Noć u razlivu

Dobar Vam dan gospodo Forumaši

logo



Noć u razlivu



Prolazim nekoliko desetina metara nizvodno od potopljenog slepa, gde su nekoliko camaca na sidru i cutke pecaju i cekaju nekog kapitalca saranske sorte. Iz bare, sada vec blizu mene, cuje se hor zaba, pracen solistickim nastupom zrikavaca i slavuja. Kad god cujem zrikavce, asociraju me na seoski ambijent, na sezonu zetve psenice na prostranim njivama kraj Morave. A pesma slavuja me asocira na prostrani sljivik u dvoristu nase kuce. Tamo pored sljiva ima i visokih jasenova, kanadskih topola i bagremova. Toliko mesta za gnezda, koje niko od nas nije dirao. Mali trstenjak me svojim prodornim glasom, vraca iz maste u stvarnost i ja gasim motor, podizem ga u horizontalni polozaj, ustajem i preuzimam zavozno veslo. Posmatram okolis i konstatujem da je voda mutna i stajaca, sto mi odgovara za mreze. Prilazim samoniklim mladim vrbama, za koje vezujem prvu mrezu i u odnosu na centar bare, izbacujem jednom rukom mrezu i davim je pored cuna, a koja poslusno tone i postaje nevidljiva u mutnoj vodi. Kraj mreze obelezila je plasticna flasica od kisele vode sa svojim dnom koje nije potonulo. Veslam i posmatram gde cu sledecu mrezu da podavim ? A teren lep i prosto se sam nudi. Svi stanovnici bare su primetili moje prisustvo i stala je tisina. Tek po koja zaba se prijavi da je tu i po neka ribica verovatno izgubivsi orjentaciju poskoci iz mutne vode, pljusne o povrsinu svojim repom i nestane u mutnoj vodi, i sve je kao da je nije ni bilo. Na visokoj topoli "cuci" svraka i javlja se svojim krestavim glasom. I ona najverovatnije upozorava manje oprezne ptice i zivotinje o mom prisustvu u njihovoj mirnoj sredini. Davim sledecu mrezu, a ne mogu a da ne primetim sojku pticu, koja je samo sto je sletela na onize drvo crne topole. Njena sarena krila su me uvek impresirala i secam se vremena kada je bilo moderno da nekoliko njenih pera se zabode u obod muskih sesira i ko ih je nosio, on je na to ponosan, a pred drustvom punovazan. Sledecu mrezu sam davio pored lokvanja, a na sirokim listovima mnostvo raznobojnih vretenaca, a sa suve obale zrikavci ne prestaju. I cini mi se da u toj njihovoj pesmi ima nekog smisla ? Kada malo pazljivije oslusnem, a ono kako koji prestane da "zrice" ili peva, a ono sledeci se nadovezule i tako naizmenicno. A zablji hor je takodje interesantan. Pevaju u horu, ali se prepoznaju po njihovim lokacionim grupama. I kad prestaju, prestaju sve zabe u jednoj sekundi. Zatim tisinu narusavaju zrikavci i slavuji sa svojim lepim tonovima. Tu su i trstenjaci, koji su prosto ubedjeni da lepo pevaju. A onda jedan zabac povede kolo i ponovo se cuje "graja" zaba, jer pesmom neumesno je nazvati. I kako neka vrana ili svraka proleti u niskom letu, svi zrikavci kao po komandi prestaju sa svojim muziciranjem. I za kratko vreme, kada se uvere da su vrane i svrake na pristojnoj udaljenosti, ponovo pocinju sa muziciranjem.

117

Podavivsi i poslednju mrezu, sa veslom sam izvezao cun na Dunavac, umio se i oprao ruke i takodje oprao i cun i taman ispolcem izbacujem vodu iz cuna, kad evo ti Bive iz Dubovca, sa svojim starim cunom i nista mladjim tomosom 4 ks. Prilazi uz moj cun i gasi motor.

-" I sta ces mi reci, da sam zakasnio ... ?"

-" U bari sam podavio 14 mreza, a ti oceni da li ti se isplati da se i ti uguravas sa svojima !?"

- " Ti si mladji. Sta mi predlazes u ovoj situaciji ? A voda i dalje dolazi i zato ce se veca kolicina riba nocas naci u razlivima. A ovde je najbolje mesto u blizoj okolini."

-" Koliko mreza si poneo ?"

-" Cetiri, ali po 50 metara duzine."

-" Ja bi ih na tvom mestu podavio preko u razlivu leve obale iznad slepa. Ja sam razmisljao da tamo podavim dve moje povrsinke po 97 metara duzine, ali nisam smeo, jer ih odavde ne vidim dobro, a ovi tvoji Vlauce bi me rado "olaksali". Znas i sam."

-" Ma znam. Oni se i medjusobno kradu, a onda se svadjaju i kada malo vise popiju i izudaraju se. Iskrvare noseve, a onda piju zajedno i placu."

-" Ja cu sutra da podavim jedno 14-estak bubnjeva tamo na plitku obalu, a ostalih 6 komada, podavicu na plicacima ispod Brankove jahte."

-" Pametno. Tako bih i ja uradio da imam bubnjeve. Nego, odoh ja preko da me ne preduhitri Panta. On takodje zna ponekad' da se useli u razliv preko. A ti si tu nocas ?"

-" Da." Odgovorio sam kratko.

-" Mozda cu nocas da navratim da razgovaramo i "ubijemo" vreme ?" I iz treceg pokusaja je "upalio" motor i ode matori Biva, a ja sam pogledao prema suncu, koje je vec pocrvenelo u pripremi da se "gasi". A jos uvek topli vazduh u okolini Zilave Ade, pod uticajem velike vodene povrsine Dunava, pocinje da se hladi i proizvodi svojim tihim kretanjem lahor koji izaziva treperenje topolovog lisca i na pojedinim mestima mreskanje sjajne mirne povrsine vode Dunava. Na nebu jos po koja zakasnela ptica zuri svome leglu. A jedan detlic mi je obratio paznju na sebe, jer je resio da dok se vidi promeni svoje staniste i zuri preko Dunava na drugu obalu, klikcuci. Pa se pitam, da li ga je neki od predatora uplasio, koji kako se noc spusta, pocinju svoju igru i svoj "pir", a malom detlicu bas i nije stalo da veceras zavrsi svoj interesantni zivot. I dok sam ja opusteno gledao za detlicem, tu nedaleko iznad visokih topolan i jasenova, kobac je napravio polukrug i ponovo se spustio u vrbak. tada mi je panicni beg detlica bio jasan.

Noc se iz senki drveca pretvarala u tamu, a ja sam zavoznim veslom pokrenuo cun, trazeci najpogodnije mesto za lokaciju, odakle cu moci da imam najbolji pogled na teren gde sam podavio mreze, ali i na sve ulaze i izlaze na Dunav i Dunavac. Iskusnim okom sam odredio da je to pored stare osusene topole, na kojoj preko dana kormorani suse svoja krila. Zatim sam lagano ne zureci, a sa namerom da ne plasim ribe koje predpostavljam ulaze u razliv tj. u baru, izasao na Dunav. Startovao sam "dzoniku" i izvez'o se par stotina metara prema sredini Dunava. I dok je "dzonika" na leru "pevusio", uzeo sam dvogled i detaljno pregledao obalu Zilave Ade i desnu obalu Dunava, ne bi' li video nekog od ribara koji ce predpostavljam ostati svu noc na vodi. A pecarosi na ovom terenu najkasnije u ovo vreme odlaze kuci, tako da na uscu Mlave i u okolini Ade, ostaju ribari i krivolovci, odnosno ribokradice koji ne slucajno pokradu i mreze sa ribom. A ja volim da ih "registrujem" pre nego se prepustim uzivanju u okruzenju bare i noci. Radio stanicom sam pitao Acu, da li je neko jos ostao na vodi Dunavca, na sta mi je Aca odgovorio:

-" Slusaj Momo. Odavde u mom vidookruzenju su svi otplovili, put Kostolca ili nizvodno u pravcu Dubovca. Medjutim jedan cova sa sikljom ili cunom, nisam mogao da prepoznam sta je, usao je u razliv preko puta i do sada se nije pojavio na Dunavcu. Predpostavljam da je to neko ko ce ostati tamo svu noc. Ne znam da li je ribar ili ribokradica, ali netreba ga zaboraviti."

-" To je matori Biva iz Starog Naselja. Svracao je do mene, a mozda ce i nocas da navrati kod mene na kafu. Tako da znas kad' mu nocas cujes "cetvorku". Jesi li patke zatvorio ?"

-" Da, one su u svom kavezu, a Malisa i Milica su lepo vecerali, na sta se Coka malo bunila, ljubomorma na Milicu, ali je sada sve na svom'. I da ti jos kazem, da je ova Tasina rakija bas po mom ukusu veceras."

-" Vazi Aconi. Prijatno ti bilo, a ja odoh u baru i na prijemu sam."

Cun, gonjen zavoznim veslom sekao mirnu vodu sve do markantne suve topole koja je pokusavala svojim visokim granama da dokuci prve seni mesecine sa meseca koji se tek pojavio iza vrhova obronaca Karpata. Zabe u horu pokusavaju da nadoknade dnevno cutanje, a iz trscaka se jedan po jedan pojavljuju svojim malim "fenjerima" svici, ljubavlju zaneseni. A noc se zavlacila u sve slobodne prostore gde svetlo dana vise nije imalo podrsku sunca. Dok sam vezivao cun, u niskom letu me je valjda opomenula sova, da se ne setam po bari i njenim obalama i ne plasim joj potencijalnu lovinu koju zeljno ocekuje. Zaustavila se na obliznjoj vrbi i "huknula" nekoliko puta. Mahnuo sam joj rukom u znak da sam razumeo njenu poruku. Uzeo sam dvogled i proverio, da li se odavde vide sva mesta gde sam vezao mreze. Nekoliko mreza mi je bilo u zaklonu samoniklih vrba, ali sve jedno, ako bi neko dosao da ih krade, morao bi da prodje nedaleko od mene. I ste strane sam bio zadovoljan i rasklopio sam stolicu u cunu. Ispred stolice sam rasklopio stocic i iz torbe izvadio na sto termos sa kafom, napolitanke od lesnika i koka-kolu. Baterijsku lampu sam stavio da mi bude pri ruci, a i dvogled je takodje na stolu. Zavalio sam se u udobnu stolicu, podigao noge na sto i zatvorio oci. Culo mirisa i culo sluha su se prirodno pojacali i uzivao sam u mirisu Dunava sa nijansom mirisa bare i slusao rad motora nekog guraca, negde daleko na Dunavu, ne zanemarujuci i hor zaba i na kratko skicanje puha u blizini, koji je verovatno pao u kandze sove, a zabe su na trenutak prestale sa pesmom, tek toliko da ocene da li im opasnost preti i vreba li ih u noci. Shvatile su da je to bio samo neoprezni puh i odahnuvsi, nastavile sa muziciranjem. Uzdahnuo sam uzevsi puna pluca vazduha i otvorio oci. I sve je to trajalo nekoliko minuta, a slika moje okoline se primetno izmenila. Povecao se broj svitaca, ali i dosadnih komaraca. Nedaleko se cuje lomljenje suvih grana, na kojima je nespretna caplja sletela, zakasnivsi na legalo. A oko mene na povrsini mirne vode gde-gde se cuje pljesak vode. To se saran kupa, kazem ja sebi, a u glavi mi se locira ideja da ce ih biti i u mrezama. Gledam svice i setih se detinjstva, kada smo ih ja sa mojim vrsnjacima iz komsiluka, hvatali i stavljali u staklene tegle, sa namerom da imamo fenjere i vidimo kuda se krecemo nocu po sljivacima koji su nam bili misticni, jer smo u nasim glavama formirali predpostavke da nam se tamo moze desiti svasta. A posto niceg' nije bilo naravno, nista nam se nije ni desavalo. A mi smo to pripisivali nasoj hrabrosti i strahu od nas onih koji su trebali da nas uplase.

118

Preko Dunavca, cuje se lavez pasa iz ciganske male pored nasipa. A ovde u bari zbunio me je "hlopak" nekog soma na pobrsini tu nedaleko od mene. Iskreno, pre bih ga ocekivao na plitkoj obali s one strane Dunavca, nego ovde u bari. I da li ce promasiti mreze ?... Pitam se...!! A ponovni huk sove, komentarisem :

-" Ala' se ova matora razgalamila ... !" I slusam vec glasno brektanje motora guraca koji prolazi Dunavom nizvodno, a predpostavljam i dokle ce !! Tu nedaleko nizvodno ispred same Ade Cibuklije, kod bagera u posetu, koji ce mu barze do ujutru napuniti peskom. A ovde u bari, stalno se nesto desava. Nikada mi niko nije umeo da objasni, po meni fenomen "prestanka" pevanja hora zaba, u jednom jedinom trenutku sve zabe prestaju da pevaju i necuju se vise do sutradan. Slepi misevi, kao da su samo to cekali. Nekoliko komada u besumnom letu su proleteli nedaleko od mene. I opet se setih nekih detalja vezanih za moju mladost. Naime, na nekom od casova Biologije, profesorka nam je pokazivala prepariranog slepog misa. Meni taj mali preparirani nije znacio nista, posto ja ziveci na selu, video sam ih na stotine do tada, da ne kazem na hiljade, sto je vrlo moguce. U prvoj polovini noci sam voleo da se muvam po sokacima i odlazim do komsija s kojima sam obicno razgovarao na kapiji. Ulicnog svetla nije bilo, pa na slaba osvetlenja iz kuca vrlo cesto sam vidjao slepe miseve u letu. Ali tada sam na tom casu Biologije, zapamtio da ih ima dve vrste koje se razlicito hrane. Meni su veoma licili na nocne male "vampire", pa kada je profesorka rekla da se jedni hrane: ribama, pticama, zabama i malim sisarima koje su mogli da uhvate i savladaju, u tu pricu sam i ja bio ubedjen da je tacna, posto je to veoma blizu vampirskom jelovniku. Ali kada je rekla da druga vrsta slepih miseva se hrani: polenom, nektarom, cvecem i vocem, nasmejao sam se. Prosto nisam verovao. Bio sam ubedjen da im je obavezni deo ishrane iskljucivo krvavi zalogaj. A ona kaze da jedu cvece ? Prosto mi je tesko bilo poverovati. Prekinuo me je u mislima rad motora, "tomos"-ove cetvorke sa Dunava pored obale Ade. Kada je bio u mojoj visini, smanjio je gas i nastavio na ler gasu. Dilemu je prekinuo, i tada je poceo da izbacuje mrezu, tj. da je davi. Usmerio sam far u njegovom pravcu i dva puta blicnuo. Zastao je za trenutak, a zatim sakupio izbaceni deo mreze, dodao gas i odplovio na drugu stranu Dunava. Verovatno je neki ribokradica, ili ribar koji nije smeo da ostavi podavljenu mrezu videvsi svetlo, a verovatno je imao tu nameru.

119

A mesec i zvezde na vedrom nebu svetle taman toliko, kao da ih je programirao neki romanticar. Uzeo sam termos i nalio skoro punu casu-poklopac sa vrelom kafom i udobno se naslonio u stolici. Miris i ukus kafe, samo je bilo dodatno uzivanje koje je tesko opisati. Svaka kombinacija reci je isuvise siromasna u odnosu na bogatstvo i kolicinu lepih osecaja, koja su tu skoro opipljiva. Zagrcnuo sam se kafom i zakasljao, a iza trscaka i niskih samoniklih vrba, pojavio se labud, samo na trenutak ploveci pogledao ka meni i ponovo se vratio u svoje leglo. Kasalj mi se smirio, ali svakako sam se trudio da ga vise ne izazivam, jer nije fer. On je ipak tu domacin i sa svojom porodicom.

-" Momooooo. Ima li te negde ili si zaspao ?" Cuo se preko radio stanice Aconi, verovatno dobro "zagrejan" ?!

-" Cujem te Acko i ne spavam, vec uzivam u ovim lepotama koje se nedaju videti danju, pa se zato desavaju samo nocu. Kako je kod tebe ?"

-" Lepo. Evo me sedim na zadnjoj platformi Seve. Jedino Malisa hrce, pa mi remeti tisinu i uzivanje na ovoj lepoj mesecini. Ali nema veze. On hrce tako simpaticno da mi je milo slusati ga. Inace na vodi nema nikoga, tek po neki som "hlopne" na povrsini vode ili saran iskoci iz vode. Prelepo ... "

U bari, u unutrasnjost Zilave Ade, sam cetvrti put po redu, a poznajem joj svaki plicak i svako zarobljeno drvo, tako da se osecam kao da sam na svom terenu i sa zadovoljstvom slusam Acu koga je lepo zagrejala i oraspolozila Tasina rakija.

-" Uticaj Tasine rakije na moje raspolozenje veceras je definitivno zadovoljavajuce. Ali ocigledno u mojoj glavi, u centru za or'jentaciju ona mi krivi sliku i poceo sam da se osecam vlasnikom Seve i njenim prostorom, koji je u odnosu na prostor mog kabinasa, mnogo veci i prijatniji. Ali me brine lazna slika o stvarnosti. Moja "savest" me potseca da ujutru kada se noc prospe u dan, da ce sve biti onako kako jeste, ali ipak ja sam spreman da nocas uzivam u iskrivljenoj slici objektivnosti. Pa i to je dozivljaj koji ne mogu da dozivim kad-god ja hocu. Kako je kod tebe i sta mislis, da li ce nocas biti lopova na terenima Dunavca i bare ?"

-" Kao i mnogo puta do sada. Kad god cuvam mreze ili spavam u cunu znam da je do jednog metra iznad vode povecana koncentracija i uticaj isparenja kiseonika i joda i zato se u tom prostoru uvek oseca ugodna svezina vazduha. Tu prirodnu pojavu svaki put ispostujem time sto na sebe obucem farmerke i laganu pamucnu duksericu i onda mi je prijatno toplo svu noc. Inace, cun sam naslonio uz jednu ogolelu staru vrbu, odakle imam odlican pregled na skoro sve podavljene mreze. Sedim u udobnoj stolici sa poluoborenim naslonom, digao sam noge na stocic ispred sebe i pijuckam kafu koju si mi ti skuvao i napunio mi termos. I volim ovakvu noc sa mnogo mesecine. A u senkama drveca, trscaka i zbunova mladica na panjevima davno posecenih vrba, svitkaju svici sa svojim malim "fenjerima" i pomazu mesecu da svetlom osvetli i ono sto nije osvetlio. I sedim tako, a u dusi mi je nesto lepo, nesto sto me opusta i cini beskrajno zadovoljnim. I sam osecaj da sam za nocas obaveze raspustio i da u sledecem trenutku, minuti, satu, pa sve do jutra, ne moram nista da radim, a mogu da u ovako lepom okruzenju prisustvujem i uzivam u tome, ne mogu ti opisati koliko me takav nacin zivota ispunjuje. A ujutru budjenje dana i zora sa svojim pratecim lepotama budjenja zivotinja i ptica. Pa onda proces vadjenja mreza, kada sa nestrpljenjem a zadovoljstvom iscekujem svaki metar mreze i sta ce tamo biti !!? Lepotu i dusevni kvalitet takvog posla ja ne mogu zameniti ni sa jednim poslom na svetu. A onda na sva zadovoljstva se nadovezuje i zadovoljstvo ulovljenim ribama, pa jos i novac dobijem za sve to, koji lako potrosim na egzistenciju i zadovoljstva zivota."

-" Nazalost, mnogi ribari ribarenjem nisu zadovoljni. Mnogima je sedenje u kafani posle prodate ribe lepsi dogadjaj i zadovoljstvo od svih dozivljaja i zadovoljstava koje si ti pomenuo. Doduse mnogi i nemaju takve uslove kao ti, pa samim tim svi ti tvoji dozivljaji su za njih nepoznanice. Uostalom, ziveti i nije tako mnogo interesantno, ako covek ne zna da zivi i samim tim i organizuje sebi zivot. Nego, ocekujes li nocas ribokradice sa mrezama zajedno i na nasim terenima!!?"

-" Sto se tice akcije ribokradica i mreza sa njima, po mome nocas je isuvise jaka mesecina i ne ocekujem ih na vodi. Oni obicno "operisu" u mrklom mraku ili jos ako je kisovita noc. Oni odlicno poznaju terene tako da im svetlo nije potrebno. Cak im odmaze jer ih neko moze videti i prepoznati. A onda im je kraj."

-" Zapricasmo se, a "cetvorka" sa cunom ili sikljom ode ka tebi. Najverovatnije je to Biva, ali obrati paznju, a ja sam i dalje na vezi !!"

120

Srknuo sam kafu i na trenutak uzivao u njenom ukusu, a zatim se koncentrisao na cula sluha i kroz nekoliko minuta vremena cuo sam "cetvorku" kako smanjuje gas i gasi se. A zatim se cuo sum vode od cuna koji je u zaletu secuci povrsinu vode usao na teritoriji bare. Da, bio je to Biva, Sin obala Starog Naselja i ovog dela Dunava jugo-istocno od usca reke Mlave. Stari Alas u podsvesti, gasi motor i pre nego sto je usao na teritoriji bare, da mi ne bi plasio ribe u bari i u zaletu podpomognut zavoznim veslom, dolazi do mog cuna, sa visoko podignutim sesirom, ocigledno dobro raspolozen.

-" Ooo Momoooo, gospodaris li mojom rekom, ili ti pravi drustvo "Gospodja Samoca" ?" Pita me starina Biva i vezuje se za moj cun parcetom dotrajalog kanapa.

-" Pravo da ti kazem, ispijam kafu i prosto uzivam u ambijentu bare na mesecini." Odgovaram na postavljeno pitanje i sa termosa skidam sledeci mali poklopac-solju i nalivam ga kafom. Biva je uzima i davno oslobodjen gradskih manira, ne zahvaljuje se, vec i dalje prica ono sto oseca:

-" Sve sto sam stariji, sve sam uvereniji da sam Dunav opravdano zavoleo, kao sto ga vole njegove zenske pritoke: kao sto su Tisa, Sava, Mlava i Morava, a sam Dunav je veliko bojiste riba i ribara. Ne znam otkad' si ti na Dunavu, s obzirom da si mnogo mladji od mene ?"

-" Prvi put' sam Dunav video 1960-te godine, a 14 godina kasnije sam po njemu zaplovio i ostao mu veran i dan danas. Ovim krajem sam prvi put plovio Dunavom 1982-ge godine, kada sam prvi put isao da osvojim Djerdap." Biva srkuce kafu i gleda negde pred sobom u prazno, pa kaze:

-" Da ... !? Nisi imao prilike da ga ovde upoznas u njegovom starom koritu, posle zatvaranja Djerdapske brane!!? Dunav se ovde razlio i potopio lepa i plodna podunavska polja i vrbake. I od tada je ovakav-kakav je i danas."

-" I to je dobro. Moglo je biti i gore !!" A Biva me je pogledao, mirnim pogledom, ali sam mu ukrao deo pogleda sa iskrom neverice. Brze-bolje sam mu razresio enigmu:

-" O tome su mi pricali mestani sa podnozja planine Mali Strbac, a u visini Velikog Kazana na Dunavu, da je 1948 godine u tesnacu kod Velikog Kazana, desna obala visokih litica Karpatskih planina od po vise stotina metara, bile su minirane i gotovo je sve bilo spremno da velikom eksplozijom se naslone u tok Dunava i time se potope mnoge Evropske zemlje. Naravno i deo Srbije i Jugoslavije. A sve to u vezi sa sporom Tita sa Staljinom. I onda je diplomatija Evropskih zemalja uticala na Staljina i sporni slucaj se zaboravio. Ja licno mislim da je u tome ucestvovao i Cercil licno. Ali to je samo moje misljenje."

-" Pa ti komunisti nisu normalni. Dobro je da se i Englezi mogu zakleti da su nam bar jedanputa korisno pomogli."

121

Biva je delovao mirno i licio mi je na spokojnog coveka, ali politika ga strasno nervira i brzo sam promenio temu razgovora.

-" Mnogo mi se svidja okolina Zilave Ade za ribarenje. Toliko riba na jednom mestu, ja mislim da nema nigde na citavom toku Dunava ?" A Biva je nastavio da prica bez emocija.

-" Pa i nema nigde. Mada sada u zadnje vreme su se pored dinamitasa, pojavili i strujasi. A to veoma utice na riblju populaciju!! Meni licno najvise dosadjuje Kosava koja u krajevima dosadno i stalno duva. Ona zna da fizicki sprecava nas ribare da ribarimo. A boga mi, po nekada i dugo traje. Zna da ne prestaje i po tri nedelje. Dobro i mi smo se izvestili da ribarimo i po nevremenu i jakom vetru, ali tada samo radimo i od uzivanja u toku ribarenja, nema nista."

-" Mene kosava ne plasi. Ona najcesce duva u talasima i nekako mi je podnosljiva u toku leta. Naravno u zimskom periodu je za izbegavanje jer uvlaci se pod kozu. Medjutim vetar Gornjak me malo brine. Dodje tako iznenada da vecina camdzija ne uspe ni da se pomere s' mesta. Ja iz navike cesto zagledam u nebo i to mi je jedan od parametara za pracenje kratkorocne prognoze vremena. Ali kada stanem sa juzne ili jugo-istocne strane u obalu reke ili neke ade, onda dozivim i ja da me po nekada Gornjak iznenadi." Biva svo vreme cuti, pijucka kad-kad kafu i kada sam ja zavrsio misao, nastavio je "hladno", kao da pricamo recimo o cvecu.

-" Ja najvise volim najcesce prolecni vetar: razvigorac, ili juzni vetar. Topao, pa imam utisak da me miluje kada duva. Nego, sada sam se setio. Skoro kada sam sedeo ispred prodavnice sa vecinom mojih Dubovcana ribara, ti si naisao da kupis potrebstine za u tvoj kamp i sve nas pocastio pivom. Hvala ti za to. Mi Vlasi volimo da se "ogrebemo", ali ti si nas "osvjio" svojom paznjom i kolegijalnoscu. I za to ti hvala. Ali moram da ti zamerim na ponasanju. Ti si pred svima precizno ispricao skoro sve pojedinosti kretanja kojih vrsta riba i gde se sta lovi na podrucju Dunavca i leve obale Zilave Ade. A mi smo Vlasi. Svi smo cutali, ali i zapamtili te tvoje korisne informacije. Sada te svi uvazavamo i da ne kazem neki te se i boje, zato ne smeju nista da ti kradu, ali iduce godine kada se ponovo pojavis, svi ti tereni ce biti "zauzeti" mrezama i sta ces onda. Moraces ponovo na nekom drugom mestu da "sonarom" setas i utvrdjujes gde i sta ima od riba ?"

-" Eh, moj postovani stariji kolega. Dok si bio mladji, verovatno si imao "otvorene kapije zivotnih puteva" kojima si imao mogucnost da krenes. A ti ... ne iz gluposti, vec na osnovu provincijske kulture kojom su te roditelji zadojili, a ti poslusan pa sve prihvatio i bez da razmisljas da li je to sto ti nudi roditeljsko gnezdo za tebe i tvoju porodicua, kvalitetno i da li bas tu i tako hoces da zivis ? Nisi ni razmisljao, vec si dozvolio da te okolina u kojoj zivis pasivizira i ostao si tu gde jesi. Svestan si gde si pogresio i tracak nade ti neda da mirno spavas, vec se jos uvek nedas. A ono s godinama postao si "trapav" u svom poslu, otisao si u penziju i zatvorio "vrata" za sobom. Jos jedna greska. Jedina "vrata" koja su ti pri ruci su od ribolova. A pitanje je koliko ce u danasnje vreme jos da imas mogucnosti da se bavis mrezama, jer ribe je sve manje, a ovo "siroko prirodno mrestiliste" ce "foteljare" najverovatnije za neku godinu da zatvore za profesionalni ribolov. I ostaces sa stapom na obali. To je istina. A ja !!? Ja sam dosadasnji zivot ziveo "punim gasom" i dosadilo mi "smucanje" po svetu i sa suprugom smo resili da ovo leto provedemo na Dunavu. Sa Dunavom se druzim mnogo godina do sada i imam sasvim dovoljno iskustva i u kampovanju i u ribolovu. Na Zilavu Adu ja i moja supruga Ljilja, nismo slucajno svratili !? Prosle zime sam otvorio kartu i studiozno proucio sva podrucja Dunava. Hvala Bogu, ima ih dovoljno dobrih za namere koje sam ja imao. Po mojoj oceni, podrucje Labudovog okna je najbolje i najbogatije ribom, jer ima prirodne uslove za mrest vise vrsta riba i odlicne terene da ribe prezive, pre nego sto se predatori ugoste sa njima, ili nesretno ulete u ribarske mreze. Jeste da sam imao u planu da se godinu dana proluftiramo i da se posvetimo nasem voljenom kamperskom zivotu sa Sevom i nasim voljenim psom Malisom. Medjutim, u startu su mi otkazali prijatelji kojima sam hteo da finansijski pomognem, ali ne da im poklonim novac, vec da im dam camce, motore i gorivo i kompletni alat za profesionalno ribarenje. Spavanje u Sevi, a hrana na moj racun. Racunao sam da finansijski dobit delimo na 50/50, a ako to bude malo, ako nas "ne krene", onda da im ja dodam do 1000 DM mesecno."

-" Pa ko su ti ljudi koji su od tako dobre ponude odustali !?

-" Ja se sa njima nisam pogadjao, jer jedan od njih mi je blizak rodjak, a drugi mi je kolega s bivseg posla. Tako da ja nisam planirao da ih iskoristim i na njima zaradim, vec da pre svega njima pomognem, jer sam momentalno u takvoj finansijskoj situaciji. Medjutim oni odustase i bilo je logicno da i ja odustanem. Medjutim, evo me i ribarim pre svega iz zadovoljstva. A sto se tice "zauzimanja terena", to me savrseno ne interesuje. Ja sam ovog leta na Zilavoj Adi, najverovatnije do kasne jeseni iz razloga dozivljaja. A iduce sezone, Boze zdravlja, samo da zavrsim novu ladju "Sevu-2", mozda cemo ja Ljilja i Malisa ici i u gornji Dunav. Ti Bivo nemas pojma kakav je Apatinski Rit, usce Drave, dunavci i meandri, pa Dunav od Aljmasa do Bogojeva itd." Razgovor sam zavrsio, a Biva me je i dalje gledao u oci, ne skidajuci pogled.

-" Menjam misljenje o tebi. Mislio sam da si neki salabajzer i sve to sto imas, da si nasledio pa se "svickas" ovde medju nama, koji krpimo kraj sa krajem. Eheeeej, 56 mreza poneo sa sobom na ostrvo i sve nove. Dakle, sada mi je sve jasno. Blago tebi. Ja nikada nisam mogao da ispostujem svoje zelje i zadovoljstva. Cak sam i devojku koju sam voleo, nisam mogao da je ozenim. Nije se svidjala mojoj majci. Dodje mi da se ubijem, kakve sam greske u zivotu cinio. Nisam bio odlucan kao ti. Znas da sam sinoc posao da podavim mreze tu gde su tvoje. Ali zakasnio sam. Jednostavno, nije mi se dalo. Sedim tamo na obali pored moje kuce i blenem u vodu, umesto da sam dosao, podavio mreze, a posle bleni Bivo kuda hoces. A i ti si mangup. Predlozio si mi alternativno mesto, koje si vec isplanirao, da sam ja ili neko drugi dosao ovde pre tebe, ti bi otisao preko. Zar ne !?" I zacutao je. Sagnuo se i sam sebi nalio jos kafe, a zatim srknuo kafu i zamislio se, slusajuci guraca koji "stenje" uzvodno. A noc je mirna i tiha. Osim guraca tamo negde nizvodno, ne cuje se nista. Cak su i svici izgasili svoje fenjere, a prvi suncani zraci pokusavaju da se osamostale i obasjaju zapadni deo Karpatskog venca. Narodski receno, zora se budi. Cujem "cetvorku" iz pravca Kostolca, a to znaci da nam se neki rano-ranilac pridruzuje. Prilazi donjem spicu Zilave Ade, obilazi je i pikira "potopljeni slep".

-" Evo. Ovaj i ne mora nista da kaze. Dela ga otkrivaju. U ovo vreme da je stao tamo u onu obalu, pored Tase i zabacio na soma, ne bi se vratio sa praznom torbom kuci. A on hoce bas na slep. Neka ga neka sedi. Mozda ce mu neko nekada reci gde gresi, a mozda ce i sam shvatiti. Koliko si ovde mreza podavio ?" Pita Biva srkucuci kafu na grame.

-" Cetrnaest komada. Hteo sam 13-13 da podelim sa desnom obalom Dunavca, pored Ade ali me u tome spreci Aca Kovinac. Kaze da 13 i nije neki broj, ali mi se cini da ga se u podsvesti boji."

-" Sve sto je stariji, covek postaje iskusniji, a ako je pametan i mudriji. Hvala tebi za kafu i iskreni razgovor. Ne volim kada ljudi pricaju da bi pricali. A ovaj razgovor mi se svidjao. Ostavio je traga u mojoj memoriji i znam da cu o nekim delovima razgovora i danas da razmisljam, a mozda cu i da podelim misljenje sa mojih nekoliko drugara ispred prodavnice, uz pivo. 'Ajd u zdravlje i cuvaj se. Mreze su opasan alat i za nesmotrene ribolovce." Biva je lako ustao za svoje godine, pogledao znatizeljno oko sebe i na daleko i uzevsi veslo isplovio je polako u Dunavac, startovao svoju staru cetvorku i ode preko u razliv po svoje mreze. A ja sam ostao da sedim, razmisljajuci ne o razgovoru sa Bivom, vec o poslu koji me ceka danas.

cxzi

Istocna svetlost je osvajala atmosferu neba i zvezde koje su se svu noc trudile da noc ucine lepsom i pri tom' treperile, sada se gase i predaju se zasluzenom odmoru. Iz termosa sam istresao jos nekoliko kapi u solju-poklopac i prosuo ih u usta, razvlaceci jezikom medju zube soc koji se tamo nasao. Na Dunavcu kod podavljenog slepa, vec su se usidrili jos nekoliko pecarosa, a to je vreme da podizem svoje mreze. Ustao sam i slozio stolicu, a preko nje stocic, tako da mogu mreze preko svega da slozim. Odvezao sam se od stare vrbe i krenuo sam veslom ka poslednjoj mrezi u unutrasnjosti bare. Mesta vezivanja, obavezno oznacavam, tako da mi nije bilo tesko da je nadjem. Odvezao sam je i osetio priliv adrenalina u venama. Podigao sam jedek i pored postavca je bila krupna babuska sa belim krljustima. Stavio sam je sa strane da ostatak mreze ne stavljam preko nje i krenuo sa izvlacenjem mreze. Bistra voda se malo mutila za donjakom, a jutarnji sjaj se presijavao o sedefne krljusti riba, kojima sam se radovao i bio zadovoljan sto se i tezak posao sa mrezama isplatio.

Sjaj sunca, lako i brzo je savladavao tamu protekle noci, ali se samo sunce jos krije iza Karpatskih masiva. Ptice pevacice, su davno vec ispratile jata caplji, kormorana i vrana, na svoja nova hranilista, a same su zapevale pesmu u susret novome danu. Ovde u bari, osim pesme slavuja i trstenjaka, vlada prijatna jutarnja tisina. Samo ja po nekada zavoznim veslom lupim u talasnjacu cuna nenamerno, ali iz razloga sto veslom zakacim u vodi vodeno rastinje, koje mi poremete koncentraciju. Farmerke su mi skoro mokre od vode, koju krupne babuske i stuke od "skljocare" pa do po nekoliko kilograma teske, nasavsi se u cunu, svojim repovima prskaju vodu koja se vec natalozila iz samo sto izvadjenih mreza. I sve se odvija po nekim obaveznim zakonima prirode. Ja kao i uvek oslobadjam rakove iz smrtonosnog zagrljaja mreza, a oni mi pomazu lupajuci svojim lepezastim repovima i time se jos gore uplicu u mreze. A kako me samo nerviraju. Dok sa njihovih mnogobrojnih nogu, ledjnih krljusti i repova skidam tanke kanape lisa, oni kao da samo to i cekaju da me ustinu svojim opakim klestima. Svaki put' posle takvih njihovih zadovoljstava, prsti me propisno bole i po nekoliko dana. Ali rekao bih glavni dogadjaj ovoga jutra, desio se negde kod sedme mreze, koju sam izvlacio i slagao je u cun. Susedna mreza na suprotnoj strani, a ipak nedaleko od mene, odjednom se njena gornjaka zategla i izranjajuci iz vode poprskala kapima vode nekoliko kvadrata mirnu povrsinu bare. Ja sam zastao i opravdano posumnjao da je to posledica kretanja neke velike ribe, a adrenalin je projurio molim venama. I bas u tom trenutku gornjaka je jos jednom iskocila iz vode, ali i veliki somovski rep je pljusnuo po povrsini bare, tako da je propisno ustalasao mirnu vodu. Gledajuci mrezama izazvani prizor, znao sam da svaki veliki som u ovakvim uslovima ima 50% objektivne sanse da lis mreze provali i da se potpise ( ostavi sluz na rupi kroz koju je prosao ) i ode. Ja verujem jos i da bi verovatno opreznije plovio i tako promasio sve mreze koje mu stoje na putu do izlaza iz bare.

122

Vadeci ostatak mreze, nije me interesovalo sta je od riba u njoj, vec sam gledao u susednu mrezu i pratio desavanje, ocekujuci da ce som u njoj sacekati da se prihvatim te mreze i ucinim sve da se som nadje na patosu cuna. Cini mi se da sam i pesmu ptica zanemario. Brzo sam razmisljao i doneo odluku da bespotrebno ne uznemiravam soma i veslam do samonikle iz panja mladice vrbe za koju je bila vezana mreza sa krupnim somom, vec sam ocenivsi dokle se mreza prostire, uzeo sam klocer i sto "mekse"ga spustio u vodu. Cun sam besumno odrzavao zavoznim veslom i kada sam osetio da se mreza zakacila za klocer, prisao sam i klocerom vertikalno izvadio deo mreze, koju sam lagano nategao i bez cimanja podizao je i slagao u cun. Na sitnije ribe nisam obracao paznju, a soma u mrezi sam osetio po tupim ne jakim trzajima. Pogledao sam na trenutak u cun i mada sam znao da se sve sto me interesuje u cunu, da se nalazi na svom mestu. Za svaki slucaj jos jednom sam proverio da li je u cunu meredov, kuka, noz i klocer, koga sam od suvog bagrema napravio i licio je mnogo na bezbol palicu. Utvrdivsi da je sve na svome mestu, sa posebnom koncentracijom, pristupio sam vadenju mreze, a sa namerom da izvadim soma. Cun sam postavio popreko u odnosu na mrezu i polako podizao mrezu. Senka kroz vodu me je jos jednom ubedila da je som veliki i posto je vec bio blizu povrsine, resio sam da ga vadim pomocu meredova, da bih mogao da ga zadrzim zivog duze vremena. Levom rukom uhvatio sam donjaku i gornjaku do same vode, a desnom rukom sam uzeo meredov i u isto vreme podigao mrezu i spustio meredov u vodu. Som se pojavio i u momentu kada je repom snazno udaruo o bok cuna, nabacio sam mu okvir meredova preko glave i popustio mrezu, tako da je uleteo u mrezu meredova. Sledeci potez i som se nasao na patosu cuna. Odahnuo sam i u sebi sam "zatvorio" problem velikog soma. Vise me nije nista interesovalo, pa cak i pocepana mreza, ali sam zapamtio da su ga u mrezi zadrzali spiglovi, koji su bili samo malo jaci od njegove snage da ih se oslobodi.

41101364

U sledecim mrezama ka izlazu iz bare, nekoliko krupnih smudjeva sam ocekivao, jer oni su iskusni i znaju gde ce lako doci do ukusnog zalogaja. Nisu me iznenadili ni trokilasi sarani, lepi sa "pozlacenim" krljustima i dobro uhranjeni. Znao sam da ce im se Aca obradovati, a Tasa ... Tasa ce glasno zazaliti sto nisu 20-o kilasi. Sarani su svastojedi i cesti posetioci bara. Ja volim da ih pecam na plovak. A prepoznajem ih tako sto kada saran uzme mamac, on ga podigne i pljune. Plovak istovremeno isplovi i padne horizontalno na povrsini vode. Tada iskusni pecarosi vec reaguju i dobiju ga. Meni je uzivanje da se nadmudrujem sa njim, jer ga smatram za veoma pametnu ribu i zato mi je zadovoljstvo vece da sacekam njegov sledeci potez. A on izgleda tako sto plovak se podigne i munjevito nestaje pod vodom. Tada mu kontriram i brzo izvlacim iz vode. Dobro, mnogo puta tog drugog saranovog poteza nije bilo, ali sve je to igra i zadovoljstvo. Taman sam zavrsio sa jednom od mreza i zaveslao ka sledecoj, tj. jednoj od poslednjih, kad evo poznatog glasa preko radio stanice:

-" Moco, dobro jutro i kako je tamo ?"

-" Dobro jutro Aconi. Nije lose !"

-" Znaci dobro je. To mi je milo, kada se rad isplati, a ne kao nas Tasa da zivi u nadi !"

-" Evo me uskoro tamo. Cao." Kazem ja, a siguran sam da je Tasa vec dosao na kafu do Ace, jer Aca se na Tasin racun nikada je sali, ako Tasa nije tu prisutan. Izvadio sam i poslednju mrezu, a preko mreza stavio sam delove mreza sa krupnim babuskama, pa pored krupne stuke i smudjeve, zatim velikog soma po cendru i nekoliko malih somceta od po 2-3 kilograma pored velikog. Nekoliko lepih tro-kilasa zlatnih sarana, onako sa mrezama, a opet su lepo izgledali. Ostale ribe nisam hteo da se specijalno vide, ali velika gomila mreza Aci i Tasi je poznato da su mreze pune ribom.

soms

Laganim gasom "dzonike", zaplovio sam ka izlazu iz bare. Zatim sam se okrenuo i glasno se zahvalio bari na gostoprimstvu. Izlazim na Dunavac nadletali su me galebovi, a meni bi' zao sto nemam neku malu ribicu da im bacim na vodu za zakusku, ali sam im doviknuo:

-" Podjite sa mnom u kamp kod Seve, obecavam vam da ce biti dosta iznutrica za vasu slast." I gle' iznenadjenja. Ja sam mislio da je Aca jutros dosao po Tasu, a ono Tasa sa kabinasem se preselio kod Seve. "Odlicno, (kazem ja u sebi) bar cemo svi zajedno da doruckujemo!" Pozdravljam rukom pecarose, koji mi otpozdravljaju i kazu nesto sto nisam cuo od motora i dodajem gas. Prednji deo cuna se ne podize kao kada je cun prazan, ali se sa strane cuna formiraju lepi talasi koji se pretvaraju u penaste kreste. Jutarnji jasni zraci sunca mi greju ledja i bas mi godi. Uskoro stizem u kamp, a Malisa me laje sa obale. Tu su i Coka i mala Milica, a Aca stoji pored stola bastenske garniture sa podignutim sesirom u pozdrav, dok je Tasa prisao vodi da sto pre vidi ulov. Pristao sam uz dok napravljen specijalno za cun. Tasa je prihvatio kanap veza cuna i zakacio ga za to uredjeno mesto.

-" Aco, bog te molovao!!! Dodji da vidis ulov !!! Tasa zove Acu, a sam je oci "iskolacio", neverujuci u ono sto vidi. Aca ide polako i nosi u ruci hladnu konzervu "koka-kole" i kaze:

-" Pa rekoh ti ja malopre kada sam sa njim razgovarao radiolom. Cim on kaze "nije lose", ja znam da je to dobro." Ja sam izasao iz cuna na obalu, pomilovao Malisu, Milicu i Coku, pozdravio se sa Tasom, koji je odmah otisao po kantar da izmeri soma, a zatim i sa Acom, koji mi dade otvorenu "koka-kolu" da se osvezim.

-" Jesi li imao problema sa ovim "brkom"? Som ovakvog uzrasta je u vodi jaci od coveka !!"

-" Pravo da ti kazem, davno je bilo kada ja sa meredovom krenem da ga sretnem a on mi pobegne. Ovog puta, ovome nisam dao sanse za beg'. Par smudjeva su mi se ovog puta otkacise pri vadjenju mreze, a zadrzali su me kao i obicno rakovi. Ima ih koliko hoces."

-" To je dobro. Znaci da je cista voda." Tasa donosi neki svoj rucni mali kantar i ulazi u cun da oslobodi soma od mreze. A ja videvsi njegov kantar, odoh na krov Seve po profesionalni i "izbazdareni" kantar specijalan za ribe. Usput sam poneo i stolicu, koja ce trebati jer je som dugacak oko 130cm. Tasa je probao i naravno nije mu se dalo da izmeri soma, za koga je Tasim mali kantar igracka.

-" Pa sluzi me odavno. Meri do 10 kg. bez greske."

-" Slusaj Taso, mi znamo da svaka tvoja riba je veca no inace, a nase su obavezno manje. Ali ovog soma ne mozes da smanjis i da hoces." Tasa nije komentarisao, vec je pomogao da soma podignemo i dodamo na kantar, koji je Aca drzao i stajao na stolici.

-" Momo, citaj koliko je ?"

-" 14 kilograma i 700 grama." I pozurili smo da ga vezemo i spustimo u vodu.

-" A ti bi da ga meris sa kantarom do 10 kg.? E', moj Taso, sta cu ja sa tobom ?" Smeje se Aca i baca svoj sesir u stranu.

 

Nasmejali smo se na jedan od Tasinih bisera, a ja sam se osvezio hladnom koka-kolom i sa civiluka agregatske barake skinuo sam nosac cuvarke i praznu cuvarku za ribe i sisao sam s'njima u cun. Dok sam nosac cuvarke kacio o cun na za njega predvidjeno mesto, Aca me je pitao:

-" Momo, napravio sam Vlaski kacamak za dorucak. Znam da je prvo po redu vadjenje ribe iz mreza, inace ce ribe stradati, ali ja predlazem da i nas dvojica ti pomognemo oko vadjenja riba, a onda cu ja da napravim, takodje Vlaski nadev sa kojim cemo jesti kacamak. A onda vadimo ostale mreze i struk, naravno. Da li se vas dvojica slazete sa "planom izvrsenja jutarnjeg zadatka"?" Podviknuo je Aca, na sta sam ja klimnuo glavom i zurno vadio ribe iz mreza ubacujuci ih u cuvarku, koja je visila na "Г" nosacu fiksiranom za cun, a cuvarka na njemu sa sirom otvorenih "usta" i 2/3 podavljena u vodi. Tasa se takodje aktivno prihvatio ucesce vadjenja riba iz mreza, ali nije hteo da predje preko Acinog "JA", pa je primetio:

-" On je skuvao kacamak !? A ko je lozio vatru ?" Ja i Aca smo se nasmejali Tasinoj primedbi i Aca je seo na talasnjacu boka cuna i takodje se prihvatio vadjenja riba. Za to vreme, galebovi su nas nadletali, a iz vrbaka se cula pesma slavuja i reski "bat" ili topot kljuna detlica. Bilo ih je nekoliko na razlicitoj udaljenosti od nas, pa se cinilo kao da se dovikuju ili blaze receno razgovaraju. Iz visoke nepokosene trave pored vrbe na samoj obali, gde sam slozio bubnjeve, cuje se zricak taj vesnik leta i zetve. Nekoliko sarenih leptira svojim plesucim letom obilaze cvetove, pa i cvetove boce, koja se spasila od kose, svojim strateskim mestom boravka pored debla panja davno odsecene topole. Iz vrbaka se cula i gugutka, za koju sam prvo pomislio da je sova, ali kada je ponovila svoju pesmu, mogao sam da se zakunem da je to gugutka sivo golubije boje sa crnim "prstenom" oko vrata. U zbunu samoniklih jasenovih izdanaka, za trenutak je nastupila svadja manje grupe vrabaca, ciji inicijatori su se isto tako brzo razisli, a na grancicama mladjara su ostali mladi vrapci koje je ta zbrka malo zbunila. Za koji trenutak su i oni odleteli tragom za svojim starijim rodjacima. A preko vrbaka, tamo negde na plovnom putu Dunava, "brekce" sporohodni dizel motor nekog guraca, koji daje takt ovojutarnjim dogadjajima ovde na i oko Zilave Ade, a u meni uvek budi neku recnu, preciznije receno Dunavsku romantiku. Blize levoj obali Dunavca, dva camca pecarosa sa "cetvorkama" zure na "svoja-ribolovna" mesta. A nas trojicu, patdon, nas jedanaestoro sunce ne zaleci svoju energiju greje, a mi: ja, Aca i Tasa, pretresamo mreze, Malisa i mala Milica, sa isplazenim jezicima leze u senci agregat-barake, koja je sacuvala svezinu noci. Coka, nedaleko od nas kljucka neke male insekte sa stabljika razlicitih trava, cudno zavrce glavu, dok joj vrat "golosija" menja boju cas u crvenu, cas u narandzastu, zavisno od njene jacine interesovanja. Patke su rano jutros doruckovale mesavinu krupno samlevenog kukuruza, psenice, soje i jecma, pa zatim oplovile svoj jutarnji krug uz obalu Dunavca i sada su tu u hladovini pod vrbom, a pored Seve i uredjuju svoje perje kljunovima.

123

Aca vadi krupne babuske srebrno-sedefastih krljusti i divi im se, jer mu mnogo lice na sarane:

-" Sest godina sam bio odsutan sa Dunava i da li je moguce da za tako kratko vreme u zivotu prirode se pojave ovako krupne babuske. A opet, nemoguce je da ih ja nisam primetio ranije ?" Pita se glasno Aca i vadi krupne po kilo ipo babuske iz mreze.

-" Ja sam pocetkom ove sezone ribolova, radovao se ulovu vece kolicine sarana kilasa i hteo sam da javim supruzi da mi posalje nekog iz Beograda da odnese sarane u zamrzivac. I dobro je sto nisam pozvao, nego rekoh da sebe pocastim sa jednim saranom na tiganju. Kad, ja otvorih ribu po stomaku da je operem i ocistim od iznutrica, kad tamo crna skrama po unutrasnjosti. Prava babuska. A onda sam i zagledao brkove i ustanovio da su to krupne babuske. A lice, nije da nije, na sarana." Zali nam se Tasa, a i ja sam rekao svoje misljenje.

-" Meni se ipak vise svidjaju smudjevi, mada se ne odricem ni babuski." Utroje, brzo smo povadili ribe iz mreza, zive smo ubacili u cuvarku, ciji sam otvor zatim vezao i spustio je pored krne Seve na 6 metra dubine. Aca je otisao da pripremi preliv za kacamak, a Tasa ode do zamrzivaca po pivo, a ja se sa cuna spustio u vodu i okupao se, sto mi je donelo i izuzetno osvezenje, posle neprospavane noci. Iz Seve sam zatim doneo tanjire, kasike i viljuske i stavio ih na sto, koji pre podne stoji na jednom mestu zajedno sa stolicama, a popodne na drugom, a to zavisi od doba dana i polozaja hladovine. Sedim sa Tasom i razgovaramo, a nasi pratioci i najbolji prijatelji: Malisa, Milica i Coka su se premestili ispod ili oko stola, dok su patke ponovo negde na vodi Dunavca. Aca je pozvao Tasu i doneli su kacamak u kotlicu i u tucanom tiganju umak: isprzeni crni luk sa debelom i prosaranom banatskom dimljenom slaninom, pa res isprzenom. Prvo, to je tako ukusno zamirisalo, da nam je otvorilo apetite bez aperitiva. Kacamak ( brasno od krupnog belog kukuruza ) smo mesali sa starim ovcijim sirom i naravno umakom. Ja sam taj ukus i miris zapamtio za svagda. Ukusni kacamak smo zalivali hladnim pivom, a Aca je prvo "drmnuo" jednu ljutu, radi otvaranja apetita, kako on sam kaze, pa nam se onda pridruzio uz pivo. Malisa, Milica i Coka, takodje nisu imali nista protiv kacamaka, ali im se svidjala i isprzena res-slanina.

ribolov01

Dorucak je bio "rudarski" sa ko zna koliko kalorija. Tasa nije propustio i ovog puta, da posle dorucka nam skuva po jednu cnu-tursku kafu. Pauza nam je godila uz kafu i dobro raspolozenje u jutarnjem ambijentu Zilave Ade i prostranstva Dunavca Malog Lapa i Dubovackog rita. I glasno sam se pitao, da li se ovaj ili ovakav dozivljaj moze uporediti sa nekom plazom na nekom moru, gde hiljadu ljudi vrvi okolo, a vazduh prezasicen mirisima ulja kojima se prisutni mazu po telu da ne izgore na suncu.

-" Nema smisla uporedjivati, a na more ce i dalje hrliti svi oni koji nikada nisu bili u ovakvim prilikama da upoznaju lepsu stranu prirode i njenih cari." Kaze Aca, cugne par gutljaja piva i zapali cigaretu. A Tasa, koji ne voli da cuti, kaze:

-" Ti koji ce tamo i dalje ici, nece biti sami. Sa njima ce ici i sva ona gospoda, koja se plasi mrava i drugih bibica, pa zbog njih ne mogu da idu u poljski WC, a komarci su za njih "mora" i to "dnevno-nocna". Aca je povukao "dobar" dim, skinuo sesit sa glave i "naboo" ga na koleno, a onda se pocesao po temenu glave i rekao:

-" Pa ja takve imam kuci. Kada se u zimskom periodu setimo leta i ja im ispricam po neki dozivljaj, a oni kao da su pojeli kiselu zelenu sljivu. Ne pitaju kako sam se ja osecao tada i radujem li se tim zadovoljstvima? Vec uglas pitaju ima li komaraca i sta radim da ih se resim?! Svasta ...!" Ja i Tasa smo mahnuli glavom, ne rekavsi nista. Jer sta da se kaze za ponasanje ljudi, koji nam karakterno nisu ni blizu, onda nema smisla da im mi sudimo!!


Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika