lepezasta ( sklapajuca ). Sa njom je zgodno sakupiti pokosenu travu i sve sto Vam moze smetati u kampu.

4 ) SEKIRA za secenje grana koje smetaju i za rezanje suvaraka za lozenje vatre. Ja vec odavno koristim motornu testeru sa macetom od 35 do 40 cm. Najbolje mi je iskustvo sa "SOLO" i "PARTNER" motornim testerama. Ali je prava sekira ne zamenjiva za rascepljivanje debelih suvaraka ( bolje vatra gori ).

5 ) KOFA metalna - pocinkovana. Koristim je kada kopam gliste, ili za vodu iz reke za razlicite svrhe, kao i za slucaj gasenja vatre, a i da stoji pored vatre "za svaki slucaj". Moze da se prevrne i koristi za sedenje, kada Vam dodju nenadani gosti, a ima ih vise nego u Vas stolica.

6 ) SATORSKA KRILA. Na vojnom otpadu, svake godine kupim po nekoliko komada. Ako na izabranom mestu na obali, nije travnata povrsina, da ne bi se gacalo blato kada pada kisa, tamo gde postavim sto i stolice, pre toga razapnem cetiri satorska krila, fiksirajuci ih izmedju sebe i za zemlju metalnim klinovima koji se obicno koriste za satore. Dobri su takodje i za staze, improvizovani wc itd. I taman izdrze sezonu.  

7 ) CUSKIJA i STICNE. Tamo gde je na obali tvrda podloga, a nema zgodno drvo da vezete camac, dobro ce Vam doci cuskija ili metalna okrugla poluga od kaljenog gvozdja, duzine 1,2 metara i obima 0,35. Na donjoj strani je spicastog oblika, a sa gornje ravna i pogodna za udaranje cekicem. Ja sam je nabavio u vojnom otpadu, a ona se nalazi na svakom tenku ili oklopno - transportnom vozilu. Na anfibijama ih takodje ima. Koristim je za "sigurni" vez na tvrdim podlogama i na kamenom uredjenim obalama. Uz nju imam i dvokilogramski cekic, kojim lako zabijam cuskiju. Sticne ili kocice, obicno napravim od "jalovaka" bagrema, hrasta, jasena ili bresta. Odsecem ih u duzini od 60 cm i gledam da im debljina ne bude veca od 5-6 cm. Donji deo zasiljim sekirom, a gornji uvezem paljenom zicom, debljine 3 mm, a zatim 5 - 6 tako spremljenih, vezem zajedno i ostavim na krov, da sazre na suncu i kisi. Upotrebljavam ih za vezivanje "cetvorovez"-a, tamo gde nema zasta se vezati.

8 ) ODBOJNA DASKA sluzi: 1- da se preko nje izlazi sa camca na svaku vrstu obale. 2- da drzi potrebnu distancu u "cetvorovez"-u. Daska je po mome najbolja od smreke, duzine 150 cm; sirine 30 cm i debljine 5 cm ili 2 cola. Po nagaznoj povrsini daske, fiksirana su na svakih 20 cm. hrastove letvice sa obijenim ivicama, debljine 1,5 cm; sirine 4 cm. i po citavoj sirini daske, odnosno 30 cm. na tri mesta fiksirana samorezima sa ravnim glavama. A sluze da se ko prelazi hodajuci po dasci ne oklizne. Ceono su obe strane okovane "U" profilom 50x50x300 mm. Sa strane do camca, zavareno je prilagodjenje za pokretno fiksiranje daske za pramac camca. 

9 ) APOTEKA. Pred svaku sezonu obavezno izvrsim reviziju kutije sa lekovima i rekvizitima za prvu pomoc. Pregledam rokove vaznosti i mogucnosti eventualnog koriscenja, i sve nacete rekvizite zamenim sa novim. Dve nove inekcije "antiviperin"-a ( protiv zmijskog ujeda ), upakujem u odgovarajucu plasticnu kutiju i celu sezonu stoji u frizideru koji se uopste ne iskljucuje.

10 ) VATROGASNI APARAT se servisira pred sezonu. 

11 ) PLINSKE BOCE. U Sevi koristim plinski sporet sa dva gorionika i rernom i tu je povezana jedna boca. Druga boca je na kombinovani frizider, od 60 litara zapremine i nosim za rezervu, jos tri pune boce. Sve boce su od po 10 litara zapremine plina.

12 ) ROSTILJ pribor. Veoma vazan deo pribora za kampovanje. Prosto neizbezan. To su:resetka za raznjice, univerzalna talandara i kotlic sa tronoscem.

13 ) SUNCOBRAN sa nosacem, rasklapajuci sto i stolice su takodje neizbezni pribor za kampovanje.

14 ) KANISTRI za tehnicku vodu, kanistri za benzin i kanistri za naftu. Na Sevi imam samo rezervoar za naftu od 210 litara, tako da za slucaj potrebe jos nafte, nosim sa sobom dva plasticna kanistera od po 20 litara. Za motore "dzonson" 9,9ks. i za "tomos" 4ks. nosim dva metalna kanistra puna benzina. Mesavinu od 2% i od 4%, pravim direktno u rezervoarima, kada je za to potreba. Za tehnicku vodu imam 10 plasticnih kanistera od ekstrata "coca cole", zapremine po 20 litara. Ti kanistri su veoma kvalitetni i napravljeni jaki. Kada se skupi vece drustvo i nema za sve stolica, onda koristimo te kanistre i veoma su udobni za sedenje na njima.

15 ) EKSERI uvek zatrebaju. Ja ih u "svastari" imam uvek i u razlicitim velicinama. Uz njih, ne treba zaboraviti i poneti paljenu i pocinkovanu zicu. Paljena zica Vam uvek zatreba za neko vezivanje, a pocinkovana u slucaju kacenja ili pricvrscivanja ribe pri dimljenju ili pecenju pored otvorene vatre.

16 ) UPALJAC za vatru, nemojte zaboraviti i sibicu svakako, posebno ako ste nepusac. Samo na camcu nemojte ih cuvati na suncu ili pored praznih staklenih flasa ( socivo flase moze slucajno da fokusira sunceve zrake na sibicu i plasticni upaljac i da izazove pozar ). Zato sibicu i upaljac, cuvajte na suvom mestu u hladovini ( u nekom plakaru ).

17 ) SPIRALE i "Autan" za komarce. Mada ja najvise "verujem" u mrezice od tila, odnosno na mehanicku odbranu od komaraca. Ali i dim sa spirala i tecni autan mogu da prilicno pomognu u odbrani od ovih "krvopija" u vreme njihove najezde.

18 ) LEPAK za miseve i mrave. Vas camac je veoma interesantno i neispitano "novo" mesto u kome se predpostavlja da ima sta da se pojede. Pacovi posalju svoje brzonoge izvidjace, da ispitaju teren Vaseg camca, prvo u smislu opasnosti po njih, a sa interesom da se dodje do lakog plena Vase hrane. Savladjivanje prepreka je za njih lak posao, ali lepak je dobar nacin da se donekle zastitite. Najbolja je zastita da im onemogucite fizicki pristup, ili da imate psa agresivne sorte na camcu ( nemacki lovni terijer ).

 

I na kraju, rekao bih da se za uspesno kampovanje, najbolje je pripremati se postupno, mnogo pre nego se krene na kampovanje.


Pozdrav, Moma S


I bilo je ...  i trajalo je ! I svi bi da se ponovi, a ono traje i bez da se desi ... !

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika