Struk

Dobar Vam dan gospodo Forumaši

logo


Polaganje struka



Dvadesetak komada babuski, bodorki i spicerke razrezao sam po uzduznoj polovini i poredjao ih u jednu lodlu. Obuo sam cizme i krenuo u unutrasnjost Ade, u bare koje su zivele svoj zivot mnogo razlicitiji negu tekuca voda Dunava. Na rastojanju od po 10-tak metara podavio sam pripremljene ribe na dubini do maksimalno pola metara i plice, cija se krv sirila po plicacima. Ostatak krvi iz lodle pljusnuo sam na vodu bare, oprao lodlu i ruke i vratio se u logor. Popeo sam se na Sevu i sa krova skinuo jedan struk koji je slozen sa oko 200 "mustadovih" udica u veliku plasticnu lodlu. Postavio sam je na pult koji mi je Gruja napravio kada nam je sa Oljom dolazio u posetu, na nedelju dana. Pult je znalacki napravljen, tako da se pored njega moze dugo stajati i hraniti struk, a da ledja ne zabole. Zatim sam doneo i ugaoni postavac na kome se udice redjaju kada se "hrane" i s' njega se kasnije izbacuje struk u vodu. Lodlu sam napunio vodom da se lakse kanap "tabana" i "putila" razmrsuju prilikom vadjenja udica iz lodle.

 

A onda sam resio da doruckujem, jer rano-jutarnji sok narandze i jafa-keks su me samo "zalozili", a fizicki rad zahteva i jak obrok. I kao da smo se dogovarali i samo sto htedoh da pozovem Acu da zajedno doruckujemo, a planirao sam da isprzim sveze deverike, kad' evo kuckice Milice i Ace Kovinca, s'punim rukama.

-" Mislim da si zavrsio svoju jutarnju "sihtu" i da mozemo da sednemo i doruckujemo domacu gibanicu. Jeste da nemam jogurt i kiselo mleko, ali nece nam mnogo nedostajati." Kaze Aca i rukavom kosulje je obrisao okrugli bastenski sto i stavio na sredini veliku tepsiju. Iz satora je izvadio sundjeraste podloske za stolice, koje je stavio na svoja mesta i sam seo u jednu od njih. Za to vreme sam usao u Sevu da uzmem flasu sa rakijom za Aconija i usput otvorio frizider. A tamo Ljilja nije upotrebila cetiri jogurta, koja sam uzeo i izneo na sto. A Aca je to propratio seretski:

-" O', pa niko nam nista ne moze. Cak i da hocemo da se nekome pozalimo na zivot na Ostrvu, ne mozemo!! Nemamo na sta !?" Sebi sam izneo na sto "Mirindu" sok, a Aca je uz rakiju pristao samo na kiselu vodu i to iskljucivo "Knjaz Milos", verovatno iz nacionalnih pobuda. Sedeli smo i jeli veoma ukusnu gibanicu sa slanim sirom, taman po mom ukusu. Naravno da su i Milica i Malisa sedeli pod stolom i ocekivali i svakako dobili svoj deo gibanice, a Coka se popela meni na koleno i da joj nisam da'o iz ruke, sama bi uzela svoj deo iz mog tanjira. A oko nas, zelena trava se susi od jutarnje rose, cvetovi raznih trava se blistaju na jutarnjem suncu koje se probijalo kroz grane vrba, topola i visokih jasenova. A voda Dunavca je zurila nekuda, tamo medju Karpate i dalje....

113

Unutrasnjost Ade je tesko pristupacna za ljude, a pogotovu nepristupacna za one u prolazu.Taj prioritet Ade su mudro iskoristile zivotinje i ptice koje zajedno zive u "malom raju", dela od coveka ne povredjene prirode.

 

Za vreme dorucka sa Acom, informisao sam Acu da imam u planu da danas "nahranim" jedan struk od oko 200 "mustadovih" udica.

-" Daj onda da ti pomognem, jer ja inace od jutros nista nisam ulovio, a i ako se nesto ulovi, nema gde sa udice, jer su mi stapovi dobro obezbedjeni na nosacima. A cime ces da "nahranis" struk ?"

-" Podavio sam krvave ribe u plicak bare, unutra u Ostrvo i gotovo sam siguran da ce biti dobra kolicina pijavica, jer poslednji put kada sam ih lovio, bilo ih je "more". A imam u planu da na udicama nasadim i kedere. Uhvaticu ih sa "vlakom" koji sam inace nacetkao specijalno za kedere ( 8 metara sirok i 6 metara dubok ). Oko "vlaka" je samo 8 milimetara, da zakonom je zabranjen, ali ja svaki put u vodu vracam male sarane, bucove ili stuke. A osim bele ribe nista drugo se i ne ulovi medju kederima." Aca je dimio cigaretu i kad-kad pijuckao rakiju i hladnu kiselu vodu, ali me je zainteresovao svojim predlogom:

-" Slusaj. Zasto deo struka ne nahranis sa malim zabama? To ti je odlican mamac za soma u ovo doba leta!"

-" Znam, ali treba da ih nahvatam? Znam kako, ali nisam momentalno tehnicki opremljen za tako nesto!!"

-" Dobro, ali ja u camcu imam "meredov-mrezicu" za hvatanje leptira. Ja u stvari sa tim meredovom lovim zabe za lov na soma ili skakavce za jaza ili klena. Tako da cu sada, samo ovo da popijem i odlazim do camca da uzmem meredov i cizme i odoh u baru da ti nalovim zapce. Dogovoreno ?"

-" Mogu samo da ti se zahvalim, ali ti ne volis formalnosti. Uglavnom zadovoljan sam tvojom idejom." I za kratko vreme, Aca se uputio kroz vrbak sigurnim hodom, a Milica pred njim trci sa kitnjastim repom. I ja takodje sam ustao i otisao u Sevu, uzeo jedno pakovanje "Abus" sapuna za brijanje i izneo ga na pult pored struka. Iz cuna sam uzeo svoj ( "Fadipa"-Pristina )-ribarski noz, koji je bio vise nego dobar i poceo da secem svaki sapun na 8 jednakih delova. Setih se da kada sam poslednji put hranio strukove na Savi, sapun sam sekao na 4 dela, jer se desavalo da mi struk ostane u vodi i po dan-ipo, a voda spira sapun, tako da je moralo da se stavljaju veci parcici. Uzeo sam postavac, stavio ga na pult, a sa lodle prevezao pocetak struka i premestio ga na postavac i poceo da udice po redu "hranim" sa parcicima sapuna i kacim ih na prohromsku sinu vertikalnog dela postavca. Kada sam zavrsio sa sapunom, uzeo sam veliku 4-litarsku staklenu teglu, uskocio sam u cizme i otisao u baru da sakupljam pijavice. U hladovini vrbaka cuo se slavuj, taj pticiji umetnik u proizvodnji razlicitih glasova i tponova, a u kratkom periodu vremena. Iz bare su se javljali u isto vreme nekoliko trstenjaka sa svojim prodornim krestanjem, mada po nekada pogode i neki podnosljivi ton za slusanje. Prisao sam prvoj podavljenoj ribi i znajuci iz predhodne prakse da su pijavice samo na prvi pogled spore i trome, brzo sam ih obema rukama sakupljao, tako da je 5-6 komada zavrsilo u tegli sa vodom. I nastavio sam sa "berbom" pijavica, a s obzirom da sam ribe postavljao na priblizno istom rastojanju, primetio sam da nekoliko riba fali. Ali su me zato rode i caplje u blizini posmatrale i bile mi sumnjive, verovatno pitajuci se sta li ja to radim, ili su me gledale kao konkurenta? Na kraju u tegli je zavrsilo oko 50-tak pijavica i bio sam zadovoljan ucinkom.

 

Vratio sam se u logor i seo za stolom da se osvezim "mirinda"-sokom. Malisa je dotrcao da vidi sta mi je to u tegli, kojoj je prisao veoma obazrivo, ne znajuci sta to gmize ? Izvadio sam par pijavica u saci i ponudio mu. Posao je korak nazad, a zatim ih pomirisao oprezno, Zatim se okrenuo i otisao nezainteresovan u hladovinu. Osvezivsi se, spustio sam teglu na pult i svaku pijavicu pre nizanja na udicu, sekao sam joj prednji i zadnji deo tela, tako da nisu mogle da se za bilo sta u vodi zalepe, a krvarile su postepeno i bile savrseni mamac za soma pre svega. Svaku pijavicu sam zatim probadao udicom samo na dva mesta, tako da je svojim kretanjem davala jasne signale somovima gde se nalaze. Redjao sam ih na prohromskoj sini, u daljem redu od udica sa sapunom.

Preko pijavica sam prebacio sasvim natopljeni u vodu frotir i jos preko zalio vodom. Vlak za kedere sam podavio onako u "bunt" u Dunavac, da se lakse razmota i rasiri u vodi. Jedan kraj vlaka, vezao sam za krmenu alku na Sevi i zatim vlak razvukao sa desne strane Seve, skoro do obale. Podavio sam ga i odmah sa zavoznim veslom zaveslao "na vodu", drzeci slobodni kraj vlaka i navlaceci ga od Seve. Zatim sam napravio polukrug oko krmenog dela Seve i zavrsio uz obalu sa njene leve strane. Onda sam donjaku podigao i zatvorio "usta" vlaka, a zatim i sam vlak podigao iz vode na patos cuna i prisao krnenom delu te odvezao drugi kraj vlaka.

-" Bravo majstore. Dosao sam, a ti me nisi ni primetio. Gledao sam citav proces i molim te, hocu da vidim koliko si kedera ulovio iz jednog-jedinog zahvata ?" I Aca je usao u cun sa plasticnom kantom u ruci i kada je video da za punu kofu ( 10 lit. ) ima kedera, nije mogao da se uzdrzi komentara:

-" Pa covece, to je prava stvar. Ja se "ubih" sa cerencem i jedva da ulovim koliko mi kedera treba za na stapove !!"

-" Verovatno imas cerenac metar sa metar i kada potegnes motkom, ono polovina i vise kedera pobegnu. A ovo je za profesionalni lov. Sirina "zahvata" je 8 metara. Obim otvora kroz koji jato kedera ulazi u vlak je 8 metara sirine sa 2,5 metara visine. A dubina vlaka je 6 metara. I kao sto si video, velika kolicina kedera se uvek muva tu oko camca i u jednom potezu veci deo jata je zavrsio u mrezi vlaka."

-" Dobro. I sad'?"

-" Sada ih prebacujem u kofu sa vodom i pri tom' gledam da male sarane, stuke i smudjeve, vratim u vodu, a ostali cekaju u kofi red za na udicu."

-" A to znaci da na udice se vesaju zive ribice i odmah u vodu. Super. Znas da cu da nabavim jedan takav struk !!!"

114

Zilava Ada i "tolerantna" sema gde sam "davio" struk i mreze.

 

Aca mi je pomogao da prebacimo kedere iz vlaka u kofu. Vlak sam zatim ostavio na krovu Seve, a sve postavce i meredov sam iz cuna izbacio na obalu i onda oprao cun. Aca mi je pokazao "lepu" kolicinu malih i velikih zaba, smestenih u veliku belu plasticnu kantu sa poklopcem.

-" Predpostavljam, da je od neke farbe za krecenje ?

-" Imam ih nekoliko i na svim poklopcima sam otvorio puno rupa za ventilaciju, a kada krenem na pecanje, posebno na duze vreme, jednu napunim sa mokrom zemljom i durdubacima, zelenim i crnim glistama. A drugu kantu napunim sa stajskim djubretom i rovcima. Mi ribolovci iz Kovina imamo na nekoliko mesta velike stajnjake i rovaca ima koliko hoces. Samo treba kopati, a nije lako." I pricali smo gde i koliko ima mamaka i kako se dovijamo do njih. A uz pricu ja sam pripremio cun, a Aca je nakacio ostale prazne udice na prohromsku sinu "L"postavca.

-" Reci mi Momo, koliko sam primetio, udice su na jednakom rastojanju jedna od druge ?"

-" Kada sam ga "cetkao" ( pravio ), obicno sam ih vezivao na moj jedan-ipo zahvat, a to je negde oko 2,70 m. udica od udice."

-" U cemu je fazon ? Zasto je toliki razmak izmedju udica ?"

-" Mnogi ribolovci ostavljaju i veci razmak izmedju udica. A ako vidis gusce, znaj da su to amateri kojima je jos daleko ribarska tehnika i znanje. Sve iz razloga sto se na strukovima najcesce vataju somovi, a biva ih i veoma velikih. Vadjenje struka je veoma opasan posao. Som tegli na svoju stranu, ali kada oseti vazduh, onda poludi i tada njegova snaga se udvostrucuje. A struk se vadi sakama, a praznih udica biva mnogo i sve "prete" da se zabodu u prste ili u telo ribara. Zato je ta tolerancija obavezna, da bi se ribar za svaki ulov spremio da ga izvadi, a da ne bude povredjen."

-" A ove kamene kocke, bas sam brojao. Posle svake 15-te udice je kamena kocka i interesantno vezana, bez cvora ?"

-" Struk mora da ima masu-tezinu koja ce da ga drzi pri dnu i u pravcu izbacivanja, tacnije da ga ne nosi matica vode. Posle svake 15-te udice je tudje iskustvo. U razgovoru sa ribarima sam saznao da je sasvim dovoljno na tom rastojanju i ta tezina. A i skladuje se lako i ne mrsi se. A vezivanje je takodje ribarsko iskustvo. Kamena kocka se vezuje na tvz. osmicu i tesko se odvezuje, ali ako se za nesto na dnu zakaci, potezanjem vise puta zna da se otkaci, tj. kocka ostane na dnu, a kanap struka se izvadi. Sto je i krajnji cilj. Kada sam se pripremao za na kampovanje, problem mi je bio naci kocke. Nisam imao informaciju gde se prodaju. Neko u sali mi rece da preko noci povadim negde neku kaldrmu, ali to svakako nisam hteo. I kada sam isao po metalne profile u "Senjak" na Viline Vode, naidjem na nekoliko uredno slozenih gomila pored puta, kocke bas kakve mi treba. Zaustavim se i obidjem sva okolna stovarista, pitajuci cije su kocke, jer mi treba i hocu da odredjenu kolicinu kupim. Niko mi nije potvrdno odgovorio, a ja sam seo u kola i izracunao koliko mi treba. Utvrdjeni broj kocki slozio sam u gepek i jos jednom sam pogledao okolinu, da li mi neko ide u susret i posto nikog nije bilo, ja sam otisao. Ustvari objektivno ispada da sam ukrao.

115

Sema kako se vezuje "putilo"18-tica ( kanap sa udicom ) za "taban"72-ojka ( glavni i dugacki kanap )

Kada je sve bilo spremno: postavac struka sa "nahranjenim" udicama sapunom i pijavicama, stavio sam na prednju palubu cuna, a kofu punu zivih kedera i kantu sa 50-tak zaba, stavio sam pored sebe na dohvat ruke na patosu cuna. I krenuli smo obojica da izbacujemo struk. S obzirom da je Dunavac bio veliki i voda je "tekla", mogao sam da sam izbacujem i hranim preostale udice, ali sa Acom i veslom u njegovim rukama, bilo je mnogo lakse i sigurnije. Sa motorom smo izasli do donjeg kraja panjevima pokrivenog dna i onda sam ja spustio pomocno sidro Seve, vezano kanapom 10 mm, a za sidro sam vezao pocetak struka. Na povrsini sam sa malom tolerancijom vezao za kanap praznu kantu od 20 litara i zatim smo krenuli brzinom vode koja nas je nosila. Dok je bilo udica sa sapunom i pijavicama islo je lakse, a onda je postalo komplikovanije, ali i obazrivije. U hodu sam na nekoliko udica ( jednu po jednu ) stavljao kedere, kaceci ih za gornje peraje, a po redu i zapce koje sam kacio za po jednu nogu. Aca je pratio situaciju i zavoznim veslom u obema rukama odrzavao normalan proces hranjenja i davljenja udica struka. Kada smo podavili poslednju udicu, na kraju struka sam vezao dva postavca od mreza vezanih kanapom za praznu flasu koka-kole, ranije ofarbanu u belo i na njoj je stajao nacrtani broj moje ribarske dozvole i flasa koja je pokazivala kraj struka.

-" Bogami, izadje ovo dugacko. Koliko li je metara, majku mu !!?" Zamislio se Aca.

-" Preko 500 metara, a sutra cemo videti, da li se ovaj nas trud isplatio." Zakljucio sam ja u povratku ka Sevi.

U povratku, video sam Tasu kako je mahao sesirom, ali objektivno nismo imali vremena da sa njim kafenisemo jer sam morao da jos i podavim 26 mreza, a to je posao za koji nikada ne znam koliko ce mi trebati vremena. U tom obimnom poslu, nekada izgubim dosta vremena na razmrsavanje mreza, jer po nekada mi u mreze udje tzv. vodeni kukolj, koji kada se osusi lici na malu tanku oprugu, a zna da mi takve probleme napravi pri izbacivanju mreze u vodu. Kada sam bili blizu Acinog camca, vidim ja Aca ne smanjuje gas, pa ga pitam:

-" Aconi, ostajes na svom camcu ili ides sa mnom ?" Aca je mahnuo rukom i rekao:

-" Idem da "drmnem" jos par casica one tvoje "ljute", a tamo mi je i Milica sa Malisom. Nego gde da cunom pristanem. Na njegovo mesto gde su mreze, ili kod Seve ?" Pokazao sam mu rukom i pristali smo uz Sevu. Vezali cun i Aca mi je pomogao da iznesem postavac i kofe na krov Seve, koje sam odmah osigurao od iznenadnog vetra.

-" Aconi. "Posten" posao smo uradili. I red je da bez obzira na vreme, sednemo i popijemo ko sta, ali i po kaficu."

-" Ja sam u zivotu uvek voleo da radim, ali nisam nikada izbegavao i da sednem, popijem i odmorim dusu." Ja sam izneo nepunu flasu rakije, koja je imala boju "duda" i flasu viskija "Ballantine's"-a, za moju dusu, kako bi rekao Aca. Izneo sam i casu sa dosta leda i skuvao kafu, a Aca je za to vreme nalio pice u case i zapalio cigaretu. Izneo sam iz Seve kafu u dzezvi i nalio je u male soljice, za bastenskim stolom jer obojica volimo da pijemo kafu samo iz malih soljica. Vetra nije bilo pa je kafa zamirisala i dobavila tacku na "I". A Aca je prokomentarisao kao za sebe:

-" Ja o kampovanju veoma retko kad pricam, osim po nekada, recimo kada mi gosti dodju na zimnjeg "Sv. Nikolu", pa se malo popije i onda me pitaju, sta ja tamo na obali Dunava radim mesecima. Onda im ja otkrijem dusu i ispricam "na tanko" pre svega kako se ja osecam i kako dozivljavam prirodu i one zivotne uslove pored kojih oni samo prodju i ne prepoznaju ih. A o lozistu koje sam pravim, da bi vatra dobro gorela, o rupi u obali ispod topole, koja mi sluzi kao frizider, o rupi za nuznik itd. im i ne pricam, jer oni to ne shvataju i mislice da ih lazem."

-" Sasvim se slazem sa tobom Aconi. Velika vecina ljudi, prepoznaje mirise i ukuse samo za stolom i njima pricati o lapotama i dozivljajima na kampovanju, nije vredno truda." Slozio sam se sa Acom i zavalio u udobnu stolicu, a hladan ukus viskija sa ledom, pa blagi pogled na prirodu koja me okruzuje i zatim topli, prijatno gorak ukus i miris kafe, unosi neko spokojstvo i prijatno deluje na telo. Slusam vesele slavuje i tamo u daljini krestave trstenjake i po koji klik detlica, pa i neku neobuzdanu svraku na visokim granama jasena i razmisljam, da li je skromnom coveku jos nesto potrebno od ove lude kulturne civilizacije.

 

-" Momo, led se stopio, a i viskija u casi nema vise !! Da li si spreman da ti dolijem jos jednu turu. Izvini, moram da te pitam posto se nisam jos navikao na tebe da pijes sa mnom u drustvu !!"

-" Ne hvala Aconi. Ako popijem "jos jednu", ona ce pozvati u drustvo "jos nekoliko" i od ribolova veceras nema nista. A mrezama je dosadilo da vise ceo dan na onoj jasenovoj motki. Vodeni lisaj i trava su se isusile i mreze trebaju moju pomoc da ih se otarase, tako da ja idem da spremim mreze, a ti Aconi "preuzmi dezurstvo". Nego Aconi, s obzirom da ja veceras planiram da 13 mreza podavim na njihova stara mesta ovde pored obale Dunavca, a uz Adu, a drugih 13 mreza imam nameru da ih podavim u unutrasnjost Ade, sa donje strane. A za tebe imam jedno drugarsko pitanje: I sam znas na kakvom smo podrucju Dunava. A znas i ljude oko nas i da sam morao konkretnim merama da obezbedim obalu preko puta nas i tu niko vise ne dolazi, ali u Adi i sa one druge strane Ade ima ne samo ribokradica, vec i mreze kradu sa velikim apetitom. Pa bih te zamolio da za nocas uzmes Tasin cun sa motorom i da kad-kad obilazis Sevu, a ja cu morati da budem u bari, inace sutra nece biti ni jedne mreze."

-" Nemas da brines, ali Branku reci da obrati paznju na mreze koje davis u gornjem delu obale Ade. A za ovde ne brini. Tu cu ja na klupama sa Malisom da odspavam, ako mi se bas prispava, a posle kada podjes u baru, pozovi me da podjem i ja po camac kod Tase. Samo te molim da uz ovu obalu podavis 14 mreza, a u bari 12, jer ta cifra ( 13 ) mi nekako "ne lezi"." Nasmejali smo se Acinom sujeverju, ali sam mu obecao da ce biti kako je trazio i premestio sam cun kod mreza gde su visele i poceo da ih jednu po jednu pakujem u cun.

569clubfish

Uskoro se "dzonika" cuo i krenuo sam ka gornjem spicu Ade. Prosao sam pored pataka, koje su se na vodi u hladu vrba zanimale svojim delima, a kada sam bio u nivou Branka, zastao sam pored njega, pozdravio ga i tiho mu rekao o mom nocasnjem planu. Bez reci se saglasio i potvrdio mi da sto se tice svih mreza u njegovom obzoru, nema da brinem.

-" Cak i ako neko prodje nizvodno sa camcem ka Sevi, ja cu da ga propratim sa mojim plasticnim camcem. Nemas brige, a radio stanica ce mi biti na SB 9-tom kanalu ukljucena ... !!" Podavio sam standardno, kao i svaki dan mreze, pored Ade i vratio se na Sevu da spremim ne samo mreze, vec i rasklapajucu stolicu, odecu, hranu, vodu i osvezavajuca pica za nocas. Jednu rucnu radio stanicu sam dao Aci, a on mi je doneo pun termos sa kafom. U cun sam pored standardne opreme ( ispolac, prazna kanta od 20 litara, alat za motor, kuka, meredov i zavozno veslo ), stavio jos i veliki far-bateriju, pistolj zlu ne trebalo, noz za pojas jer mreze su opasan alat itd. Pozdravio sam se sa Malisom i Cokom i krenuo sam sa Acom punim cunom mreza, prema Tasi i njegovom strateskom ribolovackom polozaju.

-" Moracemo sada kod Tase da popijemo po kafu !!" Prometio je Aca, polu okrenuvsi se ka meni da ga cujem.

-" Sto se mora nije tesko." Odgovorio sam, znajuci da bi smo uvredili Tasu, ako bi smo ga odbili sa ponudjenom kafom. I stvarno, Tasa kako nas je video na vodi posle krivine da idemo prema njemu, stavio je dzezvu na primus i kada smo pristali uz njegovu siklju, koju inace drzi vezanu uzvodno pored kabinasa, a zasto nije znao ni on da mi objasni, kafa je bila gotova.

-" Sta ste ono vas dvojica danas davili u vodu ? Struk verovatno i niste svratili kod mene kada sam vas zvao !? Predpostavio sam da ce Moma veceras da davi mreze u bari i da cete ponovo doci i svratiti kod mene. Znam vas kao "belu knjigu". 'Ajd izvolte kafu, a ti Aco moras da degustiras novu rakiju koju mi je zena donela juce, kada je dolazila po ulovljenu ribu. Ubedili su je da je dobra i kupila mi je 5 litarski stakleni pa prucem opleteni balon sa rakijom. 'Ajd da vidim sta ces ti reci." Preskocili smo preko siklje i popeli se na terasu kabinasa cuteci, jer od Tase nismo mogli da dodjemo do reci. Seli smo i Aca je prvo zapalio cigaretu, a Tasa je nervozno stajao i cekao da Aca proba rakiju.

-" Sta si se uzvrteo kao deva prve bracne noci. Sedi da se prvo pitamo kako smo, a onda cemo da probamo destilat, da li je uspesno uradjen, ili su seljaci po obicaju smuvali nesto da bi imali vise litara za prodaju."

-" Ma ne verujem da bi taj matori Uros mene zeznuo. Godimama ja kupujem rakiju od njega. Jednom mi se njegov sin Stevan poverio, rekavsi mi da i sam Uros pije iz istog bureta iz koga i meni prodaje." I Tasa je seo, ali i ucutao, jer je Aca uzeo ponudjenu casicu rakije, pogledao je podigavsi je prema suncu i prineo je nocu.

-" Mirise po malo na kominu, a boja joj je odlezana. To ne znaci da je rakija losa, ali znaci da je novu prepecenicu dosipao preko stare u buretu." Tasa je bacio sesir sa glave pred noge, ali je cuteci gledao i dalje u Acu. A Aca je otpio malu kolicinu, promuljao je u ustima i progutao, dunuvsi kroz nos. Zatim je za trenutak stao i rekao:

-" 26 grada i cista je, od jedne sorte sljiva. Nema aromatnih dobavki i ne smeta joj mnogo taze dosipana rakija, ali se prepoznaje." I Tasa je uzeo sesir i ponovo ustao.

-" Slusaj, nepogresiv si. I svaka ti cast. Znas da sam kada mi je zena rekla da mi je kupila 5 litara rakije, rekao sam joj da mi donese "grad - menzuru" i izmerio sam je. Tacno 26 gradi. Pa j..... kako ti to jezikom odredis i to tacno u grad ?"

-" He-he, u "grad" ? Jedan "grad" je velika razlika u meri jacine alkohola. Degustatori zestokih pica opredeljuju u deo "grada"." Rece nam Aca, ali ne odgovori kako on to radi. Ja mislim, gledajuci ga u lice i kako pije tako jaku rakiju, a ne menja facu, da je to samo u pitanju iskustvo. A zdravstveno i fizicki je zdrav i sve to lako podnosi.

Sunce se jos "drzalo" na horizontu, tamo negde iznad usca Morave ili mozda iznad Smedereva ili jos dalje i ko zna gde. Pogledao sam Acu i kada su nam se pogledi sreli, klimnuo sam glavom u pravcu Ade i to je bio precutni znak da treba da krenemo i da me podrzi u odluci, a da se Tasa ne bi ljutio !? Aca je odmah ispio casu dobre ljute rakije i sasvim ozbiljnim tonom rekao:

-" Momo, deder ti polako put bare. Ti sa mrezama spretno radis, ali treba ipak vremena da se tolike mreze podave i da se pre svega i izaberu prava mesta za mreze." I ja i Aca smo ustali, a Tasa se ljutnuo:

-" Ne idete vas dvojica nikuda!! Kod mene ste na camcu i ima da mene slusate !! Ti Momo sacekaj da ti skuvam kafu i napunim ti termos, da imas nocas za osvezenje. A ti Aco, deder pridrzi ovu vuniju ( levak ) da ti napunim flasu rakije iz balona. Tu flasu ti ja poklanjam, kad je pijes da se setis da imas druga, na ovoj tebi suprotnoj obali Dunavca."

-" Ja imam malo Cigansko-Rumunske gene. Sve sto mi se pruzi, dobro mi je doslo. Rakija je stvarno dobra i da ti kazem "ljudski" hvala. Valjda je to dovoljno ?" Zahvalio se Aca i nastavio:

-" A Momi kafu nemoj da kuvas. Za nocas sam mu ja spremio pun termos i evo ga u cunu. Nego da mi za nocas pozajmis tvoju siklju sa motorom, da mi se nadje u slucaju da se nocas neko muva oko mreza. A ujutru, kada Moma povadi mreze, svratice po tebe i obojica dolazite u kamp. Ja kuvam vlaski kacamak od belog kukuruznog brasna i cekam vas sa spremljenim doruckom. Posle toga cemo pomoci Momi da povadimo ribe iz mreza i da izvadimo struk, jer to sve zajedno je veliki posao za jednoga, a kada nas trojica sve to podelimo na ravne casti, bice zezanje od posla." I Tasa je poskocio i rekao povisenim glasom, podizuci naocare jednom rukom uz nos :

-" Slazem se sasvim. Ali ja idem sa Momom da vadimo struk !! A sad', tebi Momo srecno ti bilo u bari, a ti Aco cuvaj dobro kamp. Mada pored Malise i Milice mozes slobodno da spavas. I 'ajd' uzdravlje ... ." Ispratio nas je Tasa, svestan da je to tako isplanirano, ali bi' mu malo krivo sto odlazimo. Vise bi on voleo da smo ostali do kasno u noc kod njega na camcu, pa makar se i malo vise ponapili. Ulazim u cun, preskacuci preko Tasine siklje i sedam pored motora, u isto vreme spremajuci se da ga startujem. Aca mi pomaze da cun odvezem od siklje, a ja sa pola kruga startujem "dgoniku" povlaceci kanap. Tasa gleda i ne moze da se uzdrzi komentara:

-" Velika je stvar imati na vodi pouzdani motor!? Ovaj Dzonson od 10 konja je prava "mazga"! Koliko ga Moma maltretira svakodnevno i pogledaj, pali na pola kruga ... !?" I ostali su Aca i Tasa da jos koju prodivane, a ja sam im mahnuo rukom i usmerio pramac cuna ka ulazu u baru.


Dizanje struka



-“ Sinoc je Moma, pre no sto je otisao u baru, podavio struk od oko 200 udica, ovde ispod tebe, a paralelno sa obalom. A nas dvojica smo mu obecali da ce mo mu pomoci u vadjenju struka i spremanju ribe za dimilicu. Tako da imamo puno posla.” A ja sam uskocio:

- “ Idemo to da obavimo, a ti si pozvan na rucak, na przenog smudja kamenjara i belo vino sa kiselom vodom.” A Branko je pljunuo u stranu i rekao:

-“ Pu, majku mu. Kad god hocu i tvrdo resim da vas pocastim, nesto se nadje prece. U redu, predajem se. Dolazim ja kod vas na rucak.” I ustali smo, a Aca je ispio svoju casu rakije, poneo sa sobom svoju flasu i zapalio cigaretu.

-“ Taso, sada ti mene vozis polagano da ja kibicujem kako Moma vadi mreze sa ribom. Obicno ga vidim sa cunom i mrezama sa ribom, kada prolazi pored mene, a po nekada i svrati, kada su mu mreze pune sarana, da mi stvara zazubice. A bez ribe ja mu do sada ne videh mreze.” Tasa je seo za motor i podigao sesir u znak pozdrava Aci, ili je to znacilo “razumeo sam”. Malisi sam rekao da ide kroz vrbake, tako da me je poslusao, a pridruzila mu se i mala Milica.

Vadio sam mrezu po mrezu, uz komentare Tase i Ace. Ribe je bilo kako gde, ali dovoljno. U proseku, najvise je bilo smudjeva kamenjara, pa zatim krupnih smudjeva, tj. racunam krupne od 700 grama pa navise. Somova 4-5 komada je bilo iz jednog legla. Jednake velicine oko 3,5 kg. svaki. Meni je bilo interesantno zasto su se somovi nocas spustili na dno, a bila je lepa mesecina. Mozda i zato sto je voda bila mutna. Do kraja rine, bilo je jos i par “lepih” sarana i tostolobika, koje sam ubacio u Tasinu siklju, a Aca ih je gledao sa divljenjem. Tzv. zlatni saran je lepa riba. A bele ribe i stuke je bilo tek par komada. Verovatno su se nocas presle na levu obalu, gde su se oni Kostolacki pecarosi vec “posadili”. I na kraju i poslednja mreza se nasal u cunu, kresnuo sam motor i laganim gasom sam se vratio u kamp gde su me cekali Malisa i mala Milica sa patkama, koje su dremale u hladovini vrbe. Aca je sa Tasom svratio do svog camca, da uzme * ili da Tasi pokaze neku novost. Cun sam privukao uz Zarkovu siklju i u nju postavio dve velike lodle za ribe. Izasao sam na obalu i otisao u Sevu do frizidera. Uzeo sam i odmah otvorio konzervu koka-kole, osvezio se i vratio sam se u cun. U isto vreme su stigli i Aca i Tasa. Aca je izasao iz cuna, usao u Zarkovu siklju i poceo odmah da vadi ribe iz mreze i rekao ne obracajuci paznju na moj odgovor.

“ Haj’te vas dvojica da izvadite struk. A ja cu za to vreme da vadim ribe iz mreza i da ih sortiram u dve kategorije. Za dimilicu i za prodaju u komadu."

Aca je spretno vadio ribe iz mreza, drzeci cigaretu u zubima, a mene je “stiglo” nocasnje nespavanje i resih da popijem jedan viski da me rascitavi, sto sam i rekao Tasi i Aci.

-“ Bolje ti je da popijes casu rakije. To ti je prirodni vocni destilat, a ne da pijes tu “hemiju” iz usmrdele mase jedne od zitarica.” I to sto rece Aca, postujem ja njega i uvazavam ga kao specijalistu korisnika i poznavaoca zestokih pica, ali ja od kada sam kao srednjoskolac probao viski, ostao sam mu veran i do dana danasnjeg. Viski je pice koje uvek i u svako doba imam u stanu, na selu i na camcu. A pijem ga, ne da se napijem, vec ga gustiram i dozvoljavam sebi da mi se malo zamanta u glavi i da me “podkrepi”i oraspolozi za rad. Kada resim da popijem viski, tada ni jedna alternative ne dolazi u obzir. Tako i ovog puta. Otisao sam do Seve i iz plakara izvadio jednu bocu “Ballantine’s”-a i tri od sest kristalnih casa, iz u stiroporu prilagodjenog pakovanja. A case kristalne ne koristim svaki dan, vec samo kada mi se hoce da u picu uzivam. Zatim sam iz frizidera, iz malog zamrzivaca, izvadio kesu sa ledenim kuglicama i sve to izneo na “bastenski” stol u hladovini vrba i pozvao Acu, a Tasa je vec sedeo u stolici i uzeo mi iz ruke kesu sa ledenim kuglicama i poceo da ih vadi iz tanke plasticne kese i stavljao ih u prazne case, a ja sam skoknuo u Sevu i doneo konzervu sa zelenim maslinama i tacnu iz frizidera, sa tvrdim ovcijim sirom.

-“ Aco dolazi odmah. Ja ti naredjujem !” Tasa je bio ubedljiv i Aca je ispostovao njegovu naredbu. Oprao je ruke pod montaznom cesmom i pridruzio nam se za stolom. Seo je u ponudjenu stolicu i bio mu je dovoljan jedan pogled preko stola, dotakao sakom flasu viskija i zatim konstatovao:

-“ Dakle Momo, nisi pijanac, ali vidi se da znas da popijes viski, onako kako treba !”

-“ ‘Aj mi pricaj malo “kako treba popiti”?” Pitao se sa nevericom Tasa, a Aca je nastavio pricu i imao sam osecaj da hoce Tasu da nauci protokolu, “kako se pije sa ukusom i za dusu”.

-“ Vidis Taso, kao prvo: viski se pije iz velikih kristalnih casa, koje imaju svojstva i mogucnosti da akumuliraju i idealno prenose zvuk, ne samo pri kucanju cese o casu, vec i susret viskija sa dnevne temperature ( +30 ) i treskanja ledenih kuglica ili kockica sve jedno, cija je temperatura ne veca od -16 do -18 stepeni. I sve sto je temperaturna razlika veca, efekat treskanja i izvor prijatnih tonova je veci.” A Tasa koji je pazljivo slusao Acu, odjednom ga je prekinuo rekavsi:

-“ Aha i zato si ti pre nego sto si seo, dodirnuo flasu, da vidis da li je bila u frizideru !? A ja bih se zakleo da je Moma na ovakvoj temperaturi, viski drzao u frizideru ! Ja bih na njegovom mestu tako postupio.” A Aca ne menjajuci tonaciju razgovora odgovorio je:

-“ Da, vecina ljudi drzi zestoka pica, pa i viski u frizideru, zanemarujuci fizicku anomaliju “treskanja leda”. Vecini ljudi, led sluzi da bi samo rashladili viski. Ja dok sam radio u Libiji, pa na prijemima na visem nivou na kojima sam ucestvovao, sluzio se led sa Arktika. Taj mnogogodisnje zaledjeni led imao je specificne tonove pri “treskanju” tj. razmrzavanju. ‘Ajde Taso nalij viski preko leda, da cujemo muziku Andjela.”

I Tasa je rado nalio case viskijem preko ledenih okruglica, ali efekat “treskanja” se manifestovao “pucketanjem”, sto je Aca strucno i objasnio:

-“ Led mora da se cuva u termos - posudama sa duplim zidovima i dnom i sa poklopcem naravno i treba da bude u krupnim kockama, a ne u obliku malih klikera. Inace led se brzo regenerise i postaje mekan, a zatim se pretvara u vodu, iz koje je i nastao.” Rece Aca i nali sebi u usta, polovinu sadrzaja case i klimnu glavom da mu godi. Sve jedno sto nam uzitak nije bio kompletan, ukus viskija me je ocitavio i bio sam spreman za vadjenje struka, kome se bas i nisam radovao. A i pomisao da na njemu ima negde oko 200 udica, ili nesto preko 500 metara duzine, nije me veselilo, ali juce sam bas to hteo… U razmisljanju o mojim momentalnim brigama, prekinuo me je Tasa koji ocigledno briga nije imao, sudeci kako je izvaljeno sedeo, sa namaknutim slamnatim sesirom iznad samih obrva i pijuckao viski, pitao me je lezerno:

-“ Koliko sam ja upoznat, a rekao bih informativno, ima mnogo razlicitih viskija, a secam se neki dan posle tvog dolaska na Adu, jedno popodne smo ispili sa Kostolcanima,Sada opet ista flasa Ballantine’s viskija. Pa me interesuje, da li ti pijes samo odredjeni viski, ili se slucajno desilo da ponovo pijemo istu marku viskija.” I pitanje me je vratilo u misli i davno proslog vremena, kada sam po “original” viski isao u Italiju.

-“ Meni se najvise svidja Balantajn. Isto tako mi se svidja i “Chivas Regal”, ali je on dosta skuplji, a po mom ukusu se ne razlikuje od Balantajna, koji ima svoju cenu i svoj kvalitet koji mi se najvise dopada. U kafanama popijem i “Black Label”, jer recimo drugi viski nemaju, koji je po mome za nijansu losiji od Balantajna, ali je sigurno mnogo bolji od “Teacher’s”-a.”

-“ Sa sodom ? Bez sode ?” Pita radoznali Tasa.

-“ Bez sode ! Ja voli da kada pijem viski, da pustim da mi se razlije po usnoj duplji i da mi njegova jacina stipa jezik odozdo i bocno. Sa Sodom bi to bilo mnogo izrazenije, a to je vec ekstremno i nije uzivanje.” Viski me je polako osvajao i sve sam se vise osecao lenjim i zato sam ustao, a za mnom i Tasa i Aca.

-“ Momo. Ja sam samo izvrsilac i ti moras stalno i na vreme da mi ukazujes sta u kom momentu treba da radim.” Rece mi Tasa da ga ne zaboravim, a ja sam se u stvari skoncentrisao da li sve sto mi treba imam sa sobom u cunu. U prolazu pored barake gde sam drzao agregat i friz, sa klina sam skinuo spasilacki prsluk i ubukao ga. Tasa videvsi, pita me:

-“ Sta mislis Momo, da li i ja treba da uzmem prsluk ?

-“ Objektivno ti ne treba. Meni treba “za nedaj Boze”, da ako mi se slucajno zakaci udica za deo tela, a som povuce, u tim uslovima mogu da se nadjem u vodi. I da ne bih rizikovao, uvek oblacim prsluk.”

-“ E’ iz tih razloga, ja necu da oblacim prsluk, ali cu da spremim noz “za nedaj Boze”.

Usao sam u cun i uneo sa sobom plasticnu veliku plitku lodlu i stavio sam je pod prednju palubu, da mi ne smeta dok po dnu trazim klocerom struk. Kratki konopac prednjeg veza, vezao sam ga tako da visi nad vodom vezan u ”masni”. Meredov sam zaronio u vodu, zatim ga izvadio iz vode i jedanputa obmotao mokru mrezicu oko jajastog rama meredova i stavio sam ga uz desni bok cuna da mi bude pri ruci. Kuku sam lako zaboo u talasnjacu desnog boka do same prednje palube, sa 20-tak metara dugackim 12-icom kanapom, vezanim sa jedne strane za drvenu deo kuke, a sa druge strane za praznu kanticu jarko crvene boje od 10 litara, koje sam stavio ispod palube. Klocer sam stavio na samu palubu, a kanap od klocera bacio sam u stranu po patosu cuna. Za to vreme Tasa je startovao “dzoniku” i uz lepi rad motora krenuli smo nizvodno niz Dunavac. Mahnuli smo obojica Aci koji je stajao podbocen na obali i pogledom nas ispracao.

-“ Neka vam je sa srecom i uzdravlje. Amin !” Dobacio nam je Aconi, a cun je uz lepu “muziku” motora plovio mirnom povrsinom Dunavca, u kome je vec bilo dosta pecarosa sa raznim tipovima camaca. Sunce u punom sjaju i jasno plavo nebo nad zelenim vrbacima su samo ulepsavali vec veoma lepi ambijent danasnjega dana. Ispod Acinog kabinasa, u malom razlivu na ispranoj obali, stajalo je jato od nekih 10-tak divljih pataka, kojima su dve male bele caplje sa lepim rajerima na glavi pravile drustvo. Nekoliko galebova u osmatrackom poluniskom letu su nadgledali teren zaposednut pecarosima, ocekujuci neko parce ribe skinuto sa udice u procesu promene mamaka. I dodjosmo do vrbe na obali, koju sam zapamtio pri davljenju struka, da je tu kraj struka.

-“ Taso. Napravices polukrug u odnosu na sredinu kanala i uzvodno. Vozices ler-gasom polako, a ja cu klocerim da trazim struk. I sve naredbe koje ti budem govorio, ispunjavaces bas onako kako ti ja kazem, a pitanja ostavi za kasnije. Jel’ u redu ?”

-“ Sasvim jasno. Izvrsavam i cutim !“ Kaze Tasa saglasan sa mnom, a ja spustam klocer do dna, otpustam nekih 5-6 metara i dajem Tasi rukom znak da usmeri cun u odnosu na blizu obalu. Dobar klocer koji sam sam napravio po sopstvenom ubedjenju, kakav mi klocer odgovara i dobro zapamceno obelezeno mesto, imali su dobre rezultate, tako da sam iz prve zakacio struk i to idealno pri kraju. Izvlaceci zadnji postavac struka, izvadio sam somce kilasa koje se uhvatilo na nekoj od zadnjih udica.

125

-“ E ovaj mali bas nije imao srece. Jos neka udica i promasio bi struk, a time i produzio sebi zivot !” Komentarise Tasa, a ja stavljam postavac u lodlu. Malog somcica pazljivo otkacinjem i bacam ga u vodu.

-“ Momo, sta ti bi’? Zasto ga baci u vodu ?” Pita Tasa sa razocaranim pogledom.

-“ Neka ga neka raste. Pa neka se iduce ili one tamo druge godine zakaci tebi za udicu !”

-“ Ma plemenito govoris ! Ali ja bi njega u pusnicu. Idealna velicina !” Nisam mu odgovorio jer sam pazljivo izvlacio struk, a njemu govorio da li brze ili sporije da vozi, u cemu se Tasa brzo kvalifikovao i odlicno mi je dalje pomagao, sve do prvog soma od oko 8 kilograma, koji je pokusavao da sidje na dno i da se za nesto zakaci. Tasa je poceo da mi daje svoje savete, koje su vise licile na paniku, a ja sam vec mnogo puta vadio strukove sa Mutom i Bobanom na Makisu i znam sve “cake” koje su potrebne da se jaka riba nadmudri, jednostrukim namotavanjem 72-ojke kanapa oko sake i cvrsto navlacenje ribe ka povrsini i na kraju kada se malo smirio, uz pomoc meredova se nasao na patos cuna, u zadnjoj polovini do Tase, gde sam ga otkacio sa udice i nastavio da vadim struk. Galebovi su se skupili i neki nas nadletali, a vecina ih je zauzela mesta za cekanje na vodi na pristojnoj udaljenosti od nas. Uskoro sam izvadio jos jednog 10-to kilasa i prebacio ga u drugoj polovini cuna, kada nam se pridruzio camac za koji sam bio siguran da je samo u prolazu. Bio je to Zika kafedzija iz kafane sa usca kanala Mlave sa “Drmna-2”u Dunav.

-“Dobar vam dan i srecan rad. U dolasku sam pratio izvlacenje ovog “mog” Soma. Jutros sam bio po namirnice na Kostolacku pijacu i jedan moj dobar prijatelj mi je narucio da mu kupim jednog takvog od 10-tak kilograma.” A Tasa jedva je cekao sagovornika.

-“ Epa Ziko, nece moci. Ja sam ga prvi bezecovao. Veceras idem kuci za Beograd i hocu da ga odnesem mojoj Sosi. Tako budi strpljiv pa mozda ce Moma jos nekog da izvadi, sto i nije nemoguce.”

-“ Momo, ne pitam za cenu. Hocu da obradujem prijatelja. Ti znas mene, da sam kavaljer do daske.” I dok su se njih dvojica nadvikivali, ja ih nisam slusao. Jednostavno sam se iskljucio i pitao sam se kako to da kada izvlacim mreze, adrenalin mi raste i osecam izuzetno zadovoljstvo u lovu sa mrezama. A sa strukom toga nema. Najverovatnije sam svestan da je struk opasan alat i da brinuci o sebi i svojoj bezbednosti da se ne povredim, gubim adrenalin i nije mi lepo, a trebalo bi bar danas jer ima dobrih somova. I Zika me je trgao iz razmisljanja, cak se i mnogo priblizio cunu.

-“ Momo. Pa ti mene i ne slusas !? Daj mi odmah tog soma da se ne svadjam sa Tasom !?” A ja sam mu rekao da se malo udalji od cuna i da cu mu dati soma da ne brine. I pod sakama sam osetio opet tupi udar i trzaj. Tasi sam dao znak rukom da me prati i lagano ali jakim zahvatima kanapa izvlacio sam nekog soma kome se takodje kao i predhodnom nije izlazilo iz vode. I opet je meredov zaronio i sa sobom izneo blizanca brata 10-o kilasa. Zika je bio presrecan.

-“ Epa Taso, ovaj je moj. Tu dileme nema.” A Tasa je uvek spreman za “paljevinu”!

-“ Gresis Ziko. Ja sam se sa Momom dogovorio da su prva tri komada moja.” A Zika pocrveneo i kaze:

-“ Slusaj Taso, nemoj da me nerviras. Ti bi trebalo da znas mene. Ja sam u ovome ratu, proveo par godina spavajuci na ledinama na Hrvatskoj i Kosovskoj zemlji. Zivce imam tanke i batali me. Hocu prijatelju da ucinim zadovoljstvo i tacka.” Tasa je video da je preterao i podigao ruke u znak da pristaje da mu ustupi soma, a ja sam pozvao Ziku da pridje uz cun, sto je odmah i uradio i sa meredovom sam mu prebacio soma u njegov camac.

-“ Daj Ziko, samo ga otkaci.” Zika se prihvatio posla sa takvim zadovoljstvom i zestinom i sav zadovoljan je rekao:

-“ Slusaj Momo. Ja sam dosao i sa namerom da kupim dimljene smudjarke jedno 20-tak kilograma. To mi je porucio prijatelj iz Pozarevca. Skoro ih je uz vino kod mene u kafani mezio i kaze da su mu se tako zasvidjali da veceras dolazi po tih 20 kilograma da ih ima kuci u zamrzivacu. A ja sam vadio sledeceg soma i nisam mogao da razgovaram sa Zikom, ali sam mu rekao:

-“ Ziko, dobio si soma i ako zuris idi u kamp i javi se Aci Kovincu, pa sa njim zajedno uzmi sa konopaca ispod baldahina smudjeve koliko ti treba.” A Zika onako posteno sa punim ustima jer mu je drago za poverenje koje sam mu ukazao pita:

-“ Hocu Momo, a gde ti je kantar ?”

-“ Sam kod sebe u kafani izmeri, pa ces mi novac dati kada budem dosao po vodu !”

-“ Momo, ‘fala ti na poverenju i nema da brines. Bice kako smo rekli. ‘Ajd’ zdravo.”

-“ Izgleda da sam malo preterao u sali sa Zikom ?” Smejuci se kaze mi Tasa, a ja maksimalno koncentrisan na “struk” i udice na njemu, rekao sam samo: “jesi” i komentare smo sveli na cutanje, dok sam zavrsio sa izvlacenjem struka dugackog nesto preko pola kilometra i somovine u njemu oko 60-ak kilograma ukupno. Pedantno i sa maksimalnom koncentracijom sam izvlacio struk, tako da mi se ovog puta nije ni jedan otkacio. A som zna da kada oseti vazduh, da svom snagom udari konru i u najboljem slucaju da se otkaci. Jer tamo dole na dnu, kada uzima mamac i ako oseti kanap i udicu, on je vrlo lako ispljune ( jer nema ko da udari kontru, npr sa stapom ), a cesce se pri tom manevru “lose” zakaci i onda se smiri i ceka da mu se ukase sansa i pri izvlacenju zna da se prosto “otkine” sa udice. Medjutim, ako se dobro zakaci, a pri izvlacenju oseti vazduh, onda zna da “grune” svom svojom snagom ka dubini i onda zna da se 72-ojka kanap struka zareze u saku, ili da se slobodna udica zakaci nekontrolisano za telo ili ruke ribolovca. Meni se na Savi, u pocetku svoje ribolovacke karijere, udica zabola u nokat desnog kaziprsta i jedva sam ga oslobodio, dok je som snazno cimao ka dnu, ne mareci za bol koji mi nanosi. Kao i sve svoje licne primere i taj dogadjaj sam zapamtio za svagda i zato kada radim sa strukom, ne dozvoljavam sebi greske koje po nekada ne mogu da se predvide. Jos jedan presudni razlog je zasto se u ribolovu veoma malo sluzim strukom, je sto ja ustvari volim ribolov iz zadovoljstva, a ne po svaku cenu. Ribarenje strukom je veoma fizicki tesko ( dok se nahvataju mamci, pa zatim dok se “nahrani” struk, ledja “pucaju” od bola odnosno rada u jednom polozaju ). A onda tu je veoma prisutan i factor “opasnost” od povreda, ali i po zivot ( desavalo se ). Ovog puta, za mene je bilo zadovoljstvo, kada sam vadio kantu, jedek i postavac. A to je i znacilo kraj teskog posla, na koji se brzo zaboravi u odnosu na dobar ulov, koji je svakako uvek stimulativan.

-“ E, moj Taso … I to bi’.” I oprao sam ruke u Dunavcu, dok je Tasa usmerio cun ka Sevi.

Aca nas je sacekao stojeci na obali sa Milicom i Malisom, a Tasa ga je preduhitrio u planiranom pitanju: “kako smo prosli ?”

-“ Gledaj ih Aconi, kao prasci su”. Smejao se Tasa zadovoljan i pokazivao rukom na somove na patosu cuna.

-“ Bravo momci. Znao sam da ce ih biti i zato sam pripremio kanape da ih izvezemo i spustimo pored Seve u vodu.”

-“ Vazi Acko, samo sitne nemoj vezivati. Njih cemo staviti u salamuru za na dim.” I izasao sam na obalu lako umoran, gde me je sreo Malisa masuci repom i mala Milica, koje sam zajedno pomilovao. Seo sam u stolicu u hladu vrbe i uzeo srk kafe koju nam je Aca spremio za osvezenje. Tasa je pomagao Aci da vezu somove, a kafa mi je bila prijatna, ali da me osvezi nije mogla, jer su poceli da me podilaze zmarci od umora i nespavanja. Sedeo sam zadovoljan i zavaljen u udobnu stolicu, pre svega zadovoljan sto sam pogodio da ce biti dobrog ulova i u bari i na struku. A zadovoljstvo me je polako opustalo i sve vise sam bio blizu da zaspim. U medjuvremenu Aca i Tasa su vezane somove spustili u vodu pored Seve i vezali ih za ogradu, a male su ostavili u cun za kasnije, za ciscenje i pranje, tj da se pripreme za salamuru. Dosli su kod mene za stolom da se osveze kafom i rakijom, a Aca me gleda i kaze:

-“ Momo, nemoj sebe da mucis. Ti si sam rekao da neces da se ovde na Adi mucis, vec da ti dani prolaze u zezanju. To su tvoje reci bile !! Pa kad je tako, onda ispostuj sebe. Idi da se ispavas, a ja i Tasa cemo pripremiti ribu za salamuru. Pa i ako nesto ne uradimo po tvom standardu, izvinices nas. Uglavnom cemo se truditi da sve bude kako treba.” A Tasa je dodao:

-“ I kako Bog zapoveda.”

-“ Bas sam danas preterao sa planom i naravno realizacijom rada : i 26 mreza i pola kilometra struka, a neprospavana predhodna noc. Sto je mnogo, mnogo je. Ali me je nivo vode, njena zamucenost i vreme bez vetra, jednostavno “zavelo” i nisam imao srca da ne “izadjem na vodu”. A krajnjim rezultatom sam zadovoljan.”

-“ Kako i nebi ? Ja ovoliko riba ne napecam za celu sezonu leta.” Priznao je Tasa, a Aca ga je naravno rado sacekao:

-“ Dobro si priznao i nemoj da zimus u pricama povecas kolicinu !?” Aca i Tasa su nastavili da se medjusobno sale, a ja sam otisao u Sevu i u prednjem delu se svalio na siroku i mekano tapaciranu klupu. Ako nisam zaspao u padu, a ono za par sekundi kasnije sigurno.

Probudio sam se u polozaju istom u kom’ sam bio kada sam legao, samo cetiri ipo sata kasnije. A ustvari probudio me je rad “cetvorke”, koji se zatim izgubio negde nizvodno. Bio je to Tasa sa svojom belom sikljom, koji samo sto je otisao u svoj lepi kamp kod svog’ kabinasa. Aca se kupao u limanu izmedju Seve i Giletovog Krcka, a Malisa i Milica su lezali u hladovini nedaleko od pataka, koje su u hladovini prezivljavale podnevnu zegu. Coku kada sam ustao, najurio sam je sa mojih ledja i evo je sada uvredjeno nesto kljucka i seta po prednjoj palubi. Osecao sam se odmornim, ali mi je Aca dao inspiraciju pa sam se i ja bacio na vodu, sto su patke na svoj nacin glasno prokomentarisale. A Aca me je pozdravio:

-“ E’ tako brate, sad’ si k’o nov’ !” Prohladna voda Dunavca, u odnosu na vazduh me je dobro osvezila.

-“ A Tasa samo sto ode ?” Konstatujem ja.

-“ Da, do malopre smo sredjivali ribu i sve je na svom mestu. Nego javio mi se dok si ti spavao, jedan moj prijatelj iz Bele Crkve preko mobilnog telefona i rekao sam mu da dodje po sarane i somove. Otkupice ti i ostalu zivu ribu ako hoces da mu je prodas, ili ces da cekas Kaleta do ujutru ? Ovaj moj prijatelj placa maksimalnu trzisnu cenu za zivu ribu.”

-“ Ma zasto ne bih ? Ko pre devojci, njegova je. A i Kale je “siguracija”? Vidis da ga jutros nije bilo, kao i pre neki dan ? Prema tome, sutra ujutru ce dobiti manje ribe no sto je planirao, ali dobice !? Isplivali smo na obalu i Aca mi je odmah pokazao puno plasticno bure sa usoljenom i ispanglovanom ribom. Zatim me je odveo do agregatske kolibe i otvorio je friz, da vidim kako su spremili smudjeve. Iskoristio sam priliku i uzeo sam pakovanje jagnjeceg mesa ( od stomaka ), sa namerom da ga spremim za rucak. A Aca mi pokazuje rukom ka lozistu. A tamo na tronoscu iznad razgorelog panja, "krcka" se riblja corba.

-" Od koliko vrsta riba si stavio meso u corbi ?" Pitam ja Acu, a on lako odgovara:

-" Od svega po malo sto se naslo u mrezama. Prokuvao na jedan "kljuc", meso ispasirao a kosti bacio. Za mene i za Tasu sam stavio nekoliko parceta somovine, a za tebe nekoliko parceta od vretenara."

-" Odlicno Aconi, a ovu jagnjetinu kada se razmrzne, peci cemo je na talandari veceras, uz hladno pivo."

Za kratko vreme ce svanuti zora i dan subota, koji ovde i nije obican dan. Subota je prvi dan vikenda, koji je kao po programu udarni dan pecarosa i zato i ja ustajem nesto pre nego uobicajeno, da im ne bih smetao sa vadjenjem mreza. Tamo daleko na istoku, odsjaj zore se odrazava na vedrom’ nebu. Svezina noci se dobro oseca. Otvorio sam kavez i patke su me veselo pozdravile i odmah se uputile ka svojoj hranilici koju sam im malo pre napunio prekrupom izmesanom sa kukuruzom, psenicom, jecmom i proslogodisnjim mlevenim suncokretom.Ulazim u cun i otkacinjem vezove, a dasku na kojoj cu sesti prevrcem, jer je sasvim mokra od rose. Sedam i startujem “dzoniku”. Svezina vazduha i njemu verovatno ne godi jer se pri startu malo “zakasljao”, a zatim “zapevao” goneci cun uz vodu Dunavca ka drugoj obali. Idem malim gasom, jer mi svezina vazduha izaziva zmarce kroz telo i neprijatan osecaj hladnoce. Uzivam gledajuci kako se budi dan i zivot u okolnim vrbacima. Vrane kruze iznad vrbaka i dogovaraju se na koje ce polje jutros sleteti, a caplje kliktanjem obavestavaju u kom su pravcu poletele. Detlici svojim dobos-taktom, cini mi se kao da “morzeovom azbukom” razgovaraju. A slavuji konkretno dozivaju svoje drugarice, govoreci im pesmom da im je dosadno samim. Kormorani u jatu nisko lete i cute, ali se sum njihovih krila jasno cuje, kao sum kosave kroz vrbake. Sa pola Dunavca, gledam kabinase Branka, Doktora i Rokija, cija se belina jasno razlikuje od tame vrbaka i obale koje predhodna noc jos uvek nije napustila. Stapovi im stoje zabaceni, ali njih nema. Verovatno ce ih zvonki zvuk “dzonike” probuditi. I pre nego sto sam pristao uz sticu za koju je vezana prva mreza, poremetio sam spokoj ili lovacki mir zaba, koje su sa lokvanja poskakale u vodu, a za njima i mala crna kornjaca koja je bila na starom nasukanom panju. Ogladneli komarac mi je zazujao oko uha, koga sam sakom ubedio da je jutros napravio pogresan izbor i sagao sam se da odvezem mrezu i zapocnem proces, radi koga sam i ja ovde. A proces vadjenja mreza je dozivljaj koji se pamti i cini mi se da svako vadjenje mreza mogu da prebrojim i da ispricam pricu o svakom'. Jer ta neizvesnost i vecito pitanje sta ce sa mrezom da izadje iz vode, budi kod mene takvo interesovanje da mi je vadjenje mreza vise od zabave. Inace, vadim mreze u sagnutom polozaju, a time sam u okviru “metar iznad vode”, gde je najveca koncentracija kiseonika i joda i cije dejstvo se ne primecuje resko i odmah, ali u svakidasnjem procesu se oseca ite kako. Na tu anomaliju me je podsetio Ziza Ribar, jos u vreme kada sam pocinjao da se bavim ribolovom mrezama. Kao objasnjenje naveo mi je primer: “Ja uvece volim da popijem malo vise od normalne doze i zato ujutru kada ustanem i krenem da vadim mreze ja sam k’o “kuvana noga”. A vadjenje mreza je tezak fizicki posao i za ocekivati je da cu se osecati jos gore. A ono kada zavrsavam vadjenje ja se osecam sveze i prosto me obuzima lep osecaj … .” Isti taj osecaj imaju i pecarosi koji pecaju iz camca ili sa obale blizu vode.

Prestalo mi je jos par mreza da ih izvadim iz vode, a tri siklje dosavsi iz pravca Kostolca zauzimaju mesta za pecanje i svako od njih je pojedinacno ubedjen da je zauzeo najbolje mesto. Uskoro tj. veoma skoro ce im se pridruziti i ostali deo “armade” pecarosa, koji su svu proteklu nedelju na svojim radnim mestima, mastali i planirali i ne samo mesto nego i koliko ce i sta upecati. I tako pocinje svaki vikend ovde na i u okolini Ade Zilave. Poslednjih par mreza sam podigao blizu Tasinog kabinasa, gde je vec gomila strateski usidrenih pecaroskih siklji bilo oko podavljenog slepa. Naravno da nisu svi na “pravim” mestima i da premija ulova nece biti u svakoj siklji, ali jutros rano su svi u nadi da ce bas oni uloviti sarana kapitalca, o kome ce ako im se posreci, cele sledece nedelje pricati i na poslu i u kuci i u komsiluku. Tasa mi rukom mase dovikujuci da je kafa gotova i ja tiho bez udara pristajem uz Tasinu siklju u kojoj je samo mrezica za kedere i veslo. Prelazim preko siklje i penjem se na platformu Tasinog kabinasa, gde me Tasa docekuje rukujuci se sa mnom i naravno sa otvorenim zalbama u odnosu na kolege pecarose. Daje mi kafu i bez imalo respekta kaze:

-“ Pogledaj ovog “slepca”. Stao mi je preko zabacene udice. I kazem mu, a on mi odgovara da sam se mnogo rasirio …! I pitam se zasto je ovolika navalica na ovo mesto. Pratim ih svakog vikenda. Vise od pola ih nece nista upecati. I sve jedno dolaze i dolaze i bar da nesto menjaju u tehnici ? Ne, svaki put isto i uporno !? Uopste ih ne razumem !?”

-“ A ja ne razumem tebe !? Na vodi “kolegijalnost” mora da postoji ! To je nepisani zakon koji odavno postoji i traje i dan-danas. Ovaj covek ispred tebe je dosao verovatno malo kasnije od ostalih. Pa zar ti je problem da taj stap malo “skratis” i da bude mesta za sve, a ti se nerviras sto nije sve po tvojemu. Vidis da i ja ustajem ranije da bih oslobodio mesta ljudima koji dolaze ovde ne sto moraju, vec vole da dodju i da tu provedu vikend.”

-“ Dobro. U redu je. Sad mi je lakes, ali da znas da me je ovaj tip iznervirao svojim postupkom.” A covek preko puta o kome smo razgovarali, cuo je sav razgovor i smejuci se podigao je sesir u znak pozdrava i kaze:

-“ Ujutru cu doci nesto ranije, da zauzmem bolje mesto, a tebi sto se ljutis, donecu flajku dobre domace rakije u znak izvinjenja i hvala za danasnju toleranciju.”

Osvezio sam se malom turskom kafom, zahvalio se Tasi i krenuo sam cunom uzvodno, polako da ne ometam pecarose u sikljama sa bespotrebnim talasima, a u smeru ka obali Zilave Ade. Lepo rano pre podne, dobrodoslo je upornim pecarosima, koji su mi izdaleka licili na “mumije”, jer su ukoceno sedeli i koncentrisano pratili vrhove svojih stapova. Razgovor medju njima se nije vodio, jer to i noje praksa medju “sarandzijama”, bez obzira sto su pojedinci bili usidreni samo na par metara jedni od drugih. Posto sam blizu donjeg spica Zilave, gledam nizvodno niz Dunav prema Cibukliji i Zavojskoj Adi, tamo gde se Dunav rasirio koristeci Carstvo Labudovog Okna. Rano jutarnje sunce, bas otuda se polako podize u nebo, a povrsina Dunava se lagano mreska i presijava kao srebrom optocena. I na trenutak prisustvujem formiranju predhodnice jugo-istocnog vetra, zvanog Kosava, pod cijim dirigentskim uslovima lisce visokih topola treperi i lagano se njisu, rekao bih plesu vitkih jasenova grane. Pogled zadrzavam na par pecarosa koji su se usidrili i u svojim sikljama stoje u relativnom plicaku, mestu gde se voda unutrasnjosti Ade spaja sa vodom Dunavca i gde caruju babuske. Pecaju ih na plovak, sistem koji i ja obozavam. Nedaleko od njih mirno i spokojno, znajuci da im pecarosi nece nista nazao uciniti u plitkoj vodi bare na podrucju Ade, kupaju se divlje patke u drustvu sa belim capljama i jednim parom roda, koje su se ovde, primetio sam ih odavno, odomacile. Zadovoljan, ostavljam tu lepotu i usmeravam cun uzvodno uz Dunavac, a na par metara od obale Ade. Susrecem se sa mojim lepoticama patkama, koje su se najele prekrupe i sada se site sepure cupkajuci mladu zelenu travu i lisajeve sa podavljenih grana pored obale. Prepoznale su me i odmah su se dale da plivaju uzvodno ka Sevi. Medjutim, ja sam dodao gas i obisao ih i to im je bilo dovoljno da zadovoljne zaleprsaju svojim krilima i ostanu predajuci se svojim uzivanjima i zadovoljstvima koje im pruzaju Dunavac i Ada. Iza prve krivine, ukazao se kabinas Ace Kovinca i njegova malenkost kako se zamara sa tek ulovljenim saranom neke lepe kilaze. Nisam mogao da prodjem pored njega, a da ne zastanem i vidim kraj njegovim “mukama”. Rucicu komande “dzonike” sam stavio na ler i ostao u neposrednoj blizini dogadjaja.

-“ Cekam ga od sinoc. A znao sam da ce doci.” Kaze Aca i izvlaci sarana sa meredovom iz vode u camac, koji mu inace cesce lezi suv u camcu, nego sto ga davi za ribama u vodi Dunavca.

-Bogami. Ima ga 10-tak kilograma, ako ne i jace !?” Pitam se i sam, glasno radujuci se kapitalcu.

-“ Ako koza laze, rog ne laze. Sa’ce kantar da kaze !” I Aconi se sedeci nagnuo napred i sa zrcala uzeo mali kantar koji je tu ostavljen spremno cekao ovakav, ili bolje reci ovakve trenutke. Snaznim sakama, Aca je lako i spretno zakacio kantarom sarana za podbradak i podigao ga sasvim dovoljno da ga izmeri.

-“ 12 i 300. Cisto !” Kaze kratko Aca i spusta sarana u spremnu cuvarku.

-“ Vidjao sam i vece, ali ovaj mi je najbolji posle dolaska iz Libije. A veruj mi sanjao sam ga ... !? Momo, jutros ja spremam dorucak. Imam lepu Banatsku slaninu i nameravam da jutros napravim od nje lep i ukusni omlet. Znam da nemas nista protiv.Znam i da sada ides da povadis ostalih 13 mreza sa ove obale. Kada budes prolazio pored Branka, reci mu za sarana i da ja jutros spremam dorucak, pa neka i on dodje !” Klimnuo sam mu glavom i ukljucio “dzoniku” u prednji pogon, dodao gas i za kratko vreme bio pored Seve. Na nogostupu me je docekao Malisa masuci repom, a Coka je nesto cicorila, tj. govorila na svom jeziku i setala se po prednjoj palubi. Ljilja me je cula i ustala, protezuci se sanjiva lica.

-“ Moco, jesi li zavrsio za jutros, ili si tek dosao sa one obale ?”

-“ Ovo drugo je vernije. Rekao sam i uzeo iz frizidera hladnu konzervu koka-kole, a zatim se vratio u cun i poceo da vadim ribe iz mreza. Ljilja se umila iz kanistar-cesme sa pijacom vodom, skuvala kafu i donela i meni soljicu i sela na klupi na zadnjoj platformi, pogledavsi sa interesovanjem na mreze u cunu.

-“ Cini mi se da si opravdano zadovoljan sa kolicinom jutrosnjeg ulova sa leve obale ?”

-“ Nije lose. Aca je ulovio lepog kapitalca ! Jutros nemoj nista da spremas za dorucak. Aca je rekao, da je on jutros kuvar i uskoro ce doci da ovde spremi omlet sa slaninom, kako rece ?”

-“ Moracu da odem do njega posle dorucka, da vidim tog kapitalca.” Ljilja se obradovala Acinom ulovu i dok sam ja vadio ribe iz mreza i usput smo razgovarali, ona je pijuckala jutarnju kafu uz obaveznu cigaretu. Malisa joj je legao preko nogu, a ljubomorna Coka joj se popela na rame i kluckala joj po kosi. I tako nam je pocinjao subotnji dan, prvi dan vikenda.


Pozdrav Moma S. 

_________________

 I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!


Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika