Pecanje - Male vode

Dobar dan Vam zelim gospodo Forumasi.

logo


Male vode


Otvaram prozore i luftere da prepodnevni svezi vazduh zaostao od nocas se proluftira, a Ljilja pravi razmestaj garderobe, provijanata i svezeg voca i povrca. Sve na "svoje" mesto, da ne smeta i duze da traje. Naravno, tu je i kafa vec postavljena na ringlu sporeta. Ja za to vreme proveravam, da li je sve na krovu od kamp opreme kvalitetno vezano. Da li su rezervne plinske boce dobro zatvorene, pravilno pricvrscene i beli frotir, koji se uvek nalazi preko njih, zalijem vodom da bi odrzavao nizu temperaturu boca na suncu. Motor na cunu startujem na kratko, da budem uveren da ako zatreba proradi iz cuga. Cun odvezujem sa Seve i pramcani kanap kacim za zadnju desnu bitvu, da mogu da ga pratim u plovidbi u retrovizoru. Odvezujem bocne kanape sa obale i slazem ih na mesta, gde inace stoje po nogostupu do kabine. Cekic iznosim na prednji deo krova, da mi bude pri ruci kada zatreba za nabijanje koceva. Ljiljin razdragani razgovor sa komsijama iz susednih camaca koji se takodje spremaju za kampovanje, mi govori da je Ljilja sa svojim delom priprema za polazak gotova, a ja ulazim da jos jednom pogledom utvrdim da je motor spreman za startovanje. Ulje u normali, otvaram glavni ventil za vodu i startujem motor. Prepoznatljivi zvuk "Perkinsa" mi podize adrenalin i sve sumnje da li cemo napokon krenuti, padaju u vodu. Ukljucujem radio stanicu, a megafonom od 110W pozdravljam sve prisutne u marini i zelim im lep i dobar provod na vodi sa svojim voljenim camcima. Pogledom na auspuh utvrdjujem da voda za hladjenje motora funkcionise i da su Ljilja i Malisa na camcu, laganim pokretom rucice kopce ukljucujem prenos i Seva postaje zivi objekat koji se krece. Par puta sa sirenom odgovaram sirenama prijatelja iz marine koji nas pozdravljaju i plovidba pocinje uz osmeh. Pa da li je jos nesto potrebno za pocetak. Kada ljudi kolima polaze na godisnji odmor, u startu ulaze u drustvo obesnih vozaca i ludnicu od saobracaja na putevima. A na vodi, siroka Sava, sirok Dunav i po koji plovni objekat, ako zelite mozete da ga i ne primetite. A sarenilo obala Vas vodi u nepoznato. Jer svaki put kada plovimo istom marsutom, uvek je razlicito u necemu. Preko radio stanice, identifikujem se i pozdravom obavestavam prisutne da sam sledecih mesec dana "na prijemu". A prepoznatljivi glasovi nas pozdravljaju. Ljilja posluzuje kafu, a ja stojim za tockom kormila, raspolozen i dodje mi da rasirim ruke i da sve oko sebe, pa i reku da zagrlim. A ona siroka pa mocna. Lastavice cvrkutom nadlecu nad samom povrsinom vode. A Ljilja sa smeskom me podseca:

-" Lastavice nisko lete. Sta kaze tvoj barometar, hoce li biti kise ?"

-" Cula malih lastavica su uvek u skladu sa dinamikom barometra. Ja verujem u njihovo predkazivanje. A i kisa ima pravo da padne i negde opere natalozenu prljavstinu, negde da ( da ) hranu za zivot, a ja cu lakse da dodjem do glista za pecanje. Sve ima svoje i pravilno rasporedjeno u prirodi. Samo zavisi kako gledas na te pojave."

-" Opet pametujes ?"

-" To mi je razonoda, a sve sto ne boli, odlicno je". I smejemo se, a Malisa svo vreme sedi na prednjoj palubi nestrpljiv da sazna da li ovog puta idemo na daleko ili negde blizu.

Plovidba je za mene uvek bila dozivljaj. I za mnoge je plovidba "dozivljaj", medjutim u svojoj psihi su optereceni raznim desavanjima koje im zivot donosi i lepotu plovidbe ne prepoznavaju kao trenutak uzivanja. Neki od mojih sagovornika, takodje camdzija, imaju stav i drze se tog stava, da im je plovidba camcem isto kao i kada sednu u kola i krenu ka nekom cilju tog putovanja. Mnogim camdzijama, koji su se utopili u nervozni nacin zivota, kretanje njihovih camaca postalo je sporo, pa streme jacim motorima i brzoj plovidbi. Ne razumem ih i ne zelim da ih razumem, jer se njihov nacin dozivljavanja plovidbe, samim tim sto plovidbu uporedjuju sa putovanjem kolima, generalno se razlikujemo, ali ja ne zelim da ih ubedjujem i da sam ja u pravu. To ne vredi. Moraju sami da "sazre" na vodi, da osete svaki talas, ne kao prepreku svome plovilu, nego da smatraju da tako reka dise. Da te obale pored kojih prolaze, da ih zapaze, da ih prepoznaju, da se kao i ja kada dodju ispod stare topole na Malim Vodama, da joj se jave i pozdrave je. Da porazgovaraju sa nekom od ptica u blizini.To nista ne kosta, ali je lepo i daje prijatni ton dogadjaju. A sopstveno raspolozenje odrzavam u "dobrome" i iznad je losih momentalnih dogadjaja, pa i kada me kopriva ozari, ne psujem i ne ljutim se, vec smatram da sam bio neoprezan, a ona me je docekala na svoj nacin, jer kopriva je takva, kakva jeste.

82

Prolazimo pored Bele Stene, te oaze na ostrvu Forkontumac, koja je svojim carobno izabranim mestom na tom toku Dunava, usrecila pre svega mnoge Pancevce, a tim nista manje i mnoge Beogradjane. Cak i oni koji nisu svesni te magicne privlacnosti tog mesta, i kada plove svojim brzim gliserima, ipak svrate na urbanizovani spic tog ostrva, da ako nista drugo, ono da pokazu svoj gliser kupacima i kamperima, a pre svega kupacicama. Seva je toliko puta bila sa nama u Turski Dunavac, da je i ovog puta, cini mi se sama skrenula u Male Vode. Malisa je dosao do mene, pomilovao sam ga po glavi i usima i on je zadovoljan otisao na prednju palubu i laje.

-" Sta je mali, na koga lajes ?" Pita ga Ljilja, a on zadovoljno vrti repom i ne okrece se, vec gleda po Dunavcu, ocekujuci nekog od nasih prijatelja da nam se javi. Steva iz Velikog Sela, na samoj ivici visoke desne obale Dunavca, a naspram svoje baste, mase nam rukom i kaze:

-" Ehej Sevici, ovog puta ste omanuli. Zar ne vidite da ce kisa. Propade vam ovaj vikend ha-ha-ha."

-" Zdravo Stevane, Delijo znana i neznana. Bezi kuci, bices mokar k'o cep. I da si mi ziv i zdrav." A Stevan, domacinski vaspitan covek, koga je ovo demokratsko vreme prominulo, svaki put kada smo nocili u Malim Vodama, a on nas je video, donosio nam je po par sveze ubranih paprika i paradajza za salatu, a mi smo mu za uzvrat cuvali nocu traktor, dok je on sa svojim izabranim seljanima isao u krivolov ribe.

-" Deder, pusti mi onu Americku, da je moji seljani cuju u svojim domovima." I sta cu, da ne razocaram coveka, ukljucujem " Signal Steyt" sirenu od 110 W, koja se odleze na daleko. A Steva je bacio svoj kacket u vazduh od radosti, masuci nam obema rukama. 

Male Vode, Turski Dunavac ili mozda Kanal Tus Pase. Ko bi ga znao. Nekako mi je naj blize Male Vode. Pitoma rec i najbliza je pitomoj vodi Dunavca, koji je vec ko zna od kada u ovom koritu i pruza tako velika zadovoljstva pecarosima dva obliznja grada. Beograda i Panceva. Prolazimo poznatu krivinu, na cijim su obalama prepoznatljivi objekti. Na levoj obali je Sumareva kuca, koji svojim prisustvom cuva topoljake ostrva Cakljanac i Stefanac, od "divlje sece" a na desnoj obali je privremeno montazna ( vec 15 godina ), kafana "Kraj sveta". Ne svracam ja tu radi pica, vec da bih pozdravio umove i likove i platio im po jedno-dva pica. Verovatno nikada niste svratili u to gnezdo, gde se alkoholom ispiraju sve prljavstine ovog zadnjeg rata sa Hrvatima. Ti ljudi su Srbi iz Petrinje, Siska i iz tih krajeva uopste, a najvise ih ima iz "Gavrilovic"-a iz Petrinje. Nasli se u bedi i produzuju zivot u "kraj sveta". HOROR. Ali to je nazalost, najbolji izbor od svih ponudjenih. Pristajem u plitku vodu i ne gaseci motor odlazim u kafanu. Malisa zna da tu ima nekoliko pasa koji su domaci i uvazavajuci ih, ostaje na Sevi sa Ljiljom. Ja se pozdravljam sa Zvonimirom i pitam za stalne goste, gde su.

-" Obecali neku pomoc u selu, kod "zadruznog doma" i svi su tamo. Jadni ljudi, a i ja nemam, a dusu bi im dao." Zvonko, jes da je pijan, ali iskreno govori.

-" Zvonko naplati jednu litru "brlje" i reci im da sam ih pozdravio." Placam i odlazim, uvek sa nekim saosecanjem, a niko to ne trazi od mene.

83

Pocinje i kap po kap kisica. Malisa bezi u Sevu, a Ljilja zatvara prozore i luftere. Ja pod utiskom nemoci da pomognem izbeglicama, razocarano gledam na kisu i bas me briga da li cu da pokisnem. Prolazimo pored kabinasa sa izrazito visokim cunkom od peci na drva. Svi ga zovemo"Bosanac", a da li je, ne znamo. Znamo samo da covek tu zivi celo leto i to vec godinama. Hrani sarane i peca ih vise - manje uspesno. Za krivinom se ukazuje usce Malih Voda u Dunav, a Dunav dostojanstveno zuri nizvodno, kao da ne primecuje Male Vode.

-" Davno te nije bilo ?" Da li me pita Stara Topola, ili mi se cini ?"

Sa Sevom sam napravio polukruzni manevar i pustio je uzvodno da pod ler - gasom prosto stoji, dok sam ja na sebe navukao kisno odelo i cizme. Zatim sam pristao uz obalu u limanu ispod stare topole, na nase "staro mesto". Malisa je nestao medju samoniklim vrbama, a ja sam vezao Sevu za "nasu topolu" i pri tom sam je par puta potapsao, kao kada sretnem starog druga. Da su skoro ovde bili pecarosi sa obale, nije tesko prepoznati, zato sam se popeo na krov Seve i uzeo rasklapajucu lepezastu grabulju i sakupio detaljno svo smece, koje su nasi predhodni "kamperi" ostavili za sobom. Smeca, lisca i opalih grancica i napunio sam punu plasticnu vrecu. Vezao sam je i obesio da visi uz jednu vrbu, da je nocu ne bi razvukli pacovi, trazeci hranu, a, mozda sutra kada prestane kisa, spalicu to smece. Zatim sam prosetao do baba Danine bare. Kisa je pojacala svoj intezitet i padajuci bez vetra na povrsinu vode i taj intezivni sum, prosto se cuje kao saputanje u raznim tonovima. I sve je mirno. Nema onog zivahnog leta sitnih pticica, ni onog lenjog leta sivih caplji i gakova, niti mudrog gakanja vrana, kliktanja cigre. Zabe su se takodje ucutale. Samo sam primetio na ispucaloj kori vrbe, kako mnostvo sitnih mrava trckara gore - dole.

Malisa se pojavio pored mene, vec dovoljno mokar. Pogledao me je i zurno se vratio na prednju platformu Seve. Posao sam i ja za njim.

-" Drugar te ceka, da mu operes noge. Sav je mokar i prljav. I kud' ste vas dvojica bili po ovoj kisi ?"

-" Isli smo do Bare, da vidimo ima li sta novo medju nasim drugarima pticana. Medjutim, po kisi im se ne mili da lete, pa su sve nasle sebi zaklone, tako da bara izgleda k'o fotografija. Nista se ne desava, osim kisa sto pada." Na zadnjoj platformi sam oprao Malisi noge, stomak i njusku i on je zurno otrcao kod Ljilje u Camac da ga ona obrise frotirskim peskirom. Zahvatio sam jos jednu kofu vode iz dunavca i seo na klupu, sa namerom da operem cizme na nogama. Medjutim, pogled mi je ostao na Dunavu i sirokom prostranstvu tamo negde prema Vinci i Ritopeku. Neki beli dim sa obronaka Vince, usled niskog atmosferskog pritiska i manje - vise konstantne temperature velike povrsine Dunava, spustio se nad vodom Dunava, razbaskario na dve trecine prostora, sa jednakom distancom od oko dva metra nad vodom. A gurac sa upaljenim gabaritnim svetlima i nekoliko barzi pred sobom, samo sto se probio iz te beline, a svuda okolo sivilo izazvano kisom i samo su brda nad Vincom tamno zelena i vrbaci na Banatskoj strani. Dugo sam ostao da sedim na klupi, sve dok me je Ljilja pozvala.

-" Moco. Napravila sam vrlo ukusnu vocnu salatu, a ona gubi kvalitet ako stoji i ne pojede se odmah."

-" Evo dolazim. A da ce se pokvariti, nece. Nece imati vremena." Tvrdo obecavam, zato sto obozavam vocne salate. Slag mi obicno pojede Malisa, ali i to nije nista novo. Pa navikli smo se na takav redosled stvari u nasem zajednickom zivotu.

Posle ukusne salate, prilegao sam malo, kako ja kazem za tu pojavu, kada nemam nameru da zaspim, "da ispravim kicmu". Jastucic sam postavio pored samih otvorenih vrata, tako da me po licu prskaju sitne - sitne kapljicice, koje su proizvod kisnih kapljica, a koje su se u padu susrele sa tvrdom prednjom platformom Seve. Svezina vazduha i miris, koji sa spolja ulazi, ne mogu reci da me iole podseca na miris ozona. Ali da je taj miris najblizi mirisu tinje i peska sa obale, sa dodatkom mirisa vrbovog lisca, to bi bilo to. "I nije nista narocito", kako bi rekli oni koji nemaju licnog iskustva u niucemu, ali od svega ocekuju previse. A meni se bas to u tom momentu svidja. Koliko vidim i Ljilji ne smeta, a Malisi pogotovu. Pa mnogo je lepse biti na camcu i ovde u Malim Vodama, pa cak i po kisi, no sedeti kuci i buljiti u televizor, a pri tom slusati kako se komsijska deca jure u klompama po stepenistu i komsija koji je popio koju vise i ubedjuje svoju suprugu gromoglasnom vikom da je on dobar covek. Ljilja cita neki ilustrovani casopis i kaze:

-" Slusaj ovo. Procitacu ti sta su poznati rekli o zivotu: 1 ) "Znati mnogo stvari, ne znaci biti mudar." 2 ) "Ako neces ici celim putem, zasto bi uopste isao ?" 3 ) "Lepo je ono sto nam godi, a da pri tome nemamo nikakav interes." 4 ) "Kakva bi tisina nastala, kada bi ljudi govorili samo ono sto znaju."

-" Da, nazalost to je ISTINA."

-" Hoces da ti citam dalje. Ima jos toga ?"

-" Neka, hvala. Radije cu da slusam tabananje kisnih kapi po krovu Seve."

-" Ha-ha-ha. Znam te. Sada ces i da zaspis."

Probudio me je prepoznatljiv i prijatan miris kuvanog povrca sa junetinom. Znatizeljno sam otvorio oci i blesak Zepter-ove posude me je uverio da nisam sanjao taj lepi miris. S leve strane, na ulaznoj sirokoj stepenici, na svom frotiru skoro neposredno pored moje glave, lezao je Malisa sa svojom lepom njuskom medju ispruzenim sapama i dremljivim ocima me gledao, primetivsi da sam se probudio. Ljilja je lezala prekoputa mene na lezaju sa visokim jastukom i citala neku od svojih voljenih knjiga. Pomislih:"kakav odmor, posle pet napornih dana na poslu. Ovo para vredi." A kisica tabana po krovu i ta monotonija tako prija nervima, koji su stradali u svakidasnjem gradskom zivotu.

-" Oho, probudio si se. Uskoro ce biti gotova juneca corbica, pa cemo rucati. A tabananje kise po krovu, tako me opusta da boh i ja rado zaspala. Ali citam interesantnu knjigu, koja mi drzi tenziju, a i corbu ne smem da ostavim na sporetu."

-" Ja cu da se predam ribolovackim trenucima uzivanja."

-" Ma daj Momo, neces valjda da teglis te tvije mreze. Daj sebi "slobodni dan" i odmori se."

-" Nisam planirao da davim mreze. Mozda bih da je lepo vreme. Ali ova "mrtvaja" od vremena, bas ne odgovara mom temperamentnom duhu, a nalazimo se na visoko kotirano pecarosko mesto na ovom delu Dunava. Pa cu sebe da zadovoljim trenucima pecanja, a mozda i upecam nesto od kvalitetnih riba, pa mogu da obogatim svoj ribolovacki staz i iskustvo na vodi, nekom novom pricom."

-" Sta je potrebno da "pecarosko mesto" se visoko kotira kao "mesto". Meni, a i mnogima, u to sam ubedjena, da mesto ne znaci nista. Voda je svuda okolo i ribe u njoj. Sta je specifika tog "mesta" ?"

-" Pre svega to je mesto gde se okuplja veci broj pecarosa, mesto o kome se pricaju ribolovacke price u kafanama i ribolovackim klubovima preko zime, ali pre svega je udobno za sate i sate provedene i naravno ulova ima dovoljno. Evo , recimo, sta je specifika ovih Malih Voda. Prvo, relativna dubina koja dozvoljava raznim vrstama riba da se zadrzavaju u tom delu reke. Drugo. Ima puno krivina zaklonjenih od vetra, a na vetru je neudobno biti sa camcem, a pogotovu pecati. Trece. Zaklonjeno je mesto od visokih talasa sa plovnog puta, koji su takodje neugodni za boravak na vodi. Cetvrto. Sobzirom da ovaj dunavac pecarosi redovno posecuju, oni nadajuci se boljem ulovu, bacaju u vodu dosta hrane, koja je ribama nuzna i zadrzavaju se u dunavcu, kao svom stanistu. Posebno, pored sve vrste bele ribe, ima babuski u izobilju, zatim sarana ( u panjevima na nekoliko mesta u dunavcu ), smudjeva ( struja vode po dnu je prilicno brza, a to smudjevima odgovara ), a somovima je dunavac jedan od puteva, kojima se krecu u potrazi za hranom, koji je u blizini "Srednjih Voda", gde niko, ili veoma retko plovi, pa cak se u donjem delu koristi kao sidriste za veliki broj barzi koje su tu radi rafinerije. A takav ambijent odgovara somovima za mrest. A sto se tice mresta drugih riba, tu je Baba Danina bara, koja je idealno mesto za mrest ribe. Svakog proleca u vreme mresta, vodostaj Dunava raste, podpomognut velikim kolicinama otopljenog snega, sa Alpskih masiva na prostoru uzvodnog toka. Bara se puni i ulaze velike kolicine smudjeva, sarana, stuka bucova itd. i bele ribe svakako. To je prirodni uslov koji je neobhodan za reprodukciju svih riba, od kojih mnoge ostanu i u dunavcu zvanom Male Vode."

-" Neke informacije sam znala, ali sam dovoljno toga sada i naucila. Hvala."

-" Cas je zavrsen. Idem da pecam." Rekao sam malo u sali, malo ozbiljno.

Kako sam rekao "idem", Malisa je podigao glavu iz polu sna i podigao usi, gledajuci me sa siroko otvorenim ocima. Ubukao sam se u radni nepromocivi kombinezon, jarko narandzaste boje i na glavu sam navukao nepromocivi sesir, koji mi je bio posebno ugodan, jer mi kisa nije mogla da se sliva za vrat i stitio mi je naocare. Cizme i nogavice kombinezona preko njih. Malisa je spustio usi i izasao ne tako radostan na kisu, a ja sam sa krova skivuo riljac - asov, kofu za gliste, kamp stolice i sto i mrezicu za kedere sa cetvrtastog oblika kofom sa poklopcem za cuvanje kedera. Sto i stolice sam postavio na platformi iza topole i time zauzeo mesto za pecanje. Jer pre neku godinu, bili smo na istom mestu kao i danas i dodjose neka dva starija coveka sa camcem njihovih godina i bez "dobar dan" itd. zabacise stapove, malte ne sa Seve. Od tada obavezno zauzmem mesto sa stolom, stolicama i stapovima. A ja i Malisa smo sa cunom zaplovili ka Vrelskom potoku, koji se uliva u dunavac iz pravca Velikog sela. Tamo sam uvek imao veliki izbor ritskih glisti i durdubaka.

Pristali smo na usce potoka i Malisa se lakim skokom nasao na obali, a ja sam dodao gas i nasukao cun, da ga ne bih vezivao, jer ne nameravam da se dugo zadrzavam na ovom mestu. Na mrezici za kedere, na kraju koji ide na vodu, ispod plovka od plasticne flasice, vezao sam olovo sa nekoliko metara dugackim kanapom, da ne bi voda slozila mrezicu u obali. Zatim sam vestim potezom zabacio mrezicu, koja se rastegla i podavila po povrsini limana, a pocetak sam vezao za cun. Izneo sam riljac - asov i kofu za gliste i na znano mesto poceo da prevrcem zemlju u kojoj je bilo mnogo glisti, tako da sam brzo iskopao kolicinu koja mi je potrebna za nocas. Malo dalje u korito kanala, ispod vrbe samonika, potrazio sam asovom durdubake i nasao ih takodje meni potrebnoj kolicini. Malisa je prosnjuvao okolo i s obzirom da me on uvek drzi na oku, videvsi da sam gotov sa iskopavanjem glisti, odmah se popeo na prednju platformu cuna i cekao me je kada sam i ja usao u cun i uneo kofu i asov. Laganim pokretom sam privukao mrezicu, koja je imala u sebi vise nego dovoljno kedera. Pazljivo sam ih skinuo i stavio u vodu cuvarke za kedere, a mrezicu ubacio pod prednju platformu cuna. Kisa je padala, cini mi se jos krupnijim kapima i jacim intenzitetom, tako da je prosto sumela u vrbacima i po povrsini vode. Tamo daleko na Dunavu u prostranstvu Vincanske kotline, skoro neprimetnom brzinom, kretala se neka barza uzvodno, a rad njenih motora se utopio u sum kapi kise. Bez vetra, cini mi se da je svako drvo na ostrvu i na Novoselskoj obali, slozilo svoje grane i lisce ka tlu, izdrzavajuci a ocekujuci promenu vremenske situacije i skori prestanak kise. Mada se i ja opravdano nadam jer tamo daleko na istoku se prepoznaje sarenilo na nebu. To su se probudili vetrovi sa Karpata i verovatno ce se podici vetar koji ce oterati oblake, a sa njima i kisu.

 

Pristali smo uz Sevu, a Malisa je sacekao da se cun zaustavi, a onda laganim skokom se nasao na zadnjoj platformi, gde me je sacekao da vezem cun i da mu operem noge, sto sam i ucinio sa vodom iz dunavca. On je odmah sa spustenim repom i usima otisao kod Ljilje u Sevu, a ja sam se popeo na krovnu platformu i odvezao stapove za pecanje sa jarbola. Dok sam pripremao pribor i stapove, sedeo sam na klupi i za trenutak zastao. Pogledao sam oklinu, ali sam paznju zadrzao na sebe i svoja cula. Nikakva buka u okolini, samo sum i monotonija. Ali nije to ona dosadna monotonija koja mi okupira cula kada sam u gradu. Ja ovde osecam da priroda dise, da sve te vrbe i topole, kao i visoki jasenovi, jedva cekaju da kisa prestane i da zatrepere svojim liscem na tihom "povetarcu u dunavcu". Pa cak i ta kisa im nije neprijatna. Ona im je nuzna i zato koliko god se meni ili kome jos, ona ne svidja, svi je podnosimo i dostojanstveno nadgledamo nebo, prateci razvoj dogadjaja medju oblacima.

Kada pada kisa, ja sasvim drugacije pecam no kada je suncano vreme. Razlika je objektivna i nije ribolovacka magla. Udice koristim dvokrake, nadajuci se vecoj ribi. Zasto dvokrake ? Zato sto mogu da postavim veci "grozd" glisti i da bude objektibnije da se riba zakaci. Cesto se desava da pecarosi kazu:"imao sam dobar udarac", a riba se nije zakacila. To je po mome, zato sto je riba uzela mamac i drzala grozd glisti tako da joj je udica bila horizontalno u ustima i kada je pecaros potegao kontru, udica je sa malom kolicinom mamka ispala ribi iz usta. Dalje, Kada kisa pada, velike ribe dolaze u plitke vode, pored same obale. Kisa spira odalu i sve mrtve inse koji su stradali razlicitim nacinom unosi u reku. To je raznovrsna i dobrodosla hrana i za velike ribe i za male. Za malim ribama dolaze predatori, tako da je i u plitkim vodama pored sarana, krupnih deverika i babuski, veoma cesto su prisutni i smudjevi, stuke i bucovi. Tu anomaliju riba nisam otkrio pecajuci, vec radeci dugo sa mrezama. Desavalo mi se da ribe od nekoliko kilograma tezine ulovim na samom pocetku mreze. Zato sam i ovog puta sa krme Seve samo spustio lepe mamke u vodu. A sa kederima i kuvanim kukuruzom, zabacio skoro u samu obalu nizvodno od Seve. Mali broj pecarosa koristi ovakav nacin pecanja. Gledao sam pecarose, usidre camac i zatim zamahom zabace udice na 50 metara od camca. Cemu to ? Mislim da i oni ne znaju odgovor, ali iz navike "sto dalje to bolje". Stavio sam zvoncice na vrhovima stapova i usao u Sevu da rucamo.

-" Napravila sam ti zelenu salatu sa belim lukom. Hoces sada ili posle corbe ?"

-" Moja omiljena salata, bravo za tebe. Daj je sada i odmah, a corba neka se malo ladne."

-" Sa istoka se razbijaju oblaci. A to znaci da ce sutra biti lepo suncano vreme, ili ne. Sta je tvoje misljenje ?"

-" Oblaci se razilaze u sirokom dijapazonu. To obecava promenu na suncano vreme. I to bi bilo dobro da se ta pojava javlja sa zapada i sa uobicajenim narandzastim rumenilom. Ovako preko Karpata, mozemo samo da ocekujemo suncano, ali sa vetrom. I posto je Dunav, velika mokra povrsina, a i sva ostala okolina posle kise, sunce ce pojacati isparenja a samim tim i stimulisati strujanje toplog sa nizije i hladnog sa Karpata, pa je realno ocekivati nekoliko dana kosave."

-" Najvaznije mi je da smo na camcu. Mnogi kazu:"znas bila je kisa i lose smo se proveli". Ja od kako smo zajedno i ti si u pocetku vrsio pritisak na mene da idemo na camac bez obzira na vremensku situaciju, ja sam zavolela i kisu. Evo danas. Ceo dan sam u camcu i uvek sam se sa necim zanimala a i predivno je za spavanje. Ovo tabananje kise po krovu, ne moze da se zameni ni sa kakvim dozivljajem. Jesi primetio da i muziku nisam danas pustila. Sum kise po vodenoj povrsini i po liscu vrba i topola, daje takav dojam, da je prosto prijatno nervnom sistemu." I u tom trenutku je zazvonilo zvonce sa nekog od stapova.

-" I sada ces da izadjes na kisu. Neka ga nece pobeci."

-" Riba je ispostovala mene i uhvatila se na udicu, sada i ja moram da ispostujem nju. Da je skinem sa udice da se ne traumira, a ako je dobar komad ide u cuvarku, a ako nije ide da dalje pliva." Uzeo sam zuto plavu kisnu kabanicu i prebacio je preko glave i izasao do stapova. Stap do same obale se olabavio. Skinuo sam zvoncic i izvadio smudja, nisam ga merio ali od oko kilo i dvesta jeste. Dobar je i spustio sam ga u cuvarku, koja moze da primi 50 kilograma ribe. Ponovio sam mamac, zabacio na isto mesto i vratio se da dojedem svoju omiljenu salatu.

-" Sta je bilo ? Jesi li ribu spustio u vodu ili u cuvarku ?"

-" Bogami u cuvarku. Smudj od kilo i dvesta ce sutra ili veceras da zamirise u tiganju. "

 

Prebacio sam radio stanicu na "CB" i na 9-om kanalu potrazio svoje poznanike sa radio talasa na relaciji "gradskog opsega". Cuo sam se sa nekim Pancevcima, Vincancima i iz Ritopeka. Interesantno je da Beograd i Zemun, ovde u Malim Vodama, uopste ne cujem, niti oni cuju mene. Visnjicko brdo ne dozvoljava. Usput, saznao sam da se sutra ocekuje razvedravanje i kosava.

-" Bas onako kako smo i predvideli." Kazem Ljilji, a ona klima glavom i nastavlja da cita nesto verovatno interesantno. Pancevac "Veber", pita me kako prolazim u pecanju na Malim Vodama. Odgovaram mu da sam upecao jednog smudja od kilo i dvesta, a on mi se hvali da je pre neki dan bio takodje u Malim Vodama kod "krivine" ( kod sumareve kuce ) i da je imao par stuka i jednog dobrig sarana od 4,5 kilograma. Kaze, babuski je bilo dovoljno. Mare iz Visnjice se hvali da je danas na "sitnoj" mrezi imao dosta keciga "porcijasica" i da je srecan zbog toga, jer kaze da je do sada skoro nije uopste bilo. Ovo je pocetak, koji obecava. A "kafanjerosi", najvise takve velicine i kupuju. Pozdravio sam ih i prebacio sam se na 16-ti kanal.

 

Ubukao sam kisni kombinezon, cizme, sesir i izasao na zadnju platformu. Malisa me je samo usput pogledom propratio, ne reagujuci, jer mu se na kisu nije htelo. Sakupio sam jedan po jedan stap i ostavio ih da vise preko ograde nad vodom, a sam sam uzeo malo sidro i usao u cun. Startovao sam dzoniku, a sidro spustio na dno i otpustio kanap nekoliko metara. Zatim sam na teritoriji gde cu da pecam, provukao sidro po dnu, gore-dole viose puta. Od same obale pa do dubine od nekih dva metra. A zatim sam na svoje mesto vezao cun i pristupio pripremi stapova za pecanje uz obavezno promenu mamaka. Pripremu za nocni ribolov na ovaj nacin koristim nekoliko godina vec. Na takav nacin nocnog pecanja ugovorio me je jedan starina - pecaros, koga sam upoznao u Kostolackom kanalu. Tu varijantu mi je potvrdio i Kojic u razgovoru na Belegiskim adama, ali se ogradio da se to ne radi na mestima gde se "hrani riba", kukuruzom ili drugom vrstom prehrane. Ustvari, tim raskopavanjem dna pored obale i posebno ispod vrba ili topola se podizu iz mulja i tinje razni puzici, skoljkice, razne larve, crvici i druge hranljive materije, a sarani kako vece pada, sve vise prilaze obali da bi nocu harali po plicacima, a na tako pripremljena mesta se duze zadrzavaju. Time se i povecava procenat mogucnosti da ce uzeti i ponudjeni mamac sa udicom.

Kisa je polako jenjavala, a sve vise se blagi povetarac pojacavao u mahove. Ocistio sam smudja i uneo ga u kuhinju Seve. Filete sam odvojio od kostiju, a zatim ih narezao na parcice, ne sire od prsta. Uvaljao ih u izmesanu "vegetu" sa psenicnim brasnom i stavio ih na vrelo ulje i dobro ih uprzio. U litarsku plasticnu flasu od "koka-kole", izmesao sam "Banatski rizling" i kiselu-gaziranu vodu u razmeri 3:1 u korist vina. Zatim sam iznad zadnje klupe ucvrstio veliki suncobran, koji je ovog puta sluzio kao kisobran, izneo pripremljenu ribu i spricer i pristupio ponovnoj zameni mamaka i zabacivanju udica sto blize obali. Krmeno svetlo mi je osvetljavalo vrhove stapova i mesto gde se nalazi spricer, a gde przena riba ( bez hleba ).

-" Najlepse je ostati sam u noci. Samo voda i ja." Cesto pominjana moja recenica u razgovoru sa drugim pecarosima. Ribari to najbolje znaju. "Radio sam nocas, a sada idem da malo odspavam." To je "fakt", ali niko se nikada nije zalio na "nocni rad". Jer noc na vodi je Dozivljaj.

 

Veceras sam na udicama ponudio ne klasicne mamke, vec specijalitete, kojima svaka radoznala riba ne bi mogla da odoli: "grozd" ritskih glisti sa durdubakom, ukusnije ne moze biti i ne samo za soma, vec i sarana i njegove rodjake. Sveze postavljena zaba "katalinka" i zive ribice "suncice", cijoj lepoti ni jedan predator ne moze da odoli. ( Som, smudj, stuka, bucov ). Raskvaseni kukuruz u pacu sa belim lukom je mocni mamac za sarana i njegovu vrstu, a mladi grasak je poslastica za belog amura i tostolobika. Celog dana nisam ukljucivao moror, tako da sam sacuvao mir u ovim vodama, gde sam zabacio mamke. Vremenski uslovi su naklonjeni ( celodnevna kisa i blagi porast nivoa vode, a noc je ). Uspeh nocasnjeg pecanja jos samo zavisi od prisustva riba u ovom podrucju, jer ovo je delimicno hranjeno mesto, a to ne znaci da se riba i zadrzava u njegovoj okolini.


ISCEKIVANJE


 

Sedim ispod velikog suncobrana, u ovim uslovima kisobrana i slusam kako kisne kapi dobuju, jednim tonom i ritmom po platnu kisobrana, drugim tonom po povrsini vode, a sum kise u vrbaku mu dodje kao pratnja sinfonijskog orkestra. Culu sluha se rado pridruzuju i svi receptori dodira i bola koji veceras odmaraju, jer nema komaraca, tih krvopija i objektivne greske prirode. Culo mirisa daje kvalitetne informacije o korektnom mirisu Dunava, ali svakako iritira i zeludacne sokove sa mirisom dobro uprzenih parcica smudja, koji je do pre nekoliko sati plivao tim istim vodama koje mirisu na sebe. Uzimam najblize parce smudja i njegov ukus koji mi stvara u ustima, razblazujem sa spricerom, koji jos uvek nije uspeo da se ugreje, a prija. Vrh stapa ciji sam mamac zabacio malte ne pored samog camca, svojim reskim pokretom vrha na dole je samo dao znak da se riba zakacila. Interes da ulovim a ne da uzivam u njenim mukama, je preovladao i jednim odlucnim potezom sam izvuko iz vode smudja od nekih 700 grama, koji je naravno zavrsio u cuvarki, jer je duzi od tiganja, a to mu je merka za u tiganj. Dosao je izazvan suncicom i njenim sarenilom. Ponovio sam mamac i zabacio na isto mesto. Ne iz sujeverja, vec iz ubedjenja i predpostavke da je bas na tom mestu deo puta po kome se nocas krecu smudjevi, mozda i stariji od ovog predhodnog.

Kisa smenjuje svoj intenzitet i polako prestaje da pada, a vetar vec uspeva da namreska vodu dunavca, ciji talasi pocinju da zvone udarajuci o korito Seve. Ti udarci kratkotrajno mogu biti ugodno interesantni, ali za duzi boravak, znaju da nerviraju i zato kada spremam Sevu za duzu boravak, po povrsini vode uz samo korito, privezujem pripremljeni "prigusivac", kako bih ga inace nazvao po svojoj funkciji. Naime, nalomim sitne vrbove grane i obmotam ih sa parcetom vec pocepane mreze. Duzina zavisi od polozaja korita u odnosu na vetar, da li ce trebati duzina bocne strane ili samo sirina zadnje, sto je inace cesci slucaj. Precnik obmotanih grana ne treba biti veci od pola metra, a svrha je da prima udarce talasa pre nego sto se talasi razbiju o korito. Taj sistem uvek primenjujem kada boravim na jednom mestu vise dana, a na pravcu sam duvanja vetra. Ovog puta nisam spremio prigusivac, ali i zvonjava korita se utapa u celodnevno dobovanje kise, tako da je jos uvek u prvoj fazi kada ne nervira.

Na drvenu klupu zadnje platforme, postavio sam skajem tapacirani jastucic i udobnost sedenja mi je obecavala prijatnu noc. Zamezio sam przenu smudjevinu i zalio hladnim spricerom, a zatim se prepustio culima. Koliko je potrebno malo sebi priustiti zadovoljstvo, da bi se covek osecao rasterecenim i srecnim ? Nema drugog odgovora, vec treba umeti i znati sebe organizovati i pridrzavati se nuznih prioriteta, a u odnosu na realni zivot. Kisa je presla u fazu rominjanja, a tamo daleko na istoku, razilaskom teskih kisnih oblaka, uslovilo je da se pojave zvezde, koje ovog puta nisu treperile. Kisom prohladjeni vazduh, davao je realnu sliku i mogucnost romanticarima da uzivaju u ovoj noci.

Brundanje nizvodno plovece samohodke me je vratilo iz maste u stvarnost, ali se po meni stvarnost noci na vodi i masta ne razlikuju mnogo. U pitanju su samo nijanse, jer noc na vodi moze biti mnogo lepsa od maste. Zvonce je zazvonilo i nervozno potrajalo. To je samo znak da je u pitanju mala riba. Stap koji se "javio" nosi na sebi udice sa glistama. Dok sam namotavao spulnu, pokazalo mi se da je verovatno nesto iz sarancke vrste, medjutim kada sam ribu izvadio nad platformom, video sam prilicno krupnog grgeca. Izazvala ga je ukusna glista i nije mogao da joj odoli. Mnogi pecarosi bi bili razocarani ovim ulovom, jer se na grozd glisti uvek ocekuje u najmanju ruku saran. Moze i krupan, ne smeta. Medjutim, ja sam bio zadovoljan, a posebno sto je grgec bio dobro krupan. Pustio sam ga u cuvarku da pliva, a udicu sam obnovio sa lepim, da ne kazem ukusnim glistama. I ovu udicu sam vratio na isto mesto, jer sada kada se pojavio grgec, sve jedno mi je gde cu da zabacim na gliste, grgec ce ih naci jer se on inace krece u jatu.

Sledeci udarac je to moje misljenje potvrdio. Jos jedan grgec i iste velicine. Proces skidanja ribe sa udice i obnavljanje sa glistama sam ponovio i taman sam hteo da je zabacim, kad udarac i zvonjava na drugom stapu je ukazivala na nesto ozbiljnije. Udicu sa glistama sam stavio na platformu, a sam se latio drugog stapa na kone je bila suncica. Smudj je nervozno pokusavao da se otme surovoj istini, a ja sam ga naglo izvukao iz vode, da ne bi plasio ostalu ribu u okruzenju. Lep smudjarak "kilas" se brzo nasao u cuvarki. Stavio sam na udicu novu suncicu i pocastio sebe sa nekoliko gutljaja spricera. Zadovoljan sam se naslonio i bacio pogled niz Dunav do nazirajuce Vince i njenih slabo vidljivih svetala. Iz uzivanja me je prenuo Malisa. Sa nogostupa iz mraka, onako crn jedva vidljiv prisao mi je, pogledao na vodu na male ribice koje su iskakale iz vode, izazvane svetlom sa krme i pogledao u mene sa spustenim usima, a to je znak da je "on u pitanju". Po ledjima sam video da je mokar, a to znaci da je setao napolju po obali. Uzeo sam mu u ruke sapu i video da su mu prljave. Oprao sam mu sape, pomazio se sa njim malo i on je sa spustenim usima otisao u Sevu da spava.

Vrhovi stapova su bili mirni, osim po neki treptaj onih na cijim udicama su gliste. To su sitni grgeci i sitna bela riba, jer se na njihovom podrucju na dubini od dva metra nalaze i zabacene udice. Ponovio sam kombinaciju przene smudjevine i belog spricera i pustio pogled da se odmara niz Dunav. U nekom momentu, primetio sam da se jedno svetlo pomera. To bi znacilo da neki omanji camac-kabinas plovi uzvodno. Pitao sam se, kome je nuzda da plovi nocu ? A mozda i jeste nekome nuzno. Ponovo sam imao par udaraca, par kontri i par grgeca su se nasli u cuvarci. Nista kvalitetnije, ali zabava i uzivanje se ne svode na ekonomski kvalitet, vec na kvalitet estetike i duse, gde je ovo zadnje najvaznije. Vrsno svetlo je uzelo kurs preko Dunava i predpostavljam da ce proci kroz Male Vode. Sad sam vec sedeo stalno gledajuci u svetlo. Uskoro su se nazirala i gabaritna svetla, koja su ocigledno bila slaba i jedva se videla. Nije trebalo mnogo vremena i beli camac-kabinas usao je u Male Vode. Farom me je osvetlio na trenutak i cuo sam da je oduzeo gas. Prilagodjenim gasom posao je ka meni. Predpostavio sam da me je prepoznao, ili da mu nesto treba, u svakom slucaju hoce da pristane pored. Ustao sam spreman da ga prihvatim, kad bas u tom momentu zazvonio mi je vrh stapa sa dobrim naklonom ka vodi. Udario sam kontru i poceo da namotavam spulnu. Camac je zastao, a kada sam izvadio iz vode sarana-golaca od nekih dva i nesto kilograma, dodao je gas i pristao uz Sevu. Tada sam i prepoznao mog poznanika sa vode i iz marine Zeleznicar sa Makisa , Misu i njegovu Sosu. Spustio sam sarana u cuvarku i pomogao im oko veza.

Malisa se vec nasao na bocni nogostup, da rezanjem ne dozvoljava nikome pristup na Sevu, pa sam morao da mu objasnim da su to nasi drugari. Misa se pozdravio sa mnom, a Sosa se drzala za ogradu Seve, jos uvek ne razbudjena, sa siroko otvorenim ocima.

-" Gde smo mi to sada ?" Bunovna Sosa gledala je oko sebe i ocigledno nista joj nije bilo jasno. Mala vidljivost od vrsnog svetla njihovog camca, nije bila dovoljna da se Sosa razbudi, a posle sna verovatno joj je sve okolo bilo misticno.

-" U Malim Vodama. Upravo ste doplovili i dobrodosli."

-" O to si ti Momo. Dobro vece. Vidim Sevu, pa sam pomislila da smo u marini. A u stvari jos nisam dosla sebi. Epa drago mi je da smo se zaustavili. Misa je tvrdoglav i ne mogu da ga ubedim da se bojim nocne voznje. I dugo sam se drzala da ne zaspim, medjutim umor me je savladao i izgleda da samo sto sam zaspala. Zato sam se i uplasila, probudivsi se kada smo pristali."

-" Iznervirala me ova dosadna kisa. Inace smo bili nekoliko dana u Velikoj Moravi i krenu kisa i komarci, pa nikako da prestane. I onda smo krenuli kuci. Je... odmor kad se udruze kisa i komarci. Putovanje nije biolo problematicno, ako izuzmem Sosino zvocanje. Svo vreme je padala kisa, cini mi se do malopre. Plovni put prilicno poznajem, a osim nekoliko barzi, drugih plovila i nije bilo. Sada sam hteo da skratim put kroz Male Vode, ali kad videh Sevu, 'ajde rekoh da ostanemo sa vama, znajuci da dobro spremas ribu ha-ha-ha."

-" Momo kuvam kafu. Jesi li za ?"

-" Moze Soso, samo nemoj od onog "jeda" koji ti je Misa priredio nocas."

-" Kako ste tihi i mene ste probudili. Soso racunaj i mene za kafu." Oglasila se Ljilja i izasla da se pozdravi sa Sosom i Misom.

-" Ljiljo, izvini. Mene je probudilo pristajanje, pa nisam znala gde se nalazim. Zato sam verovatno i galamila. Izvini." 

 

Na jednom od stapova je ponovo zazvonilo zvonce. I ponovo smudjarak "kilas". Dok sam menjao mamac, Misa je seo sa mnom na zadnju klupu, a Sosa je usla u Sevu i tamo "divanila" sa Ljiljom uz kafu. Misa mi je prepricao desetak dana provedenih na donjem Dunavu i o pecanju, sa kojim ne moze da se bas pohvali, ali babuske na uscu Mlave je "namlatio", kako se izrazio.

-" Ovog leta smo plovili samo do Rama. Htedosmo do Srebrnog jezera, ali znas i sam da svi kamperi koriste za toalet sumoviti deo spica Ostrva, pa nam bas i nije ugodan takav ambijent. I odustali smo. Bili smo na nocenje u Vlajkovackom kanalu i tamo sam ulovio jedno somce od par kilograma. Ja nikako da se naucim da spremam ribu pa smo ga dali u Staru Palanku u kafanu da nam ga spreme. Proveli smo jednu noc u dunavcu kod Zavojske ade. Bilo je nekoliko sarandzija sa camcima. Ja sam pecao jednu noc i nista. Pored Zilave ade smo samo prosli. Sedam-osam camaca u obalu i kod panjeva guzva. Tako da smo samo prosli. Mogu ti reci da nam je najbolje bilo u Kostolackom kanalu. Pravili smo rostilj svaki dan, a i kupio sam dobro crveno vino od nekog Marka. Kuca mu je kod groblja. Kaze on da prodaje vino mnogim Beogradjanima, a ima i dobru lozu. Kupio sam par litara za kuci."

-" Znas Miso, sva mesta na Dunavu su dobra mesta za kampovanje i pecanje. Samo od nas samih zavisi kako cemo se provesti. Ako ja ovde na obali za nekoliko dana kampovanja, napravim dar-mar, sutra kada ti dodjes, neces imati mnogo izbora, vec da pobegnes dalje odavde. A sto se tice organizacije, takodje je veoma bitna za dobar i uspesan provod."

-" Slazem se sa tobom. Ja i Sosa volimo da plutamo i usput komentarisemo svaki kutak Dunavskih obala. Sve je lepo i prelepo, samo me ubise plasticne flase i kese. Ko ih izmisle majku mu ....."

U razgovoru nas je prekinulo zvonce, koje je dobro jako zazvonilo.

-" Bogami dobar komad" Primetio je Misa. Sosa je istrcala iz Seve da vidi ribu, a Ljilja iz radoznalosti takodje izasla, mada ja znam da nju i ne interesuje toliko ulov. Ona je navikla da kad god nam treba riba, ja je obezbedim, ako ne na stapu a ono u mrezi. Izvadio sam ponovo krupnog grgeca.

-" Ja te bandare ne volim. Kad god ih ulovim ja ih odmah vracam u vodu."

-" Misa mi je jednom dao da ocistim bandara. Sva sam bila u krljustima, kao da je padao sneg."

-" Ma nije samo to, vec smrtno se izbodem na njihovim perajama i skrgama. Taj je krupan. Vidim da nemas nameru da ga vratis u vodu. Sta ces s njim ?"

-" Ovaj ce u drustvu ostale sabrace." I izvadio sam cuvarku, u kome su vec bile do sada ulovljene ribe.

-" O ho-ho. Bogami lep ulov. Bravo Momo i sada sam sigurna da ces sutra prziti ribu na talandari. Prosle godine smo jeli kada si spremao na 25-om kilometru na Savi i zimus smo te u razgovoru spominjali vise puta."

-" Pod uslovom, da ti spremis riblju corbu."

-" Dogovoreno. Materijala imamo. Ti dajes ribu, a ja imam sve sto treba od povrca." I tako, lepo raspolozenje uticalo je da je steta bilo ici na spavanje. Riba se javljala, ne mnogo cesto, ali taman da se prijatno dozivi nocno pecanje. Vetar nam je milovao lica mreskajuci vodu u dunavcu i stresajuci iznenadnim udarima kisne kapi sa lisca drveca u vrbacima na obalama dunavca. Misa i ja smo prepricavali neke dozivljaje sa reke, a zene su se nesto pritajile. Hteli smo da vidimo sta rade, medjutim jedan smudj po mojoj meri, nije mogao da odoli suncici i zazvonio je. Bio je to smudj od oko 1,2 kg. najbolja velicina, jer su mu fileti taman dugacke koliko je siroko dno gusanog tiganja. I taman smo ga uz komentare spustili u cuvarku, kad evo ti Ljilje i Sose. Donose nam vruce palacinke, sa mlevenim orasima i bagrenovim medom, a Sosa nosi jos i flasu crvenoga vina od Marka iz Kostolca. Sa ponudjenim, izmamile su od mene i Mise aplauz odusevljenja i po poljubac, kako bi bez toga.

-" Eh, Soso. A htela si da prespavas ovakvu noc. Da li si sanjala da cemo pre zore da jedemo palacinke i pijemo vina ?"

-" Ovo je lepse od sna. Prvo, lepo mi je da gledam Misu nasmejanog i zadovoljnog. Poslednjih nekoliko dana je bio "antiprotivan". Drugo ovakvu noc je steta prespavati, a trece ovu noc cemo spominjati cele zime i "ostriti se" za sledece leto. Gde cete sledece leto na odmor ?" Svi smo se nasmejali, a Ljilja mi je donela hladno belo vino i kiselu vodu, da obnovim spricer, koji sam vec nocas pio, da ne mesam sa crvrnim vinom.

84

Ukusne palacinke, dobra osvezavajuca vina, koja blagotvorno uticu na nervni sistem i pojavljivanje jutarnje svetlosti na horizontu istoka, ucinile su svoje i doslo je do kontra efekta. Ribe su pocele da tako rade da smo i ja i Misa zajedno ih izvlacili iz vode, a zenama se prispavalo i drustvo se razislo. Jutro sa prijatnim istocnim vetrom i nebo najzad cisto i bez oblaka, obecavalo je lep dan, sto sam i rekao Misi.

-" Samo da ne pada kisa." prokomentarisao je.

Misa je doneo svoje stapove i na moj predlog zamenio svoje za nesto manje udice. Tako je i ucinio, a jutros se pojavilo i jato deverika. Uspeli smo da ulovimo samo rti komada od 800 grama do kilograma, ali su bile lepe. Jedan linjak sa lepim ocima je dosao na Misin stap i na kraju kada smo sakupljali stapove, jer ja ne volim da mi stoje zabaceni stapovi, a ja da odem na spavanje, na jednom stapu se bio pritajio somcic od kilo ipo. Uglavnom, nocasnji lov se ne samo isplatio, vec je bio zanimljiv, posebno dolaskom Mise i Sose. Jutarnje sunce je prijalo, ali mi je smetalo ocima. U ocima kao da sam imao pesak. A zracilo je toplotom, koja je prijala u odnosu na jutarnju svezinu. Vetar je bio svez i donosio je miris Dunava i Banatskih vrbaka. Misa je otisao na spavanje, a Malisa je posle jutarnje setnje dosao na zadnju platformu i legao na klupu pored mene izlozivsi se prijatnim jutarnjim zracima sunca. Ja sam podigao noge na ogradu i umesto dorucka pojeo nekoliko preostalih parcica smudjevine od nocas i zalio ih ostatkom spricera. Za svu noc, popio sam dva litra spricera i daleko od toga da sam bio pijan, ali mi se po malo mantalo u glavi i uskoro sam i ja legao u Sevi na krevetu ispod otvorenog krovnog luftera, kroz koji je prijatno pirio vetar. Zaspao sam sa osecajem da sam radio i zavrsio bas ono sto sam ja hteo i koliko sam hteo. I zadovoljan. To se zave PRAVI odmor, a ne ono u hotelima: "ustajte, pozurite dorucak traje do 9 sati.".....

85

Rasterecen, a i prisustvom lepog vremena, probudio sam se naspavan, a pomoglo mi je sunce koje je svojim zracima uslo kroz krovni lufter i zadrzalo se na mom licu. Slavuj je dozivao svoju dragu, a trstenjak iz Baba Danine bare se nadmetao u krestanju sa zabama, koje su pevale u talasima. Ustao sam, a naplju na obali aktivan zivot kampera. Malisa me je primetio i dotrcao mi u susret da me pozdravi, radosno masuci repom i sa zabacenim usima. Ljilja i Sosa su sedele za stolom u hladu stare topole i spremale povrce za riblju corbu.

-" Dobar dan narode. Ko bi rekao da su nam zene tako vredne. Moracu da vas fotografisem, inace kada budem pricao niko nece da mi veruje." Posalio sam se malo sa njima.

-" Neka-neka. I vas muskarce ceka riba i to ne jedna da je ocistite." I taman sam hteo da pitam sta je sa Misom, kad evo njega izlazi kanalom iz Baba Danine bare sa mojim cunom na veslo. Malisa je otrcao do kanala i sa obale skocio na prednju palubu cuna, da se malo provoza.

-" Eh, sunce mu njegovo, uopste se ne plasi vode i cuna." Primetio je Misa.

-" On ti je Miso na camcu od mesec dana starosti i preziveo je i padanja sa camca ( kada se kao mali zaboravi lajuci na krave kod Krcedinskih ada i omakne se sa krova i u vodu ) i skokove sa pramca camca kada prilazimo obali, pa se zaglavi u tinju tako da smo ga nekoliko puta spasavali, a ja sam jedva uspevao da punim gasom u nazad da zaustavim Sevu da ga ne bi ugnjavila u blatu. Jednom je Ljilja u vrbaku kod Prevodnice na Tisi, skocila da ga spase, pa je i ona ostala bez patika, koje su ostale u dubokoj tinji obale. Ispadao mi je i sa cuna kada sam "pod gas" davio mrezu, a on se popne na prednju palubu. Naidje talas ili ja slucalno pomerim cun prilikom rada i on eno ga u vodu. Svasta smo prezivljavali, a danas je "profi". Sve zna i bez greske se ponasa i na camcu i na vodi. Izrastao je u pravog recnog psa."

 

Misa je vezao cun na svoje mesto i izneo dva buketa barskog cveca razlicitih boja i poklonio ih Sosi i Ljilji. Zene, kao i sve zene, obradovale se. I jedna i druga su vec nasle odgovarajuce posude, koje ce privremeno da izigravaju vaze za cvece. Pored cvetova belog i zutog lokvanja, tu je brocika sa svojim sitnim belim cvetovima, barski cicak sa svojim lepim crvenim i konjski bosiljak sa roze cvetovima, prativak i jablan sa zutim cvetovima i sibirska perunika plave boje. 

-" Dakle Miso, ti umes sa zenama. Zato nije ni cudo sto te Sosa gleda kao malo vode na dlanu."

-" Eh Momo ne preteruj. Nego da posle rucka napravimo ekskurziju po ovoj bari. Soso, toliko puta smo prolazili ovuda, a nismo ni znali da ovde ima tako lepa i prirodno bogata bara. Pre nego sto sam usao kanalom u nju, gledao sam na karti Dunava i jeste obelezena je kao mocvarni teren, ali nema da pise kako se zove ?"

-" Mestani i oni koji je poznaju, zovu je "Baba Danina" bara. Ja takodje nisam nasla naznacen njen naziv ni u knjigama ni u kartama. Negde sam procitala da je zovu Velikoselska bara. Ali mi to nesto nije interesantno." Pokusala je da objasni Ljilja.

-" Davne 1983-ce, na desetak metara odavde, sedeo sam sa pravnikom Perovicem i Batom Nestorovicem, tada jednim od direktora Beogradskog Ribarskog Gazdinstva i dok se krckala riblja corba, Bata mi je rekao da se bara zove Baba Danina, a njemu je to rekao Milos Djonic itd. Bas skoro sam razgovarao sa Zizom ribarom i pricali smo neke utiske o ovome dunavcu. I on je takodje nazvao baru Baba Daninom. Samo odmah da vam kazem, da je ranije bila mnogo lepsa i bogatija ribom. Imala je manje trave jer je bila pri vecem vodostaju protocna. Medjutim sada je gornji deo zamuljila, a ovaj ulaz mislim da odrzavaju ribari i ribokradice iz obliznjeg sela."

-" Momo, lepo si nam objasnio i kasnije cemo svi ici na ekskurziju, jer mislim da ces i tamo imati sta da nam ispricas, a sada Miso, uzmi se posla i ocisti ribu. Moma ce je prziti, ja cu kuvati corbu, a Ljilja ce nam kuvati kafe. Da li se slazete sa rasporedom ?"

-" Bez komentara, samo mi dajte posudu za ociscenu ribu." Misa je za pojasom izvadio svoj noz i krenuo ka camcima.

-" Sa'cemo ja i Misa da ribu spremimo. Necete stici da zavrsite seckanje tog luka, kada sve bude gotovo."

Izvadili smo cuvarku i stavili je u cun. Ubrzo smo vili isprskani od skakanja riba koje su se nasle bez vode.

-" Boga mi, prilicno si napecao riba nocas."

-" Skoro su se svi vremenski uslovi poklopili u korist "rada riba". Ovo podrucje je takodje, znas i sam poznato i kao dobro mrestiliste i kao mesto za dobar ribolov, a i ti si mi jutros pomogao, kad je trebalo."

-" Da, to posebno? Nego daj reci sta cemo da spremamo ? Da sve pokoljemo, mnogo je."

-" Znas, riblja corba je dobra kada ima vise vrsta riba u sebi. Gledam, ovde ima sest vrsta. Medjutim, neke od njih mozemo da upotrebimo i za kotlic i za talandaru. Medjutim, sarana i linjaka, kao i ove krupnije smudjeve, ne bih dirao. Neka ih u cuvarci, a ostatak na ciscenje." Misa se naravno slozio. Pokupili smo ribe koje necemo da koljemo, stavili ih u cuvarku i spustili na dno, gde im je hladnija voda. I kako smo poceli da cistimo ribe, vec su se stvorili galebovi nad vodom nesto nizvodno od nas. Imaju vid fantastican. Zato sto su nam simpaticni, trudili smo se da beli balon koji inace drzi ribe u vertikalni polozaj ne probijemo, jer je on u ovom slucaju drzao na vodi svu iznutricu iz ribe koju smo bacali na vodu u procesu ciscenja. Mada i rakovi dole na dnu su jedva cekali da iznutrica riba kao poslastica im padne na dno, na izvolte.

 

Sosa je vec izdinstala crni luk i kaze:

-" Znate sta. Svi kuvaju riblje corbe od glave i repova. Mozda zato sto nemaju ovako veliki izbor riba ? Ja cu da napravim corbu od pravog mesa i dosta da bude."

-" Soso, majstore, svi se slazemo sa tobom." Dodao sam a Ljilja je otisla da donese belog vina, jer Sosin recept, ne vredi nista bez case belog.

-" Ljiljo, donesi i kiselu iz frizidera i par casa, da malo sa spricerima oplaknemo grlo."

-" Ja necu vino. Ja bih radije jednu casicu onu tvoju ljutu iz sela."

-" Da i rakiju smo pominjali zimus. Pricali smo nasim prijateljima iz Novog Sada za prepecenicu od tvog caleta."

-" Sve sam cula i nosim, samo mi napravite mesta na stolu da sve ove flase i case smestim." I svi smo se ko sa cim, kucnuli u ime lepog dana. Da li ste se Vi nekada kucali sa picem u ime lepog dana ?"

Posla "dobre" kise, drvece u vrbacima i trava na obali, oprane od prasine iz vazduha, prosto su zivnule i cini mi se i njihove boje su se prolepsale. Svezina vazduha u kome su izrazeni mirisi vrba, trave i barskog cveca, uz nijansu riblje corbe iz kotlica i przene ribe iz tiganja, daju takav dojam da se dusa puni zadovoljstvom, a nervi stradali u gradskoj civilizaciji se prosto tope od miline. Nigde nikakve buke, vec samo se sum vetra cuje, koji se probija kroz grane i pesma slavuja, tog upornog ljubavnika. A voda dunavca se mreska na vetru, tiho tece i prosto neprimetno se spaja sa svojim maticnim Dunavom, koji nepovratno odnosi vodu svih pritoka, daleko u Crno More i ko zna gde jos. A mi u kampu sedimo za stolom i rucamo ukusna jela koja smo spremili sa posebnim trudom i umecem, sto se i odrazilo na raspolozenje i uzitak pri jelu.

-" Momo, hvala ti za ovu tako ukusno spremljenu ribu. Ja sam, secajuci se przene ribe koju smo proslog leta jeli, preko zime u masti sam izostrila ukuse i sada sam se bojala da se ne razocaram. Medjutim, cini mi se da su sada jos i bolje. Predivno je i meni je, ne znam vama, ali meni je ovo dogadjaj i dozivljaj ovog godisnjeg odmora." Posmatrao sam Sosu dok je govorila i bi' ja zadovoljan sto sam uspeo da priredim zadovoljstvo, ne samo Sosi, vec svima nama. S obzirom da je KAMPOVANJE za mene STIL ZIVOTA, a ne lenjstvovanje bez obaveza, ili obaveza bez odmora, kako mnogi inace koriste svoje vreme u kampu, za remont ili zavrsavanje zapocetog remonta na svojim camcima. Samo se uspesno kampovanje pamti i prepricava po dobromu. A da bi kampovanje bilo uspesno, mora da se dobro i objektivno isplanira, sluzeci se ranijim iskustvom ili iskustvom drugih i kao svaka isplanirana situacija, da se ispostuje, odnosno odradi. Zivi primeri su nasi prijatelji sa vode: Sloba i Micika, sa svojim malim psom. Oni sa sobom u camac kabinas, ponesu dzak kukuruza, pola dzaka kukuruznog brasna i mnogo cega jos, kao i sav pecacki pribor. Dozvole za pecanje uplate za obadvoje i otplove u Tisu na 18-ti kilometar i tamo ostanu ceo godisnji odmor. A napecaju!!! Zatim, preko zime svi njihovi prijatelji jedu na Tisi upecanu ribu.

-" I ti si Soso corbu napravila "za pricu"."

-" Momo, ja sam Sremica, a Sremci vole da jedu. Oni u tome uzivaju i svaki obrok ima svoj spori redosled jela, sto cini od rucka ceremoniju i time i veliko zadovoljstvo. Odrasla sam u bogatoj kuci u Sremskom selu i mene su od malena ucili da se gostu iznese sve najbolje sto ima u domacinstvu. Zato ja i na kampovanju kada spremam, nista ne inprovizujem, vec se trudim da spremim sto najbolje umem."

-" Uspesno to radis Soso. Uzivala sam u corbi koju si spremila. Meni se dok sam ti pomagala, cinilo da je sve jednostavno i da bih i ja mogla isto tako da je napravim. Medjutim, primetila sam da obracas paznju na jacinu vatre, vreme dinstanja i kuvanja i posebno vreme kuvanja povrca i mesa ribe. Shvatila sam da je u tome poenta. A ukusna je...svaka ti cast."

 

I tako mi nastavismo kampovanje i druzenje po meri mogucnosti u odnosu na vreme trajanja godisnjih odmora, a svaki naredni dan je necim bio interesantan dozivljaj.

Pozdrav Moma S.

_________________

I bilo je ...  i trajalo je ! I svi bi da se ponovi, a ono traje i bez da se desi ... !

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika