Jutro, dok Dunavac jos spava

Dobar Vam dan želim gospodo Forumaši.

logo

 


Jutro je i dok Dunav i Dunavac jos spavaju i polako se radja novi dan ! 



Na Istoku, tamo daleko preko Karpata, probija se svetlost prvih suncevih zraka. Voda Dunavca inertno se valja prema Rumuniji i Djerdapu, a pramac cuna mreska mu mirni povrsinski sloj vode, dok dzonika svojom elisom budi na svom putu sve zadremale ribe. Polagano da vise no sto je nuzno ne stvaramo buku, uplovio sam sa cunom preko zelene vegetacije Crne Ostrice, Rastavka, Bezljike i Sasa, na blatnjavoj obali, koja se zorom umivala rosom i koja je svojim staklastim kapima prekrila i krila insekata i lisce rastinja, kao i svetove raznobojne. Pa svi koji su se probudili ili jos nisu, zeljno cekaju sunceve zrake, svoje “oslobodioce”od ove tako mokre rose. Svojim prisustvom, uplasio sam Vodenu Voluharicu, koja je za svoj jutarnji apetit koristila ovaj jos uvek nocni mir i pasivnost Ridjeg Trculjka i Debelonog Listara, kao i mnogih drugih krupnih insekata. Mali ptic Zeleni Cvrcic je cutke preleteo na bolje sigurno mesto u trscaku. A nadamnom su u jedinacnim slucajevima preletale caplje i sve su letele u istom smeru, uzvodno ! Mali zabac koji je scucuren lezao na kanapu mreze koju sam imao nameru da odvezem od stice, poprskao sam ga zahvativsi vodu sakom i on je skocio u vodu i nestao. Dok sam odvezivao mrezu, pogledao sam niz i uz Dunavac i mirno konstatovao da skoro nigde nikog nema, osim par upornih pecarosa iznad potopljenog slepa i ucinilo mi se da kod Tase ima nekih camaca kabinasa. Stajao sam na pramcu cuna, naslonjen kolenima na bocnu talasnjacu i postavio sam cun da “visi” nizvodno, a onda sam odvezao gornjaku mreze i lagano uzivajuci u procesu poceo da izvlacim mrezu. Fizicki rad se opravdavao nadom i neizvesnoscu : sta li je u mrezi ? I svaki put pri izvlacenju mreze, nikada nisam ni sumnjao da mreza moze biti “prazna”! A desavalo se da bude sasvim prazna ili sa nekim rakom koji mi nije bio interesantan, vec mi samo jos oduzme vreme dok ga oslobadjam, a uvek se trudim da ga ne povredim. Ovde na terenu Zilave Ade, radio sam konstantno sa 26 mreza i ni jedanput’ se nije desilo da izvadim praznu mrezu. Pa i sada, stuka od par kilograma je opravdala davljenje ove mreze i sve ostalo sta bude u mrezi, visak je i stvarna dobit. I dalje, nekoliko smudjeva i “lepih” babuski su bile za radost. I tako, mreza za mrezom i ribe za radost i sve dok nisam naisao na 5-u ili 6-u sticu na kojoj su stajala dva Vretenca sa mokrim krilima, a uz sticu se penjala belouska, sa namerom da ih pojede. Sta bi drugo !? A ja kada vidim zmiju, ma kakva da je, prodju mi zmarci kroz telo i najradije bih da ja odem sa tog mesta susreta. Prilazeci cunom, da li me nije primetila skoncentrisana lovom, ili sta drugo ? Uglavnom nije imala namere da ode sa stice. Ja sam se odmah opredelio da zastitim nevina Vretenca i posto mi je veslo bilo vezano za desnu talasnjacu, uzeo sam veliki meredov i krenuo ka njoj. Nerado, ali je ipak skocila u vodu, teska srca odustavsi od ukusnog i do malocas sigurnog joj ulova. Otplivala je ka obali, a ja sam skinuo oba Vretenca i stavio ih na prednju palubu cuna, sa namerom da se tu osuse od rose i da zatim nesmetano odlete i prozive svoj relativno kratki zivot. A nisam ih ostavio tamo na stici, jer sam bio ubedjen da ce se belouska vratiti po njih, kada ja odem. I nastavio sam sa vadjenjem mreza, svaki put radujuci se ulovu koji sam prizeljkivao jos od sinoc kada sam podavio mreze.

Poslednjih par mreza sam izvadio iz vode, na nekih jedva 50-tak metara uzvodno od Tasinog kampa. Mahnuo mi je sesirom, sa napomenom da obavezno svratim na jutarnju tursku kafu. Pristao sam sa uzvodne strane uz bok njegove siklje, koju uvek drzi vezanu uz kabinasa, na kome provodi kamperske dane, pecajuci i uzivajuci u ambijentu Dunavca. Sa nizvodne strane, uz njegov kabinas su stajala dva manja kabinasa. Jedan je sa Novosadskom registracijom, a drugog nisam identifikovao, jer mu se registracija nije videla sa strane odakle sam ja posmatrao.

-“ Dobro vam jutro Pecarosi. Ima li riba rep ?” I sa osmehom sam zakoracio na Tasinu “ladju”.

-“ Lako je tebi da za....... , kad’ si mrezama pregradio Dunavac ... !” I dodao mi je malu soljicu sa kafom, moju omiljenu na kojoj je lepo naslikano sidro. Seo sam da sa zadovoljstvom popijem prvu jutarnju kafu, a iz kabina jednog i drugog camca, pojavile su se dve face, malo podnadula lica, muskarci srednjih godina, ali sa prijatnim izrazima lica koji mnogo lice na osmeh. Jedan od njih se sagao preko i iz camca se umio vodom iz Dunavca, pa zatim se popeo na platformu Tasinog camca i rukovao se sa mnom i rece da ga zovu Paja. Drugi nam se takodje pridruzio, sa flasom u ruci i rukujuci se sa mnom procedio je kroz zube :

-" “Zvonko. Hoces li "krusku" ili mozda "dudovacu" ?” I to sve sa namestenom facom razvucenih usana u osmeh.

-“ Momo, da te upoznam sa nasim “rodjacima po hobiju”. Nocas su doplovili dovde u povratku sa Djerdapa u retko pametnoj varijanti ... bez zena !” Pijuckao sam kafu iz omiljene solje i samo sam ih bez komentara slusao. A Paja je objasnio :

-“ Ja i moja zena smo u toku cele godine zajedno i pravo da vam kazem, dosadimo drug-drugu ! Ovog puta, na predlog moje Vukice, njih dve su otisle na 15 dana u Kanjizu u banju, a nas dvojica smo krenuli na Djerdap. I sto se mene tice, mi se nismo pokajali. Proveli smo se kako smo hteli, a ne sumnjam da su se i one lepo provele. Banja-Kanjiza je lepo mesto za odmor i razonodu.”

-“ Na Djerdap, kazete ... , a dokle ste plovili ?” Pitao sam vise iz radoznalosti.

-“ Do Gospodjin’ Vira ! Planirali smo do Porecke Reke, ali kod Golubackog Kamenoloma smo se dosta zadrzali pecajuci lepe smudjeve, pa u Dobri smo klali i pekli prase. I tamo par dana, tako da smo dosli do Gospodjinog Vira, tu proveli dva dana i hajde nazad. Vremena za odmor nije bilo vise ! Preksinoc smo spavali u Golubcu i u ”dahu” plovili dovde. Zvonko je predlozio da zanocimo u Ramu, a ja razmisljam, sta ako dune Kosava pa potraje 5-6 dana ? Ma ne bi’ smo ni ovde svratili, nego videli smo svetlo i tako se i pridruzili gos-in Tasi.” A Tasa je na plinskom gorioniku przio kokosija jaja za dorucak. Ponudili su me na dorucak, medjutim ja sam popio kafu, ustao i pozdravio Drustvo, a zatim sam seo u cun i krenuo na drugu obalu, gde me je cekalo jos 13 mreza neizvadjenih iz vode, a zatim dorucak pa ciscenje riba, salamura itd-itd ... ! A sunce se polako pelo ka podnevu.

Jednog jutra, godine 2002-ge, svanula je ocekivana zora i zatekla me kako stojim u cunu i “teram” povrsinsku mrezu po izabranom prostranstvu Dunava u rejonu Zilave Ade. A te noci sam svu noc ribario ne iz nuzde i pohlepe za parama, vec iz licnog zadovoljstva. Mesecina se stidljivo predstavila noci sa mesecom jedva kao da na srp lici. Ali i to je bilo dovoljno da se u noci nazru vrbaci u kojima zivot traje na obalama i da se povrsina vode Dunava predstavi prirodnim ogledalom, cije dimenzije ne mogu da izuste ni najveci optimisti koji opet sticajem okolnosti prolaze ovuda, Dunavom kroz Labudovo okno. A mesto, sve da se biralo, lepse nije moglo da se izabere. Sa Severa ga krasi svojim mirisom akacija i bogatim lovistem Deliblatska Pescara, koju je za sva vremena bas tu zaustavio Dunav. Sa Istoka nista manje lepsi obronci Karpatskih planina. Na Jugu i Zapadu su se rasirila prostranstva beskrajnih njiva i poljoprivrednih dobara Branicevskog regiona. I tu okruzeni sa svim lepotama nasao se Dunav i Ada Zilava, kao slag na torti sa svojim bogatim i nadaleko poznatim ribljim i pticijim fondom.

138

Ribolov povrsinskom mrezom je kompletan samo onda kada je dobar ulov, ali i lep dozivljaj. A sve to biva samo kada se podudare i sloze obavezni faktori, koji cine nocni ribolov dobrim. Nocas sam radio sa povrsinskom mrezom od 97,00 x 3,60 metara i to na rini pored usca reke Mlave i kanala sa TE “Drmno-2”, gde se lovio pretezno Smudj i Som u lepim komadima. Zatim isto tu, samo na levoj obali i to na rini pored obale Zilave Ade, gde su se lovile lepe Deverike, Babuske i ostala bela riba, ali i retki i lepi primerci Sarana i Tostolobika. Zatim rina po sredini matice, dala je ne mnogo, ali nekoliko krupnih Somova, Smudjeva i Bucova ( po 3 kg. po komadu ). Kolicine bele ribe su bile zanemarljivo male. A posebno mi je bilo zanimljivo, kada na mrezi na oba kraja gornjake, vezem plasticne kante zapremine po 20 litara ( od ekstrata koka-kole ) i tada mrezu mogu da pustim samu da pluta nizvodno. Njen polozaj korigujem tako sto uzmem levi kraj mreze i navucem je prema obali Ade u nivou donjeg spica i to sve do plicaka. I tada se mreza napuni Babuskama, Deverikama, Bodorkama i po nekim krupnim Saranom i Tostolobikom. Kada je noc kao nocas diskretno osvetljena mladim mesecom, obozavam da manevrima postavim mrezu u polozaju da se sa samohotkom ili guranim sastavom koji plovi uzvodno, razmine na malom rastojanju. Tada sam zadovoljan uspehom svoje procene, usled cega adrenalin obavezno poraste.

139

Kada je noci vreme isteklo i kada se po horizontu formiraju prvi suncani zraci, ptice su prvi vesnici jutra. Cini mi se da one i zoru probude, a ja u zanosu nocnog ribolova, nikada nisam primetio prve jutarnje zrake sunca, a da pre toga nisam primetio ptice u preletu nad vodom Dunava. I bas u to vreme se i ribe koje su bile svu noc pri dnu, podizu se na "jutarnje kupanje" i sistematski se ulove u mrezi. To vreme traje samo desetinu do dvadeset minuta i onda sve prestaje ( ako je voda bistra ). Mutna voda ima neke druge zakonitosti. Izvadio sam mrezu iz vode i laganim gasom "dzonike" idem ka Sevi, obisavsi Adu sa donje strane i polako uzvodno Dunavcem. Pazljivo pratim ptice na drvecu vrbaka, ali i ptice u preletanju, kao i one koje su se vec postavile na “svojim” lovnim mestima.

Svanulo je jos jedno jutro, koje je mirisalo na snove, koji mi nocas nisu dozvolili da se ljudski odmorim jer sam inace kasno legao u sitnim satima, kako bi se narodski reklo. Ljilja spava cini mi se tvrdim snom, a Malisa me je kroz trepavice pogledao, mljacnuo par puta ustima i nastavio svoj kereci san. Skliznuo sam sa kreveta na nogama i uspravivsi se, protegao sam se koliko sam bio dug. Prijatan osecaj me je osvezio i u pokretu prolazim kroz kuhinjski deo i rukom skidam jedan keks “jaffa-biskvita” sa police, stavljam ga u usta, a zatim u prolazu otvaram frizider i hladnim visnjevim sokom zalivam keks koji postaje jos ukusniji no kako sam se na njega navikao. Zvacuci puna su mi usta kase od gustog soka i jaffa-keksa, ali vestacki ukus i aroma pomorandze ipak dominira. U prednjem dnevnom delu Seve, cutke skidam peskir sa kutije u kojoj spava kokica Coka i obuhvativsi je sakom stavljam je na patos Seve na noge. Protresla se tako da joj je jucerasnji pesak i prasina ispala iz perja i trapavo potrcala mi pred nogama ka izlazu iz camca. Izasavsi napolje, radosno je rasirila i zamahala krilima, rekavsi nesto na svom "koko"-jeziku, koji su patke u svom kavezu ipak razumele i odmah su pocele da kvacu i verovatno pricaju i zale se kako su gladne. Jer Boze moj, nisu svu noc nista jele ... strasno ! Spustam se sa Seve na po malo rosnu travu, cija me svezina po bosim nogama podseca da sam napolju. Iduci prema pacijem kavezu i pogledom saram po kampu i Dunavcu i cutke konstatujem da je sve u redu. Giletov “Krcko” miruje, kao da u njemu niko ne spava. A u stvari Gilence spava i predpostavljam sanja jedan od lepih snova koje moze sebi da po nekada podari, u odnosu na burni zivot, kojim je ziveo svih ovih godina u kuci i na njegovom radnom mestu. Otvaram vrata kaveza, a patke jedna preko druge i meni preko nogu istrcavaju na travnatu povrsinu, tih nekoliko metara koji ih dele od vode Dunavca. Piju po gutljaj-dva vode i vracaju se zamnom, jer znaju da cu im dati obilnu jutarnju porciju kukuruzne prekrupe, izmesane sa prekrupom psenice i jecma. Zatim, ulazim u cun i nagnuvsi se preko talasnjace, umivam se vodom iz Dunavca i posto sve ovo svakoga jutra radim automatski, tek tada posle umivanja se osecam potpuno svezim i ornim za jutarnji posao, koji nimalo nije rekreativan, vec ozbiljan posao i izvlacenje 26 mreza iz vode. Ali ja nisam sebe psihicki opterecivao i nisam ni mislio na gomilu mreza koje me cekaju. Vec sam rekreativno razmisljao o svakoj mrezi i sta li je jutros ona ulovila !? Tacnije, svaka mreza je za mene bila prica za sebe !

140

Usao sam u Sevu i sa klupe sam uzeo i obukao farmerice koje su molile da ih operem i zatim navukao sam cizme koje su me takodje u istom stanju cekale pored farmerica. Majicu sam uzeo koja mi je bila pod rukom i sve to zato sto kada vadim mreze iz vode sa ribama i svaka riba pokusava da se oslobodi zagrljaja kanapa mreze. A tada po meni prskaju svu ustajalu prljavstinu sa mreza iz Dunavca. Svakako se ja okupam posle svakog izvlacenja mreze, ali nekako mi je lakse kada sam manje prljav, jer se vecina prljavstine zadrzi na cizmama i farmerkama. A onda i njih operem, iskreno kada se setim, jer zivot na Ostrvu je opusteni zivot i sve radis, kada ti se to i radi ! I ponovo ulazim u cun i pogledom kontrolisem da li je noz, meredov i kuka na svom mestu. Dzonika cuti i ceka da ga startujem. Dajem kontakt i povlacim kanap ! Dzonika pali na “pola kanapa”, a nekada i malo kasljucne, ali to samo radi da ispljune visak ulja koji se pri stajanju natalozio u karburatoru ili se slucajno nasao u mesavini. Rad “dzonike” me uvek odusevljava i prosto pratim njegov daljni rad. Otkacinjem, odnosno odvajam cun od Seve i krecem ka prvoj mrezi, podavljenoj negde tamo uzvodno pored obale preko puta. Dan je postao svetliji, ali se sunce jos neda sa istoka. Na nebu se ocrtavaju njegovi zraci, ali njega nema pa nema. Prolazim pored Brankove jahte, na cijem zrcalu vise nekih sest stapova, ali Branka nema. Noc mu je verovatno poklonio “dobar san” i "Branko-ranoranioc" ostaje samo u secanju. Tamo pri samom gornjem spicu Ade, Apotekar i Roki su u svojim rano-jutarnjim polozajima u svojim udobnim sa visokim naslonom stolicama u camcima. Tojest sede i piju prvu jutarnju kafu, a kao pecaju !? Ustvari “nisane” preko “mirnih” stapova ! Mahnuli smo drug-drugu rukom u pozdrav i to je dovoljno ! Vazno je da smo drug-druga jutros primetili. I to je nesto?! A sta bi bilo bez toga !? Verovatno nista, ali opet, uvazili smo drug-druga, a to je opet “nesto”!

Prolazim pored “spruda” birajuci dublji deo Dunavca i pazim da ne uletim u drezgu, testericu i vodeni beli biber sa vodenom kugom u zajednici. Te lepe, ali meni nepozeljne trave su uvek na izboru, da li cu se u njima “upecati” sa motorom ili samo sa mrezom !? U svakom slucaju, nisu pozeljne ni u jednom ni u drugom slucaju ! Oduzimam gas motoru i ne obracam vise paznje rastinju pored plicaka, koje svakako nocu posecuju babuske i sarani. A ne retko se nadju tu i tostolobici i beli amuri. Znam to, jer ih cesto nalazim u mrezama, koje davim ovde gde ostali mesni ribari kazu da tu nema nista ... !? Na okolnim panjevima, koji su se ovde nasukali pri velikoj vodi, sada vodene kornjace cekaju prve sunceve zrake da ogreju svoja hladna tela. I zato svakog jutra ih obilazim izdalje, da se ne bi od mog prisustva traumirale. Nedaleko, tu su i 5-6 labudova, koji u tim plicacima imaju redovnu bogatu ishranu. Oni su me vec upoznali i kada se svakog jutra ja pojavim, respektuju me i ne beze. I ja ih postujem i trudim se da ih ne traumiram. Interesantno je da su uvek tu u njihovoj blizini i predatori svoje vrste kormorani. I veliki i mali su ovde zajedno ! Insekti zvani vretenca : smaragdni, plavi, veliki i obicni su u veselom letu tu nad lokvanjima, koji su se ovde odomacili, najverovatnije zbog prisustva stalno mirne vode, koju cuva razliv i trscaci, u kojima ipak vladaju trstenjaci. I sva sreca, pitam se ja, sto ih nema na obali Ostrva gde smo se ulogorili, inace bih poludeo od njihovog krestanja, odnosno njihove pesme za koju su oni ubedjeni da je lepa i pevaju je po celi Bozji dan !

Daaa ... , do sada u mom zivotu, mnoga jutra sam sreo na camcu i na obalama reka, razliva, meandara i rukavaca i slobodno mogu reci da sva imaju svoju specifiku i mada generalno, lice jedno na drugo, a opet prisustvo nijansi je evidentno. Dunav od prekjuce uporno “raste”, te sam sinoc u razlivu preko puta Dunavca, podavio desetak mreza. I jutros, u cik zore, uplovio sam sa cunom u razliv po njih i uzivam u svanjavanju novog dana medju biljkama i pojedinim pticama i zivotinjama, koje cine sastavne elemente dela zivota u ovom razlivu. Dzoniku sam “izgasio” i postavio je u horizontalni neaktivni polozaj, a zatim sam nastavio laganu plovidbu sa zavoznim veslom. U razlivu se tanano osecao miris koji mi je mnogo licio na miris “potopljenog sena”, a tamo ptice vec su zauzele svoja strateska mesta da ulove neku zaboravnu ribicu sebi za obrok, obrok koji zivot produzava. Tu lov iz zadovoljstva medju pticama sigurno nema mesta. Kad ono tamo par nutrija, lepo utovljenih, plivaju tako lako i narusavaju mirnu povrsinu razliva. Zatim zaranjaju pa ih nema i opet se pojavljuju kao da plesu na vodi. Tu nedaleko, na jednom starom panju, koji pri ovom vodostaju jos uvek stoji nepotopljen, sedi i nesto se sam sa sobom zanima veliki mis-bizamac. Na trenutak tako kao u grcu stane i kao da slusa oko sebe kreket zaba ili ne mnogo lepu pesmu trstenjaka iz trscaka i sevara. Tu nedaleko u obali, u siblju crnog gloga pod lepom krosnjom bele vrbe, odvija se zanosno ljubavna pesma slavuja. I na obali na debelim stablima topole, detlic se svojim ritmickim batom i topotom kljuna, zanima oko larvi jelenka ili nekog zatim lepog leptira. Par sivih i par belih caplji sa rajerima, stoje nepokretne u lovnom polozaju, sve cekajuci da im neke ribice doplove u dostupno im rastojanje. Tu je nekoliko prelepih vodomara, opet svaki na svojoj grancici, a blizu vode. Po obodu razliva, vec skoro potopljena, pokazuje svoje lepo lice zuta barska orhideja. Tu su i raznobojni ljutic i perunika, a tamo malo dalje uz trsku i sevar svojom privlacnom bojom se istice barski bosiljak, koga pre ’70-tih godina u vreme zatvaranja Dunava na Djerdapu, gotovo sigurno na ovim prostorima nije bilo. Na ovom plitkom priobalju je u to vreme zasigurno rasla psenica i kukuruz sa suncokretom naravno. I nekoliko velikih kormorana u brisucem letu proleteli su tako nisko da se prosto cuo sum njihovih krila nad razlivom u kome i u cijim uslovima sam ja poceo da sanjarim. I bi mi krivo verujte, sto ja sa svojim mrezama narusavam jedan lep harmonicni zivot u razlivu u kome i kada nisu poplave, buja zivot i flore i faune, doduse u nesto plicem razlivu. I evo na nebu i stepskog sokola, koji svojom pojavom ocekuje i prve suncane zrake. Zasigurno je to da ledi krv u venema ptica kada ga vide, a mene je podsetio na jos jednu prirodnu lepotu tu nedaleko prisutnu Deliblatsku Pescaru. Ona je na nekih kilometar-dva odavde u rejonu Slatine, zavrsila svoje sa vetrom sirenje ka jugu do u Dunav.

141

Preko nekoliko prelepih belih lokvanja, presao sam cunom do prve od deset mreza po koje sam inace dosao jutros u ovaj prelepi i bogati zivim svetom razliv. Vestim pokretima sam poceo da sakupljam mrezu, koja mi je podarila na samom pocetku lepog zlataste boje sarana 2-kilasa. Takvi su ubedljivo najbolji i za corbu, supu, ali i za na tiganj ili talandaru, ne smeta ! I tako bi’ tog jutra : saran, stuka, som, smudj, pa ponovo ... !

Probudio me je ustaljeni instinkt i to u isto vreme pre svanuca, a napolju je zora vec zarudila. I mada jutros sam mogao nesto duze da spavam, jer nam je u kampu juce dosao Zarko iz obliznjeg sela Deliblatske Pescare, koji tu u nasem kampu ima odavno postavljen sator sa opremom za pecanje. Samim njegovim prisustvom ja sam oslobodjen pustanja pataka iz kaveza i davanja im jutarnjeg obroka, jer on uvek kada je na Ostrvu, ustaje pre mene. I nije samo to. Kad god je tu, on me ceka da se probudim sa vec skuvanom jutarnjom kafom na primusu. Tako i jutros. Ustao sam i dok sam iznosio Coku iz njene spavace kutije na prednju palubu Seve, Zarka i Malisu sam video zajedno kako Zarko sipa kafu u solje na stolu letnje garniture, a Malisa mu je doneo tenis lopticu da mu je Zarko baci, a on da mu je donese. I to im obojici cini zadovoljstvo.

-“ Dobro jutro Zare ! Jos nisi zauzeo svoje stratesko mesto za pecanje !?” A Zarko mi je odgovorio u njegovom duhovitom stilu, dok sam se ja na svoj nacin pozdravljao sa Malisom !

-“ Dobro jutro Momo! Moja riba mene ceka, pa kad ja dosao, dobro joj dosao ...!” I seli smo da popijemo kafu, koja tako rano ujutru ima neki interesantno prijatni ukus, tako da u toku dana retko koja kafa moze da se uporedi sa jutarnjom kafom. Na stolu su bile pune tri soljice kafe. Pomislih da li je mozda zaboravio da Ljilja ujutru malo duze spava ? A Gile ... ? On tek narocito i jos ako je kao sinoc legao kasno, onda ga realno mozemo ocekivati da ustane negde pred rucak. I taman sam hteo da pitam za koga je treca kafa namenjena, kad Malisa zalaja. A iz vrbaka se pojavise Aca Kovinac i njegova mala saputnica Milica. I odmah sam ustao i otisao u Sevu i iz nje doneo flasu “mucenice” i dve casice. Sa Acom sam se pozdravio, a on iz dzepa izvadi “pljosku” i stavi je pored flase koju sam ja doneo na sto.

-“ Sinoc me je Zarko pozvao da ujutru dodjem na “jutarnju kafu”, a ja znam da i ti i on nemate navike da pijete odmah ujutru rakiju, a opet ja razmisljam kakva je jutarnja kafa bez rakije “sljivovice”, pa sam onda za svaki slucaj poneo pljosku da ja ipak ukompletiram jutarnje zadovoljstvo ! A sto se tice Momo tvoje rakije, priznajem da je “za dve duzine” bolja od ove “Vlaske” koju ja pijem, pa cemo onda jutros da u casice nalijemo tvoju “sljivku”! ... A ti Momo se i dalje pridrzavas svojih principa ! Ujutru pre vadjenja mreza, ni za dusu neces da popijes ... ?”

-“ Znas Aco, rad sa mrezama je nista manje ozbiljnija radnja, nego i sedeti za volanom i voziti auto. Jednom sam se na Dunavcu kod Ratnog Ostrva borio za zivot, kada me je mreza zakacila za nogu i gotovo skinula sa cuna. A cun me je nemilosrdno teglio na drugu stranu, a nisam mogao da ga zaustavim. Bio sam trezan i uspeo sam da se skoncentrisem i da se zadnjom snagom “izvadim” iz opasne situacije. Uveren sam, da sam bio pijan, danas ne bi smo pili kafu zajedno !” Aca i Zarko me gledaju i kada sam zavrsio, kucnuli su se medjusobno, a Aca kaze :

-“ Ziv ti nama bio, a ja svakako cenim mnoge od principa nas malih smrtnika. Princip je u stvari pravilo koje odrzava u zivotu coveka i cini ga prepoznatljivim po delima, kojim se on i kako bavi ! Prema tome, Momo podrzavam te, pored ostalog i u ovoj tvojoj odluci i ocuvanju principa da si na vodi sa mrezama uvek u treznom stanju !”

142

Popili smo kafu i njih dvojica su ostali da sede i razgovaraju, a ja sam ustao i pre nego sto sam krenuo na vodu, rekao sam im :

-“ Lako je vama ! Vas vase ribe cekaju, a mene moje mreze cekaju. Tako da ja odlazim, a vi uzivajte u svom sportskom zivotu !” Svi smo se nasmejali, a Zarkov komentar sam cuo iza sebe :

-“ Vidis Momo, to je nas izbor ! I ti da si izabrao pecanje umesto ribolova, imao bi i vremena i uzivao bi da na pecanje podjes kada ti hoces ... !” Rekao sam mu da je u pravu i podigao sam ruku u znak pozdrava i pre nego sto sam usao u cun, svratio sam u agregatsko odelenje i uzeo jednu suvu krpu, sa kojom sam zatim od rose obrisao sediste cuna. Kanap “Dzonike” sam samo jednom povukao i cini mi se da je upakio na pola kruga. Miris Dunava se mesao sa mirisom vlage, koja je jutros bila nesto vise izrazena. Cak su i talasnjace cuna bile mokre. Posao sam svojom stalnom jutarnjom marsutom uz Dunavac i sreo sam se sa patkama, koje su svakako obratile paznju na mene i kvakanjem verovatno se ljutile sto sam jutros zakasnio i sto ih je morao Zarko da nahrani. Pogledao sam uz Dunavac prema Adi Stojkovoj, a nad vodom se podigla niska magla, koja je u ovom slucaju cak i lepo izgledala. Dzonika je “zvonio”, ali nije mogao da nadjaca bat detlica iz vrbaka. U rafalima je tukao u neko njemu zgodno drvo, a kroz vrbak se prenosila najlepsa jutarnja pesma, pesma slavuja, kome je stalo da jutros svima da na znanje da je teritorija gde se on nalazi zauzeta. A svezi vazduh je bio karakteristican za ovo rano jutro !

Nocas je bila veoma lepa noc. I za ribolov i za pricu pored vatre, ali i za sedeljku u samoci i prebrojavanje zvezda uz ne preteranu mastu. Sinoc smo ja Gile i Aca Kovinac, lepo vecerali ukusnu veceru koju sam ja s ljubavlju i iskustvom pripremio. Posle vecere, lepu noc i sve uslove za uspesni ribolov sa povrsinskom mrezom sam ispostovao i krenuo sam na veliki Dunav u nocnu avanturu. Ljilja je momentalno u Beogradu, a brigu nocas o Malisi, Coki i patkama pre svega, poverio sam Giletu, koji mi je obecao da ce do kasno u noc gledati neki TV-prenos i da ce dogod radi agregat, biti i on budan, tako da ne brinem za svoje ljubimce.

-“ Ako i zaspem, ja sam tu na Sevi sa mojim drugom Malisom, u ciju se ja bezbednost jos uvek uzdam. Dok je on tu, nema ni ptica da proleti ! A radio stanica ce biti ukljucena, tako da mozes da se javis, ili ako nedaj boze nesto ti zatreba.” A Aca Kovinac se sam ponudio :

-“ Pa dajte i meni jednu rucnu radio stanicu. Zlu ne trebalo, ja sam svu noc budan, tako da radi ti tamo svoj posao, a kada dolazis posle rine da ostavis ribe u cuvarku, ja cu svakako cuti dzonsona, pa cu i ja doci da ti pomognem oko vadjenja ribe iz mreza, ali i ciscenje od dosadnog lisca. Napuni ti rezervoar agregata i samo ti plovi kapetane !” Uz takav drugarski blagoslov sam i isplovio i uspesno sam sve do sada “isterao” cetiri rine. Riba je bilo dovoljno, ali vreme na ciscenje mreza od lisca je dosta potroseno od ove noci. Svaki put’ kada se vratim sa cunom, zaustavim se na tacno predvidjeno mesto po levom ( nizvodnom ) boku Seve, a dve sijalice od po 100w iznad cuna, zakacene na drzacu TV-“logo”antene su bile od nesumljive koristi pri ciscenju mreza. Boljih uslova za taj obavezni posao, sigurno nije trebalo. Aca i Gile su mi svaki put pomagali, uz ocekivane komentare. Kao recimo : “ da sam ja bio sa tobom, vise bu riba bilo ulovljeno”, to je bio Giletov komentar svakako. A Aca bi sa svoje pecaroske strane, obicno dodao : “ja iduce godine kada budem posao na kampovanje i pecanje, moracu da se raspitam gde ce Moma locirao. Tako da uzmem rastojanje najmanje 10 kilometara, da bih mogao da racunam da cu nesto upecati !” Malo preterano, ali se Aca svakako dobronamerno salio.

A vreme, prosto “curi” i ostalo mi je vremena do jutra za jos samo jednu rinu. Riba sam dovoljno nocas ulovio do sada, tako da mi je pala ideja da poslednjom rinom ne jurim “ulov” po Dunavu, vec za svoje uzivanje, proteram rinu kroz Dunavac. A noc je mirna, bez vetra i komaraca i ponudio sam svojim drugarima mogucnost da jedan od njih krene sa mnom na poslednju rinu. I napomenuo sam im da ce to biti rina za dusu i za uzivanje, a riba koliko bude, nije ni vazno ! I dok jos nisam startovao dzoniku, predlog su saslusali i Aca je mudro cutao, dimeci cigaretom, a Gile je bio realan kao i uvek i rekao je :

-“ Meni se vec spava i necete mi zameriti da ja odem u “horizontalu”. A i bio sam sa tobom Momo u ribolovu, ne znam ni ja broj koliko puta. Predlazem Aci da iskoristi retku priliku i krene sa tobom u “avanturu” kako ti to zoves. Ja vas pozdravljam i laku vam noc zelim i u ovom smislu lep ulov !” I Gilence je polako krenuo ka svom “Krcku”.

-“ Gilence, kad vec prolazis pored agregatskog odelenja, svrati i ugasi agregat, da imas bez buke miran san. A ja kada se vratim, postaracu se da ne pravim buku.” Aca me je pogledao, pa bacio pogled na njegovu Milicu i Malisu, kako lepo spavaju i kaze :

-“ Pa da krenemo Momo ! Ja iskreno da ti kazem, nikada nisam bio u cunu sa podavljenom mrezom. Mene je kroz ceo zivot pratila ljubav za pecanjem. Ali kada si me pozvao, idem ... !” I usao je u cun i seo na srednju klupu. Dzonika je “zapevao” i krenuli smo, a za nama se izgasilo svetlo u kampu i agregat se vise nije cuo. Kakva lepota !

 

Prosli smo pored Brankove jahte, na cijem krmenom delu su bili zabaceni stapovi sa zvoncicima, ali od Branka “ni traga ni glasa”.

-“ Spava Branko i sanja svoje kosmare iz ovoga rata ... !?” Nista nisam rekao, ali sam bio ubedjen da je Aca u pravu. Onda sam mu objasnio gde se nalazimo i sta cemo da radimo :

-“ Vidis Acko. Ovde sa leve strane je matica Dunavca. Tu se voda “valja” preko panjeva na dubini od 6 do 8 metara. Mi cemo da idemo jos napred i desno, odnosno tretiracemo levi deo Dunavca, skoro do pescanog spruda. Sa spruda se “skida” voda nizvodno i na dubini od oko 5 metara pocinje plato sa panjevima, koji su tu jos iz vremena kada je zatvorena brana na Djerdapu i ovaj deo je tom prilikom potopljen. Mi cemo podaviti “povrsinku” od 100 metara i dalje ces videti sam ... ! Samo bih te zamolio da predes i sednes na prednju platformu cuna, da mi ne smetas dok izbacujem mrezu !” Aca je bez reci presao i seo na prednju platformu, cak je i cigaretu bacio, a to je za mene bilo uvazenje dela u kome ucestvuje. A Aca se vec sada veoma interesovao sta ce se desiti dalje. A dalje, ja sam postavio cun u radni polozaj, izbacio vezanu kantu i kasetu, pa spustio teg donjake u vodu i onda krenuo ler-gasom u osvajanje prostora Dunavca, glasno komentarisuci svaki novi potez. I tako, dodjosmo do kraja mreze i uvezbanim pokretom sam izgasio dzoniku, podigao mu petu iz vode i spustivsi postavac u vodu, a zatim sam gornjaku iznivelisao sa parasima koji su ostali da plutaju i vezao sam jedek za dasku sedista po sredini cuna. Aca je sve to pratio sa izuzetnim interesovanjem i nije se libio da pita sve sto mu nije bilo jasno. Naravno da sam mu ispricao i sta je i zasta je ! A onda je nastala poezija i uzivanje u noci koja je na izmaku, a sva nasa cula su za mene bila prepoznatljiva i za Acu takodje, ali do sada njemu u novom ambijentu u kome je i dalje postavljao pitanja i komentarisao sve sto je zapazao.

Aca je gledajuci prostor Dunavca i dalje tamo preko Dubovca, nebo nad Deliblatskom pescarom i prosto sam primetio sjaj u njegovim ocima i zaboravio je na sve probleme njegovih godina i porodicne o kojima mi je po nekada pricao. Sada je vise cutao i pokusavao da u isto vrema ne propusti i let ptica ranoranilaca i skok neke od riba na povrsini koje su primetile opasnost mreze koju “vozimo” i snasle se da produze sebi zivot. Hlopak soma mu je uvelicao paznju na povrsini vode, ali i huk cuka- male sove u vrbaku, koje slusa on vec odavno, ali taj huk primecen na cunu, sasvim drugacije zvuci.

-“ Momo, vidis li ti kako parasi mreze poigravaju !?” Primetio je Aca ozarena lica.

-“ Uhvati rukom jedek i podigni ga sasvim malo, da ga osetis u ruci !” Kazem ja Aci i on to cini i lice mu se zaradovalo sa facom u osmeh ... !

-“ Kako se osecaju ribe u mrzi !? ... O tome sam do sada samo slusao ... !” Acino odusevljenje se na mene odrazilo kao svakidasnje, ali ja svakako jednako uzivam svaki put u tome, bez razloga koliko se to puta za noc ponavilo.

 

I ovde na vodi, gledano iz cuna, svitanje tamo negde iz Rumunije preko Karpata se pojacava i zraci se nevide, ali Istocni horizont postaje sve vise svetliji, a time se i gomila zvezdi na nebu izgasilo ! I tu pojavu sam gledao mnogo puta sa obale i nije mi dozivljaj kao kada gledam i dozivljavam sve to u cunu, ponekad i na talasima voljenog Dunava. A Dunavac, kao da je “stranac” ! Ubedjen sam da sve to on vidi i oseca, ali njegovo ponasanje je kao da jos uvek drema ... ! U povratku, jutro i svanuce smo docekali na Tasinom camcu uz jutarnju kafu i naravno rakiju, koju je Tasa ponudio, a Aca se bas i nije neckao, vec ju je rado prihvatio ... !

“Jutro ce promeniti sve ... !” Cuje se tiho pesma sa neke radio stanice iz radio aparata u Sevi, a ja sa umornim ocima kuvam jutarnju kafu posle uspesnog ribolova koji je trajao svu proteklu noc. A pre nego sto legnem i odmorim dusu i telo, sledi mi jos i da povadim 26 sinoc podavljenih mreza i iz tog razloga mi je kafa neophodna, da osvezim krvotok u svojim misicama i razbistrim osecanja svojih cula. A nekoliko slavuja, na razlicitoj udaljenosti od Seve, a ipak tako blizu u zbunju vrbaka, sricu pesme koje cine svitanje novog dana lepsim i veselijim. A inace su zore i jutra na obali pored reke u okruzenju starih vrba i topola, uz pesmu ptica ranoranioca, neponovljivo lepa i cudesno prijatna. To je vreme kada sunce izlazi i radja se novi dan, a ja imam izbor da ga zapocnem s’cim ja zelim i hocu. Kada spavam nocu, onda dan zapocinjem plivanjem pored camca pre jutarnje kafe. A kada svu noc ribarim, nervi i cula su mi umorni pa se osecam kao da mi je po malo hladno i onda mi je dovoljno da se iz cuna umijem vodom iz reke i time se osvezim da uzivanje uz kafu produzim gledajuci zrake izlazeceg sunca. Tu se pored mene nadje i Malisa, koga obavezno pomazim i malo popricam sa njime i podelimo po neki jaffa-biskvit ili neki cokoladni kolac, koji nam se nadje pri ruci. Jutarnji ritual mi je veoma vazan, jer od toga mi obicno zavisi i kakav ce mi biti dan.

Skuvao sam sebi kafu i sedim na krmenoj klupi Seve, mom omiljenom mestu za odmor i psiho-fizicko opustanje. Gledam raznobojne zrake sunca koje tamo negde preko Karpata paraju nebo i mirisem Dunav, dok mi ukus kafe u ustima godi. I nikako drugacije vec razmisljam o lepim stvarima i lepo se osecam pri tome. Iznenadni lavez Malise me je vratio u stvarnost i propratio sam njegov pogled koji se zavrsavao na kuckici Milici, Acinoj drugarici, koja se pojavila iz vrbaka i dotrcala je do nas na Sevi. Pomazio sam je i za kratko vreme spazio i Acu koji se takodje pojavio ostavljajuci belo-sivi dim za sobom od cigarete.

-“ O ... Aconi, dobro jutro !”

-“ ‘Bro’jtro Momo. Nema te na vodi kao i svakog dana, pa sam se zabrinuo i rekoh da vidim sta te je sprecilo da kao i svakog jutra plovis i vadis podavljene mreze ? A ono ti kafenises i bas te briga za nas koji se brinemo o svemu, pa i o tebi ... !”

-“ Nema razloga za brigu, moj Aconi ! Nego izvoli na kafu, ali prvo svrati u Sevu i uzmi sebi soljicu.”

-“ Pa kad vec moram da se sam posluzim, onda cu svakako da uzmem i flasu tvoje dobre prepecenice i naravno casicu, pa kad’ sam vec dosao, onda cu se predati kompletnom uzivanju ... nema druge !”

143

KAMP - mesto sakriveno od cudi Kosave, ali Gornjak u vidu SALAUKE za pet ipo meseci nas je posetio dva puta i nismo ga se ostali zeljni !
PESCANI SPRUD - mesto gde nocu oko njega "korziraju" smudjevi !
RAZLIV - gde je voda svagda providna i odlicno se lovi sva riba ! 

 

Aca je dosao nogostupom Seve na zadnju platformu, postavio na sto flasu sa rakijom, casicu i solju za kafu, pa se sagnuo i za kanap vezan za ogradu Seve, podigao cuvarku sa namerom da vidi koliko i kakve ribe leze u njoj.

-“ O, pa ti si nocas dobro radio. Dve cuvarke u vodi vise sa ribom ?”

-“ Da, dve jesu ali nisu pune. Kolicina je dovoljna za jednu punu cuvarku, ali sam ribe rasporedio u dve cuvarke, da se ne “uguse”. Izvoli kafu, a rakiju sipaj sam sebi !” Aca se zavalio na naslon krmene klupe i imitirajuci mene podigao noge na ogradu platforme i otpio gutljaj kafe, gledajuci u siroki prostor ambijenta Dunavca i razudjene mocvarne obale preko.

-“ Vec sam par meseci ovde i gledam ovaj ambijent i nemogu da ga se nagledam ! Prijatne lepote Zilave Ade, Dunavca sa razlivom na obali preko i prepoznatljivi tereni Deliblatske Pescare, cije je sirenje ( niz vetar ) Dunav ovde na ovim terenima zaustavio ! Malo nas je koji tu lepotu mozemo da prepoznamo i da se organizujemo sa njom. Tu prirodnu pojavu su vec odavno prepoznale ptice i zato ih i ima u ovako velikom broju bas na ovom prostoru !? Deset kilometara dalje, mnogih od tih ptica nema !”

-“ Ujutru rano kada vadim mreze, a isto se desava i kada kasno popodne davim mreze, srecem se sa mnogim pticama koje ne prepoznajem, odnosno nisam ih nikada video do sada. I to me je zainteresovalo, pa sam se obezbedio sa “enciklopedijama” pticijeg i zivotinjskog sveta i saznao da su mnoge ptice izabrale ove terene kao prirodno staniste za svoj “prelet” ili stalno staniste, s obzirom da su na podrucjima Finske i Danske, mnogi “mokri” tereni “osuseni” i sada su tamo poljoprivredne plantaze. Pa i iz tog razloga ptice su se preselile na ova nasa podrucja.” Aca se saglasio sa mnom i pijuci kafu iz solje, nasalio se svojom primedbom :

-“ Steta sto nisu upoznale ukus i miris kafe, verovatno bi se preselile u Afriku, tacnije u Etiopiju !” Nasmejao sam se i setih se jednog dogadjaja vezanog za ovu temu :

-“ U vreme kada je u Jugoslaviju dolazio Car Hajle Salasije, ja sam bio angazovan na nekim poslovima obezbedjenja i dobio sam na poklon kilogram Etiopske kafe, naziva je se ne secam. I prilikom odlaska na selo, odneo sam je mojoj majci na poklon. Nisam joj rekao odakle mi je, ali mi se ona kroz neko vreme pozalila : “Momo, nemoj vise da mi kupujes ovu kafu ! Malo joj je ukus kiseo i ne svidja mi se !” Isti slucaj se ponovio i kada sam joj doneo kafu iz Najrobija iz Kenije ! I nisam joj “vise kupovao” takvu kafu, ha-ha-ha !” Mojoj prici se nasmejao i Aca, ali je ozbiljan primetio :

-“ Verovatno se njoj nije svidjao taj ukus kafe, jer nije navikla na takvu kafu. Kafu koju mi pijemo u ovom podrucju je uvezena iz Brazila. A ukus joj verovatno zavisi i od podneblja gde raste !?” I razgovor o kafi smo nastavili :

-“ Ja sam zavrsio skolu u Sarajevu na Vracama i za mene je najbolja kafa skuvana na Bas-Carsiji u cajdzinici ili u privatnoj reziji, ali kod Bosnjaka-muslimana. Taj ukus kafe je neponovljiv ! Jednog ranog jutra, ulazim ja u poznatu “Cajdzinicu” u centru Bas-Carsije i u prolazu pored konobara zakazujem kafu : “ Dajte mi jednu kafu na brzaka ... !” A stari izborani konobar kaze :”nejma ...!” Pred njim stoje bar stotinu bakarnih pa kalaisanih dzezvi i bar toliko ili vise malih “fildzana”, a on kaze “nejma” ? Ja mu se ponovo obratim i pitam “kako on to misli da nema ... pored ovolike opreme za kafu, koje se nalaze u “Cajdzinici” koja je inace svratiste mnogih ljudi bas “na kafu”! A on mi veli: “ Nejma na brzaka ... ovde se kahva cejfi !” I shvatio sam “ceremoniju kafe” za sva vremena. Pa i danas u velikoj meri izbegavam da bilo sta drugo radim dok pijem ( cejfim ) kahvu !”

Iz navike se nepogresivo budim u isto vreme i cujem dobovanje "dobre" kise po krovu Seve. Protegnem se i opustim uzivajuci u ravnomernom dobovanju po krovu i secanjem otplovim na 14-ti kilometar reke Save, gde sam pre par godina ribareci proveo 12 dana sa kisom koja nije prestajala ni nocu. Oslusnem pazljivije i zadovoljan ustajem jer sam ustanovio da kisa pada bez vetra, a to mi je veoma vazno u uslovima kada se vade mreze, koje me sada i odmah jutros ocekuju. A vreme sadasnje, treba da je "rana zora", a ono tamno kao da je pola noci. Ukljucujem svetlo i proveravam na elektricnom satu na komandnom pultu Seve i ustanovim da je vreme mog svakidasnjeg ustajanja. Pogledam niz Dunavac, a on se jedva nazire i shvatim da su za opticku varku noci krivi niski tamni oblaci, koji su se navukli nad Dunavcem i Banatom. Malisa me je primetio i samo se protegao i uzdahnuo, dunuvsi kroz nos, a zatim je mljacnuo par puta ustima i nastavio da spava. Pile Coka se nije javljala iz svoje kartonske kutije, jer ona verovatno ima orijentaciju budjenja prema svetlu dana, a ne prema vremenu sata. Pogledao sam horizont iznad Dunavca i iznad dela Deliblatske pescare i tamo negde iznad zitorodnih polja jugo-istocnog dela Banata i Rumunije i ustanovio sam da su crni i modri oblaci "pritisli" i da ce kisa danas sigurno biti celodnevna. I dok sam pristavljao dzezvu, razmisljam : -" Ovo sigurno nije vreme za sportske rekreativce-ribolovce, pa cu prvo skuvati jednu "tursku", da se dobro razbudim i zatim obucem kisnu odecu, a onda cu krenuti u "avanturu" ! Jer u kakvim vremenskim uslovima izvlaciti mreze i to ne jednu-dve vec 26 mreza, to jutros nije zabava, vec avantura zasigurno !" I dok sam oblacio moj mnogo godina voljeni i korisno upotrebljavani kisni kombinezon i cizme sam zategao preko sa nogavicama, cula se Coka kako "crcori" iz kutije, pa sam je izneo i stavio je na tapacirung pored Malise. Malo je prosetala, izdizuci glavu i gledajuci Malisu kako se istegao, a zatim je poskocila i popela se na Malisu. Malisa je bunovno u istom momentu podigao glavu, pogledao Coku na sebi i ponovo stavio glavu na predjasnje mesto i zadremao, a Coka je "crcoreci" to jest nesto pricajuci legla na toplog Malisu i cini mi se gledala me je pravo u oci. Kafa je zamirisala prijatnim mirisom i uz tabananje kisnih kapi po krovu Seve i zuboru vode koja se sa krova slivala i padala na vodu kraj Seve, ucinilo mi se da sam svedok nesvakidasnje idile kisovitog jutra u Dubovackom Dunavcu, a koju svako ne moze da dozivi, pa i ja tek sada prvi put posle toliko meseci zivota na ovom Ostrvu, na Zilavoj Adi !

144

Uzivajuci u ukusnoj i aromaticnoj kafi, prepustio sam se razmisljanju. A napolju cuo se samo sum kise i nista drugo. Ni ptica nema koje su me svakog jutra docekivale pesmom i davale mi elan da mi nije zao noci i spavanja, vec da budan docekujem jutra u cunu na vodi Dunavca, koji je pun ribolovackih iznenadjenja i prirodnih lepota. I uvek sam u dilemi, da li je ujutru lepsi Dunavac koji prolazi tu i odnosi masu vode iz mnogih reka Evrope, pa i moje voljene Morave. I nad kojim se kao na manekenskoj pisti, hvale ptice bojama svoga perja i umetnoscu letenja. Ili je lepsi njegov komsija Razliv na levoj obali preko puta, koji se vazda hvali cistocom svoje providne vode. Hvali se i svojom prkosnom trskom i njenim bratom sevarom, koji se druze sa lepim lokvanjima bele i zute boje i mnogim drugim barskim lepoticama biljkama i zivotinjama koje zive u toj carobnoj sredini. A ta prirodna sredina, mi svakog jutra oduzima vreme dok je pogledom negujem i svakog jutra uzivam u njoj.

 

I cini mi se za ovo kratko vreme koliko je trajalo ispijanje kafe, istocni horizont je prosvetleo i sada se vec mogla i raspoznati druga obala Dunavca. A to je vreme za jutarnje vadjenje mreza i posao oko njih, koji me ocekuje i u cemu sigurno nemam zamenu ni u perspektivi danasnjeg dana. Izasao sam iz Seve sa kapuljacom na glavi, a krupne kisne kapi su mi umivale lice, koje mi je u nekoj meri i prijalo. Oko mene sve je bilo mokro i posao sam da iz kaveza pustim patke. Sve jedno sto je kisa padala, patke su se ponasale kao i da je suncano jutro, odmah su trazile da ih nahranim ! Napunio sam im njihovu porciju sa prekrupom i stavio im je pod starom vrbom na mesto gde ona inace stoji. Tako su navalile na ukusnu im prekrupu "kao da svu noc nisu jele" ! A u cunu je bila primerna kolicina vode, koju sam posle startovanja “dzonike” motora, za kratko vreme ispolcem izbacio uvezbanim pokretima, dok je za to vreme “dzonika” nabijao radnu temperaturu. Osvrnuo sam se oko sebe i utvrdio da mi je sav potrebni pribor za rad sa mrezama na dohvat ruke i polako krenuo ka “prvoj” mrezi, uzvodno na obali preko. Plovim i hvatam sebe, da dok razmisljam o kisi, ja u stvari volim kisu i sa njenim teskim kapima koji se razbijaju o povrsini vode Dunavca, ja se ustvari u mislima sa njima spustam na dno reke, gde su ( uveren sam ) sakrivene sve moje tajne proistekle na vodi i kraj vode Dunava, u vreme svih ovih mojih godina, provedenih na Dunavu.

Kisa je prosto lila s' neba, koje je bilo jednako tamno kao i voda Dunavca. A na obali Zilave, vrbe, topole i visoki jasenovi su bezvoljno savili svoje grane pod teretom kise i prosto bezvoljno su izgledale. Momentalno za obalu vezana tri bela kabinasa ( Brankov, Apotekarov i Rokijev ) i oni su se uklopili u okolinu, te na njima kao da ni zive duse da nema ? Jedino "dzonika" ne obraca paznju na kisu i njegov dovoljno glasan rad, ponekad mi i smeta, a sada kao da razbija monotoniju i unosi kakvu-takvu zivost u ovo jutro kisovito. I nema ni ptica da zapevaju, ili bar da polete, kako ih inace svakog jutra u ovo vreme vidjam na nebu sa kursom ka novoj destinaciji gde je lakse doci do kvalitetnije hrane no predhodnog dana. Iskustvo dugogodisnjeg nocnog rada sa mrezama i jutros mi pomaze da lako pronadjem prvu od 26 mreza od kojih jutros ni jednu nesmem da prominem. Gasim motor, a dobro usmereni cun, sam pristaje pored "sticne" za koju je vezana prva mreza. Lakim uvezbanim pokretom, odvezujem gornjaku mreze, podizem i donjaku sa postavcem u cun i polako izvlacim mrezu u kojoj ulovljene babuske prosto bljeste u odnosu na tamu koja me okruzuje. Som 2-3 kilas mi je vise licio na komad "pijanog" drveta, ali sam se razuverio kada sam ga dotakao i osetio njegove klizave ljige po telu. Dva raka sam propustio i sa mrezom ih slozio na dno cuna, jer nije bilo moguce da ih pazljivo skinem iz mreze, jer su se jedva videli. Zapamcena memorijska-orijentacija mi je pomogla da svih 13-est mreza pokupim sa leve obale i sa prepunjenim cunom, polako sam malim gasom krenuo preko ka' desnoj obali i kampu. I mada je za nijansu stalo svetlije, od Tase "ni glasa ni stasa". Njegova flota je stajala "kao pokisla", a tamo nizvodno daleko sa istoka se ipak javljalo svetlo dana.

I kao i svakog jutra, kad-god plovim sa opterecenim ( sa mrezama ) cunom uzvodno, gledam da koristim "mirnu" vodu, tj. pored same obale Zilave. Prolazim pored poznate izbocine vrbovog pruca i samoniklih grmlja, a Acin camac sada vec dobro osvetljen jutarnjim prigusenim sjajem i Aca sa kabanicom i kisnim sesirom sedi na kisi i "dimi se" od cigarete. Disciplinovano sam mu "na vodi" obisao zabacene stapove i sasvim lagano sam pristao uz njegov kabinas ugasivsi motor.

-" Dobar jutar Aconi ! Sve mogu da razumem, ali da napravis kabinasa bez zadnje tende, to nikako !?" A Aca me gleda ispod oboda sesira niz koji neprestano curi voda sa svih strana, a od kisne kabanice je podigao okovratnik uz vrat, a ruke drzi pored stomaka, pa malo naklonjen i kisa mu ne pada na cigaretu.

-" Znas kako ! Prvo, ja sam ovaj camac napravio pre svega sa namenom za pecanje ! Drugo, tenda mi smeta pri zabacivanju stapova. A trece, ja volim kisu. Volim da sam na kisi, a naravno da ne budem mokar, stitim se sa ovim cizmama, gumenim pantalonama i kabanicom, koja je izuzetna. Lagana, savitljiva a ne propusta nigde kisu, a ima "luftiraciju". Slusam ga i naravno ne slazem se sa njime po povodu tende, ama' uopste ! Cutim, ( a on zna da me nije ubedio ) i uzeo sam ispolac, cizmom sam pomerio mreze iz ugla cuna i ispolcem sam poceo da izbacujem vodu iz cuna, koja se bas dobro nakupila u cunu.

-" Blizu si kampa, a ta voda verovatno odrzava mnoge ribe u zivotu, koje su u mrezama, a na dnu cuna. Ja vodu ne bih izbacivao ? ... 'Ajd kada si vec tu, da popijemo po kaficu i po jednu rakijicu. Nemoras da se zuris ! Kafa na primusu ce biti gotova za minut-dva, a i mogao bi jednu rakijicu ?! Kako to da nepijes ujutru ? Nisi ni svestan kakvo zadovoljstvo propustas u zivotu !?" Samo sam se nasmejao i izbacujuci vodu ispolcem, posmatrao sam Acu kako se muci ulazeci u kabinu i izlazeci iz nje, sa kabanicom na sebi i kapuljacom preko glave. I sve je to neudobno, a da ima tendu, sve bi mu bilo lakse i prijatnije, a funkciju ne bi izgubio ! Kakvo "zabacivanje" iz camca ? Kada se udice sa olovima sa camca "odbacuju" od sebe na par ili do desetak metara od camca, a to znaci na metar iznad same vode, pa u vodu !? I razmisljam : mnogo puta sam i video pecarose iz camaca, koji i na manjim rekama usidre camac, a zatim daleko zabacuju svoje mamke. To mi nikada nije bilo jasno ... zasto to tako rade ... ?

Opet sam sebe uhvatio da sam na “trenutak zaspao” ? Ustvari tako se to kaze u zargonu, a koliko sam spavao to sami bog zna. U nosu mi miris Dunava i jako izrazena vlaznost, koja za sobom ima za posledicu rosu, koja svojim ko suza providnim kapima, rastvara “mednu rosu” iliti kapljice kada vrba place. Lezim u udobnoj rasklapajucoj stolici sa podglavljem i mekanom od sundjera presvlakom i protrljah oci da bih bolje video jos uvek tamnu noc koju krasi svilasta magla nad povrsinom razliva u kome se nalazim sa cunom. I malo dalje mi je u vidokrugu Veliki Dunav, koga takodje jutros krasi i snjim se ljubavise svilasta magla, za koju znam da ce je sunce, ciji se zraci uporno probijaju kroz istocni deo horizonta, pretvoriti je u svezi vazduh. Ustao sam iz stolice i podigao sam naslon iz horizontalnog polozaja, a zatim sam se kolenima naslonio na talasnjacu cuna, sagao sam se i umio cistom vodom razliva, ciju povrsinu sam jedva nazirao u jos uvek tami ove vec predhodne noci. I kako sam se ispravio i prijatno proteg’o, a vec sam na povrsini vode razliva prepozno puno Orasaka sa gomilom lepo rasporedjenih malih listova. I kako se samo brzo budi dan ? A ja u cunu u razlivu unutrasnjosti Zilave Ade i oko mene pored sevara i trske, tu su i lokvanji beli i zuti, orhideje i konjski bosiljak, pa testerica i rascvetana perunika ! Budi se dan, a uz Dunav “brekce” gurac sa nekoliko barzi, koje krase lepa crvena i zelena svetla, sa “jelkicom” od tri bela svetla koje mi lice na pravilno rasporedjene zvezdice. Po mirnoj vodi razliva oko mene male ribice se probudile i poskakuju iz vode, ustvari one se kupaju.

I kazu mi tako ljudi, kojima je sve ovo sto ja dozivljavam strano i pitaju me : “ zar se ne bojis da sam provedes noc u razlivu u cunu ... i sta je to tamo tako lepo ?” A ja se na takva njihova pitanja samo nasmejem, jer kako da im objasnim da iz takvih dozivljaja ja nemam interes, ali mi je mnogo lepo dok to traje ! I zato obicno takva pitanja precutim i zivim zivot kako hocu ! Jer neko pametan je rekao : “Zivot je ono sto ti se desava, dok ti pravis planove za zivot !” I mnogo je rekao i bi' u pravu ! I seo sam u udobnu stolicu, iz termosa nalio kafu u malu soljicu i zavalio se prosto uzivajuci u prirodi koja se zajedno sa danom budi.

145

Slavuj je pesmom pozdravio jutro, a za njim' se javio i mali trstenjak iz sevara, objavljujuci da je tamo gde je on, njegova teritorija i prihvata samo ljubavne izazove. Vrane su pocele da kruze visoko nad Dunavom, sakupljajuci se u jata, a zatim su odletele u pravcu neke njima znane destinacije, gde hrane ima mnogo i lako je do nje doci. Caplje uz krik se izdizu iz svojih legala u vrbaku i nisko nad vodom Dunava obicno lete uzvodno, sa namerom da pronadju neko jato razigranih beovica. Vodomar je odnekuda doleteo i stao je na svoj rezervisani panj, odakle ce loviti neke male zaboravne ribice koje su zaboravile na svoju opreznost. Veliko jato kormorana je uz jaki sum istrebitelja proletelo ne tako visoko nadamnom, i uputilo se na uzas svih riba, tamo gde budu sleteli.

 

Kafica me je lepo osvezila i sklopljenu stolicu sam sa lastihom zakacio na prednju palubu, a zatim sam odvezao cun od samoniklog bagremca i zavoznim veslom krenuo ka mrezama koje su me cekale u providnoj vodi razliva. Moja sinocna predpostavka da ce biti puno riba u mrezama, jer je noc bila bez mesecine, a voda se sporo, ali svakako pela na visi nivo, ili “rasla” je kako ja to zovem. Jutro se vec razvidelilo sa nebom bez ijednog oblacka, a u vodi su se u mrezi kojoj sam prilazio, belasale babuske. Odvezao sam mrezu i poceo da je izvlacim, a u njoj babuske, bandari, jaz i jedna lepa oko kilogram mrena. I kako sam je video, odmah mi je pala ideja da za dorucak spremim riblju supu. Raspolozenje je poraslo kada sam u mrezi video i dva vretenara i krupnog balavca. Mreze su protekle noci bile dobro posecene i ja zadovoljan sa punim cunom mreza i riba, startovao sam "dzoniku" i uputio se preko Dunavca do Tase na sveze "varenu kahvu" ... !

Na Zilavoj Adi, provedenih 160 dana je analogno dozivljaju od 160 jutara pod jutarnjim zracima sunca koje se zajedno sa “zorom” bude preko velike i siroke vodene platforme Dunavca ... negde cak otuda daleko gde se naziru karpatski masivi. Camac “Seva” je na obali Dunavca bila je svedok svega sto se desavalo pod krosnjama vrba i u okruzenju satora i baldahina u blizini agregatskog odelenja-barake u kome su se pored dizel-agregata ( 5 kw ) u zamrzivacu ( 410 litara ), smrzavale ulovljene kvalitetne ribe ( smudjevi, sarani, somovi ... itd. ). Drugi deo jutara, od 160 provedenih na Adi u raju prirode, su “zore” i jutra docekana u razlivu sa cunom u donjem i unutrasnjem delu Zilave Ade.

- “Pravi raj prirode !!! ...” Cuh kako rece covek sa okruglim licem i isto tako “u krug” ustucanom bradom i brkovima i mornarickom sapkom na glavi u samo svitanje ovoga dana, dok sam pristajao cunom uz Tasinu ladju, posle povadjenih 13-tak mreza sa leve obale Dunavca. Pa rekoh :

-“Djordje, iliti Red Sudarski i Pisac ... ! On Taso ne moze biti slucajni prolaznik koji je ovde navratio neplanirano !? I pitaces me kako sam ga prepoznao ... !? Pa zar postoje dvojica ljudi sa okruhlom glavom i telom, sa mornarickom sapkom na glavi i bez vrata, na koji se ni kravata ne moze vezati ?!? ” I usao sam na camac onako mokar od mreza, a Djordje je nasmejan ustao, zagrlio me i poljubismo se tri puta “srpski” pa kaze :

-“ Proslo je puno vremena od naseg poslednjeg susreta na obali “u vrbaku” u Sremskim Karlovcima, kada si ti pricao svoje dozivljaje i dogodovstine iz zivota i sa posla, kojim si se bavio, a ja za to vreme radoznalo zapisivao sam tvoje “izreke” i sa nasim drugom Kepenom “staklorescem” smo se divili tvojim dozivljajima uz prohladjeno vino iz podruma Sremsko Karlovackih. Secas se ... ? A tvoju modulaciju glasa sam zapamtio za sva vremena, pa ni ovog puta nisam morao da te vidim, da bih te i prepoznao !”

-“ Otkud’ ti u “nase” vode !?” Pitam radoznao Djordja !? A Tasa mi je vec dodao skuvanu kafu, koja me je cekala, kao i skoro svakoga jutra, kad’ god bih navratio kod Tase.

-“ Ovog leta ... rekoh i ja da vidim lepotu “Djerdapa”, hvaljenog medju ostalog i sa tvoje strane !? Lepo je ... pas bih bio ako bih lagao ... ali moje ravnice “Panonske” i Carskih kanala “DTD”-a, ne zamenis za “vas” Djerdap, bre nikako !!! Samo stenje i kamenje i kako se obradujem plicaku, a on pun podavljenih panjeva i automobilskih gume, naravno !? Hvala lepo ... video sam “Djerdap” i dosta price ! Ubuduce, mozete me preko leta naci iskljucivo na mojoj lepoj Tisi i na “carskim kanalima DTD-a !! U povratku otuda iz Kladova ... priznajem, nisam znao da isplaniram put – onako kako si nam ti pricao, pa me je noc “uhvatila” tu pored Ade Zilave. I ja kao svaki “pismeni” Sremac, usao sam u donji deo – u unutrasnjost Ade i provevsi “ovde” noc cini mi se kao da sam zatim u bajci spavao !” Srknuo je domacu prepecenicu, a zatim “tursku kafu” skuvanu Tasinim nacinom, pa je onda nastavio:

-“ ... Dozivite li u razlivu, ovakav susret sa tako bogatim prirodnim vrednostima, kao ja nocas u Adi !? ... Netreba ih vise traziti nikuda i nikuda drugde. Jer svaki drugi razliv moze biti samo drugaciji ili samo delimicno moze da lici na pravi raj, ovde prirodno obdarenom Zilavom Adom ... !“

Tako je tada pricao Djordje Sudarski Red. Pesnik, boem i brizan covek, naizgled grubih reci, ali sa “dusom” ... ko je to shvatio !? A shvatiti ga nije bilo komplikovano, jer su mu “teske” reci bile samo odbrana od onih koji ga nisu razumeli ... njega i njegov svet ! Rodjen je u Cerevicu, a ceo svoj zivot je proveo na camcima-kabinasima, na Tisi, voljenim kanalima “DTD”- a i najvise u svom omiljenom “Ribarcu” ... iliti Ribarskom Ostrvu kod Novog Sada. A ja opet o nasoj Zilavoj adi ! Samo da dodam :

-“ Kako biljnim svetom ... tako i zivotinjskim, a posebnu lepotu pruzaju razlicite sorte ptica, od kojih su mnoge selice. Ali sve je vise onih ptica koje su upoznavsi lepote i kvalitete Ade Zilave, obdarenom umerenom klimom, koja kako koje godine, sve vise lici na Mediteransku klimu. Te mnoge vise i ne odlaze u juzne krajeve, vec prezivljavaju sve blazije zime na podrucju citavog okruzenja Labudovog okna. Tu informaciju sam saznao od mesnih ribara i prica se najvise odnosi na bele caplje ... ! Toliko o tome, a da li si se “sreo” sa Banatskim vinogorjem ?” Pitao sam Djordja, a Tasa je pazljivo slusao, a paznja nije izmakla ni Djordju :

-“ A da li si ti Momo, skoro bio u vinogradarske predele Sremskih Karlovaca, Iriskog Venca i dalje prema bratskoj Hrvatskoj ? Znam da si bio, jer se jos uvek secam tvojih prica o Fruskogorskom vinogorju i tvoje divljenje sa Knezevih Vinograda ! I dalje su to vinogradi za “primer” ! Banat i “banacani” su se nesto uspavali, ali vreme ce ih probuditi !? Ovo je “suncana zemlja” i blagorodno mesto za vinograde i “sveti” produkt VINO !”

Veceras cemo skoro svi iz kampa na Zilavoj Adi biti na veceri kod Tase. Zarko je iz drugarskih razloga pristao da “cuva” nas kamp, pa je svoju siklju usidrio negde u visini potopljene topole, a to je nedaleko od Seve i tako da su nocas on i nasa kokica Coka bili “nocni cuvari kampa” ! Doduse, Coka je u Sevi ostala da spava u svojoj kutiji, ali smo svi mi odali priznanje Zarku za pozrtvovanost i obecali smo mu dobar sendvic od mesa sa rostilja. A Zarko nam je sa osmehom odgovorio :

-“ Nema potrebe da mi se zahvaljujete, jer dok vi tamo “palamudite”, ja cu cekati sa nadom da cu i docekatu nocas “mog” sarana ! A sendvic ne odbijam i za bezbednost vasih ladja takodje ne brinite ! Jer ja kako sam se vratio sa ratista, nocu retko da zaspim ! Pa sad’ ako vas neko od ovih Dubovackih Vlauca opazi vas sve u grupi, predpostavice da u kampu nema nikog' i ako dodju, rado cu ih docekati i uveriti ih da ce im biti veseo dan ako se vrate bez svadje sa mnom. I samo vi idite, a ubedjen sam da radi casice razgovora, propusticete uzivanje u ovako lepoj noci ... do koga vam je i vama sigurno stalo ... znam ja to !”

 

Veceras agregat u nasem kampu nece raditi, pa ce noc svakako biti tiha i lepa, a i puna mesecine. Ja upravljam “dzonikom” koji “prede” kao snazni macak po mirnoj povrsini vode, a u praznom cunu sede Aca i Ljilja na srednjoj klupi, a Branko na rasklapajucoj stolici do mene, dok su Malisa i mala Milica, gde bi drugde, no na prednjoj palubi i cini mi se da su radosni samo tako, sto idu u nocnu posetu Tasi zajedno sa svima nama. A ubedjeni su da ce ili od Ace, ili od Tase sve jedno od koga, ali dobice po dobar komad mesa jednako dobro ukusno ispecenog na zaru cumura. I naravno u to pre nego smo posli, mogao sam da se na sigurno opkladim da ce Ljilja i Aca cim zaplovimo zapaliti po cigaretu. Koje je to zadovoljstvo, pitam se ja !? Mogu samo da ga se setim tamo davne ’95-te do kada sam mnogo godina bio aktivni pusac ... ! Branko sedi i samo cuti i slusa Acine price iz zivota, rekao bih, ali ne tako crne kako ih opisuje veceras. Prolazimo pored Acinog camca i Aca je samo na kratko pogledao u njega i nastavio neki “nevazani” razgovor sa Ljiljom. Pored nas sa sikljom i malom “tomos"- ovom - cetvorkom promakose neki pecarosi cutke, a to znaci da im danas nije “islo”. Plovimo dalje i samo se cuje tisina i “dzonika” kako prede, ali osecam i miris duvana koji se siri izmedju Ljilje i Ace. I za kratko vreme stigosmo pored Tasinog camca, sa cije se krmene palube iz za tu priliku skracenog metalnog bureta, dimi vatra ciji plamenovi oblizuju talandaru u kojoj vec stoji zagrejana svinjska mast.

-“ O’ dobro vece i dobro mi dosli dobri ljudi !” Kaze Tasa, pravo rad' sto nas vidi na svom camcu ! A Aca ga, sta bi drugo no tiho zeza :

-“ Dobro, desilo se i to da ti je dosla zena ... i donela ti je sa “Djeram-pijace” sveze meso od tek zaklane svinje ! I to znamo ! Ali to meso si mogao i sutra po danu da ispeces, ne bi mu nista ‘falilo, a ne da nam svima veceras komplikujes zivote ! Ostavili smo camce i sve sto imamo ovde u njima ! I sta ako Zarko bas veceras zaspe !? A kamp nam posete Vlauce ?!? Sta cemo zatim, ili sta cemo ponovo da radimo !? Ma Zarko je dobar decko, ali opet kazem, moze da mu se desi da bas veceras zaspe !?” Svi smo se nasmejali Acinom komentaru i razlicito ga prokomentarisali. A ja znam da Zarko nece 100% da veceras zaspe i da i ako dodju Vlauce da nesto “prisvoje”, mogu samo da dobiju dugi kalibar 7,62 mm. O ... prosto sam u to uveren i za Sevu i ceo kamp ne brinem ! I Aca takodje ne brine ... zna i on Zarka, ali voli da se sa Tasom posali, pa to ti je to, matori ljudi !

Svi sedimo oko vatre i bas mi je drago kako je Tasa smislio i napravio rostilj - mesto na svom camcu. Seva te uslove nema i ja sam prinudjen da svaki put'rostilj pravim iskljucivo na obali gde se nadjem. Naravno, pre toga uredim obalu !! I gledam kako se situacija odvija ! Samo ne znam da li je Aca doneo sa sobom “pesimisticko” gledanje na stvari oko sebe, ili je Tasa startovao sa takvim raspolozenjem. A iz prakse znam da ga zena i cerka po nekada sistematski unistavaju – polako ali sigurno ! I posle njihove posete, Tasa nemoze da se uravnotezi i po par dana. Meso se pece na zaru i o njemu se brine Aca, a sa talandarom se zanima Tasa, iz koje se oseca miris rastopljene svinjske masti, budeci u nama svima apetit. I odjednom nam dodje neki nesnosan smrad neke nam' nepoznate hemikalije sa obale, a Tasa se "narogusio" pa nam kaze :

-" Mi nista ne dobijamo ponovo i druga sansa za nas ne postoji ! I sve jedno pogledajte oko nas, na obali pre svega, ali takodje i na vodi : otrovni gasovi, prljave otpadne vode, brdo smeca, - pritiska nas sve vise i zatvara nam zivotni prostor. I nestajemo ... cini mi se polako ali sigurno ! I samo se pitam, da li smo mi humana bica ili ne !? Da li vise volima nasa zadovoljstva od nasih unuka i praunuka ... ne znam !? A Branko je prokomentarisao :

-" Da li ja kao pojedinac mogu da ucinim nesto sto bi prekinulo ovu tragediju !?" Kaze Branko i ozbiljnim pogledom gleda naizmenicno cas u Tasu - cas u Acu. A Aca dimi cigaretu pa casicu rakije prevrce i bariton glasom istice svoj komentar :

-" Ama' red je da se nesto korektno promeni, da nam reke ciste poteku i da disemo punim plucima ... kao u proslom veku! A ono s druge strane, najvaznije je na svetu, kada si zdrav i kada u sebi negujes puno ljubavi. I to je to ! Naravno da je vazno kada u sebi negujes puno ljubavi, ali i kada si tolerantan i sirokogrud i najvaznije je da umes da cenis ljude !" I sta bih ja, ako se ne bih umesao u polemiku i po malo mudrovanje :

-" Sve je lakse ako covek oko sebe gleda srcem ! Sve se vidi, pa cak i ono sto se ocima ne primecuje ! Ocima se moze primetiti samo spoljasnji izgled, koji nista ne govori o covekovim osecanjima, pa niti o njegovom karakteru iliti njegovoj cudi ! Dakle, nasa najveca greska je sto najvise zakljucujemo i sticemo uverenja po spoljasnjem izgledu, a nikada ne pridajemo vaznosti ono sto iznutra nase srce oseca prema "tom" coveku ?? Pa iz prakse prijatelje koje nadjemo srcem, ostaju nam najverniji i najpouzdaniji prijatelji!!" I takodje, bez komentara Ljiljinog tesko da neki skup prodje :

-" Kroz zivot se srecemo sa razlicitim dogadjajima i neke od tih dogadjaja koje smo prihvatili dusom i srcem, nam' ostaju u dobrom secanju !

 

I svu noc pricasmo neko vise neko manje, ali pricasmo i pricasmo i razne teme pomenusmo ! I vreme noci ne primetismo kada i kako prodje, a zora najavi novi dan i nije se mogla provuci neprimetno ! Svetlo dana jutros rano ju je izdalo i svetlo nastavi da iz svakog i malog skrivenog mesta, istera noc i dopusti da zavlada dan !


====================nastavak sledi=================

 

Pozdrav od Mome S.

_________________

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika