Trofeji

Dobar Vam dan gospodo Forumaši.

logo


Iz dnevnika kampovanja na Žilavoj adi



Prvih dana kampovanja, mada sam sa sobom poneo 56 razlicitih ali novih mreza, nisam zurio da ih davim, vec sam sredjivao kamp, ali i pazljivo posmatrao okolinu "sta se desava ?". Odnosno posmatrao sam ko gde lovi i sta lovi. Posto sam mesto ribolova izabrao posmatrajuci karte Dunava i rukovodeci se nekom svojom logikom, izabrano mesto mi je bilo interesantno i izazvalo mnoga pitanja. Primetio sam da ribari retko dolaze u Dunavac sa mrezama i ta informacija nije me toliko zabrinula, koliko me je obradovala, jer cu moci nesmetano da ribarim i pri tom' da ne smetam nikome. Tih nekoliko dana sam iskoristio da prosetam sa cunom i djonson-desetkom na njemu, do Dubovca i uzvodno do Kostolca. Koristio sam sve mogucnosti da se sretnem sa pecarosima, prolaznicima i gostima u kafanama, da pocnem razgovor samo na jednu temu koja me je interesovala - ribolov na i oko Zilave Ade. Pecarosi su bili malo pricljivi i rekao bih tajnoviti. Ribari su me odgovarali i nudili mi Adu Cibukliju, pricajuci mi o njoj bajke. U kafanama, stalni gosti i pacijenti sa "koficama" ispod ociju, slali su me na Zarkovacku Adu ili su mi prepricavali uspehe iz njihovih mladjih dana. Uglavnom, prave informacije sam dobio od jednog starijeg coveka, koga je krasio sesir na glavi progrezo u znoju, sa kojim sam popio po pivo iz flase ispred prodavnice u Dubovcu :

-" Slusaj me sto cu ti reci, a ti postupi kako 'oces. Riba, a ponajvise smudjeva, sarana, somova, stuka itd, a takodje i sve vrste bele ribe, ima u izobilju. A ribara nema oko Ade, zato sto se boje da im ne pokradu mreze. Tamo u stvari ima mnogo pecarosa u Dunavcu kod potopljenog slepa i na vrhu ade u panjevima. Srbi sa Kostolacke strane ne vole Vlauce sa leve Dubovacke obale, a i Vlauce njih takodje ne vole. Koriste svaku priliku da jedni drugima ukradu mrezu iz inata. A i jednima i drugima je Zilava Ada daleko i ne mogu da cuvaju nocu svoje mreze, jer svako od njih ima ili stoku koju treba hraniti i pojiti, ili rade na rudnik u smenama, pa im treba i odmor. Uglavnom podavljenih mreza oko Ade nema, ali i ti ako ih davis, prvo rizikujes, a ako si tvrdo resio, cuvaj ih i budi ostar prema dodjosima. Jer ce oni i sa jedne i sa druge strane da u pocetku dolaze kod tebe sa razlogom. Jedni sa razlogom da popiju nesto, pa bilo sta nudis, a drugi da im pricuvas mreze nocu. Pogresices ako pristanes bilo na jednu ili na drugu molbu. Narod je ovde: pruzis mu prs', ode ti ruka. Eto ja toliko o tome." I ne zapamtih kako se covek zove, ali sam ga poslusao i nisam imao problema, koliko sam ocekivao. Jer radio sam sa 26 mreza, a 30 sam ostavio za rezervu, zato sto vise nisam mogao fizicki da opsluzim.

94

Pre nego sam poceo sa davljenjem mreza, instalirao sam "eho sonar sa fis fajnerom" na cunu i polako i detaljno pregledao dno Dunavca. Mene su vise interesovale zadeve i zakacke nego kolicina ribe i na kojoj su dubini. Dovoljna kolicina mreza mi je dozvoljavala da pokrijem sva mesta za koja sam bio zainteresovan i kolicina i vrsta ulovljene ribe mi je dala informaciju, gde su ciji putevi kretanja. Dobro, to se menjalo sa nivoom vode, mesecevim menama, vremenskim uslovima ( kisa, grmljavina, vetar ). Ali u glavnom, provalio sam skoro sve puteve i kojoj vrsti riba pripadaju, tako da sam primenjivao taktiku ribolova vrste ribe koja me je tog dana interesovala. Bivalo je, ali veoma retko da vadim prazne mreze i za to je uvek postojalo opravdanje, ali i moja radoznalost je prelazila preko nekih pravila koje se sticu radom i proucavanjem ribljih puteva i navika.

 

Generalno, najvise sam "davkama" lovio smudjeve, a ostalu ribu na rinama po dubini i po povrsini. Za smudjeve sam se odlucio iz dva razloga. Prvi : Imao sam sigurnog kupca, koliko mu odnesem, sve kupi i to po maksimalnoj ceni. Drugi razlog je bio, tehnicke prirode. Pre svega smudja nisam voleo da lovim, zato sto ga pri lovu "strefi srcka" i zatim brzo propada. Cini mi se da se brze kvari od bele ribe. Medjutim za smudja sam se tehnicki pripremio. Odmah posle vadjenja iz mreze, operem ih od razne prljavstine, za kratko vreme osusim i odmah ih zavijam u plasticnu foliju, a zatim ih redjam u zamrzivac od 410 litara, jedan do drugoga. Sutradan ili posle nekoliko dana kada ih vadim iz zamrzivaca, iz razloga plasticne folije, ni jedan se nije zalepio za drugog, sto se inace desava kada se riba zamrzava.

 

Sedim u udobnoj stolici bastinske garniture, a samo sto sam se vratio sa jutarnjeg uobicajenog posla - vadjenja sinoc podavljenih 26 mreza. Prvi jutarnji zraci sunca se probijaju sa obronaka Karpatskog planinskog venca, a meni se sve cini da sunce nesto jutros kasni, jer ja sam jutros na nogama od kako je zora krenula da smenjuje noc. Ovaj Dunavac, cije vode sam zaposeo svojim mrezama, je svakodnevno, a subotom i nedeljom i praznikom posebno veliko svratiste mnogih pecarosa iz blize i dalje okoline, koji dozvoljavaju sebi da dodju na Dunavac vec sa prvim svitanjem zore, a ja postujem i sebe, ali i njihov trud i staram se da povadim mreze pre nego sto oni dodju sa svojim stapovima po u masti obecanu ribu. I tako sedim u udobnoj stolici, sto mojim malcice umornim misicima prija i pijuckam prvu jutarnju kafu iz male soljice gledajuci kako se prvi suncani zraci probijaju putevima koje im je zora trasirala. Jutarnja svezina vazduha sa zagonetnim mirisom vode Dunava, koji se mesa sa mirisom vrbaka, podstaknutim isparenjem rose sa listova samoniklih vrba, topola i mladih jasenova, kao i sa trave pomesane lozom divljih kupina. Osecaj koji preovladava mojim telom i podrzavan mojom psihom je prosto tesko opisati. Onaj kome se tezi ispricati morao bi prvo da sve to dozivi da bi mu u potpunosti bilo jasno i da bi opis shvatio pravilno. Moje obaveze su nistavne u odnosu na moj polozaj ovde na Adi: Krenuo sam sa zavidnim rezervama alata za ribarenje i sasvim dovoljnom pratecom opremom i novcem za zivot, sa voljenom zenom Ljiljom koja me u svemu podrzava i pomaze mi, sa proverenim i dobrim drugom i prijateljem Dragisom, zvanim Gilence iz miloste i sa vernim i voljenim psom Malisom. Radi zabave u drustvu sa pet lepih pataka i piletom Cokom, kojim' smo bili svo vreme i otac i majka. Mesto dobro izabrano, a vreme nicim ograniceno i bez obaveza prema bilo cemu i bilo kome..... Dragi Forumasi, da li ste se mozda pitali, u danasnje vreme da li bi vam nesto slicno odgovaralo da vam se desi ? Covek moze biti pametnim i iskusnim da bi sve predvideo, ali mora biti i srecnim da mu se dese prijatelji koje nije ni ocekivao, a nama su se desili dobri ljudi i prijatelji koji su nas okruzivali na Adi i bili cesto, da ne kazem stalno sa nama: Aca iz Kovina, Tasa sa Cubure, Branko sa Novog Beograda, Zarko iz nekog sela kod Bele Crkve i vikendom Dragan iz Valjeva. Svi ostali su bivali na kratko ili taman koliko im je odgovaralo.

95

Ribolov je za mene bila zabava. Imajuci dovoljnu kolicinu mreza da pokrijem sve potencijalne migracione puteve riba, brzo sam ustanovio kuda i kojim putevima se krecu i koje riblje vrste. Tako da sam se usredsredio na lov riba za koje sam imao sigurnu prodju u prodaji. Slucaj je hteo da je tog leta na trzistu trazen smudj, a ovde na i oko Ade ga je bilo u izobilju. Za informaciju: u Dunavu u porodici grgeca, postoje dve vrste smudjeva. Smudjevi koji su krupni i koji mogu da narastu do 15 kilograma tezine za nekih 10 godina zivota. Inace prosecna tezina im je do 7 kg. u zivotu od 7 do 8 godina. A najvise se love primerci do 2 kg. tezine. Primerci uhvaceni od 6 do 7 kg se smatraju kapitalcima i retko se love. Druga vrsta smudjeva su smudjevi KAMENJARI, koji su nesto manji, ali su izuzetno ukusni. Zakonom su zasticeni i ne smeju se loviti manji od 35 sm po duzini, a smudjevi kamenjari manji od 25 cm. Medjutim kao i sve ostalo, tako i smudjevi se javno love i prodaju i na pijacama i to ispod mere. Preduzimljivi prodavci su ih nazvali "smudjevi PORCIJASI", pa pod tim nazivom se narucuju i u restoranima. ( Nasa posla )??? Ja sam se trudio da ih ulovljene upotrebljavam u dozvoljenim granicama, sto me je uslovio i kupac, inace moj prijatelj. Smudjeve kamenjare sam postavljao u pusnicu i imali su izuzetan ukus.

 

Inace smudj uvek ide u jatu, a lovi pretezno nocu. Priroda ga je obdarila sa ocnim vidom koji veoma dobro vidi u nocnim uslovima, a kada je voda mutna, oslanja se na svoj "radar-bocnu liniju, pomocu koje oseca vibracije, koje ga inace i izazivaju za napad.

I bas zato sam se na Zilavoj Adi u pocetku preko dana izlezavao, ali posto za tu aktivnost covek treba da ima naviku, a ja je nemam, onda sam uvek sebi nalazio neke raznovidne aktivnosti. A jedna od njih koja mi je bila zanimljiva je setanje sa cunom po Dunavcu i pomocu "fis fajnera" otkrivao sam legla riba. Upoznavsi njihove migracione puteve, smisljao sam nacine kako da ih nadmudrim. Jedna moja mudrost je bila da kada davim mrezu pored obale, sa namerom da ulovim sto vise smudjeva, davim visoke mreze "otezane" koje koristim "olaksane" za povrsinsko teranje rine. Mrezu podavim pod uglom od 30% u odnosu na obalu i ne navlacim joj pocetak na obalu ( kao recimo za belu ribu ), vec pocetak mreze odvojim jedno metar od obale i bas tu na tom mestu svaki put ulovim dosta dobar broj smudjeva. Zasto ili zbog cega ? Smudjevi imaju dobar vid i zato ih sa mrezama ne lovim danju ( osim kada je voda dobro mutna ). Krecu se skoro iskljucivo nocu i to u jatima i koriste se svojim "radarima"- bocnim linijama pomocu kojih osecaju vibracije. Kada naidju na prostor izmedju mreze i obale, oni osete da prolaz postoji i krenu grupno prema njemu. Posto sam im ostavio samo metarski prostor za prolaz, a jato je veliko i "ima ga" u sirini, onda smudjevi ubrzavaju svoje kretanje, da bi sto pre prosli tu vrstu prepreke i grupa koja je na dobrom putu ona prodje kroz namerno ostavljeni otvor, a dobra kolicina se nervozno zaglavi u okcima spiglova u mrezi i tu ostane do jutra i mog dolaska po mreze. Taj sistem sam oprobao davno. Secam se prvi put sam tako lovio u Dunavcu u Vojnoj Basti. A smudj ima takvu anatomiju glave i skrga, da ne moze da se iz mreze otkaci i sve i da hoce. A puno puta sam ulovio smudja i njegovog rodjaka balavca, da jednostavno zagrizu mrezu i kada je vadim iz vode, retko kada se otkace i nadju spas u vodi. Skoro redovno drze zatvorena usta i tako izgube glavu.

97

Moje iskustvo sa migracionim putevima smudjeva je da se smudjevi ne nalaze samo i iskljucivo u dubinama i na naperima, vec sam ih mnogo lovio i u plitkim vodama, narocito tamo gde je dno peskovito ili sljunkovito. Razmisljao sam o tom fenomenu i dosao sam do zakljucka da se jato smudjeva ne udaljava mnogo od jata sitnih beovica ili u razlivima od jata malih suncica sa kojima se u osnovi i hrani. Zato uvece i nocu krene u plitke vode gde se inace nalaze stanista velikog broja sitnih riba i tu se nahrani, tako da sutradan je preko dana skoro sasvim neaktivan. Dobro, pecarosi mahanjem ispred nosa smudjevima sa raznim zivim ili mrtvim mamcima ili varalicama sa dosta vernim kopijama riba, ih iznerviraju i ulove po neki komad i preko dana, ali ja znam da sam uvek lovio smudja iskljucivo preko noci ili preko dana kada naidjem sa mrezom na njegova legla i to se ulovi uvek u donjem delu mreze, sto znaci da ne pliva vec lezi na dnu. Interesantna je i njegova ishrana. Pecarosi kazu da je predator i da se hrani iskljucivo malim ili manjim ribicama. Cisteci smudjeve za u salamuru, u njihovim stomacima sam nalazio, pored kedera i skoljke, pijavice i gliste, pa cak i delove rakova. U informativnim razgovorima sa pecarosima, a ovde na Dunavcu ih ima mnogo i svi se bave "muvanjem", tako se kaze za nacin pecanja smudja po dnu, za mamke za smudja koriste: beovicu, cikova, pesa, barsku suncicu, ali i punoglavca, mala zaba, repic od raka ili crna ritska glista. Kao za soma. Dok na Stojkovoj Adi, koriste samo zivu beovicu.

 

Razlika izmedju smudja i smudja-kamenjara je skoro neprimetna, ali se ipak razlikuju u sari i preciznije kod smudja-kamenjara zadnji ugao vilica je duzi od zadnjeg ugla oka. To se brzo uoci i ne moze se pogresiti i mada su veoma slicni, dok su mali i iste velicine. Interesantno je da kada je voda mutna, onda se lovi u povrsinskim mrezama, sto je iskljuceno kada je voda bistra. Smudj ulovljen u mrezu se slabo otima i u vecini slucajeva je odmah mrtav, jer umre od srcane kapi od stresa kada shvati da je usao u mrezu.

Negde u vreme kraja leta, kada je dan postao primetno kraci, probudile su me patke: kao ja kasnim pa me zovu da ih pustim iz kaveza, a i odmah su gladne, zar ne. Blago Ljilji, ona spava i uopste ih ne cuje. Izvlacim se iz kreveta i cujem Malisu kako njuskom otvara mrezicu koja pucketa i drzi se cicak trakom za ram ulaznih vrata i izlazi na prednju palubu, staje i sa visoko podignutom glavom gleda po kampu i da li je sve u redu, pita se. Kokica Coka koristi se Malisinom uslugom i ona takodje za njim izlazi, ali skace sa palube pravo u travu siroko masuci krilima i trceci po dboristu kampa. Zaustavlja se kod pacije hranilice sa prekrupom i odmah je gladna kao i njene drugarice patke. Kljuca grubo samleveni kukuruz, dok ja obnavljam kolicinu sveze prekrupe i otvaram patkama kavez. Svih pet pataka trceci i usput galameci ka hranilici i pokusavaju da polete. A Coka, videvsi ih, dostojanstveno i dovoljno brzo se udaljava iz okoline hranilice i koalicija kao i mnogo puta do tada prestaje da funkcionise kada su u pitanju privatni interesi, to jest - glad. Patke navaljuju na hranilicu, kao i ne primecuju Coku, a Malisa osetivsi miris tragova nocasnje posete pacova na prednjoj palubi, snjuva ne bi li nekog uspavanog nasao da ga kazni za nocasnji prestup na zabranjenoj teritoriji. A pacovi su se inace osilili i kada vide mrezicu na vratima onda znaju da Malisa spava i dozvoljavaju sebi da se i popnu na krov Seve i protrce po nogostupu i tada se cuje kako Malisa u punom trku udara u mrezicu i istrcava napolje razjaren, a "buc - buc" skokovi pacova u vodu su tada njihova normalna reakcija.

Rosa po travi, mala sumaglica i svezina u vazduhu, ukazuju na skorasnju smenu leta za zimu. Suncevih zraka jos uvek nema i tek se zora bori sa mrakom koji se zavukao i tamo gde moze i gde mu nije mesto. Uzeo sam parce mlecne cokolade, zalepio ga za nepce i polako ga rastvaram jezikom uzivajuci u njegovom ukusu. U prolazu uzeo sam staru jaknu - "vijetnamku" sa civiluka ispod strehe agregatske barake i usavsi u cun bacio je na dasku sedista koja je od jutarnje rose bila mokra. Jutros vadim mreze, isti broj 26 komada, ali sam ih juce podavio iskljucivo na putevima smudjeva i smudjeva kamenjara. Startujem motor i u glavi kalkulisem, koje cu prve mreze da vadim i da li cu ih sve naci ?

-" Dobro jutro Ribar." Javlja se Aca iz svog "bunkera".

-" Dobro jutro Aconi. Jel' osecas jesenje simptome ?"

-" Boga mi, moracu toplije da se oblacim. Nocas me je svezina probudila, a mrzelo me je da izlazim do satora da se obucem toplije, pa sam se bogami malo i smrz'o. Sada ce smudjevi, pa za njima somovi, pa saran na kraju da krenu u "pasu".

-" Sta cete vi pecarosi onda sa tolikim ribama ? Samo se pitam ?"

-" Ma lako ce mo. Prodacemo vama ribarima ha - ha - ha." Nasmejao se Aca i nazdravio mi casicom rakije, a ja sam ga otpozdravio i krenuo sa cunom uzvodno. Sakom sam zahvatio vodu, da vidim da li je pocela da se hladi, sto sam i konstatovao, a sada ostaje da i prakticno vidim da li se i riba vise krece no inace. Prolazim pored Brankovog camca, na cijoj terasi gori lampa. Znaci kasno je legao, a da li je bio trezan to je diskutabilno, a da sada spava, to je sasvim sigurno. Apotekar i Rambo piju jutarnju kafu i zovu me, kao i obicno da svratim. "Hvala" kazem ja i idem uzbudjen ka sprudu u neizvesnost, da li sam pogodio vreme i mesto za lov smudja. Prepoznajem jasenove koceve koje sam skoro poboo u pescano dno i prilazim poslednjem u redu. Dzonson "prede" na leru, a u nosu mi je utrcao dim mesavine koji sam kao klinac obozavao da mirisem, a sad bas mi se nesto i ne svidja i prihvatam se odvezivanja prve mreze. Izvlacim postavac, stavljam ga u cun i pravim paralelu sa parasima, a zatim izvlacim mrezu sa u sebi povecanim adrenalinom.

Neka cudna tisina vlada na vodi. Nema brodova, a ni samohodki na Dunavu. Necuju se "tomos"-ove cetvorke ribara iz Kostolca na uscu Mlave i nema nikoga od ribara iz Dubovca u Dunavcu ispod potopljenog slepa. Obicno u ovo vreme i oni vade mreze. Prica se da tamo na uscu Mlave u Dunav dobro love smudja u vecim kolicinama, ali ja tamo ne idem jer postujem rezervisana mesta, a sprud i teren neposredno iznad potopljenih panjeva i zadeva, gde sam ja sinoc podavio mreze, niko i ne pominje. Gledam, snimam situaciju i razmisljam neobavezno i javlja mi se neka neizvesnost, pa me mori briga i nesigurnost u sebe, da li sam mozda pogresio sa izborom mesta za lov smudjeva ? A u isto vreme izvlacim mrezu, a nekoliko kesiga u mrezi ne ulevaju mi poverenje dobrog jutrosnjeg ulova. Kraj mreze i postavac se tiho ali tupo oglasio o dno cuna. Uzimam veslo i prilazim sledecem vezu. Odvezujem mrezu laganim potezom kanapa i automatski postavac izvlacim iz vode i postavljam ga na dno cuna, a donjaku povlacim ispred gornjake u nizvodnom smeru i pocinjem sa izvlacenjem. Hop', beli lepi smudj, jaci od kilograma mi ne popravlja jutrosnji pesimizam, ali sledeca dva menjaju mi raspolozenje iz osnove i pocinjem da pevusim moju omiljenu pesmu "Maro, Maro od bisera grano ..." Cetiri lepa smudja, jedan saran tro kilas i nekoliko babuski od po 800 grama, u jednoj mrezi ... malo li je ? Sledeca mreza je dobila ocenu "zadovoljan sam" i kao da mi se culo sluha otvorilo. Na Dunavu samohodka puna sodera probija se uzvodno i vise dimi no sto joj se motori cuju, a "tomos"-ove cetvorke se cuju kako preko na uscu Mlave, tako i u Dunavcu blize Dubovcu. Gavran prelece iznad mene u niskom letu i gace, samo ne znam da li me pozdravlja ili mi sta drugo kaze. U svakom slucaju dobro je sto ga ne razumem. Nesto bas i nemam neko poverenje u te crne ptice. Sledeca mreza me takodje raduje, ali ne i dva camca sa ribarima, predpostavljam da su iz Kostolca, koji su stali cuge na vodu, na samom gornjem spicu Zilave, odakle imaju odlican pregled na ono sta ja radim, a siguran sam da ih zivo interesuje. ti i takvi ribari ne razmisljaju i ne prave kalkulacije gde mogu uloviti ribu, vec tako stanu i posmatraju. Vide da su mreze pune i evo ih sutra sa svojim mrezama na to mesto. Prebacujem mrezu preko pramca cuna i postavljam cun tako da sam okrenut ledjima ka posmatracima, a u isto vreme nemalu vise dobar pregled sta se beli iz mreze koju vadim iz vode i slazem je u cun. Iskusni su i shvatili su situaciju pa su podigli sidro i otisli iza ade na Dunav svojim putem. Povadio sam mreze sa spruda i odmah krenuo u kamp da mreze oslobodim ulova, a u stvari da sto pre oslobodim smudjeve, jer se inace brzo kvare.

 

Prvi suncani zraci paraju nebo i tamo daleko nad Rumunijom sa venaca Karpata pojavio se narandzasti odsjaj sunca koje je u poteri za usnulim delovima noci, koja se jos gde-gde zaboravila.

-" Momo, hajde na kafu." Zove me Branko, a ja mu kazem da sam sada zauzet, a da cu kasnije navratiti kod njega.

-" Pratio sam te dvogledom. Lep ulov, samo mi reci, nisam mogao da ih prepoznam, da li su to bili smudjevi ili tostolobici ?"

-" Smudjevi, sarani i babuske krupne."

-" Svaka cast. Navrati da popricamo." Branko, cuvsi odgovor, visoko je podigao ruke, zadovoljan dobrom ulovu. Prolazim pored mojih pataka koje prepoznaju cun ili zvuk "dzonike", uglavnom reaguju kvakanjem. Dolazim u kamp i stajem uz pristan gde me ceka Malisa, kad malo zatim evo i Milice. To je znak da se za par sekundi iz vrbaka pojavljuje i Aca. I bi tako. Izranja Aca iz vrbaka u svojoj standardnoj jakni "vijetnamki", ali sa dzezvom i dve solje u rukama.

-" Bravo majstore. Cuo sam razgovor sa Brankom. Znaci to sto si sinoc brinuo da li si pogodio ili nisi mesto za mreze, jutros nema mesta razgovoru." I ostavio je kafu i solje na dasku pristana, usao u cun i latio se vadjenja riba iz mreze, komentarisuci:

-" Bogami dobri. Ja ti nisam konkurencija, a zivo me interesuje zasto si bas tamo gde niko ne davi mreze, podavio ih ti i bez obzira sto se zna da su tamo zilaci i da si mogao da ostavis mreze. Ja razumem da podavis mreze posle zadeve, ali da dozvolis da je voda sama nanese na zadevu, to mi nije jasno ?"

-" Daj tu kafu da popijemo da se ne ohladi." I Aca je bez reci nasuo male soljice, koje i ja i on volimo i dok smo "cedili" kafu ispricao sam mu "moju teoriju".

-" Vidis, Aconi. Ja na svaki problem koji mi se ispreci, gledam da ga resim iz pozicije stanista problema. Ribe se sklanjaju u dubine menju zadevama ili tacnije ispod balvana ili velikih grana. Smudj, koji mi je ovog puta bio interesantan, on takodje ima za skloniste pomenute zadeve. Video si me ne mali broj puta da sa cunom se motam bas u okolinu spruda koji je nesto uzvodno od poznatih nam panjeva i zadeva. Ja sam u stvari svaki put snimao eho-fis fajnerom kretanje i gde se ribe nalaze, ali i veoma me je interesovalo kvalitet dna, koliko je cisto za mreze i koja je dubina. A usput sam gledao koliko je jaka voda da mi mreze ne odnese u panjeve. Zna se da smudj izlazi rano ujutru da se hrani. Njemu je po mom rezonu interesantnija zona ishrane uzvodno, nego nizvodno gde je "hrana" prosla pored riba cije su staniste takodje panjevi i zadeve i koje su pomenutu hranu pojele. Zato sam kratke mreze po 25 metara duzine podavio u cik-cak ispred njihovog sklonista, jer smudj i saran kada izadju iz sklonista, uzimaju hranu na cistom terenu, na pesku i brzo se vracaju u sloniste. Ta moja predpostavka se i potvrdila time sto su zadnje-uzvodne mreze bile prazne. A to znaci da su jedne ribe koje su se ulovile bile informacija drugim ribama koje su se ili digle iznad mreza, ili su se vratile u skloniste."

-" Nemam sta da dodam. Ja pokusavam da isto tako razmisljam kao i ti, ali ocigledno mi fali i tehnika, tako da cu za sledecu sezonu da kupim taj eho-fis fajner. Ili kako ga vec zoves."

-" Znas sta Aconi. Danas je 2002-ga godina, a ja eho sonarom se sluzim aktivno od 1989, kada sam prvi sonar kupio. Problem je mnogo veci znati ga citati, nego kupiti. Ja znam gomilu ljudi koji su kupili eho-sonar sa fis-fajnerom i gledaju na njemu crteze kao na televizoru. Pored ukazane dubine, nista im drugo nije jasno. A sonar pokazuje i kvalitet dna i velicinu riba itd. Zato ce tebe tvoj drug da nauci da se koristis tom spravom korisno."

98

I evo Branka sa camcem, smanjio gas i pita nas:

-" Idem do Kostolca. Prijeo mi se burek i samo sam navratio da vas pitam da li ste i vi za po jedan sa sirom pa vruc ?"

-" Jesmo, ali kako ces ga doneti vruceg. Daleko je ohladice se." A Branko je vec okrenuo uzvodu i podigao termos torbu, pokazujuci u sta ce burek doneti.

-" Onda rucamo kod Mome. Ja cu skuvati riblju corbu, a kao i uvek Moma ce isprziti ribu na talandari." Doviknuo je Aca, a Branko je samo mahnuo rukom i nestao iza krivine Zilave Ade. A ja sam oslobodio cun od mreza, dok je Aca izneo ribu.

-" Aconi, odoh ja po ostale mreze, a ti ako nemas sta da radis, operi smudjeve da ih kasnije zavijem u plasticnu foliju i stavim u zamrzivac, a babuske i sarane stavi u cuvarku."

Seo sam u cun i krenuo da pokupim poslednjih 12 mreza, a sunce se pokazalo u svoj-svojoj lepoti i sada je vreme za ustajanje onih "ranoranilaca" koji u zivotu nisu videli zora kako izgleda. Prilazim obali, a desetak galebova i nekoliko kormorana se dize sa vode i spustise se malo nizvodno uz pratnju i pijukanje para cigri. H'm, razmisljam ja: verovatno su se jos juce ili nocas, jata beovica preselile u plicake leve obale Dunavca, tu gde sam podavio mreze i red je da se jutros nadam dobrom ulovu, jer logicno je da jata beovica prate predatori. Prilazim prvoj mrezi u redu i gasim dzoniku. "E', sa'cemo da vidimo ko je jutros i nocas bio gladan", kazem ja sam sebi i pridrzavam se za jasenov kolac koga sam ja poboo jos proletos i koji posecujem samo kada se vodostaj dize. U mrezi "daje" po nekog smudja, ali babuske su zagarantovane. "Kako vreme brzo prolazi?" Pitam ja sam sebe i podizem mrezu. Necu da se hvalim, ali jutros je bilo dobro sa prvom i tako redom do 12-te mreze. Kolicinom ribe a posebno kolicinom smudjeva sam zadovoljan, a bilo je malo vise stuka, koje ne znam zasto, ali ih ne volim. Razloga ima, ne mogu da kazem ne, ali iste razloge imam i prema smudjevima, a smudjeve volim. U stvari, stuke su me mnogo puta izujedale po prstima dok ih vadim iz mreza, ali glavni razlog je njihov miris pri spremanju na rostilj ili u ulju. Jednostavno mi se ne svidjaju, a kazu Francuzi ih obozavaju. Na kraju i cena im nije losa u otkupu. U svakom slucaju, ove su oko kilo ipo svaka i zavrsice u salamuri pa na dim.

 

Vracam se zadovoljan sa punim cunom mreza i riba i pevusim "camac na Tisi ..." a na obali sa Acom sedi Tasa i piju kafu. Vidim i treca solja stoji na stolu, ubedjen sam da je za mene ( nema kome drugom ) ha-ha.

-" Dobro ti jutro Taso. Drago mi je da si tu sa nama, ali nisam te navikao tako rano." Vezao sam cun i krenuo ka "cesmi" da se umijem i operem ruke. Riba moze da saceka, jer mi jutros inace ne treba ziva, da bih zurio i vadio je iz mreza.

-" Dobro jutro. Jutros saran nece da "radi" pa sam bio po vodu kod Zike u kafanu na uscu Mlave, a tamo ribara k'o pleve i to kazu smudjeve tamane. A u stvari krenuo sam plovnim putem i rekoh da vidim ima li sta novo sa druge strane ade. I sretoh se sa Brankom, ode u Kostolac, pa mi rece novosti da si nocas potamanio smudjeve. Jel' rekordni dan ?"

-" Nisam prebrojao. Ima dosta ribe, ali mislim da je prosli rekord od 75 "dobrih" smudjeva ostao nedostignut. Uostalom videcemo kasnije. Sada bih da sa vama popijem kafu."

-" Ja skuvao i za tebe Momo, izvoli znao sam da ces se brzo vratiti od preko." Kaze Aconi i nastavlja:

99

-" Malopre mi se javio sin mobilnim telefonom. Nije me zvao od kada je zadnji put bio ovde. On i njegov prijatelj iz okruzenja Djindjica, svratili su kod nase kuce u Kovin i moja zena im je narezala dimljenu ribu koju si ti dimio ovde. I malopre zakazuje 50 kg. i po nju bi dosao sledece nedelje. Ovde pod baldahinom ima ribe, ali ne znam koliko kilograma. Da li do sledece nedelje mozes da obezbedis tu kilazu ? Ja cu ti kao i do sada u svemu pomoci."

-" Ja sam takodje tu, ako treba idem odmah po kabinasa, dolazim ovde i pomazem sve sta treba." Izjasnio se prvi dobrovoljac Tasa.

-" Hvala vam, a 50 kg. dimljene ribe nije kolicina koja treba da nas zabrine. Mi ovde proizvodimo dimljenu ribu, a ona sasvim malo odstupa tezinski od sirove. A kolicinu imam sada, jutros i to da je izaberemo."

-" Epa, dolazim ja, da bar ucestvujem u procesu. A ti matori mogao bi da nalijes po jednu, da proslavimo jutrosnji ulov, a ne da pijes sam." Kori Tasa Acu, a ja sam prokomentarisao:

-" Taso, za mene i tebe je rano da pocnemo da se kucamo sa Acom. Ako pratimo njegov tempo ne gine nam da smo do podneva gotovi, a mozda i ranije. Nego ja predlazem da popijemo po jednu orahovacu, pre nego sto Branko donese vruc burek, a posle bureka da ocistimo nocasnji ulov i da stavim ja sve to u salamuru." Tasa se zadovoljan slozio i ja sam otisao do Seve da uzmem orahovacu i sreo se sa Ljiljom koja je ustala iz kreveta.

 

Pozdrav Moma S. 

_________________ 

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika