Julski dan

Dobar Vam dan gospodo Forumaši.

logo


Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



I jutros je svanuo lep suncani julski dan. Obozavam takva jutra. Prosto osecam kako me ispunjavaju pozitivnom energijom. Mreze sam povadio iz vode cijom kolicinom ulova sam zadovoljan, a zatim sam mreze oslobodio ulovljenih riba te kvalitetne stavio u zamrzivac, a ostale u cuvarku i spustio ih na 6 metara dubine. Mreze sam povesio na konopac izmedju dve vrbe da se osuse i budu spremne za veceras. U toku rada sa mrezama, isprskao sam se prljavim talogom sa mreza, tako da mi je jutarnje kupanje ne samo prijalo vec je i bilo korisno. Posle kupanja sam se istusirao uz pomoc rucne pumpe pijacom vodom, a onda sam uzeo veliku casu ( 300 ml ) sa prirodnim sokom i seo u stolicu bastenske garniture na suncanom delu travnjaka i uzivao grejuci se na suncu. Pored mene su se odmah nasli: Malisa koji je legao na travu naslonivsi se na moje noge a kokica Coka je nesto kljuckala oko mojih nogu, a onda mi skocila u skut i cvrkutajuci pokusavala da bude ptica, ili mi je nesto htela pricati na svom jeziku, koji bas i nisam shvatao, ali smo se nas dvoje ipak razumeli i cinilo mi se da nista lepse ne postoji jutros od situacije u okruzenju u kome se nalazim. Gilence se probudio i evo ga sa dzezvom turske kafe i malim soljicama u ruci, prelazi preko daske na izlazu iz svoga "Krcka" na visoku obalu i ide ka meni da zajedno popijemo jutarnju kafu. A "jutarnja kafa" je za mene vise nego zadovoljstvo. Ona je proces postovanja i medjusobnog uvazavanja ljudi koji je zajedno "cejfe"( kako bi rekli nasa braca Bosanci ). I sa njom se pocinje dan, a dan je veoma vazno poceti dobro i u lepom raspolozenju.

100

101

-" Moco dobro jutro. Evo kafice, a kako je jutros na vodi ?"

-" Dobro jutro Gilence i dobro je. Stabilni atmosferski uslovi uredjuju lepo vreme i normalno kretanje riba u potrazi za hranom, tako da je njihova poseta i u mrezama dobra. Smudjevi su bili nesto aktivniji od stuka i bucova, a i som se normalno digao iz svojih brloga. Poslednja mreza nizvodno na obali preko, dala je krupne deverike, ali se jato podiglo ili se premestilo na dublju vodu, tako da uglavnom ni u jednoj mrezi uzvodno ih nije vise bilo. Sa ove strane, tu gore pre Branka, imao sam desetak malih kao saka zlatnih sarana, koje sam naravno pustio u vodu. U istoj mrezi do obale je bilo i desetak rakova. Oni se tako majstorski upletu u mrezu da ih jedva oslobodim. Interesantni su da u lis umrse sve svoje osmoro nogu i rep pogotovu, a prednja "klesta" im ostanu skoro slobodna."

-" Nisam ti rekao, pre neki dan sam upecao crnu vodenu kornjacu. Zabacio sam "dubinjaka" na parce i zagrizla je i odvukla ga u obalu. Mislio sam da je "dobar komad", kad ono kornjaca. Otkacio sam je i pustio i znas da ih ima nekoliko pored obale. Izlaze i pasu. Samo nisu velike i crne su boje. Nisu lepe. Nego, hocemo li da zovemo Acu na kafu ? Branka necemo, jer on cim ustane skuva sebi kafu i ne voli da ga iko vise ometa, dok meditira gledajuci u vrhove stapova. Ja sam neki dan otisao kod njega na kafu i da malo porazgovaramo o nekim temama koje me interesuju, a on: kuva kafu i gleda u stapove, razgovara sa mnom i gleda u stapove. Vrh stapa malo mrdne, a on prekine razgovor. I resio sam da ga ne posecujem vise i ne remetim mu njegovo uzivanje." I u tom momentu Ljilja se oglasila na megafon koji je proparao vazduh kroz vrbak:

-" Dobro jutro vas dvojica. Pijete kafu sami i ne treba vam drustvo ?"

-" Dobro jutro-svako jutro. Ljiso pozovi Acu da dodje na kafu i rakijicu." Rek'oh ja Ljilji, a ona pojacala megafon na maksimum i pozvala Acu, koji nije mogao da je ne cuje i za nekoliko minuta evo ga sa njegovom kuckicom Milicom.

-" Ja kafu pijem samo sa prijateljima, pa vas iz tog razloga nisam mogao da odbijem." Sali se Aca i uz prikriveni osmeh seda za stolom, a Ljilja mu je pored soljice kafe napunila i casicu stare prepecenice, a Aca nastavlja pricu:

-" Znate da sam jutros rano, nesto pre no sto si ti Momo posao na obalu preko, imao takav udarac, da umalo nisam ostao bez stapa. Udar stapa je bio tako glasan da me je probudio i izvadio sam udice, a ono jedna ispravljena. Jeste da sam ja kriv, jer sam stavio umesto "karbonske" udice obocnu "smudjarku", ali mi se to vise ne moze desiti. Sve stapove sam odmah prevezao i nema vise eksperimenata. Zna se sta ide sa cim i sta treba cemu."

-" Ja vas pecarose, odnosno vasu logiku ne razumem. Jednom na Tisi, Sveta Zemunac, pripremio i zabacio udice, sa namerom da upeca nekog od kapitalaca, a struna na stapovima 0,35. Po meni je to neozbiljno, pa i ti Aco, smudjarku na "ceku"?" Primetio sam, a Gile se nasmejao.

-"" Da, ulovio sam 10 kg. soma na 0,30. To je majstor!!! A na 0,60 ili na 1,0 mm. to moze svako." Eto tako razmisljaju nasi pecarosi. Oni se u stvari igraju i daleko su od objektivnog razmisljanja o pecanju."

-" Aconi, da li je to tako, kako rece Gile."

A Aca se zamislio, zatim uzima srk rakije pa odmah na rakiju sipa stk kafe. A Gile, radio je dugo na pracenju KGB saradnika i zna kako Rusi piju i zapivaju sa osvezavajucim napicima, pa kaze Aci:

-" Vidi se da si dugo vremena proveo na specijalizaciji u Rusiji. Mislim po nacinu kako pijes." A Aca je odgovorio odmah i bez razmisljanja:

-" U pravu si. Bio sam ja nekoliko puta po nekoliko meseci u Sergejevom Pasadu na spesijalizacije, ali u druzenju su slabiji od mene. Brzo se napiju, jer piju velike kolicine za kratko vreme, a ja popijem vise od njih, ali po malo i stalno mezim. Secam se, zvali su me Krasni, a to mu dodje u prevodu Crveni, jer ja kada popijem vise nego inace, ja u licu pocrvenim ali se drzim na nogama. Pa mene niko nikada nije nosio ili vodio pijana. Ja kada bih sebi dozvolio da me nose, ja bih odmah prestao da pijem. Nego da se vratimo pecanju. Ako nastavimo o meni i o picu, onda cete me izazvati, pa cu vam ispricati sve o sebi. A to bas i ne bih zeleo. Momo pitao si me da li se pecarosi igraju pecajuci. Ja bih okvalifikovao pecanje kao vid zabave, a iz zabave proizilazi zadovoljstvo, a rezultat igre je takodje zadovoljstvo."

-" Ali u cemu je fazon. Sta im znaci da sa tankim najlonom zabacuju mamke za velike ribe i pri tom realno velike ribe i ocekuju u svojim cuvarkama." Razmisljao sam glasno, mada je zvucalo kao pitanje, jer u stvari interesovalo me je Acino misljenje o toj anomaliji.

-" Pecarosi kada pecaju, oni u taj proces maksimalno ukljucuju svoju mastu, jer ribe koje zele da ulove, ne vide ih pa cak i samo predpostavljaju da su te ribe tada tu. Pa i sam si kod naseg Tase imao slucaj "ubedjenja". Tasa je pecao na jednom te istom mestu nekoliko meseci i bio siguran da je zabacivao izmedju panjeva i svaki put ocekivao da upeca velikog sarana cije su staniste "ti panjevi". A onda kada si ti otisao i sa njim zajedno sa tvojim "eho-sonarom" pregledali mesto, utvrdili ste da je to brezina i da se na njoj ne zadrzavaju ribe, a pogotovu sarani. Prema tome i pecarosi iz ubedjenja pecaju sa tankim najlonom, jer Boze moj debeli najlon riba vidi i nece da uzme mamac. A kada se nekome prepricava dogadjaj ulova velike ribe, onda se u prici smanjuje debljina najlona, jer se time automatski poveca rizik da se riba oslobodi, ali se time i dokazuje "majstorstvo". Kao "lako je uloviti sa adekvatnim alatom" Eto. Ja tako mislim i u to sam ubedjen."

U medjuvremenu, Ljilja je na sto iznela paradajz salatu, tanjir mladog sira u vilijama i u teflonskom tiganju isprzenu tanko izrezanu dimljenu slaninu sa jajima. Sve nas je obradovala asortimanom menija za dorucak, a Gile se pozalio:

-" Hvala Ljiljo, ovo na stolu je pre svega odlicno, ali ja sa sobom imam problem. Vec nekoliko meseci koliko sam ovde u prirodi, imam veoma izrazen apetit. U svako doba dana mogu da jedem, pa i nocu koliko sam samo mesnih narezaka pojeo, ne znam ali vidim da se rezerva narezaka smanjuje."

-" Ne bih rekla da si se ugojio." Primetila je Ljilja. A Aca je dodao:

-" Pre svega uticaj na apetit ima cisti vazduh sa Karpata, koji ovde stalno struji nosen kosavom. U gradu kada se nadises onih naftinih isparenja, sta ce ti se jesti posle toga ? Mada i ovde Moma nas cesto gusi sa njegovim pusnicama u procesu dimljenja ribe, ali sta ces nema se kud."

-" Da-da-da, a dobro si me podsetio da posle dorucka idem kod Zike preko u kafanu da donesem pijace vode. Jutros sam imao dosta lepih deverika i krupnih babuski, tako da cu danas da ih stavim u bure u salamuru, a onda mi treba veca kolicina ciste vode da ih isperem od viska soli."

-" Idem i ja sa tobom, da ti pomognem i da se malo prosetam." Prijavio se Gile.

-" Nemojte otici pre no sto vam dam i moje termose. Nocas sam ozedneo, pa sam morao da popijem pivo umesto vode. A ja cu u medjuvremenu da uzmem Zaretovu siklju, preselim je do Seve i u nju cu da izvadim cuvarku sa ribama i da pripremim deverike i babuske za salamuru. Samo mi reci da li da ih sve ocistim ili ces kao i obicno da jednu manju kolicinu riba ostavis za rezervu u slucaju da hocemo da je przimo ili pravimo riblju corbu ?"

-" Ostavi rezervu naravno. Videces tamo ima dovoljno riba za punu pusnicu i vise." Odgovorio sam mu i otisao sam do friza da donesem po konzervu hladnog piva. Uz przenu slaninu "ide" i godi "dusi".

 

Oprao sam cun od prljavstine od mreza i Gile i Aca su mi pomogli i dodali mi 12 praznih kanti i Acine termose. Dzonika je "zapevao" a Gile se smestio na srednjoj dasci-klupi. Aca nam je ubacio prednji vez u cun i krenuli smo prema Mlavi i Zikinoj kafani. Usput smo pitali Branka, treba li mu voda, a on je odmahnuo rukom. Isto pitanje smo uputili Apotekaru i Rokiju, a i oni su odgovorili da imaju.

-" Ocigledno se u ovom nasem naselju na Zilavoj adi malo pije voda ?" Konstatovao je Gile. A na sred plovnog puta, negde izmedju Ade i usca Mlave stajala su dva cuge usidrena camca. Prosli smo blizu njih da vidimo mozda im se nesto desilo sa motorima? Interesantno da su se usidrili po sred plovnog puta ?

Posmatram ih a iskustvo mi ukljucuje alarm u delu mozga koji je naviknut da pazi na takve situacije, s obzirom da sam dovoljno broj puta plutao sa ogromnim mrezama po povrsini vode, a na plovnom putu i uvek bio svestan posledica. Pogledao sam uzvodno, a zatim nizvodno pa u dunavac. Uredu je, plovnih objekata nema, ali sta ako naidju Rujke ili Ukrainci sa guracem u baraznom sastavu 4+4 i to nizvodno, a locman pod "gasom"? Da li su oni svesni toga ? A ovolika slobodna povrsina vode ? Ne, nikako mi se nije ukladovalo u glavu da su to uradili svesno. Verovatno im se nesto desilo nepredvidjeno. Smanjio sam gas i prolazim pored njih gledajuci ih uporno, ne bi li video opravdani razlog: zasto su stali bas ovde, a opet, ne bih da smetam i mozda su i oni obazrivi na opasnost kao i ja, ali situacija nalaze !? Sa Giletom nisam ni rec progovorio, ali vidim da ih i on posmatra sa interesovanjem. A njih dvojica starijih muskaraca, sede i gledaju zajedno u neku knjigu, kartu ili nesto u tom smislu. Cuvsi motor, podigla su pogled obojica ka nama, pogledali nas nezainteresovano i nastavili da gledaju u svoju kartu ili knjigu. Shvatio sam da im nismo potrebni i dodao sam gas rekavsi Giletu:

-" Sta da ti kazem !?"

-" Znas Momo, dugo sam na Dunavu i nagledao sam se svakakvih budalastina. I nista vise, predpostavljam ne moze da me iznenadi. Ali gresim. Evo sada, ova dva "laponca", jednostavno su stali po sred plovnog puta i bas njih briga za ostale i njihove probleme. Razmisljam, morali bi da budu mnogo bezobrazni da bi to uradili namerno. Ma manje-vise sto sebe stavljaju u opasnu poziciju, nego sto svojim polozajem mogu da iskomplikuju situaciju i prirede probleme ljudima kojima je ovaj plovni put deo posla."

-" Ma pusti ih u p.... materinu. Budaletine !! Prokomentarisao sam nezadovoljan i nastavili smo cutke prema uscu "toplog" kanala. Stizemo blizu obale i ja automatski usmeravam cun u pravcu obale, gasim motor i obaram ga tako da mu "cizma" izlazi nad vodom. Plitka obala sa soderom je razlog tome. Cun se nasukava na obalu i Gilence izlazi sa pramcanim kanapom u ruci.

-" Gilence, nemoj ga nasukavati, jer kada u njega utovarimo preko 200 litara vode, tesko cemo ga zatim izgurati na vodu." Gile je zadrzao cun rukama i kaze:

-" Evo ti pa ga sam postavi kako treba. Ja bih se sigurno zeznuo i pitanje je kako bih ga odsukao." Uzeli smo po cetiri kante u ruke i krenuli ka kafani. A Zika, opustio stomak, bela treger-majca polu-mokra na njemu, a na plave adidas pantalone zavrnuo nogavice, na jednoj nozi iznad kolena, a na drugoj ispod kolena. U levoj ruci drzi cigaretu a u desnoj 1/2 coli plasticno crevo i Zika zaliva cvece, a mokra oznojena cela sija mu na suncu.

-" Zdravo Zile, silo nebeska. Kakav si k'o covek ?" Pita ga Gile.

-" Eh, j.... li ga. Ubi me ova vrucina od samoga jutra. I dobro je sto ste dosli, da imam skim da popijem kafu. Zeno. Stavi tri turske !" Glasno je podviknuo i predpostavio sam da mu je zena negde unutra u kafani. Prestao je da poliva cvece, okrenuo crevo prema sebi i polivao se preko glave nekoliko trenutaka i zatim mi dodao crevo rekavsi:

-" Prilicno je 'ladna, pa ne smem da se polivam cesto. 'Oce srcka da me strefi. Evo ti puni kanistere i mnogo su dobri. Gde si ih nabavio ?"

-" Kupio sam ih u Zemunu u "Koka-koli". U njima Italijani salju ekstrat koka-kole u fabriku i nisu im posle upotrebe potrebne pa ih jeftino prodaju. A jake su i voda u njima koliko god da stoji ne mirise, odnosno ne oslobadjaju nikakav miris. Kupio sam 32 komada i to 20 za vodu, a ostalih 12 koristim za nabavku nafte za "perkins"-a i agregat i za mesavinu za"dzonsona"-9,9KS i "tomos"-a 4 KS."

-" Odlicna stvar. Dobro si mi rekao. Imam jednog drugara iz ovih krajeva, a radi u Koka-koli kao vozac, pa cu preko njega da i sebe obezbedim sa takvim kantama. 'Ajmo da sednemo u hladovinu, popijemo kafu i osvezimo se sa necim. Za sta ste da popijete ?" I otisao je sa Giletom u "tesku hladovinu", u stvari na terasi ispod visoke tende, a tenda je uradjena ispod krosnji visokih srebrnih topola, cija su stabla prolazila kroz tendu. Napunio sam sve kante i preneo ih u cun, a zatim se i ja ispolivao sa crevom preko glave i uputio se pod tendom za stolom gde su me cekale kafa i hladna koka-kola:

-" Zile, dobro si se setio da tendu postavis, a da stabla ne seces. Dobio si duplu izolaciju od sunca."

-" Sluzio sam vojsku u Osijeku i cesto sam u slobodno vreme odlazio sa drustvom u kafanu "Cingi Lingi" - Carda i tamo sam video taj sistem i dopao mi se."

-" Tamo si mogao da vidis i "osam tamburasa". Zasto i to nisi iskopirao ovde ?" Pita ga Gile, A Zika ce uvereno:

-" Rado bih i na kraju i radi sebe, ali ovi Vlauce koji dolaze sa "Drmna" kod mene postuju samo violinu i harmoniku i tu je kraj, a nocu kasno dodju "kocosi", a njima i nije potrebna nikakva muzika. Pa prema tome za tamburasima treba ici u Srem i Backu."

-" Boga mi meni su tamburasi svirali u Beogradu u splav-kafani na Dorcolu kod Nebojisine kule i to osam tamburasa i olaksali me za par stotina evra i isto toliko zaostalih maraka." Ne verujem da sam se pozalio, vec sam ubedjen da sam se pohvalio. Onda se Zika razgoropadio inspirisan dobrim sagovornicima i doneo nam da vidimo njegove ratne trofeje, kao i tajne koje "niko nezna" osim sada nas dvojica. I tako bi, dok ja nisam ustao.

-" Zile, moramo da idemo. Drugi put cemo da sedimo duze, a i ti bi mogao da dodjes do nas na ostrvo. Ja imam jutrosnji dobar ulov, koji treba da stavim u salamuru i zatim da dimim ribu."

-" Odlicno, eto razloga da dodjem na ostrvo po dimljenu ribu. Ovih nekoliko puta sto si mi davao, odusevilo me je. Mnogo mi se svidja ukus, a i moras priznati da sam ti i ja obezbedio dobre musterije. Sto jes-jes i oni su veoma zadovoljni. I ja se izvinjavam sto sam morao nekoliko puta da saljem klinca da dolazi po dimljenu ribu i posle pola noci kod tebe na ostrvo. Znas kako je, ljudi ozbiljni, igraju karte u velike svote i piju, pa hoce i da meze, odnosno jedu i to bas dimljenu ribu. I hvala tebi sto si i ti mene ispostovao i svaki put si mi dao na veresiju. Sve ja to cenim i postujem. Ako sta treba, tu sam."

-" Vazi Zile. Cekamo te sutra na svezu dimljenu ribu."

-" Ima li kecige ?"

-" Ovog puta nema keciga, ali ima lepe babuske, deverike i smudjeva kamenjara." Odgovorio sam mu i izgurao cun iz plicaka u kome je vec Gile sedeo, a zatim sam uskocio i ja."

-" Cekaj, a sta je sa somovima, saranima i smudjevima ?"

-" Oni su vec u zamrzivacu." Odgovorio sam mu i startovao dzoniku.

-" Pametno sinovac. Vidimo se i pozdravi Ljilju i Malisu." Zile nam je mahao isavsi za nama i zaustavio se kada mu je voda bila do iznad kolena.

Sunce nad sirokim Dunavom je pustilo svoje tople zrake i radovalo svu mladu vegetaciju na obalama i priobalju velike reke, dok se Nebo prelivalo u svom plavetnilu i u datoj mu mogucnosti da gleda na lepe predele Deliblatske pescare, Braniceva i Djerdapskog krasa, dok Kosava negde u Karpatima spava. A sa Kosavom zna se, navlace se zavese oblaka i od lepote ostaje samo kisa ili jos gore pracena grmljavinom, sto je inace cesta pojava. I dok tako ja sa romanticnim pogledom posmatram okojinu Zilave Ade i srednjim gasom po mirnoj vodi Dunava vozim cun ka kampu, Gilence me prekida svojim logicnim komentarom:

-" I "ovi" bas nemaju namere da se sklone sa plovnog puta. Daj bre Momo, svrati pored njih da vidim ko su oni i o cemu se radi. Prosto je njihov polozaj poceo da me opterecuje."

-" Ma to su neki "slobodni strelci" i sta se opterecujes sa njima? Vreme je lepo, vidljivost odlicna, a Dunav sirok i obilazice ih oni koji ih budu videli." Ali ipak sam smanji gas, napravio manevar uzvodno i pristao bocno uz jedan od dva prosecno dobro odrzavana kabinasa. Dva starija, ali ne i senilna coveka su nas gledala dobronamernim, ali i upitnim pogledima. Ko smo mi da ih uznemiravamo ? I Gilence im se obratio, a ja sam samo mahnuo rukom u znak pozdrava.

-" Dobar dan. Ne bismo da vas uznemiravamo, ali vas polozaj na plovnom putu nas je zaintrigirao da vidimo dali je sa vama sve u redu i da li vam mozda treba pomoc ? Ja sam Dragisa, a ovo je Moma." Na trenutak su nas cutke gledali kao da nas ne razumeju i posumnjao sam da nisu mozda stranci ?

-" Dobar dan i vama. Ja sam Jovica Velickovic, a ovo je moj prijatelj Strahinja Lazarov i obojica smo iz Novoga Sada. Momentalno se vracamo sa Srebrnog Jezera, gde smo bili oko mesec dana i stali smo na moju inicijativu, jer bih voleo kada smo vec tu, da obidjemo iskopine Rimskog grada Viminacijuma. Medjutim imamo malo pravih informacija, pa smo stali da pomocu ovih nasih auto-karata odredimo prvo nas polozaj i onda vidimo koliko smo daleko od iskopina pomenutog grada. Da li vi mozda mozete u tom smislu da nam pomognete ?" Gile je mudro cutao ne skidajuci pogled sa njih, a ja sam rekao svoje misljenje:

-" Ne znam da li cemo moci da vam pomognemo u tacnoj lokaciji iskopina. Mene licno Rimska kultuta i samim tim i iskopine, ne interesuju mnogo, ali sam cuo da je na lokaciji spoljnjeg ugljo-kopa "Drmno" otkriven neki veliki Rimski grad, kako rekoste Viminacijum, a to vam je nekih dva ipo do tri kilometara nizvodno odavde na desnoj obali. Prepoznacete po visokom drvoredu topola, a onda kopnom jedno tri kilometara od obale drzite se juznog smera. Toliko sam ja cuo o tom pronalasku od matorog Bive, ribara iz Dubovca." A Gile je onda nastavio:

-" Nekada u Rimskoj provinciji Gornja Mezija ili severna Srbija danas, kako bih ja rekao, postojao je veliki grad na samoj obali Dunava. Medjutim, do sada se za 3,5 kilometara Dunav premestio ka tadasnjoj Dakiji i ogromni bageri spoljnjeg kopa uglja za termoelektrani "Drmno-2" su otkrili taj grad pre nekoliko godina. Medjutim kod nas hronicno nema para za podrsku otkrivanja istorijski vaznih iskopina, pa se i taj lokalitet drzi pod kontrolom, sto je inace dobro. Ali mene zanima zasto ste vi stali na sred plovnog puta ? Da li ste svesni kakvom ste se riziku predali ?"

-" Jao, izvinite, sad i ja vidim gde stojimo. Uopste nisam obratio paznju gde smo stali, uostalom Strale Bog te maz'o ti si vozio camce i spustao sidro !?"

-" Pa ti rece da stanemo i ja pogledah, nigde nikog' nemna, pa spustio sidro. Uostalom, evo dizem sidro, nego ne znam gde cemo. Idemo li dalje, ili ces juriti Viminacijum ? Ja bih da ostanemo ovde, jer nekoliko kilometara i nije neko rastojanje. Uostalom kako hoces, ti odluci !?"

102

Pogled sa usca Mlave na Zilavu Adu

 

Nije mi mnogo trebalo da shvatim da su njih dvojica intelektualci i da bas nisu sposobni da na sebe i svoju bezbednost obrate paznju, pa sam resio da im pomognem, ako im treba moja pomoc ?

-" Ako ne zurite, mozete sa nama do naseg kampa i tu vam je pre svega bezbedno mesto za nocenje, a sutra ce Zika "kafanjeros" doci na dimljenu ribu i tada cemo ga zamoliti da vam organizuje odlazak do mesta koje vas interesuje. Ako se zurite, odmah idite uzvodno do one kafane na desnoj obali ciji se krov odavde vidi i zamolite Ziku, tako se zove vlasnik kafane, da vam ubrza proces." Predlozio sam, a Gile je potvrdio da je to realno najbolja mogucnost.

-" Strale dizi sidro i nema lenjstvovanja. Idemo u kamp, a sutra ili prekosutra, ipak cemo se naci na ulicama Viminacijuma." Veselo je podviknuo Jovica i krenuli su polako za nama. A u kampu, Ljilja se tusirala na zadnjoj platformi, a Aca je cistio ribu u Zaretovom camcu. Malisa nas je sa veselim mahanjem repa i sa svojom drugaricom kuckicom Micikom cekao na obali pored Seve.

-" Nisam znao da je Zikina kafana tako daleko. Sve mi se cini da je bila nesto blize." Salio se Aca na racun sto smo malo okasnili. Stao sam sa cunom do Seve sa nizvodne strane, a Jovica i Strahinja su stali po Giletovoj instrukciji do Seve sa uzvodne strane. Malisa ih je odmah sreo i onjusio, na sta mu je Joca rekao da su prijatelji i da nema i nece biti problema. I dok su se oni vezivali za obalu, sa vode se cuo prepoznativi glas Tase Cuburca, koji je manevrisuci malim camcem zadrzavao na vodi:

-" Ljudi moji, pa ovo je cudo Bozije. Kako odem, na moje mesto se vec parkiraju drugi camci !?" Na te njegove reci niko nije reagovao osim Jovice koji je poceo da se pravda Tasi za svoje prisustvo.

-" Ma dobro, u redu je kada ste vec stali. Evo stacu i ja ovde pored vas. Mislim da vam necu smetati ?"

-" Koji je to neotesanko ?" Aca je glasno prokomentarisao i zaustavio Jovicu, koji je taman hteo da se Tasi izvini za neprijatnost, ali tek posle Acinog komentara mu vise nista nije bilo jasno. Tu dilemu sam ja prekinuo, objasnivsi ko je ko u ovom kampu i pozvao sam Jovicu i Strahinju, kao i Acu, Ljilju i Tasu da sednu za stolom.

-" Da ne namecem svoju volju, ali red je da mi kao novi kamperi u ovom dobrom drustvu ponudimo pice za nasu dobrodoslicu i za vasu srecu. Nudim dobru domacu rakiju "kajsijovacu" iz Somborskih vocnjaka i crno vino iz Sremsko Karlovackog vinogorja. Pa izvol'te, molicu lepo."

-" Ovako kulturno i lepo, nisam odavno pozvan na pice, pa najvise iz tog razloga ne mogu i da ga odbijem i evo me." Aca je bio slatkoreciv, oprao je ruke u reci od ribljih krljusti i sokova ribljih stomaka i seo za stolom, izjasnivsi se da bi da "proba" kajsiovacu. Gile i Tasa su se pogledali, ali iz pristojnosti prema Jovici i Straletu, nisu hteli da komentarisu Acu.

Dobronamerno ponudjena pre podnevna "kajsijovaca" imalo je razloga pa je prihvatise skoro svi, vise iz radoznalosti da saznaju kakvog je kvaliteta s obzirom da ju je Jovica preporucio rekavsi da je iz Somborskog kraja. Nazdravismo jedni drugima, a rakija je opravdala svaku izrecenu rec po povodu njenog kvaliteta. Aca ju je profesionalno ocenio i iskreno je pohvalio:

-" Dooobra. Tu je oko 26 gradi, a negovana i dobro se ukrtila u dudovom buretu." A Jovicina reakcija je bila onako "lalinski" umerena:

-" Pa kazali smo vam, sta bi ste mogli da ocekujete, no onako kako jeste ? Medjutim, ja bih vas gospodine Aco da pohvalim. Malo je pivaca zestokih pica koji iz prve mogu da pogode "gradazu", ali i da opredele od koga drveta je napravljeno bure u kome je rakija lezala i sazrevala. To je nesto savrseno i ne srece se cesto." A Aca onako hladnokrvan, cini mi se da je malo pocrveneo, a Gile je na Jovicin komentar onako tiho kao za sebe dodao:

-" Iskustvo je u pitanju, a to i nije mala stvar." Na sta se Tasa glasno nasmejao, a svi mi ostali smo uz blagi osmeh precutali komentar, ali smo svakako bili ponosni na Acine, rekao bih vrline. Ja sam svoju casicu ispio i prevrnutu je ostavio na sto, a zatim sam ustao i u prolazu uzeo za podlakticu Tasu, koji je odmah ustao i posao za mnom i pomogao mi da istovarimo kanistere sa vodom. Ljilja je skuvala kafu za goste i napravila palacinke, za koje je dobila pozitivne komentare i od gostiju i od odomacenih kampera.

-" Ljiljo, hvala vam za palacinke, a posebno za pekmez od sljiva pozegaca, koji najvise volim od svih dzemova i pekmeza proizvedenih od drugih vocaka. Kod nas u Vojvodini, zapatili neke "stenlej" i jos neke druge sorte sljiva, koje i nisu sljive vec neki mutanti koji samo lice na sljive, a ukus im podseca na breskve sa aromom kajsije. A velike su kao decja pesnica. Pitao sam mog prijatelja od koga sam dobio i ovu rakiju, o kvalitetu rakije iz komine tih novih vrsta sljiva. A on se tuzno nasmejao i mahnuvsi rukom rekao mi da za komine koje on pece i proizvodi iskljucivo dobru rakiju, kupuje sljivu "cacansku ranu" od prijatelja iz Ljiga, kruske iz Smederevskog kraja iz Grocke, a kajsije iz Somborskog regiona." Na sta se Aca nije mogao da uzdrzi i rekao je:

-" Iz nicega varivo ne biva, pa tako i za dobru rakiju mora biti materijal komine od dobrog kvaliteta voca. Ja znam kakve su rakije od tih Engleskih sorti sljiva. Ako im ne dodas secera i kvasca u toku vrenja, iz kazana od 100 kg. neznam da li bi "izgurao" 5 litara rakije? A to ne vredi truda. Te stenlejke i ove mutante koje ti pomenu, su dobri za marmelade i za kolicinsku proizvodnju. A sto rece za pekmez od sljiva? Pa nasa generacija je odrasla na pekmez na komadu hleba i 'ajd u skolu." I drustvo razgovorcivo i svi su tu negde preko 50-te, a nekima nije daleka i 70-ta, pa se setili svoje mladosti, a boravak u kampu im prija pa se raspilavili. A ja se prihvatio da zavrsim ciscenje riba od kojih je malo ostalo, ali moraju se zavrsiti i staviti u salamuru, inace na ovako toplom vremenu brzo se pokvare.

103

Mesto gde se pristaje u obalu Starog Naselja, odakle se putem preko brane ide u naselje Dubovac.

 

Priprema riba za salamuru je privuklo veliku paznju Jovice i Strahinje i zadovoljni od mene dobijenim odgovorima na pitanja o detaljima u procesu stavljanja ribe u salamuru, obecali su da ce sada u povratku za Novi Sad, svu ulovljenu ribu staviti u salamuru i zatim ce je dati njihovom prijatelju koji ima pusnicu da je odimi. Obojica su sa Acom obisli baldahin u kome se u mrezama "vetri" dimljena riba iz predhodne partije, probali su je i veoma im se svidjao ukus iste. Dakle nisu mogli da odole, vec su uzeli po jednog smudja kamenjara i gustirali ih sa zadovoljstvom. Vreme se blizilo rucku, a Aca je bez pardona ustao, uzeo kotlic sa krova Seve i pitao me:

-" Momo, nemas nista protiv da iz cuvarke izaberem od riba sta mi treba za jedan riblji gulas. Nasi gosti iz Autonomne Pokrajine znaju sta je dobar riblji gulas. Ali hteo bih da spremim svima nama, a posebno za njihovo zadovoljstvo gulas koji se sprema na otvorenoj vatri i to u kombinaciji u talandari i u kotlicu, zatim se sve to sjedini u kotlic i zavrsi posle dinstanja u tanjirima. "I bi gulas ... !" O kvalitetu necu da vam opisujem ... mozda ste gladni.

 

Posle rucka, kada smo zedj gasili hladnim pivom u hladu vrba i sedeli u udobnim stolicama, Joca se zahvaljivao i Aci za izuzetan paprikas i meni za predlog da dodju njih dvojica u kamp i svima nama za topli ljudski prijem, a Tasa onako cuburski otvoreno pita Straleta i Jocu:

-" A recite vi meni, kako ste znali da nas pronadjete ? Mi ovakvi kakvi smo, celo leto smo zajedno i mnogo puta smo imali i bolje trpeze od danasnje." A Gilence se oglasio:

-" Mene su iznervirali svojom neodgovornoscu prema sebi i usidrili se na sred plovnog puta. I Moma bi da ih promine, kaze lepo je vreme i dobra vidljivost, pa ce ih barze i gurani sastavi zaobilaziti. A ja radoznao i tako se sretosmo."

-" Proveli smo mesec dana na Srebrnom Jezeru i uputili se na Grocanske ade, pa zatim na Belegiske, pa Krcedinske i na kraju u svoj Ribarac u Novom Sadu. Bar tako smo planirali, jer smo obojica penzioneri i bez drustvenih obaveza, Ali kada smo vec tu pored Rimskog Viminacijuma, rekoh da svratimo i vidimo ostatke civilizacije iz 3200-te godine pre nove ere. I tako sretosmo Gileta i Momu, a zatim i sve vas. I da vam kazem iskreno...mnogo mi je drago zbog toga." Rece Strale sa dobrocudnom facom na licu.

Odjednom sam osetio hladan vetar po licu i cuo sum vrhova krosnji vrba i topola iz vrbaka koji nas okruzuje i odjednom se smracilo, sto je Gile i primetio:

-" Sta li se ovo sprema. Od visokih i gustih vrba i topola ne vidimo sta nam kosava sprema. A to ovog leta i nije prvi put." A Jovica ce:

-" Banatska strana se lepo vidi odavde. I nebo je vedro, ali stvarno odavde se istocni deo prema Karpatima uopste ne vidi, a Gile je u pravu. Neko nevreme se sprema." I voda Dunavca je vec zatreperila, a Tasa je krenuo ka svojoj siklji i bas u tom trenutku prolomio se strasni tresak groma, koji nas je sve uzdrmao, a po mom iskustvu udario je tu negde do Cibuklije, ne dalje. Tasa uplasen je cucnuo u camac drzeci se rukama za stranice i psovao je nesto. Malisa je zbrisao u spavacu sobu Seve pod krevetom, Coka je isprepadana kao metak utrcala pomazuci se krilima u Sevu, a patke su iz vode jedna za drugom usle u svoj kavez. Odjednom su stolice ostale prazne. Svako je pozurio u svoj camac, a grom nista manje glasan kao predjasnji tresnuo je i kao da je otvorio oblak. Istog momenta se prosula krupna i jaka kisa. Ugazena trava u kampu je poskakivala pod tezinom kapljica, a sum kise je nadjacao sum vetra u krosnjama vrbaka. Tasa se mucio ta upali svoju cetvorku, koja ko za inat nije mu se dala i ja sam u trku dok sam sakupljao sundjeraste podmetace sa stolica i ubacio ih u sator, podviknuo Tasi pre nego sam se i ja nasao u Sevi:

-" Taso, podavices se usput sa tim slabim motorom i plitkom sikljom. Ostavi se toga i uzmi moj cun, "kresni" dzoniku i vozi jacim gasom slobodno. Samo se dobro drzi da te talasi ne izbace iz cuna. I kad stignes javi se da znamo." Tasa nije imao vremena za razgovor, samo sam ga u trku do cuna cuo kako gunjdja i broji: da mu je ostalo sve otvoreno na camcu i da je camac tamo na udaru Kosave.

 

Znajuci odavno vec, jos dok sam planirao dolazak na Adu, da Kosava na ovim prostorima tera svoje hirove spustajuci se sa Karpata u dolinu Dunava i udara preko Golubca i Ramske krivine, pa preko Ade Cibuklije i Zilave Ade, kamp sam zato na Zilavoj Adi podigao i uredio na mestu gde je dobra zavetrina. Tako, kao i sada dok Kosava besni, u kampu je vise-manje mirno. Gile je sa svog camca doviknuo Ljilji dok je ona zatvarala prozore na dnevnom boravku Seve:

-" Ljiljo, iskljuci obe radio stanice."

-" Vec sam to uradila! Hvala Gilence."

Jovica je otklonio sasvim malo tendu da bi mi rekao danasnju istinu:

-" Kolika je samo sila prirode ? A boriti se protiv nje, treba imati samo srece i malo vise iskustva od pameti. Ja i Strale da ne sretosmo tebe i Gileta danas na vodi, ko zna kako bi smo prosli u ovom nevremenu na "otvorenom" Dunavu ? Ja sam dugo na Dunavu, rekao bih ceo zivot, ali ovakvo reagovanje na prvi signal nevremena, kao svi vi ovde, nemam. Kako je "puklo" ja se pravo da ti kazem uplasih. Sledise mi se vene u nogama, a onda sam se "sabrao" kada sam video da svi vi preduzimate potrebne mere. Acu nisam ni video, a i sada gledam, nema ga nigde."

-" Acin camac je nizvodno 100-150 metara odavde, a pravo da ti kazem i ja ga nisam video kada je otisao. Jednostavno sam se pobrinuo za okolis i na njega nisam obratio paznju. Iskusan je on do nekle, a za neiskustvo je i dovoljno zdrav i jak. Tako da za njega me nije "strah"."

-" Ja i Strale nista na camcu od kamp-opreme nismo bili vezali. Da smo bili na otvorenom, nista ne bi ostalo od nase kamp opreme koja je sva bila na krovu camca. Mada i ovo mesto je odlicno izabrano za kamp. Ima odlicnu zavetrinu." Konstatovao je Jovica uvereno.

-" Da, sto se tice Istocnog vetra, tj. Kosave, a da si bio ovde kada je jedne noci krajem Juna meseca grunula salauka sa Banatske strane!!! Baldahin je bio polomljen u momentu. Nisam imao kada ni da reagujem. Daske krova sa agregatskog odelenja je odnela u vrbak na vise od 30-tak metara dalje od agregatskog odelenja. Jedino je Seva izdrzala jer je bila dobro vezana i "Iglo"-sator. On ima poluloptasti oblik i njemu ni salauka ne moze nista."

-" Zasto vas dvojica tako razgovarate ? Jovice, pozovi Straleta i dodjite kod nas na pice i razgovor, jer ima vise prostora u Sevi, a mogli bi smo i po kolac da pojedemo zajedno." I dok su Strale i Joca dosli, Tasa nam se javio da je sve u redu, jedino mu je neko platno od tende, kosava odnela.

 

Strale i Joca su usli kod nas na Sevu i hteli su da izuju svoju obucu u kojoj su bili, sto im nismo dozvolili i objasnio sam im da sam namerno postavio linoleum po podu da bi se lakse odrzavala higijena, ali i da i ja i Ljilja nismo robovi "cistoce", vec se camcem sluzimo maksimalno, a ne da mu robujemo.

-" Pravilno. Tako i ja "drzim" do cistoce. Opusteno i bez preterivanja. U camcu na patosu mora da se nadje malo peska, jer ga ima svuda na obali." Kako su usli, zastali su a zatim sa interesovanjem pitali da li mogu da razgledaju Sevu iznutra. Naravno da smo im dozvolili i Ljilja im je objasnila pojedinosti koje su ih interesovale. Malo zatim pridruzili su nam se i Aca sa malom kuckicom Milicom i Gilence koji je doneo teglu pekmeza od sljiva.

-" Lili, ja znam da ces ti za moju ljubav da nam napravis palacinke, a ja sam doneo pekmez od sljiva koji je meni moja majka Desa po starom receptu napravila."

-" Svakako Gilence i vrlo rado. A da li biste svi zajedno nesto da popijete osvezavajuce ili zestoko ?" Na sta je Aca spremno odgovorio:

-" Ja cu domacu "Vidanovacu", "maloletnu" od 16 godina provedenih u buretu. Pa neka mi bude, kako mi bude."

-" Lili, ja cu jedno hladno pivo." Izjasnio se Gile, a Strale i Joca su cutali, na sta im je Ljilja dala objasnjenje:

-" Vi ste tek dosli a i malo se poznajemo, pa hocu da vam pojasnim ovu nasu domacu situaciju. Mi smo ovde kao jedna porodica. Svi smo dosli "na celo leto" i rastacemo se tek krajem jeseni. A u medjuvremenu, ono sto imamo stim se i koristimo." I Strale i Joca su bez reci pristali na po jednu rakiju, a napolju je kisa pljustala.

-" Kada smo vec ovde zajedno, bilo bi nam interesantno da nam kazete koju rec o vama u smislu sta radite na Dunavu ? Predpostavljam da pecate, ali sta pecate ?" Postavio je Gile pitanje, a Aca je svojerucno nalivao case sa prepecenicom nasim da tako kazem gostima i to tako pedantno da ni jedna-jedina kap se nije prolila. Jovica je nazdravio, probao rakiju, pohvalio je, a onda nam je ispricao ukratko njihovu pricu: Njegova i Straletova porodica se druze odavno. Njihove zene obozavaju bastu sa cvecem ali i proizvodnjom cveca se zanimaju pa su celo leto na podrucju Iriskog Venca, gde je Strale davno kupio 10-tak ari zemlje i sagradio malu vikendicu. A Jovica je oduvek voleo reku i sagradio je sebi camac, tako da su nasli kompromis i leto provode svako gde mu je lepo. Njih dvojica na camcu, a supruge na vikendici. Jedino Straletov sin ima obaveze da im na vikendici donosi na vreme lekove, hleba,vodu i provijante.

-" Interesantno. A sta pecate i gde pecate ?" Gile je bio direktan.

-" Ja obozavam predatore i sarane, kao vrhunac nadmudrivanja u pecanju. A Strale je plovkaros, ali ne samo na belu ribu, vec i somove lovi takodje na plovak. Mogu vam reci da se i meni to svidja."

Tamno-sivi oblaci nadvili su se nad Dunavcem i dalje nad sirokim ustalasanim Dunavom, a na levoj obali nad obroncima Delibladske pescare spustili se teski oblaci koji cini mi se dodiruju kukuruzna i suncokretna polja. A u vrbaku pored same obale Dunavca, mlade vrbe se savijaju dodirujuci travu pod udarima Kosave, a na starim vrbama grane se lome i u kovitlac vetra udaraju o tlo. Ostale sirove grane, grle se cvrsto pomazuci jedna drugoj da prezive udare pobesnele Kosave koja ovog puta nikoga ne zali i siba sve oko sebe. A oko Seve suste krupne kapljice kise po povrsini Dunavca gusto usredsredjene, a po krovu tabanaju kao po dobosu i pretvaraju se u male potocice koji se slivaju svuda po ivicama krova, jer su ovog puta dva slivnika za takvu namenu na krovu malo u odnosu na kolicinu pale vode ovog puta. Niz prozore od klirita kisne kapi sustizu jedna drugu i zajedno spiraju sve dosadasnje tajne sa prozora i odnose ih u zaborav. Iznenada sinu jaka munja i obasja prozor u koji sam zurio i putovao kroz razmisljanja. Prolomi se jaka grmljavina za njom i trze me iz mog putovanja kroz mastu. Slozi se neki pritisak u vazduhu i primetih strepnju u ocima prisutnih. A napolju kisa na trenutak prestade da pada i slusali smo prolamanje groma u grmljavinu koja ode daleko i sve dalje osvajajuci prostor. Kisa je ponovo nastavila da pada svojim intenzitetom nosena vetrom.

 

Malisa je legao pored mene gurajuci se i to je bilo dovoljno da se ukljucim u po nekada dosadnu stvarnost. Gile i Jovica su energicno razgovarali o ribolovu, a Aca ih je pazljivo posmatrao pijuckajuci po malo i puseci, a vodio je i racuna o pepelu sa cigareta, jer ga je jednom prilikom Ljilja opomenula zbog pepela oko njega po podu camca. Miris palacinki koje je Ljilja pekla, probudio mi je apetit i sa vecom paznjom sam sledio za razgovorom Jovice i Gileta.

-" Koji su po tebi vazni vremenski uslovi za uspeh u ribolovu? I da li ti smatras da su oni vazni pri izboru vremena i mesta za ribolov?" Pitao je Gile autoratitativno, onako kako je on to znao, pa i da nisu imaoli namere da mu kazu, posle slozenog njegovog pitanja obicno mu ispricaju sve. I ovog puta i Jovica je ispricao sve iz svog iskustva, bez da zastajkuje:

-" Znas kako Gile. Ja kada se spremam za u ribolov, razmotrim i preispitujem sa svoga stanista iz iskustva vise kompleksnih pitanja i ako se sloze pozitivni odgovori na vise od 60 procenata uslovnih pitanja, onda idem u ribolov i imam obavezno uspeha u tome. Imam ja dosta mojih kolega i na bivsem poslu i u komsiluku, koji idu na pecanje iskljucivo kada oni za to imaju vremena ili recimo planiraju nedelju za pecanje. Na sva pitanja o kojima sada hocu da pricam, oni i ne znaju da ta pitanja uslovno i postoje."

-" Hoces reci da oni ne obracaju paznju ni na "dolazak vode" ?" Pitao je Aca i dobio potvrdni odgovor, a Gileta su interesovala sva pitanja na koja Joca obraca paznju.

-" Ima mozda vise od 30 godina, a i preslo mi je u naviku kako u podne obavezno pratim "vodostaj" reke Dunav, a i ostalih nasih reka na "Prvom Programu" Radio Beograda. Uglavnom sa pozitivnim informacijama sa radija, tretiram ih baznim i na njih nadogradjujem druge informacije vezane za pitanja: da li su vode za pecanje planirane reke mutne ili bistre, kolika je temperatura vode te reke, zatim temperatura vazduha je takodje veoma vazna, svakako i oblacnost i da li ce tada duvati neki od vetrova i koji. Uzvodno ili nizvodno u odnosu na tok reke, a na planirano mesto. Vrlo vazno je i da li ce biti kise, magle ili oluje. A atmosferski pritisak je glavni medju svim tim pitanjima, jer mehur ribe reaguje na promene atmosferskog pritiska u odnosu na otvaranje apetita kod riba." I htede Joca da nastavi svoju pricu, a ja ga prekidoh:

-" E' gos-in Joco, sto se tice uticaja atmosferskog pritiska na riblji mehur koji time direktnog izazova glad riba, mogu vam reci da se time i ja rukovodim godinama. Ja ribe lovim mrezama, a da bi ih ulovio u iste, ribe moraju da se krecu. A da bi se ribe kretale, mora da ih izazove glad. Ja pored "eho sonara sa fis-fajnerom" imam godinama na Sevi i "barometar", tako da i ja pratim sve te prirodne anomalije da se ne bih dzabe mucio daveci mreze, troseci gorivo i sopstvenu snagu, a kada izvucem mreze, a one prazne i jos se kao za inat desi u takvim slucajevima da ih i pocepam. Ja se izvinjavam sto sam vas prekinuo, ali kad' vec govorim, jos bih i dodao da na kretanje riba po mom misljenju imaju veliki uticaj i mesec i sunce i te uticaje ja takodje pratim pri odlucivanju rada sa mrezama." Svi su cutali, ocekujuci nove informativne price iz iskustva zivota na vodi. Gilence se nagao prema Aci sa cigaretom u ustima, da mu je Aca zapali, sto je on cutke i uradio, a i sam sebi zapalio jos jednu ( da ne dangubi ). Ja o svojim iskustvima na vodi, pred ljudima koje malo poznajem i ne pricam mnogo pa sam uzeo vrucu palacinku i uzivao u njenoj slasti, a Joca videvsi da ja necu da nastavim, pricao je dalje:

-" Da u pravu si i generalno bih potvrdio da je riblji mhur najosetljiviji barometar kod riba i zato se slaze sledeca situacija da kad god je atmosferski pritisak u porastu i ribe rade i ulovi se dobro. A kako je pritisak u padu, od pecanja nema nista. E, sad', ako je pritisak nekoliko dana stabilno visok ili stabilno nizak, onda je i ribolov osrednje promenljiv. Ulovi se, ali nije za pohvaliti se." Joca je uzeo casicu rakije da "plakne" grlo, a Strale je iskoristio nasu paznju da nam kaze nesto iz svog iskustva, a vezano za temu o kojoj se prica.

-" Ja bih samo dodao neke nijanse u ovim pravilima, mada ja sva pravila vezana za pecanje stavljam u tolerantnu grupu. Recimo: hidro-meteorolozi za narednu nedelju dana, najavljuju promenu vremena. Dan pre promene vremena, cak i ako barometar pokazuje da pritisak pada, riba radi za primer. Isto tako bih dao savet: ako nemate barometar postoji mogucnost da otredite pad i rast atmosferskog pritiska pomocu prirodnih faktora. Odnosno: lepo je i suncano vreme i logicno je da ce i vazduh biti topliji, to znaci da i pritisak vazduha raste. Isti je rezultat i ako pogledate lisce na topolama ili vrbama, a lisce stoji normalno u odnosu na grane - to znaci da je atmosferski pritisak visok. Ako se na liscu vidi donja njegova strana, pritisak je u padu."

-" Bravo Strale. Ovo je korisna informacija, a nisam je znao." Zadovoljni Aca priznaje Straletu za info.

Hvala za info i sa vasim iskustvima, obogatio sam i svoje iskustvo. Ja godinama ribarim sa Momom i desavalo se da mi Moma kaze: "Gile, veceras necemo terati povrsinsku mrezu, pun je mesec." Ili: "veceras necemo da davimo mreze, pada atmosferski pritisak." A ja mislio da se njemu ne radi, pa 'ajde izmislio razlog za mene. Pa dobro Momo, zasto mi nisi pricao ranije o tome ?"

-" Pa, nisi me nikada pitao. A o tudjim komentarima na racun vremenskih uslova si se podsmevao, pa i ja se nisam onda mnogo trudio da te razuverim u tome." Nasmejali smo se, a Malisa je za to vreme, njuskom otvorio ulazna vrata i izasao napolje. Tada smo svi primetili da je kisa prestala da pada, ali je Kosava jos uvek besnela. Palacinke su bile odlicne i jeli smo ih dok su bile vruce, jer tada su i najbolje.

A razgovor, u stvari debata o ribolovu. Gile je nasao sagovornike da postavlja pitanja i ona na koja je znao odgovore, a Strale i Joca, celo leto sami i zeljni razgovora, pa i tema o ribolovu im odgovara. Aca je dobar slusalac i njemu je vazno da ima "cugu" pri ruci, doduse po nekada ulazi u razgovor, samo kada je u pitanju lov na sarana. Ljilja je "uhvatila horizontalu" u spavacoj sobi i cita "neku ljubavnu" od Milice Jakovljevic alijas Mir-Jam, sa srecnim zavrsetkom. Izasao sam na prednju platformu Seve i osetio svezinu koju je kisa donela sa sobom. Kosava je i dalje terala svoj inat, a oblaci nisu napustili ostrvo. Tamo preko puta Dunavca u Banatu, cini mi se da su crni teski oblaci todirnuli pescane dine i na njima bagremare Deliblatske pescare. A u vrbaku oko nas, od suma vetra kroz grane jos uvek bogate liscem, ne cuje se ni poj ptica, ni kreket zaba tamo preko u bari. Sve zivo se utisalo pred izivljavanjem kosave i strasne grmljavine koja se jos uvek cuje tamo daleko u Banatu. Gledam Dunavac i kreste na njemu koje ga ne napustaju i razmisljam da li cu moci da popodne podavim bar deo mreza pored leve obale. Objektivni zakljucak je da bih mogao samo ako mi Gilence pomogao da vozi cun unazad uz vetar, a ja bih onda sa mrezama savladao bezdusnu kosavu. Jos malo sam posmatrao crnilo oblaka i dan koji se smracio i usao sam u Sevu. Za mnom je usao i Malisa, stao je na frotir i cekao da mu obrisem sape, sto sam i ucinio, a on je onda skocio na pod Seve, svratio do svoje cinije da popije malo vode i u par koraka se nasao na svoj deo kreveta u spavacoj sobi, pored Ljilje. Malisa ima problem sa sobom. Boji se groma i plasi se munje. Iskoristio sam malu pauzu u razgovoru i pridruzio se temi o lazima ribolovaca o cemu su momentalno pricali Gile i ostali.

-" Ja sam ubedjen da postoje samo dva glavna razloga zasto se ribolovci nazivaju "lazovima". Prvi razlog su shvatanja obicnih ljudi da je pecanje, s obzirom da je dostupno svakome, laka zabava i da uloviti ribu moze svako, jer Boze moj to nije zanat. A onda kada se obezbede jeftinom opremom ili je pozajme od svojte, dolazi do razocarenja. A da bi pokrili svoj neuspeh, za one koji pricaju sta su ulovili, kazu da su lazovi. Doduse ima tu i jedna alternativa u smislu kolika se riba i kada ulovila. U prici ona i svaka poraste, ako ne u kilazi, a ono u santimetrima."

-" Momo, slazem se i tog sam i ja misljenja. Ali i vi ribari ne lazete na santimetre, ali na kilazi ste maheri." Svi su se nasmejali, a ja sam znao da Aca prigovara meni, jer sam vise puta, kada povadim mreze i prolazim pored njega u camcu gde peca, a vidim da nista nije ulovio, a on videvsi pune mreze smudjeva u cunu i uvek me pita koliko sam ovog puta ulovio? A ja mu dodam za polovinu, a nekada i vise. Cisto da mu pravim zazubice.

-" Ne Aco. Ribari ne lazu. Njih obmanu teske mreze prilikom vadjenja sa dna. Znas, po nekada se mreza zakaci za dno i tesko ju je izvuci. Tako da u kilazi po nekada ruka i osecaj tereta obmanu postena coveka." Joca i Strale su cutali, a mozda su i poverovali u moju pricu, ali znam coveka koji ni malcice nije poverovao u moju pricu, Aca. Ali je covek kulturan pa je cutao i povukao dobar dim iz cigarete. A ja sam presao na drugu temu.

-" Strale. Posle zimskog perioda kojoj je ribi najvise stalo da se vata za tvoju udicu?" Pitao sam da vidim da li se moje znanje podudara sa majstorom za plovak.

-" Pa svakako je babuska ta kojom se otvara sezona ribolova. Babuska je sestra sarana, ali svakog proleca ona prva ne moze da odoli crvicima, kuvanoj psenici i hlebu koji joj se nudi na udici. A ribolovac, ako je dosao sa priborom na plovak i to rano ujutru ili kasno uvece onda je i ulovio. Jos samo da kazem da se lovi i to samo u plicake i veliki saran i prilicno dobar ulov babuski. Razlog je osetno toplija voda u plicacima. Posto sunce nagreva povrsinu vode i ona se najbrze ugreje u plicaku, a za tim zivotnim uslovima u vodi zudi i saran. Pa jos kada duva vetar, a on u vreme proleca i nagrevanja zemlje vrlo cesto duva, onda ja stanem na obalu na suprot vetru i ribolovacki uspeh je zagarantovan. Zasto? Zato sto prvo sunce izmami i veliki broj musica i buba i one napuste svoja stanista i upute se za svezom hranom. U letu ih sretne jos uvek hladni vazduh i umrtvi im zivotne funkcije te popadaju svuda po zemlji gde se spasu i sacekaju sledece toplo vreme. Veliki broj ih padne na vodenu povrsinu i tu im je kraj jer je to sveza poslastica i za babuske i za sarana." A Aca je mirno slusao i bio je konkretan u pitanju:

-" U redu je sav taj proces, ali zasto uzvetar ?"

-" Pa vetar kao metlom nosi pale musice i bube po vodi i doganja ih u plitku vodu na kraju pored obale, a ribe su pametne. One slede za tim i samo to cekaju. Tako da nije cudo kada cujete da je pecaros na dubini od jednog metra ulovio tolikog i tolikog sarana, a o babuskama i da ne govorimo. One se racunaju na cuvarke." Lako je odgovorio Strale jer on je sve i to ne jednom doziveo,

-" Svaka cast Strahinja. Postujem tvoje znanje o ribolovu. Ali imam pitanje za obojicu, ali prvo da nazdravimo za sve nas koji zivimo i volimo zivot na vodi." I Aca je opet prvi ukapirao da su ljudima prazne case i kao pravi konobar nasuo im je svima i opet bez ijedne prosute kapi. Aca nije postedeo ni moju casu, tako da smo se svi kucnuli i pozeleli jedan drugome sve ono sto zelimo i sebi. I popismo shvativsi da je ovaj ovozemaljski zivot jedini i lep, ma koliko se mi trudili da ga podcenimo i upropastimo glupostima.

-" Imao bih jedno logicno pitanje za vas dvojicu. Zivite na Dunavu celi svoj zivot u Novome Sadu i okolini. To je fakt, ali sta vas goni da se spustite nekih 195 kilometara, a mozda i celih 200 i da lovite u okolini Velikog Gradista, a ne kod vas u Novome Sadu. Eto to je pitanje na koje bih zeleo da dobijem odgovor, a vas dvojica ne pomazite im?" Da mislio je na mene i Acu, ali ja sam rad sto smo tu na Sevi i to sada kada mi se Gile malo napio. Malo inace pije i kao i ja ne voli da od sebe napravi budalu, ali ga je lepo cuti i videti kada malo odstupa od svojih principa. Joca je preuzeo na sebe odgovor Gilencetu:

-" Bukvalno gledano: Dunav u Novom Sadu, Dunav u Velikom Gradistu, ista reka. Ali medjutim .... velika je razlika. Prvo, da ne racunamo kanalizaciju iz grada Novog Sada koja se uleva U Dunav. To su uglavnom organske materije koje se razgrade u ogromnoj vodi Dunava. Takvo najblize zagadjenje je i u Beogradu, ali rekoh sve su to materije organskog porekla i Dunav ih proguta, da ih i ne prepoznamo. Zlo su herbicidi i ostali vestacki dodaci, sa kojima prehranjujemo nasa zitna polja Vojvodine i iz kojih se veliki procenat nadje posle kisa u Dunavu uz pomoc kanala DTD-a koji su inace prezagadjeni industrijskim otpadnim vodama. A ovde se prvo Dunav bori protiv tih kolicina otrova koje obezvredjuju obilne kise koje nam kosava donese sa Karpata, bas kao i ovde danas. Do Gradista se Dunav procisti, a i prodje kroz Labudovo Okno, ogromni prirodni rezervati i mrestilista riba, cime se obogati ribljim fondom. Zamislite samo koliko se umnozi riblji fond u predelima Labudovog okna, Zarkovacke ade, Kostolackog rukavca, unutrasnjosti Zilave ade, Dubovackog rita, ade cibukloje i Zavojske ade. Pa to su biseri prirode kojih mi mnogi nismo ni svesni. Eto zato smo tu i zato veci deo leta provedemo na Srebrnom jezeru, a ne na Strandu."

-" Bravo!!! Tek sada mi je dragio sto sam vas sreo i nisam poslusao Momu koji je rekao "Ma ko ih j... Snaci ce se oni, dok su i dovde dosli". Dobri ste vi ljudi."

-" Ma mi smo presrecni sto smo se uopste nasli u vasem okruzenju. A na Momu se ne ljutimo, niti mozemo da se naljutimo. Pa i mi bi smo isto tako reagovali da smo vas sreli na sred plovnog puta ljudi bacili sidro. To i sam ne znam kako mi se desilo, a desilo se." kaze Jovica, uzima casicu i kuca se prvo sa Giletom , a zatim sa mnom i sa Acom.

I ponovo je Aca "precizno" dolivao u casice i ponovo smo se kucnuli, a on vidno raspolozen kaze:

-" I da znate, da je i meni mnogo drago sto sam vas sreo, jer dobri i pametni ljudi se ne srecu svakoga dana. A jos i da znate da ste ovde na ostrvu dopunili brojno stanje specificno dobrih i pametnih ljudi. Inace svi ovi Dubovcani i Kostolcani, koji skoro svakog dana prolaze camcima ovim dunavcem ovde i svako od njih gleda u nas kao da smo cudaci, jer Boze moj zivimo na Adi celo leto i nebi me cudilo da o nama misle da i kuce nemamo. A mi medjusobno znamo sta i koliko imamo. I znate li koliko me to sikira sta o nama misle?!! 'Ajd, ziveli vi meni i ja sa vama. A kosava, sto se mene tice moze da duva jos koliko hoce. Jaceg vetra u ovim krajevima nema od nje, pa prema tome dobro sam rekao." I ponovo smo popili i cini mi se da cemo se napiti. Bar mi koji nismo "utrenirani"? A kosava nije skidala bele kreste sa povrsine Dunavca. Ljilja je ustala iz kreveta, i cuteci otvorila prozor i pogledala u nebo iznad nas rekavsi nam ravnodusno svoja zapazanja:

-" Mogu vam reci da se iznad nas razvedrilo. A to prakticno znaci da mogu da ukljucim radio i radio stanicu i pokusam preko radija da saznam nesto novo iz vremenske prognoze, npr. kada ce kosava da zaustavi svoje vihore, ili da preko radio stanice postavim isto pitanje "Metereoloskom Centru" na aerodromu Vrsac. Oni su mi najsigurniji u predpostavkama. Momo, mogu li ja da ukljucim uredjaje!? Nadam se da gromova u okolini vise nema ?"

-" Da, mozes. Cujes i sama da su te sadasnje grmljavine mnogo daleko od nas." Gile je otvorio desni bocni prozor i svi su pogledali u jednom pravcu, u vrbu sa koje jos uvek kapaju krupne kapi kise koje su se zadrzale u gustom vrbinom liscu. Svezi vazduh je usao u Sevu i Malisa je istrcao napolje. A Strale je sa osmehom primetio:

-" Ko nije bio na jugu Banata, ne moze ni znati sta je kosava? A kosava je samo vetar koji nastaje od strujanja hladnog Sibirskog vazduha i kada se nagomila na fizickoj prepreci na Karpatima, on kao tezi vazduh se sjuri u dolinu Dunava i udari odjednom velikom snagom i pri tome razvija brzinu od 70 pa i do 130 kilometara na cas. A to je vec ozbiljan vetar koji vadi topole iz korena, a u gradovima obara bilborde kao kule od karata." Komentarima o kosavi pridruzio se i Joca:

-" Nikada nisam shvatio, zasto vecina mojih sugradjana ne vole kosavu? A bez nje Novi Sad i Beograd bi se ugusili zimi u smogu, a leti u dimu od automobila i u pescanoj prasini Dunavskih obala i gradskih parkova." A Gile se nadovezao:

-" Kosava je zdravlje za ucmale i mentalno slabe Beogradjane, kojima se od dosade stvara paucina medju nogama i taloze banalne misli. Pa je zato po meni kosava vetar koji u Beograd donosi tisinu Banatske ravnice i poeziju protiv zagadjenja i nasilja." Interesantno i tacno pa se i ja pridruzih razgovoru sa detaljima iz mog iskustva:

-" Kosava, obicno sa sobom donosi svezinu i suvo vreme bez padavina. Ali kao prvo ispred sebe istera oblake i kisu, tako da za vreme njene vladavine, a to su obicno 3 dana, 7 dana ili 21 dan, kada ona besni i cisti svu prljavstinu akumuliranu u velikim gradovima. A i mala naselja ne zaobilazi na podrucju Srbije od: Vrsca na istoku, pa sve do Sida na zapadu. I od Nisa na jugu pa sve do Subotice na severu. Uglavnom Kosava je talasasti i cesto jak i suvi vetar koji dolazi sa istoka, a nekada i sa jugo-istoka ka severu i to u Pomoravlju i Podunavlju, preko Vojvodjanske ravnice gde Lale sade "cetvororede" bagrema koji brzo rastu i cuvaju useve paora od kosave." Aca se setio necega i bez pardona i lepog Kovinsko-Vojvodjanskog vaspitanja uskocio je sa svojom teorijom:

-" Momo, dobro me podseti bogati. Rece ti nama da sa istoka i jugo-istoka dolazi nam kosava, jel' tako? A ja bih da malo to podkrepim cinjenicama: KOS na turskom jeziku znaci BRZ, a HAVA znaci VAZDUH. A da li je onda kosava donela Turke ili su Turci doneli nju 1389-te godine, to je vec drugo pitanje?" Nasmejali smo se Acinoj dosetki, a Gile se ponovo ukljucio:

-" Kosava je sudbina. Prodire do kostiju, ispod svih podkosulja, kosulja i dzempera. Kvari pazljivo namestene frizure, terajuci ih na razdeljak kako se njoj svidja. Brije po obrazima i bradi i tera suze na ocima od hladnoce." I dok je Gile pricao, svi su zamisljeno posmatrali Dunavac i njegove bele kreste. Slusali sum kosave u granama topola, vrba i jasenova. Cak se ni kapljice prosle kise nisu cule od silnog suma, a Joca je progovorio tiho i dostojanstveno:

-" Najstariji govor, je govor vetrova. Tajanstveni zvuci koje vetar proizvodi ljudima nisu bili poznati, te su ih prepisivali glasovima demona. Verovali su da u vetrovima borave zli duhovi, vile i vestice. Za vetrove se jos govorilo da dolaze iz "donjeg sveta" kroz jame i pecine. Vetrovi mogu biti tihi i manjih razmera i vetrovi koji stvaraju bure i oluje. Zbog toga je u narodu nastalo verovanje da su jedni vetrovi dobri, a drugi losi i zli. Za ove zle se obicno kaze kada se najave svojim "hukom": "prodji s mirom putnice"."

-" Da, ali specificnost kosave je sto duva u smeru zemljine rotacije i nastaje na dva nacina i zato ima dva slicna smera. Prvi nacin je: kada nagomilavanje hladnog vazduha iza Karpata prodire preko Homoljskih planina u Timocku krajinu kroz istocnu Srbiju. Tada se u Pomoravlju i Podunavlju javlja hladan vetar koji donosi zahladjenje. U drugom slucaju: preko Homoljskih planina, prebacuje se topao vazduh, koji dolazi s juga sto nastaje kao posledica visokog pritiska i u narodu je zovu "topla kosava."

Prijatnom osecaju sedenja u Sevi, doprineli smo otvaranjem klizecih prozora na desnoj bocnoj strani, koja je u ovom slucaju bila niz vetar. Razgovor smo prekinuli u momentu kada je neocekivano Tasa uplovio sa cunom i naslonio ga uz svoju siklju, nasukavsi ga na obalu. Valovito duvanje kosave i samacka monotonija su u njemu probudile inace nesmirivi temperament i prihvatio se rekreativnog posla te je skuvao riblju corbu u kotlicu, koju je drzeci je svo vreme plovidbe u ruci i doneo. Aca je prvi doskocio do njega i uzeo mu kotlic iz ruku.

-" Hvala ti Aco, znas da mi je ruka utrnila. Da sam stavio kotlic na patos cuna, sada bi u kotlicu bilo verovatno polovina riblje corbe, a druga polovina bi bila po patosu."

-" Pa dobro si uspeo da na onoj vetrometini tamo kod sebe skuvas corbu?"- pitao ga je Gile.

-" Znate sta! Da sam odavde krenuo sa mojom sikljom uz kosavu i uz one talase koje sam pregazio sa cunom, podavio bih se sigurno. A onda ipak zadovoljan sto mi je u medjuvremenu, samo jedno parce cirade palo u vodu i sto sam stigao ziv i zdrav, nalio sam sebi jednu domacu ljutu, zapalio cigaretu i seo u zavetrinu pod tendom od koje je bila citava jedna strana otvorena prema vama i posmatrao sam talase iz zavetrine i uzivao. A onda mi bi dosadno, pa rekoh da napravim corbu za sve nas, jer sam inace morao da vratim cun Momi. I evo me." Ljilja je na Acinu inicijativu iznela tanjire, hleba i kasike, tako da smo svi bili spremni da jos uvek vrucu corbu "smazemo". A Aca je morao da se nasali na racun Tase pruzajuci svoj tanjir Ljilji da ona njemu prvo naspe:

-" Eh, sta ces!! Moram ja prvo da je probam. Jer Tasa to kuva kao pasulj, a riblju corbu treba da umes da skuvas !!" Svi smo se nasmejali, a Tasa ga je "docekao":

-" Evo, ovo vam je pravi primer lukavosti juzno-banatskih lala i paora, a u tom smislu i ovog naseg Ace iz Kovina. "daj meni sipaj prvom, radi ..." bla-bla-bla-truc. A u stvari, prvom kome se sipa, u njegovom tanjiru se najvise nadje zaprske i zacina, ono sto je najsladje kod corbe. Ma ti Kovinac, mozes da "prodjes" kod ovih dobrih ljudi, koji neznaju vase paorske manifetluke, ali kod mene ti prodje nema. Ja sam vas studirao za ovih 20 godina, koliko dolazim ovde na pecanje." Aca proba corbu i malo pocrveneo, kasljuca i jede dalje bez komentara. A Gile je nastavio:

-" Taso, svaka ti cast. Ocigledno si u pravu. A meni to ne bi palo napamet." Strale i Joca su se samo pogledali smeseci se, a mi ostali smo se takodje smeskali, ali bez komentara, jer je corba bila izuzetna.

-" Ljiso daj naseci jos malo hleba. Za mene je malo ljuca no sto je po mojoj meri, ali sa tako izrazenim ukusima, moracu da donesem vina iz mog camca, da utolimo zedj posle ove corbe."

-" Gilence, samo reci koje ces vino? Imamo i belog i crnog!" Nudi Ljilja, a Gile ce u dahu:

-" Ma poznajem ja vas bife i zato i hocu da popijemo Istarsko "teran" vino. A njega u ovoj okolini ima samo u mom camcu. Moco, nebilo ti zapovedjeno. Idi u "Krcka" i iz boksa gde drzim alkoholna pica, donesu pakovanje "teran" vina." A ja, preskocio sam preko bocnog prozora, da ne bih dizao ostale radi prolaza do vrata i otrcao sam do "Krcka". Paralelno sa mnom trcao je i Malisa i pitam se kad' li je samo uspeo da tako brzo izadje? I za par trenutaka sam ponovo bio u Sevi, a Malisa je ostao u vrbaku.

104

-" Taso, ovog puta si napravio corbu ne kako ti znas i kako umes, nego po mom ukusu." Konstatovao je Aca brisuci dlanovima usta od masnih tragova, a onda je "poteg'o" teran - vino. " Jako je i rekao bih "gusto", ali malo vise kisi no sto bi bilo po mom ukusu."

-" To vino sam dobio u Kopru na poklon, jos pre desetak godina od Republickog Ministra Unutrasnjih Poslova Slovenije." Svi su pohvalili i corbu i vino, a u stvari "leglo" je jedno sa drugim.

-" Hvala Taso za ovo zadovoljstvo. Slicnu corbu sam jeo u cardi kod Bajskog kanala u Sebes Foku na Dunavu. Posto pisem dnevnik i ovo zadovoljstvo cu sigurno upisati."

 

Stajao sam na obali sa Giletom, Tasom i Straletom i gledali smo talase na drugoj strani Dunavca i vec daleke oblake, koje je kosava oterala tamo negde u Banatu.

-" Razmisljam. Kosava duva uz Dunav, a samim tim i uz Dunavac i podize nivo vode uz levu obalu sasvim dovoljno da to oseti riba i da se pokrene ka plicoj strani po bogatiji izbor hrane. Valjalo bi da podavim mreze, ali sam i to na veslo, to je sasvim nerealno. Mogao bih na motor, ali bih se sve jedno namucio. Najbolje bi bilo kada bi neko od vas bio za motorom, a ja cu govoriti kako i kuda da vozi."

-" 'Ajde, ja cu da ti pomognem." U startu je pristao Tasa i otisao do svog camca da uzme topliju kosulju, jer je na vetru malo sveze, a Strale je onako tiho izrazio zelju:

-" Pecam godinama i isto toliko sam gledao ribare kako rade sa mrezama. Ali nikada nisam imao prilike da ucestvujem u tom procesu. A voleo bih." Gile ga je pogledao i operativno prosto naredio:

-" Taso, hvala ti ali ovog puta ne ides. Ide Strale da pomogne i da moze zatim reci da je i ucestvovao u profi-ribolovu." A Strale se obradovao kao decak i sa smeskom na licu pogledao u mene ocekivajuci da dam raspored rada.

-" Strale. Za nekih 45 minuta, ja cu pripremiti mreze i cun i onda te zovem i idemo da ih podavimo." Vetar je sasvim osusio mreze koje sam jutros povesio preko jasenove motke i lako sam se iz njih oslobodio suve mahovine, koja se nocas umotala u mreze u plicacima leve obale. Zatim sam mreze jednu po jednu slozio u cun i pozvao sam Straleta da krenemo. Gile nam je doneo iz Seve, ostatak ne popivene pola flase vina i stavio je u cun za osvezenje, kako je rekao. Malisa je sedeo na obali i posmatrao, razmisljajuci: "sta li sad ovo znaci, da Strale ide sa njim, a mene ne zove?" Straletu sam dodao gumirani kombinezon i cizme da odene, a ja sam obukao svoj narandzasti kombinezon i cizme. I kada je sve bilo gotovo krenuli smo. Gile nam je doviknuo:

-" Nemam nameru da vas plasim, ali vodite racuna. Talasi su ozbiljni. Posebno preko pored obale. I krenuli smo. Ja nisam obracao paznju na Giletova upozorenja, zato sto se talasi na levoj obali neutralisu u trscake i razlivu koji se nastavlja ka tvrdom delu obale, a Strale neznajuci te cinjenice pgledao me je ozbiljnim pogledom.

-" Strale. Nemas razloga da se bojis. Ja dovoljno dobro poznajem i obalu i talase, tako da mesta riziku nema, a da ce sutra ujutru biti riba u ovim mrezama, mogu da se kladim sa svakim." Strale se nasmejao i nastavio da posmatra talase u Dunavcu.

105

Prisli smo prvoj uzvodnoj stici, pored koje sam do polovine duzine cuna prosao i "dzoniku" sam ukljucio u nazad na ler-gasu da bi drzao pravac, a sam sam se prebacio do pramca cuna, drzeci se jednom rukom za sticu dobro zabodenu u tinju i dno. Strale je seo pored motora i prihvatio se rucice "dzonike". Dok sam vezivao gornjaku mreze, govorio sam Straletu:

-" Ler gasom, ili malo jacim gasom ces voziti u smeru donjeg spica Ade, a drugim recima uz sami vetar. Izvrsavaces sve u momentu kada ti ja kazem, a pitanja mozes da postavljas u medjuvremenu. Posto ides krmom na talase, desice se da ce po neki talas da zapljusne preko palube i u cun. Zato sam ti dao gumirani kombinezon i cizme da ne budes mokar, a za vodu u cunu nemoj da se sikiras. Ja cu ispolcem da je izbacujem posle svake izbacene mreze, kada se vracamo do sledece stice. Dogovorili smo se?" Strale je klimnuo glavom i veoma ozbiljno se predao poslu. A ja sam pustio sticu i levom rukom prihvatio gornjaku, a desnom postavac sa donjake i spustio sam ga u vodu, a obema rukama prihvatio gornjaku i podizuci mrezu da se sama rasplete propustao sam je kroz sake ( rasirenu ) u vodu. Mreza je brzo tonula, a mi smo je bas kako treba pod uglom izbacivali iz cuna. Kada smo se vratili do druge stice, Strale se prvo opustio i time se i brzo prilagodio, pa je poceo da se interesuje za pojedinosti:

-" Interesantno je ovo sto radimo. Podize mi ardenalin i nije nimalo slicno pecanju. I kada smo vec tu, kako se zove tip ove mreze? Koliko vidim, sve su iste, ali tamo na obali ih ima razlicitih i pravo da ti kazem mnogo ih je. Ni kod jednog ribara nisam video toliko mreza?" A ja sam u medjuvremenu vec vezao sledecu mrezu, koju sam i poceo da izbacujem, a usput sam i odgovarao na pitanje.

-" Prvo, sto se tice kolicine mreza. Ja sam posao na kampovanje na vise meseci. I trebalo je da samnom rade jos dvojica ribara, koji su u poslednjem momentu u pripremama pred polazak otkazali. Ovde na obali imam 56 razlicitih mreza, a ove koje sada davimo su mreze za davljenje i odvojio sam 26 komada, koje davim: pored ove obale 14 komada, a ostale preko puta od gornjeg spica Ade, pa sve do Acinog camca. Druge ribare si vidjao na vodi, a oni ne nose sa sobom svu kolicinu mreza koje imaju. A sto se tice tipa mreze koje davimo, to su namenjene mreze za "davku" i ima ih razlicitih. To je citava teorija, a inace ove su : tzv. "singapurke", koncane i troslojne. "Lis", je bazna mreza i velicina oka joj je 40 mm. na mokro i 1,5 debljine je. Spiglovi su ove krupne mreze sa jedne i sa druge strane i njihova okca su 210 mm. a 18-tica debljine kanapa. To su vrlo jaki konci. Dubina mreza je 280 cm. a duzina joj je 24 metara. Pravio sam ih te duzine, jer su podavljene mreze na jakim vodama, upravo do te duzine najaktivnije. Dugacke mreze, Dunav povali i napuni smecem, tako da tamo i nema ribe. Inace u mrezama do obale se odlicno love sve vrste bele ribe, smudjevi, sarani, stuke itd. To opet zavisi od mnogih faktora...."

Strale se brzo oslobodio sumnje koju mu je Gile pomenuo, da ce nas talasi potopiti i njegova pomoc mi je bila sve korisnija. A svaki detalj ga je interesovao: i zasto ovo, pa zasto ono ? Dugo sam u trendu sa mrezama, pa mi je rad sa njima automatizovan i ne zahteva posebnu koncentraciju pri radu, tako da sam mogao da mu odgovaram na sva postavljena pitanja. Usput svakako nisam Straletu davao do znanja, ali sam ipak budno pratio razvoj jacine duvanja kosave i visinu talasa oko nas. Jer prirodne anomalije nikada nisam podcenio, ali sam se smelo odrzavao u njihovoj sredini.

-" Sta je najvaznije u procesu ribarenja sa mrezama ?" Pitao je Strale, a ja od kako smo poceli razgovor, u podsvesti sam ocekivao pitanje u tom kontekstu.

-" Jedan od glavnih faktora ili uslova da se ulovi riba je ZNANJE i vladanje korisnim kao i svezim informacijama sa vode. Medjutim mnogi se oslanjaju na srecu."

-" Momo, izvini. Moram da te prekinem i da kazem da si sasvim u pravu. Vecina ljudi koji se bave pecanjem, a koje ja poznajem, ne vladaju dobrim i svezim, kako ti kazes informacijama. Njima je vazno da udicu nahrane i zabace je u vodu i tu je kraj. Pa boze moj: gde je voda, tu je i riba. Tako mnogi razmisljaju. Ne jedanput sam cuo u razgovoru: "zabacim udicu i pustim mozak da odmara ..." Takvim pecarosima je sreca visoka stavka."

-" Da i ja poznajem mnoge ribare kojima je jedino vazno da ne pocepaju mreze, a da li ce uloviti ili nece, to prepustaju sreci i sujeverju. A pecarosi i pecanje je po mom misljenju zanat rekreativaca, tj. ljudima kojima zivot prolazi radeci u zatvorenim kancelarijama, gde prirodu vide samo kroz prozore ako je i vide. Pa kada dodje subota i nedelja, onda uzurbano odlaze na obale reka sa skupocenim ili nasledjenim priborima za pecanje i od informacija potrebnim da li ce riba "raditi" danas, imaju samo da su oni prisutni i da su poneli stapove i crvice za mamke. Mali broj pecarosa sam sreo na obalama, a koji zasluzuju postovanje u odnosu na znanja o zivotu i ponasanju riba i naravno oni i imaju uspeha u ribolovu." Strale se nasmejao, ujedno prebacivsi rucicu menjaca "dzonike" u napred i krenuvsi ka narednoj slobodnoj stici nastavio je razgovor uz potpuno ubedjenje u to sto govori:

-" Na moju radost, ja sam iz ove druge manje grupe, koji znaju sta rade. Kod pecanja, osim sto mi pecarosi opredeljujemo mesta za pecanje po vrstama riba, veoma dajemo znacaj kvalitetu vode, kao sto su: niski vodostaj, visoki vodostaj, mutna voda, bistra voda, pa onda temperatura vode, pa temperatura vazduha, pa oblacnost, jako sunce, vetar, magla, noc, dan , kisa ili oluja. A da i ne pominjem atmosferske pritiske, plimu ili oseku, pa i solarnu teoriju i meseceve mene."

-" Ja se apsolutno pridrzavam tim prirodnim uslovima od kojih u mnogome zavisi da li ce riba biti gladna, a time i kretati se u potrazi za hranom, a samim tim i uci ce u postavljene mreze. Barometar i termometar imaju skoro odlucujucu ulogu da li cu da podavim mreze ili ne. Kako vidim da pritisak raste u barometru, znam da ce mreze biti pune. Isto tako i popodne ako pritisak pocinje da opada, znam da ce ribe pokazati izrazenu aktivnost, a ja svakako podavim vecu kolicinu mreza. Doduse tu je i iskustvo koje se radom i umom stice godinama. Evo primera: Kada se okrenes oko sebe, koje bi ti ribe ocekivao na ovom terenu da upecas ?"

-" Naravno, imas u vidu pecanje iz camca ?"

-" Da, naravno. Ovi koji pecaju u visokim cizmama i po ceo dan stoje u vodi, to je za mene mucenje. O tome ne bih ni da razgovaram. Pitanje ima za cilj da mi kazes koje bi ti ribe ocekivao na ovom mestu gde se sada nalazimo ?" Strale je za trenutak pogledao oko sebe, pa uzvodno, pa pogled nizvodno i video sam da ima iskustva jer je pogledom merio staniste.

-" Ovaj deo priobalja je interesantno mesto. Tu je dubina, vidim po polozaju mreze kada je davis, a tu je i sevar, trska, pa i ulaz u razliv, gde je voda bistra i gde se sarani suncaju, a prema drvecu okolo, tu je prisutna i dubina gde mogu da se sklone od ljudi naravno. Malih ribica ima na milione, a to je mesto okupljanja predatora: smudjeva, bucova, stuka i somova. Smireni tok vode je mesto za somove. Drezga i vodeni lisaji su na izvol'te, a to je mesto za pasu tostolobika, amura i opet sarana i babuski. Sada mi je jasno zasti si bas ovde nabio ovoliko stica."

-" Kada sam dosao na ovaj teren, tu gde sada davimo mreze, bila su samo nekoliko bubnjeva i ni jedna-jedina mreza. Nekoliko dana sam sa cunom samo obilazio teren i posmatrao da li je mesto zauzeto necijim mrezama. Utvrdio sam da na ovoj obali niko ne lovi sa mrezama "na davku". Motornom testerom sam u srednjem delu Ade nasekao jasenove stice i poboo ih ovde na pristojnom rastojanju u odnosu na duzinu mreza koje planiram da ovde davim. I tako sam poceo sa davljenjem mreza uz dodatno davljenje 20-tak bubnjeva kada je voda bila u osetnom porastu."

-" I kako opste gledano, ima li dovoljno riba ili su ocekivanja bila veca ? Ja sam samo cuo da je ovaj teren odlican za pecanje !!!"

-" Iskreno, na boljem terenu nisam nikada bio. Zadrzi cun na vodi da ti pokazem neke destinacije. Vidis onaj sprud tamo iznad nas uz levu obalu Dunavca. Tu caruju babuske "mutanti", krupne i do 2 kg. Ako hocu babuske ali sitnije za u tiganj, jer ja ih takve volim, pa res isprzene, onda vidis one tri same vrbe na donjem spicu Zilave Ade. Tu caruju male babuske i sva bela riba, kao i male krupatice i deverike. A najbolje primerke stuke sam lovio bas ovde gde se sada nalazimo. Smudjeva ima svuda, ali najvise ih je tu gore na pesku izmedju pescanog spruda i leve obale. Tamo ima mnogo peskom zarobljenih i nasukanih topola i vrba koje je velika voda donela iz gornjeg Dunava, a iza kojih je svratiste smudjeva. Zatim, smudjeva ima tu gde je Seva vezana u obali, ali ih ima i na gornjem spicu Zilave Ade. Vec sam ti pricao da sam u jednom danu ulovio 75 komada smudjeva srednje velicine od 700 gr. pa navise. Smudjeva kamenjara sam lovio u vecim kolicinama odmah ispod Seve, prema Acinom camcu. Izvlacio sam i to ne jedanputa pune mreze. Zatim, tostolobika ima ovde na ulazu u razliv. Ja sam ih lovio u velicini od oko 9 kilograma po komadu. Vecih ovde nisam imao. Somova ima duz citave ove leve obale Dunavca i tamo dole blize donjem spicu Ade kod potopljenog slepa, kao i leva obala dalje prema velikom Dubovackom razlivu."

106

-" Znam da je ovde poznato saransko staniste. Pecarosi se hvale i vrlo vesto smisljaju price o samo njima znanim tezinama sarana. Kako ti prolazis sa saranima u mrezama ?"

-" Sonarom sam otkrio cisti teren izmedju desne gornje obale Ade i podavljenih panjeva i drveca gde se sarani inace nalaze u jatima. Medjutim po kilazi, najtezeg sam ulovio od 3,5 kg. ali takvih i sitnijih je do sada bilo mnogo. Meni inace takvi odgovaraju za przenje u talandari i za dimljenje u dimilici."

-" Dobro, a sta je sa ribolovom po sredini Dunavca ? Zar tamo ne davis mreze ?"

-" Naprotiv. Moje mrze se veoma cesto kupaju po sredini Dunavca, a i po Dunavu sa druge strane Ade. Mreze davim ispod spruda i to vecinom ih pustam ravno nizvodno, pa kada se neka od krupnih riba uputi da presece Dunavac, onda je ja sutra izvadim sa mrezom u cun. Inace skoro svake noci od 100 do 200 metara mreze "vozim" po povrsini, a od 50 do 100 metara po dubini, zavisno od duzine rina. Ulov je dobar. Uostalom, videces ujutru zorom, kada vadim ove mreze. A ako kosava stane, onda cu nocas da "vozim" povrsinu."

-" Ja bih, ako ne smetam, da idem sa tobom i u nocni ribolov !!?"

-" Ne smetas, cak ce mi biti zabavnije. Razgovaracemo." Strale je sa osmehom pozdravio poslednju izbacenu mrezu u levoj obali Dunavca, dok sam ja sa ispolcem izbacivao vodu iz cuna, a dzonika je zapevao u smeru ka desnoj obali i prema kampu.

Kod druge trecine Dunavca, pregazili smo poslednje tragove talasa i nastavili uzvodno pored leve obale Zilave Ade gde je vladala zavetrina od gusto izraslog samoniklog drveca vrba, topola i jasenova. Po mirnoj povrsini vode smo klizili dok se vece polako useljavalo na nasoj adi i okolini. Iza nad vodom povijenih vrba, pojavio se Acin camac i sator. Aca je sedeo u camcu u svojoj udobnoj stolici. Rukom sam pokazao Straletu da pristane kod Ace i on je ukapirao i polako se naslonio uz talasnjacu Acinog camca.

-" Samo da vidimo ima li s cim da se pohvalis ? Pitao sam, a Aca se nasmejao onako seretski "pod brk" i odgurnuo nas cun ne pustajuci ga, vec da bi napravio mesto da izvuce iz vode nekoliko sarana vezanih specijalnim kanapom i zakacenih za bok Acinog Kabinasa. Njegova Milica je uskocila u cun, da nas pozdravi veselo masuci repom. Ja sam rukom drzeci se za Acin kabinas zadrzao distancu, a Aca je iz vode izvukao tri sarana.

-" Pogadjajte...!!" Aca nas je pod okom pogledao. Bili su to sarani koji su zasigurno san mnogih pecarosa. Ja i Strale smo od oka nagadjali tezinu svakog sarana po na osob, jer je medju njima bila vidna razlika, onda nam je Aca rekao da je jedan tezio 12 kg; drugi 11kg. a treci 7kg. Strale je za nijansu bio blizi stvarnoj kilazi od mene, ali i samim tim precizniji.

-" Onda da popijemo u to ime !!" Predlozio je Aca i izvadio flasu sljivovice koja mu je bila tu pod rukom.

-" Mi cemo da popijemo vino, posto smo ga posle rucka pili, a evo ga u cunu, prosto zaboravili smo na njega." I Strale je ispod zadnjeg sedista izvadio flasu.

-" Cekajte da vam dodam case, da popijete kako inace dolikuje kulturnim ljudima." Mahnuo je rukom Aca i usao u kabinu te doneo visoke vinske case. Strale ih je napunio i jednu dodao meni. Sva trojica smo se kucnuli i pozeleli da nam se ovakvi trenuci u zivotu mnoze i da ne budemo ih zeljni. Razgovarali smo jos nekih desetak minuta, a onda sam ja predlozio da krenemo.

-" Razgovoru nikad kraja. Aco, pozivamo te da nam se pridruzis veceras na razgovor uz malu logorsku vatru, gde cemo da pretresemo sve teme vezane za logorovanje na Adi. A mi ? Hajdemo Srale ! Imamo jos dvanaest mreza da podavimo. U stvari ti mozes da izadjes na obalu ako si se umorio. Ja ovde u zavetrini mogu sam da ih podavim ?"

-" Ne-ne. Idemo zajedno da zavrsimo pos'o do kraja. Meni je sve ovo veoma zabavno i nesvakidasnje. Idemo ..." Rekao je uvereno Strale i uputili smo se prema gornjem spicu Ade Zilave.

Gile je sedeo u svom Krcku, a preko zrcala je zabacio nekoliko stapova. U desnoj ruci mu se dimila "Danhill" cigareta, a u levoj njegova omiljena solja sa kafom. Obe ruke je naslonio na rukohvate svoje kamp-stolice noge podigao preko prevrnute plasticne kante i naslonio se pa uziva.

-" Gilence. Ti znas kako se uziva !!" Dobacio sam mu u prolazu dok je Strale malim gasom obilazio njegove zabacene stapove, a on mi odgovori."

-" Moco moj. Nas dvojica smo kroz dosadasnji zivot, vozili zivot punim gasom. Secas se da smo na nekim nama nezaboravnim mestima i "pretekli" zivotu. Bosko nas je odozgo posmatrao pa je rekao:"sacekajte vas dvojica, nije vam jos vreme !!!" Pa i sada, nesto razmisljam: - umalo me sudija Mej ne odvede u Hag. I onda sam skuvao sebi kafu, zabacio stapove, zapalio cigaretu i srecan sam sto sam ovde sa tobom i drugarima oko nas na ovome predivnom mestu. Moco, ziv ti meni bio ..." Strale je cun sasvim malim gasom odrzavao na vodi dok je Gile pricao, a ja dadoh znak da idemo i rekoh par reci Gilencetu."

-" Gilence ! Pricali smo nas dvojica, da necemo da se vracamo u nas protekli zivot, vec da cemo ubuduce biti srecni svakome danu koji nam svane. Postuj dogovor moj Gilence, a veceras lozimo vatru i pravimo sedeljku. Cao Gilence. Odosmo da podavimo ostale mreze, da nam ribe ne brinu gde smo do sada ?" Mahnuo sam Gilencetu, a on je podigao solju u znak pozdrava.

 

Ljilja nas je pozdravljala iz Seve, masuci nam rukom.

-" Ljiso, ubaci u friz jedno desetak pivskih flasa da se dobro rashlade. Gajba je pored friza u agregatskom odelenju." Doviknuo sam Ljilji.

-" U redu je. Znam gde sta stoji. Bice uradjeno." A Tasa se u tom momentu pojavio iz vrbaka i masuci ruko dovikuje:

-" Cuo sam razgovore i sa Giletom i sa Ljiljom. Ja cu sve to da uradim. Piva idu odmah u friz, a vatru i drva cu da pripremim. Samo vi radite svoj posao i kazite sta treba cika Tasa da uradi i bice izvrseno."

-" Ja cu Tasi da pomognem !" Doviknuo je Joca iz svog kabinasa klimajuci glavom i masuci rukom.

107

Usput ploveci pored obale Ade, zaobisli smo i nase patke koje su se polako plivajuci spustale ka svom boravistu i leglu, jer po njihovom dnevnom rasporedu, upisano je da rano idu na spavanje.

-" Strale. Hoces da ulovimo nekog sarana ? Ne obecavam velikog kao sto su kod Ace, ali dvokilase ili nesto vece, obecavam." Strale u neverici, pogledao me je, pa rece onako iz kurtoazijea:

-" Moze. Gde da vozim ?"

-" Omatoreo si. Vec si zaboravio sta sam ti pricao tamo na onoj strani dok smo davili mreze !!! Zaobidji Brankov kabinas i vozi uz samu obalu, a ja cu ti reci gde ces da stanes."

-" Momo. Nemoj mi zameriti, ali ja se slabo orjentisem ovde u Dunavcu."

-" Nista-nista. Ostani jos nekoliko dana i sve ce ti biti jasno. Iduce godine sigurno dolazis u ovaj Dunavac na duze vreme. Ni jedna ribolovna destinacija na Dunavu od Novog Sada do Zilave Ade, nece te zadrzati." Strale se jos uvek neodlucno nasmejao, a ja sam mu pokazao gde da stane u obali.

-" Strale. Ovde je zavetrina, pa ja mogu sam na veslo da izbacujem mrezu. Ako si se umorio vozeci, predji i sedi ovde na srednjoj dasci, a ja cu sam da veslam ?"

-" Ne , nikako Momo. Meni je prosto uzivancija da ucestvujem u ovom procesu davljenja mreza. Samo ti reci gde, a ja sam tu da to i izvedem."

-" Dobro. Onda sada kada ja vezem mrezu za zilake u obali, odmah pored same obale cu da pocnem da davim mrezu. Ti ces da izvezes cun na vodu jedno tri do cetiri metara i onda ces se polako spustati nizvodno a paralelno sa obalom. Budi precizan i 'ajde." I krenuli smo.

Dugogodisnje iskustvo na vodi pomoglo je Straletu da proveze cun bas onako kako sam mu rekao. Mreza je legla tacno tamo gde sam je planirao, a to znaci da smo blize sigurnom ulovu. Pogled mi se zaustavio na sredinu Dunavca gde se voda na vrhovima talasa penusala od jakog vetra. I rodi mi se ideja koja je bila vise izazov mojim culima:

-" Strale. Da li si "za", da jos jednu mrezu podavimo u inat Kosavi ?"

-" Sa tobom jesam. Samo mi malo blize objasni strategiju !!?"

-" Vidis li onu sticu za koju je vezana plasticna flasa koja se otima na vetru ? E za tu sticu treba da vezemo mrezu i da je podavimo u pravcu gornjeg spica Ade. Po dnu je pesak koji je zarobio gomile drveca i panjeva, a tamo je staniste velikih riba. Ja sam tamo imao smudjeve i sarane, a Dubovcani kazu da tu leze i jata somova. I pecaju ih bas tu. Ja sam licno i video nekoliko puta kako ih izvlace i dobri su to komadi bili. Medjutim, sada treba savladati vetar i ne samo to, vec i talase, a bas tamo su sada talasi sa krestama. I sto je najgore, moramo da davimo mrezu i krecemo se sa cunom bocno u odnosu na talase. Ako nas vetar oduva uzvodno od stice, onda smo sa mrezom na pesku i tamo cemo uloviti nesto bele ribe i po nekog smudja. A ako nas voda svuce nize, onda cemo uloviti panjeve. Prema tome, daj dok stojimo ovde da se dogovorimo kako cemo najuspesnije obaviti ovaj strateski zadatak. Da li ti imas predlog ?" Strale je gledao cas sticu, pa spic ostrva i na kraju rasirio ruke i rekao:

-" U momentu mi se ucinilo da je sve to prosto i o cemu sada imamo da se dogovarama, kada smo do malopre u isto takvim uslovima podavili 14 mreza. Medjutim kada si mi objasnio da je ugao cuna ne u odnosu na talase, vec bocno i da mozemo profulati i levo i desno od zamisljenog pravca u odnosu na spic Ade, e sad sam shvatio da to i nije tako lako i prepustam tebi da ti kazes kako cemo, a ja cu se potruditi da ucinim maksimalno dogovoreno." U momentu sam pomislio da odustanem od ideje da podavim mrezu pod ovakvim uslovima, jer kretanje bocno pred talasima po kojima se valjaju kreste, a cun je jos uvek dobro opterecen sa nekih 11-tak mreza, ucinilo mi se neodgovornim. Ali licni izazov i adrenalin, pa po malo i inat, sve se to pobunilo u meni i okrenuo sam se ka Straletu i rekao mu plan:

-" Ovako. Doci ces pramcem do stice. Ona je dobro nabijena, ja sam je nabijao po lepom vremenu. Vezacu na krce mrezu za sticu i onda ces ti da vozis "dzoniku" u rikverc pod malo jacim gasom prema gornjem spicu Ade, tako da ces stalno natezati mrezu, a ja cu otpustati gornjaku sporo, tako da ce donjaka kliziti preko prednje palube. Sada cu ja ovde da prepakujem mrezu da mi se ne bi tamo zamrsila i onda idemo. Dogovoreno ?" Strale je klimnuo glavom i sacekao da ja prepakujem mrezu.

Mrezu sam za kratko vreme prepakovao uvezbanim pokretima i krenuli smo na vodu uz talase.

-" Stani pramcem u sticu, a talase cekaj po krmi." Rekao sam Straletu.

-" Momo. Talasi su ovde veci no tamo preko. Prelazice preko talasnjace i zrcala." Prokomentarisao je Strale malo vise uzbudjen, da ne kazem uplasen.

-" Strale. Nemamo vremena za razgovor. Samo radi kako ti kazem i to odmah izvrsavaj. A vodu iz camca cemo lako posle izbaciti." I tako i bi'. Mrezu sam na sigurno vezao za sticu, uvezbanim cvorom i dao sam znak Straletu da krene u pravcu Ade. Pristojno sam uspevao da zadrzavam cun i ujedno dovoljno otpustam mrezu, a Strale je potegao gas motora i stalno se okretao, bojeci se da ne skrene sa dogovorenog pravca, a cun se pod talasima otimaao i pristojno punio vodom. Vetar je duvao u mahove, cas jako, cas veoma jako. "Nije se salio" kako bi rekao Ziza ribar sa Ratnog ostrva. A ja sam pratio pravac, mrezu kako se sirila i kolicinu vode u cunu. Sva sreca, mreza nije bila dugacka pa brzo zavrsismo.

-" Strale. Sada pod malim uglom i ne tako brzo, skreni niz vetar uzvodno. Kada se izjednacis pod pravim uglom u odnosu na talase, ubaci u napred i pramcano gazi talase sa blagom tendencijom ka obali Ade. Veoma je vazno da ne napravis nagli zaokret." Strale je poslusao i uskoro smo plovili ka obali Ade, a ja sam svo vreme izbacivao vodu iz cuna nizvetar.

-" Gde da stanem u obalu ?"

-" Vozi ispod Brankovog camca. Tamo ces videti suvu oborenu topolu koja lezi na vodi, pa iza nje je mali liman. E' u taj liman ces uploviti." Prilazeci nizvodno ka Brankovom camcu, Branko nas je sacekao sa dvogledom u ruci i pozvao da svratimo kod njega na kafu.

-" Hvala Branko, navraticemo kada podavimo sve mreze." Odgovorio sam mu.

-" E' necete Boga mi. Koliko puta si me tako otkacio. Sada je kafa vec skuvana i evo ceka vas da svratite." I nismo imali kud'. Pokazah Straletu da pristane bocno uz desni bok kabinasa. Pristali smo i ja vezah pramcani kanap za ogradu i popeh se na kabinasa, a Strale rece:

-" Sa'cu i ja. Moram ovu vodu da izbacim iz cuna, tako me nervita da nemate pojma." Pozdravih se sa Brankom i sedoh u udobnu stolicu. Branko mi je dodao solju sa "nes"kafom i ponudio mi je viski sa ledom.

-" Moze jedan, viski inace obozavam, a pili smo neko Slovenacko vino. Gile castio."

-" U ime cega castio ?"

-" Pa onako. Nadoslo mu. Znas ti Gileta."

-" Dobro. A kog' ste vraga vas dvojica trazili gore u panjevima, na ovim talasima? Znas da sam hteo da sakupim "motke" (stapove) i da dodjem po vas sa mojim brodom."

-" Ma nije valjda da je doslo do toga? Ja i Strale resili da podavimo mrezu neposredno ispred panjeva. A ono malo vetar duva, pa ti je odavde verovatno izgledalo malo strasnije nego sto je bilo tamo na terenu."

-" Pa vidim kako je bilo. Covek pola sata izbacuje vodu iz cuna. Niste normalni. Koliko vam treba sarana da vam ja dam, da ne rizikujete zivote za gluposti ?" I Strale je usao, tako da se Branko malo smirio. Medjutim Strale je nastavio svoje vidjenje situacije:

-" Branko, neznamo se pa ti se unapred izvinjavam. Ali ovog puta nisi u pravu. Ne radi se o zelji da se ulovi riba, vec da se proveri znanje ponasanja na vodi i da se stekne novo iskustvo u ekstremnoj situaciji koja se ne desava svakoga dana." Branko se smirio i nastavili smo nas susret saleci se na racun pecanja, popili smo kafu i pice i krenuli da podavimo ostale mreze, a Branka smo pozvali da kada padne mrak, dodje u nas kamp, na druzenje pored vatre.

Preostale mreze smo podavili lako u relativno mirnoj vodi i pristali uz Sevu na mesto specijalno namenjeno za cun. Strale je izasao zahvaljujuci mi se i pruzio mi je ruku u znak zahvalnosti:

-" Momo, malo je da kazem HVALA, jer sam ovog popodneva doziveo sa tobom, za mene zivotnu pricu koju cu neznam kome sve ispricati, ali cu je zapamtiti za ceo zivot. Malo to sto sam doziveo sto sam inace zeleo, ali na kraju sam dosao u situaciju da sam se i uplasio i da u jednom momentu ti vise nisam verovao. Zato sam ti i predlozio da odustanemo. Ali tvoja samouverenost me je pokolebala i ostao sam do kraja sa tobom i nije mi zao zbog toga. Nisam mlad, ali sada sam shvatio da uspeh u mnogome zavisi od istrajnosti u nameri." A na obali u okviru kampa, vatra je vec gorela, zauzeta kotlicem. Dok sam se presvlacio, Ljilja mi zadovoljno rece da je Aca stavio luk da przi i da hoce da napravi riblji paprikas za sve nas.

 

Noc je zamenila dan, a tama se uvukla u vrbake, skrivajuci se od meseca i njegove jasne mesecine koja je svojim sjajem odrazavala senke kojima se bas cesto ne moze pohvaliti. Zvezde, svojom belom svetloscu su se takmicile koja ce jasnije da sija, a Kosava je ocistila atmosferu nad Dunavom tako da su i mesec i zvezde nekako bile blize zemlji, nego inace. Vrbaci suste nemirnim vrhovima koji se klanjaju cudljivoj Kosavi, a oko vatre koja treperi, skupilo se standardno drustvo iz kampa, pa se zanimaju jeduci dimljenu ribu i gaseci zedj hladnim pivom, a sve u zelji da se duze zadrze i ispricaju se medjusobno.

Noc je osvojila vrbak, a na zapadnom horizontu mesecina pomaze poslednjim narandzastim suncanim tragovima koji se nedaju noci. I veceras kosava ne prestaje da duva i niko ne zna sta ce biti sa njenom voljom sutra. A na Zilavoj Adi u nasem kampu veceras niko nije bio "za" da se agregat startuje. Buka dizel agregata bi pokvarila ambijent oko vatre, oko koje smo svi sebi nasli mesta u kamp stolicama. Aca je odrzavao potrebni intenzitet vatre sa kojom je kuvao riblji paprikas u kotlicu, a svi mi ostali smo se kucnuli sa malim cokanjima i dobrom prepecenicom u njima. Mesec je blistao u vedroj noci, tako da su bile prisutne i senke u kojima se tama noci krila.

 

Giletovom od sunca preplanulom licu odsjaj plamena je dodavao jos vise crvenila dok je drzeci u ustima upaljenu cigaretu, zmirkao od mirisljavog dima "danhil" cigarete. Pogled mu je bio zakucan u drvo koje je gorelo i slusao je sta ko govori od prisutnih, ali u mislima, prepoznao sam, samo je on znao gde se nalazi. Ljilja je sedela do Branka i pricali su o opravdanoj funkcionalnosti elektro uredjaja namenjenih za kuhinjske poslove. Tasa je aktivno i rukama i nogama prepricavao neki dogadjaj na vodi u kome je on bio glavni akter, a Joca i Strale su ga slusali sa opravdanom paznjom. Aca je cutao i lozio vatru, usput kontrolisuci kotlic i sadrzaj u njemu. Ja sam ih slusao, ali moja paznja je bila usredsredjena za stolom na kome sam na velikoj dasci cistio dimljenu ribu od kostiju, a zatim sam je seckao na stapice, da bi bila zgodnija za serviranje u tanjire i za mezetluk prstima.

108

Riba je bilo razlicitih, jer bas tako sam i hteo da bude. Od svake vrste riba sam probao po parce dimljenog mesa i to samo sa jednog mesta, misic od bocnog peraja. Meso oko tih peraja je najsladje, ali se po mirisu razlikuje kod svake vrste riba. I setih se Stojana, ribara iz vikend naselja Krcedin, koji je ribario na Tisi. A ja sam tada bio jos dovoljno neiskusan i pitam ja Stojana zasto dolazi u Tisu da lovi somove, kada somova ima takodje pored Krcedinskih ada u komsiluku. I tada mi stari ribar rece da kada su mu potrebni somovi, sarani ili kecige, za licne potrebe, onda dolazi na Tisu, jer ribe iz Tise prijatnije mirisu. I tada mi je i otkrio kako da prepoznam ribu po mirisu i naravno po masnoci mesa.

 

Aca je prisao vatri, povukao dim iz vec izgorele cigarete koju je pridrzavao prstima i zatim je bacio u vatru ispod kotlica, a sam kotlic je sa debelom krpom uzeo za rucicu i sklonio ga sa vatre. Miris ribljeg paprikasa koji se sirio iz kotlica, pojacavao nam je culo apetita. Ljilja je uzela supacu i pocela da sipa u porcije, a Tasa se vec nasao pored nje i prenosio pune porcije do ispred svakoga od nas. Aca je podelio vec naseceni hleb, a Gile me je zamolio da mu donesem flasicu jabukovog sirceta. Ljilja me je podsetila da se sirce nalazi na stolu ispod baldahina, gde sam i otisao da ga uzmem, dodao ga Giletu, a i sam sam se posluzio sircetom koje je pojacalo inace dobar ukus paprikasa. Razgovor se preneo na temu paprikasa i to sa kojom vrstom ribe je bolji? Svi su se slozili da je sa mesom Manica i najbolji. Cokanji su uz paprikas brzo bili prazni, pa je Gile posavetovao da vise ne pijemo rakiju, vec da predjemo na hladno pivo. Dok sam se okrenuo Tasa je vec dugackim korakom hitao ka agregatnom odelenju da iz friza donese svima po hladno pivo.

-" Mngo godina sam na vodi i samim tim ucestvovao sam na mnogim organizovanim kampovanjima, ali vas kamp je za pricu. Pod obavezno se nesto zajednicki sprema za jelo koje je neminovno, ali ovde kod vas se oseca neka prijatnost u tome i bez onog "mora se"." Kaze Strale sa osmehom a ozbiljnom namerom. Gile se prikljucio komentaru sa svoje tacke gledista:

-" Svi mi koji smo ovde na Adi, dosli smo svako sa svojim razlogom i namerom dolaska, a svi smo se medjusobno ovde prvi put sreli. Odrasli smo ljudi i svako ima koliko mu je potrebno, tako da niko od nikoga ne zavisi. I ostaje nam da normalno civilizovano postujemo drug-druga, a to su temelji prijatnog boravka na ovom dobro izabranom mestu Ade."

-" Da nas je neko skupio u ovom sastavu u gradu u nekoj kafani, davno bi smo se rastali, pre svega jer mi nismo alkoholicari, osim Ace naravno. A svi volimo prirodu, cime je Ada i uopste ova okolina Dunava prebogata." Kaze Tasa uzbudjeno vicuci dok govori, a hteo je i nije mogao a da ne "bocne" Acu Kovinca.

A Aca mirnim tonom i bez uzbudjenja svojim "baritonom", gledajuci u vatru odmah je odgovorio Tasi, a sa namerom da i ostalima objasni:

-" Svi mi imamo neke "zavisne" navike, kao pusenje cigareta, recimo. Ja ceo svoj zivot posle armije, pijem alkoholna pica i to pretezno zestoka, a i pusim cigarete takodje. Ali na prstima svojih ruku mogu da izbrojim, koliko sam puta do sada bio pijan, tj. da sam posrtao. Ja volim prisustvo alkohola u svom nervnom sistemu i ne odricem se toga, ali ne i da pravim budalu od sebe i nisam problematican i agresivan za druge. Tako i Tasa ne zna da napravi riblji paprikas, pa mu niko zato ne zamera." I Aca se nasmejao, sto mu se ukazala prilika da se i on posali, ali na Tasin racun. Naravno svi smo se nasmejali, pa i Tasa.

 

Dugo je vatra gorela te noci na Zilavoj Adi i obasjavala lica ljudi koji su sedeli oko nje i mezili ukusne taze dimljene ribe i zapivali hladnim pivom. Noc, puna mesecine i protkana interesantnim besedama, godila je svima nama. Spokoj noci narusavala je kosava, sumeci kroz grane samoniklih topola, vrba i vitkih jasenova i po nekad' zvuk teskih brodskih motora guraca barzi, koje je na Dunavu prijatno cuti.

Jutro je polako osvajalo noc, a mene je probudio moj nervni sistem ili pre bih rekao navika ustajanja u isto vreme. A opet kada spavam u stanu, nema teorije da se probudim tako rano, a na camcu bez greske, uvek pre svitanja i u isto vreme. Jucerasnja kisa i sveza noc, ohladili su vazduh u atmosferi i kosava se smirila. Vedro nebo, nagovestava lep i suncani dan, a ja se osecam lepo i razmisljam kako bi bilo pogresno, da sam prespavao takvo lepo svitanje i jutro. Ljilja spava, a Malisa me je pogledao ne dizuci glavu sa svog frotira, protegao se koliko je dug, mljacnuo ustima nekoliko puta, uzdahnuo, dunuo kroz nos i nastavio da spava. Navlacim kombinezon preko majce, ali sve jedno po telu osecam hladnocu plastificiranog materijala. Uskacem u cizme, na glavu navlacim platneni sesir i ulazim u cun. Naginjem se preko talasnjace i sakama se umivam sa vodom dunavca koja je nesto toplija od vazduha. I dok sam postavljao kuku i meredov na svoja mesta u cunu, sa "dobro jutro" javio mi se Strale i usao je u cun, otkacivsi prednji vez sa bitve Seve.

-" Strale, jesi li uspeo da se naspavas ? Ja sam se probudio iz navike, ali cu svakako malo prileci kada se vratimo sa vode. Nocas smo dugo ostali pored vatre."

-" Meni ce ovogodisnji put do Djerdapa ostati najvise u secanju vreme provedeno ovde na Zilavoj adi sa vama svima. Vec nekoliko godina za redom plovim Dunavom do Djerdapa i obicno me na tom putu razonodi ulov lepih primeraka sarana, a ovog puta cu zapamtiti i vas i Zilavu adu." Krenuli smo pod malim gasom da ne probudimo Gileta i Ljilju, a Aca se cuje iz svoje barke kako kaslje, verovatno posle prvog jutarnjeg udara nikotina, uz casicu "ljute". Udaljili smo se nekih stotinak metara i dodao sam gas usmerivsi pramac cuna prema sprudu i gornjem spicu Zilave, sto je i Strale primetio:

-" Nestrpljiv da vidis ima li sarana ili ne ?"

-" Znas Strale, nisam ja toliko zeljan kolicine ulovljene ribe, koliko sam sebi postavljam pitanje, da li sam u pravu sa svojim predpostavkama zbog kojih sam juce bas tu podavio mreze. A znas i sam koliko je bilo rizicno. Zato sada idemo prvo da povadimo mreze koje smo podavili sa predpostavkom da ce se sarani uloviti, pa ako sam u pravu, onda nam je najblizi put da ih odmah stavimo u cuvarke pored Seve, a ne da ih vozamo dok vadimo druge mreze."

Za divno cudo i Branko je kafenisao na svom camcu, sa pet zabacenih stapova preko zrcala camca. Zaobisli smo ga u sirokom krugu i mahnuli smo drug-drugu. Na nekoliko desetina metara do stice, promenio sam se sa Straletom, koji je seo pored motora, a ja sam trljao sake da ih zagrejem i razradim, sto je Strale pogresno prokomentarisao:

-" Ipak si uveren da ce biti sarana !!?" Pogledao sam ga , a onda sam shvatio da je suvisno objasnjavati i nasmejao sam se. Jer Strale ocigledno ne zna koliko je vadjenje mreza fizicki tezak posao. A ja sam zapazio, ako ne razradim sake, onda me preko dana tiste i podnadute su, a kada ih razradim, onda je sve to samo prica.

-" Strale. Pridji stici sa gornje strane i kada ja pocnem da dizem mrezu, ti ces sa motorom u nazad da odrzavas distancu da me ne bi voda odnela na panjeve, a tada bi smo mogli da se pozdravimo i sa mrezom i sa eventualnim ulovom." Strale je majstorski izveo manevar, prisao lagano stici, a ja sam se sagnuo da odvezem kanap. Pa posto se kanap zategao, izvadio sam noz sa pojasa i odsekao ga. Postavac je bio tezak, ali sam ga brzo izvadio i stavio ga u cun po strani, sklopio donjaku i gornjaku i poceo brzo da izvlacim mrezu. Vec u prvim metrima je bilo nekoliko sarana, sto je izazvalo glasan smeh i zadovoljstvo Straleta. Za jednim lepotanom, morao sam meredov da upotrebim jer se za malo odkacio. Kada sam podigao zadnji postavac, Strale je od radosti ustao i pomilovao sarane.

-" Bravo. Znas Momo da ja za ceo dan kada pecam, ulovim ili ne ulovim toliko sarana koliko ih je sada u mrezi. I to u jednoj mrezi ?!!

-" Znas Strale, i ja ne ulovim svaki dan sedam sarana u mrezi, da ne racunamo ova dva smudja i nesto bele ribe. Vidis da su iz istog legla. Svi su izmedju 2,5 i 3 kg. Skoro jednaki. Oni nisu za prodaju, jer je njihova velicina odlicna za dimljenje. A ja sam zadovoljan sto se moja sinocna predpostavka ostvarila. To je to i idemo da vidimo sta je sa mrezama pored ade? Tamo ces da okrenes cun ka nizvodno. Kada ja odvezem mrezu, ti ces odrzavati distancu sa ukljucenim pogonom u nazad i neces dozvoliti da me voda odnese u panjeve koji su paralelno sa obalom." Za to vreme odvezao sam mrezu i poceo da je vadim. Lep osecaj me je obuzeo kada sam iz vode izvadio jos dva lepa trokilasa sarana, tri krupna smudja izmedju 3 i 4 kg svaki i jednog somcica od oko 2 kg.

-" To je to, zbog cega smo mi ovde. Dozvoljavam da sledeca dva dana nista ne ulovim na racun ovog zadovoljstva. Branko, stavi dzezvu, evo nas kod tebe." Doviknuo sam Branku, koji nas je i ovog puta spijunirao dvogledom. Za nekoliko minuta smo se nasli pored Brankovog kabinasa, a on nas je docekao sapatom:

-" Pogledajte preko spruda na onu obalu. Dvojica u cunu su dosli nesto pre vas iz pravca Kostolca i nesto su se muvali tamo. Kad ste vi naisli, pritajili su se i svo vreme posmatrali i rekao bih snimali mesta za mreze."

-" Nesto nize od njih su moje mreze. A bez pregleda dna sa sonarom ovde gde sam ja podavio ove mreze, ako odokativno lociraju mesta i podave ih, nece moci da ih izvade. A nize nisu se spustali ?"

-" Nisu. A i ja sam sa interesovanjem gledao sta izvlacite iz vode. Bogami onaj sinocnji rizik se isplatio." Kaze Branko, a ja sam mu "dao" malo kontru:

-" U svakom poslu koji pravi majstori rade, rizik ne postoji."

-" Da-da. Ja sinoc za malo nisam dosao sa camcem po vas." Kaze Branko ozbiljan u licu. Bar pola sata smo sedeli uz kafu i prepricavali sinocnje dogadjaje i nocasnje besede uz vatru. A onda kada smo posli, odlucio sam da prvo povadimo mreze sa ove strane dunavca, a zatim idemo preko.


Pozdrav Moma S. 

_________________ 

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika