Sušenje ribe

Dobar Vam dan gospodo Forumaši

logo


Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



Recno ostrvo, a do njega vodokrcne obale razudjene razlivima, vecim i manjim barama, kao i rukavcima i meandrima, na cijim obalama se razvijaju vodoplavne sume bele i crne topole, crvene i bele vrbe, poljskog jasena i hrasta luznjaka kao i mnogobrojnih drugih vrsta, koje rastu u stanistu ritskog jelena, srna, divljih svinja, risa i divljih macaka, vidre, nutrija i mnogih drugih zivotinja. Pa onda Dunav sa jedne strane i Dunavac sa druge strane, dovoljno siroki i duboki, a na samom ostrvu opet veliki razliv i bara koje stite i u svom okruzenju cuvaju floru i faunu od nespretnih i neinformisanih ljudi. Te blagodeti prirode uzivaju i mnoge ptice-mocvarice, kao sto su: crna roda, orao belorepan, nekoliko vrsta divljih pataka, liski, caplji itd. Tu je i zavidan broj ptica pevacica, kao i udobno mrestiliste mnogih vrsta riba, kao i velikog broja vodozemaca, insekta i gmizavaca. I u takvom raju prirode, namerno i smisljeno sam smestio Sevu i opremu za kamp i uspesni ribolov, kao i posadu kampa : Ljilju, psa Malisu, kokicu Coku i tri bele i dve crne patke. Dok sve ostale zivotne i zivotinjske zajednice smo se trudili da ih ne traumiramo svojim prisustvom. Cak su se nasih pet pataka sdruzile sa 11 divljih pataka i skupa su provodile dane.

I tako, u harmoniji zivota tog leta 2002 godine na adi, gde se zivot granicio sa mastom mnogih ljudi koji sede na svojim terasama visespratnica, kao redovnu delatnost u kampu, jednog dana sam sedeo i dimio ribu u specijalno prilagodjenim metalnim buradima. I dok sam bez po muke odrzavao vatru da vise dimi no da gori, a opet da se ne ugasi i da se ne razgori, Dunavcem je prolazio camac-kabinas gonjen srednjim gasom vanbrodskog motora i ne bih ja ni obratio paznju na prolaznika, da se nije zaustavio nedaleko od Seve i stao u obalu. Covek sredovecni, sede kose izasao je na obalu, drzeci u rukama pramcani kanap svog plovila.

-" Dobar dan i srecan rad. Da li vam nece smetati da na kratko vreme pristanem u vas kamp ?"

-" Dobar dan i izvolite. Tu gde ste stali je liman i dobro je mesto za vez. Izvolite i izvinite sto ne mogu da vam pomognem. Odrzavam vatru da dimi, tako da je moje prisustvo nuzno stalno i bez prekida."

-" Samo vi radite svoj posao, a doci cu ja tamo, jer sam se i zaustavio radi te vase naprave." Covek je iskusnim potezima vezao svog kabinasa za otkrivene zile topola, koje su virile iz obale i uzevsi rasklapajucu stolicu posao je ka meni. Malisa ga je sreo sa ozbiljnim pogledom, medjutim normalno ponasanje ga je uverilo da je covek prijateljski raspolozen i sklonio se, posavsi za njim.

-" Imam i ja kera Sarplaninca. Ljubimca cele porodice. Veliki je a camac mi je skromnih dimenzija, tako da ne mogu da ga vodim sa sobom, a rado bih. Dobar dan jos jednom. Ja sam Milan, inace idem do Donjeg Milanovca, pa ako primetim da i tamo ima komaraca, onda nastavljam do Hajduckih Vodenica, gde ih sigurno nema." Pozdravili smo se i ja sam se njemu predstavio, a i rekao sam mu da meni komarci ne smetaju, a Ljilji smetaju, pa smo zato postavili mrezice i na Sevi i na baldahinu.

-" Primetio sam mrezice, a tih napasti ima ovde sigurno mnogo. Ovi mocvarni tereni im odgovaraju za razmnozavanje i razvoj. Ja plovidbu rekama obozavam, ali sam nazalost alergican na ujede komaraca. Ne na sve, ali na neke da i bukne mi koza kao da me je ujela osica. I zato svakog leta idem dole na Djerdap. Tamo ih nema, ali ima kosave, pa ne znam sta je gore."

-" Ovde komaraca ima u izobilju, ali samo u prvi sumrak i to 30 - 40 minuta traje invazija i onda se izgube. U toku dana moze se desiti da vas neki ujede, ali retko. Kosava ovde prebacuje kamp, ali smo skoro imali dobar gornjak "salauku" i sve je bilo u redu osim sto je slomila nosace baldahina, a sa agregatskog odelenja, odnela daske sa krova 30-tak metara u vrbak." Pitao me je koji recept koristim za dimljenje ribe. Dozvolio sam mu da podigne poklopac dimilice, jednog od buradi i vidi kako izgleda raspored mesa koji se dimi.

-" Kada ce moci da se ova riba jede ?"

-" Po zavrsetku lozenja, odnosno veceras. Ali je ukusnija ujutru, jer uvek ostavim promaju da se meso izluftira od suvisne koncentracije dima."

-" Izazvan sam. Ako odem bice mi krivo sto nisam probao dimljeno riblje meso. A imam dovoljno "autana" pa cu izdrzati noc, a ujutru nastavljam nizvodno. Dobro. Ispricaj mi citav proces dimljenja, a ja cu posle tebi, kako ja to radim ?" I ispricao sam mu od samog pocetka kada sam u okolini Gomelja u Belorusiji na Dnjepru, posmatrao kako Belorusi dime ribu. Pa kako sam organizovao da mi iz Bosne donesu 50 kilograma Tuzlanske kamene soli, koja je odlicna za salamuru i kako sam sam bez icije pomoci pravio dimilice od buradi i na kraju kako i koju ribu pripremam za dimljenje.

92

Uskoro nam se i Aca Kovinac pridruzio, tako da je druzenje bilo obostrano interesantno uz razne price i recepte pripreme svinjskog mesa, pa do pripreme ribljeg mesa.

-" Ja sam od moga oca nasledio, kako se pravi salamura, ali Moma to drugacije radi i u skracenom postupku. I mada ja tako ne radim, ali riba koju Moma sprema je izuzetno ukusna." Izneo je svoje Aconi.

-" U cemu je "kvaka" ?" Pitao me Milan.

-" Cista praktika. Dimljena riba se kod nas ranijih godina jela veoma malo i to pretezno na posnim slavama ( tada je jedino i imalo na pijaci i u prodavnicama ). Izbor je bio sveden na "sarage" iz Rijeke Crnojevica. Zadnjih 10-15 godina, usla je moda da se dimi i riblje meso. Ali navika je ostala kako se pravi salamura za svinjsko meso, tako su i nastavili da je prave i za riblje meso. Medjutim, riblje meso je mnogo redje konstrukcije nego svinjsko i so veoma brzo udje u sve pore. Zato ja stavljam kamenu so i ne sipam vodu. So "progrize" riblje meso i posle 6 sati so iscedi vecinu vode iz riba, tako da se meso lakse propita dimom, a i brze se usoli. U tome je poenta."

Vatra u donjem delu "dimilice" pokusava da se razgori, jer suva bukovina iscepana i skracena na odgovarajuce komade radi lakseg lozenja i nesmetano prisustvo vazduha uz otvorena vratanca daju sve uslove da se ista i razgori. Ali tu sam ja sa plasticnom flasom punom vode, a na zatvaracu sam izbusio nekoliko malih rupica, tako da laganim pritiskom na flasu, voda curi u tankom mlazu i usmeravanjem na vatru, sprecavam je da se razgori, a potrebnog dima ima dovoljno. Aca uzina parce zagorelog drveta i sa njime pali cigaretu, a prvi dim sa cigarete mi je tako prijatno zamirisao, da me je prosto izazvao da zapalim i ja.

-" Aconi, sa tim prijatnim mirisom cigarete, izazivas varijabilnost mog karaktera da zapalim i ja, mada vec sedam godina ne pusim." Rekoh.

-" Stvarno je prijatan miris. Ja zbog narusenog zdravlja svojih pluca i ne razmisljam o pusenju, ali stvarno ovaj miris izaziva." Primecuje Milan, a Aca 'ladno posmatra cigaretu i kaze:

-" Od malena pusim i nikada nisam bataljivao, kao i alkoholna pica. Ali sam jos kao dete takodje mirisao dim, kada je moj deda palio cigaretu uzevsi zar sa masom iz ognjista. I danas, ako vatra gori, obavezno koristim priliku i palim cigaretu iskljucivo od zara, nkako od vatre. I ta prva aroma kratko traje, kao i sve u zivotu sto je lepo kratko traje."

-" Aconi. Sta ti je lakse, da mene zamenis ovde ili da skuvas kafu i posluzis rakiju ?"

-" Kad mi vec dozvoljavas da biram ustani, izabrao sam."

-" Milane, kafa moze sa prepecenicom ?"

-" Ako pijemo svi, moze. Ali dozvolicete da ja donesem svoju rakiju, da vas pocastim svojih ruku delo. Imam prijatelja iz Preljina kod Cacka, od koga kupujem prvoklasnu sljivu i tamo kod njega je i ostavljam u kacu dok "provri". Zatim kasnije mu pomazem oko pecenja i tom prilikom ispecem i sebi jedno cetiri kazana. Odnosno tri meke, a zatim jedan prepecem. Ganjam je do 24 grada, a to je oko 50-tak stepeni. Sasvim dovoljno po nekim mojim normama i zahtevima." I otisao je do svog camca, a ja sam usao u Sevu i stavio dzezvu na sporet da skuvam "tursku kafu". I dok sam cekao da voda provri, gledam Coku kako se seta oko iglo-satora i kljucka verovatno neke insekte. Milan se polako vraca iz svog camca sa nadpisom "Hogar" i nosi flasu, a u drugoj ruci male rakijske case. Zasvidjao mi se taj njegov odnos prema picu. Mnogi bi rakiju pili iz flase, a Milan dobro zna da "to" noje "to". Ceremonija i kulturni odnos prema stvarima, odaje unutrasnju kulturu coveka.

Doneo sam kafu i soljice, a Aca je vec priblizio i postavio sto, da nam bude pri ruci. Milan je napunio casice od 0,30 ml. i ponudio nas da probamo.

-" Ja cu svakako da popijem ovu casicu, ali sud o kvalitetu rakije, prepustam Aci, posto je on jedini i najbolji poznavaoc rakije na ovom ostrvu."

-" Aco, da li je Momina konstatacija tacna ?"

-" Jeste i ne krijem da sam "maneken" za zestoka pica, a specijalista za rakije. Rakiju pijem preko 40 godina bez vecih pauza. I to samo i iskljucivo ljute rakije. Mekane pijem samo u vidu "kuvane rakije", a "sljome", prepustam pijancima, koji nemaju ni ukus ni karakter." Milan je podigao casicu u znak pozdrava i kucnuo se sa nama. Aca je kanuo par kapi na dlan, protrljao dlan o dlan i pomirisao. Cutke je polovinu sadrzaja casice nasuo u usta i sa pogledom ka zemlji cenio sadrzaj u ustima.

-" "Cacanka rana" i fermentacija i destilacija su uz prisustvo koscica. Jacina 22 grada. Bagremovo bure." Otpio je ostatak i kucnuo casicom o sto, a to je kafanski znak da mu se sipa jos jedna casica. Milan je razumeo Acin potez i nalio mu jos jednu i rekao:

-" Sve si pogodio. Na iskustvu svaka cast, ali sam je proveravao pri pecenju i bila je 24 grada."

-" Sazrevanjem svaka prepecena rakija izgubi po nekoliko gradi jacine. A ova rakija je sigurno proslogodisnja."

-" I to si pogodio i da ti iskreno kazem, zadivio si me. Ja sam se kroz zivot druzio sa ljudima koji su pili, ali su oni bili samo pijanci, a ne eksperti kao ti Aco. Svaka ti cast na poznavanju i meni dragog napitka."

Aca je popio iz male casice, a ja ga posmatram i cudim se da na licu ni pokreta vedjom ni zmirkanje ocima, koje su normalne posledice kada se pije ljuta rakija. Jednostavmno lice bez mimike i kao da se nista nije dogodilo, nastavlja pricu povlaceci dim cifgarete, pogledavsi zatim u nju, drzeci je vrhom kaziprsta i palca, a malicem iste ruke skidao je pepeo.

-" Ma nas narod je tradicionalno vezan za proizvodnju rakije. U stara vremena regularno su imucni ljudi u selima Pomoravlja, imali svoje "kazanice", u kojima su krajem leta pekli sljivovicu, a kada im preko zime ponestanu dimljene vesalice od zaklane pastrme, onda su preostalo vino-kominjak iz bacvi zajedno sa "kominom" ispekli u rakiju komovicu. Ne retko su pekli i prepecenicu koju su zene obavezno po par litara krile od ukucana, da im se nadje za "nedaj-boze" i imaju je za lek, kada neko od dece ili odraslih dobije temperaturu. Komovicom u slucajevima povisene ili visoke temperature, stavljale su se obloge na grudima i stopalima, a po nekada su obolelog lecili masazom sa komovicom po citavom telu. I to je bio, a i dan-danas je uspesni lek protiv visoke temperature. A ono i zavisi od podneblja i navika u krajeva nase bivse "Juge". Tamo gde je bilo u izobilju neko drugo voce, a ne sljiva ili grozdje, od njega se i pravila, odnosno pekla rakija."

-" Aco, potpuno si u pravu. Ja sam rodom iz okoline Kikinde iz sela Idjos. Moji roditelji su bili ucitelji, ali sam ja odrastao sa "paorima". I oni su imali te tako zvane kazanice, s tim sto su ih oni tamo nazivali "pecarama". U Banatu u to vreme su se proizvodile svilene bube, koje su se hranile iskljucivo liscem od dudova i time su se zanimale po pravilu iskljucivo zene. Muskarci su od plodova duda u pecarama proizvodili rakiju "dudovacu". I ta rakija se i pretezno pila u tom delu Banata."

-" Da i dudovaca se proizvodila i pila i ljuta i meka, ali "bela" odnosno providna. Jeste da je sacuvala miris dudinja, ali u Pomoravlju ne bi "prosla" kao dobro pice. Ljudi Pomoravlja i Sumadije, uvek su u izobilju imali voca, pa su navikli da im rakije "odleze" i da pri tom dobiju aromu i boju od duga bureta. Tada je rakija "kompletna". Jedino se u Centralnoj Srbiji pije kuvana rakija i zato je i zovu "Sumadijski caj". Prica Aca i svaki put kada napravi malu, sasvim malu pauzu, otpije gutljaj a na licu maska, bez treptaja i osecaja da je rakija ljuta, odnosno jaka. I pricu o rakiji je prekinuo svojim dolaskom Tasa, uplovivsi pored Seve, rekao bih na svoje staro mesto, a mi .... svi smo se okrenuli i gledali u njega.

-" Pa, dobar dan vam zelim i dobro ja vama dosao. kao sto vidim iz prilozenog, ovde se pije, a mene ko ..... Naravno i ne sumnjam zasto me ne zovete. Jasno je da iz razloga da vama ostane vise." Govori Tasa tako ozbiljno i ubedljivo, da Milanu bas i nije bilo prijatno, ali i on je na lice navukao masku i nije nicim otkrio da se upecao na Tasine provokacije, u stvari sale. Izlazi Tasa iz svoje bele i ciste siklje, vezuje je na obali za zilu od vrbe i vraca se ponovo nazad i uzima iza sedista flasu sa napitkom u vinjak-boji.

-" Dobar dan, ja sam cika Tasa, a ovo sto sam doneo nije iz mog dvorista, ali kao i da jeste, iz moje tastovine je. A zove se domaca Stara Klekovaca." Pozdravlja se i upoznaje prvo sa Milanom, a zatim se rukuje i samnom i sa Acom, ne prominjujuci Malisu i malu Milicu, koji mu se uvek iskreno raduju.

-" Gospodine Milane, ja sam takodje umereni ljubitelj ovih alkoholnih napitaka i mogu Vam reci da sam imao tu cast da pijem sa Zoranom Radmilovicem u kafani "Pod Lipom" do fajronta. Zoki je voleo da prica, da psuje, da inprovizuje. Da pravi od trenutka dogadjaj. A sa Pavletom Vujisicem, u kafani u Starina Novaka 17. Znao je da se dobro "nakiti" i da uziva u tonovima violine koja "place" u rukama starog ciganina sa Palilulske pijace. A kada mu se pridruzi Rade Vlauca sa harmonikom, onda Pavle i polomi nekoliko desetina spricer-casa."

-" Da i ja sam nekoliko puta u toj kafani, kao gost bio prisutan kada je Vujisic u "elementu". Meni je isti bio i kada sam ga gledao na filmu. Ja sam ubedjen da se on nije mnogo starao da glumi. On je u svari bio takav kakav jeste, a uloge su mu birali prema njemu." Rekoh ja svoje misljenje.

-" Ja nikada nisam bio privatno u njihovoj blizini, ali sam svaki put kada sam dolazio u Beograd i imao vremena, posecivao pozoriste "Atelje 212" i vise puta gledao Zokija. Bio je u raznim ulogama neponovljiv. A Pavla sam gledao jedino na filmovima. Privatno se nisam sa njim sreo nikada. I zao mi je zbog toga. Bio je veliki covek i glumac."

-" Taso, zasto si doneo tu flasu ?" Pita Aca.

-" Ovo nije flasa, ovo je Kleka iz Cacanskog kraja. Mora da si nagluv, rekoh ja da je iz moje tastovine."

-" I sta ?"

-" I nista. Evo otvaram je. A casu bi mogli da mi donesete. Nisam ja pijanac pa da pijem iz flase."

-" Idem ja po casu." Rekoh i otisao sam do Seve. Iz frizidera sam uzeo jedno pakovanje ovcijeg sira i zajedno sa casicom, doneo ga na sto. Izrezao sam ga na parcice i ponudio. Stari provreli sir sa specificnim mirisom koji mu pored ukusa daje ton.

-" Vidis sta je drug. Otisao po casu, a doneo i sira i to kakvog. Milane, probajte sir. Neki dan smo ja i Momina Ljilja zajedno isli na pijacu i kupili izuzetan ovciji sir. Stariji covek koji nam je prodao sir, kaze da ima u Deliblatskoj pescari veliko stado ovaca, a njegova supruga je velemajstor u spremanju." Preporucio je Tasa, a i sam uzeo parce.

-" Da stvarno dobar sir." Potvrdio je Milan, a Tasa je svima nama nalio klekovacu i nastavio:

-" U Cacanskom kraju, rakija sljivovica je tradicija i ranije su sva bolja domacinstva imala sljivike i svoje kazanice. Oni koji nisu imali kazanice, pozajmljivali su mobilne kazane na tockovima i placali "usurom", odnosno 1 litar rakije od jednog "isteranog" kazana. To je bila stalna od vajkada cena. Dovoljna kolicina voca je davala mogucnost da ljudi eksperimentisu i dobro odradjeno, prihvatali kao stalno ponovljivo, i standardno. Tako su u rakiju poceli da dobavljaju razlicite travke, pre svega iz zdravstvenih razloga, propisujuci rakiju kao narodni lek. I dokazano je da zreli plod kleke, otklanja teskoce u varenju, otklanja zgaravicu i podrigivanje, a koristi se i za likere. Meni se licno svidja aroma, odnosno miris i to je sve. A kvalitet napitka zavisi iskljucivo od dobre rakije."

-" Ranije izbor pica je bio sveden na vino i rakiju. Tako da u razlicitim prilikama, bilo za razne verske obrede ili npr. berba kukuruza, kosenje deteline, oranje itd. uvek se iznosila rakija, a vino posle rucka ili vecere."

-" Sve su to nasa Srpska posla. I ne samo mi, vec i nasi dedovi i ocevi, svi smo mi rodjeni u prirodnom blagostanju, ovog severnog Balkanskog poluostrva, na parcetu zemlje koje se zove Srbija. Svuda u svetu su "po onim ili ovim" prilikama, ili bolje reci neprilikama ljudi umirali od gladi, a mi u Srbiji, cak i rakije koliko se ispece, ne moze da se sve popije pa ostane godinama u buradima. I naravno kada je se setimo i probamo, a ona ustajala, kako kaze Srpski seljak "ukrtila se". Energicno komentarise Aca, otpijajuci ne znam koju po redu, ovog puta "kleku". Svi se mi manje-vise slazemo sa Acom i nemamo razloga da mu protivrecimo i zato mezimo sir, cutimo i slusamo. Tasa inace ne moze da cuti i kaze:

-" Imam prijatelja iz Padeja. On proizvodi rakiju od zove i to od neke Danske sorte. Samo, probao sam je i meni se licno ne svidja, veoma je jaka. Boga mi ima je oko 75%."

-" Zovino vino se koristi i kao zacin za skupe brendije." Dodaje Aca, a Milan vrti glavom i kaze:

-" Ja te "mikseve" ne upotrebljavam. Recimo od zove moja Julka pravi izuzetne dzemove. Prave su poslastice. Ja ih uvek pojedem pre nego da docekaju prolece.

 

Aca, pali vec ne znam koju po redu cigaretu i tema razgovora o dzemu mu nikako nije po volji. Jednom sam sa njim razgovarao veoma kratko na tu temu, prosto sasvim slucajno i on mi rece: "Slatka i dzemovi su zenska posla. Ja se u te njihove naprave ne razumem, a i nisam neki ljubitelj i sladokusac, da bez slatka ne mogu da zivim. Za mene je rakija, dobra i ne svaka "sljoma" i razlicito meze. To su prave stvari. Po nekada isperem "trakt" nekom ribljom ili jagnjecom, a bogami moze i telecom corbom i to je to. Vina ne volim da pijem, a piva veoma retko. Po nekada u drustvu, inace kada sam zedan, najvise mi prija hladna voda i to negazirana."

-" Momo. Hoce li me Malisa pustiti na Sevu ? Hteo bih da iskoristim tvoju radio stanicu, da vidim da li mi je jedan moj prijatelj dostupan ?"

-" Malisa te je prihvatio kao prijatelja, prema tome put ti je slobodan." Rekoh, a Malisa koji je u tom momentu lezao na prednjoj palubi Seve jer je otisao iz naseg drustva, verovatno nezadovoljan mirisima rakija koje se piju, zarezao je na Acu kada je ovaj prosao pored njega. Aca je zastao obrativsi mi se, a pogled nije sklanjao sa Malise.

-" Malisa, pa mi smo prijatelji pobogu. Momo ti rece da nece da me dira ?"

-" I nece. Samo te je upozorio da je to njegova teritorija i da to ne zaboravis." Svi smo se nasmejali, a Aca je usao u Sevu, pracen Malisinim pogledom i ukljucio radio stanicu.

-" Novace - Novace. Javi se ako si na vezi. Ovde je Aca iz Kovina."I nastala je pauza, koju je Aca iskoristio da pojaca prijem, podesavajuci "sum" na granici necujnosti.

-" Dobar dan Aco. Drago mi je da te cujem, a Novak je u dvoristu. Sinoc je dosao sa Stare Planine i sada nesto popravlja sa nekim majstorom. Samo trenutak, pozvacu ga." A Aca se u medjuvremenu obratio nama:

-" Ja sam pojacao zvucnik. Da li vi tamo cujete razgovetno razgovor sa stanice ?"

-" Da, dobro se cuje." Kaze Milan, a Tasa okrece stolicu prema Sevi posmatrajuci u tom pravcu, sto Aci nije promaklo.

-" Sta se ti Taso namestas, kao da ces gledati bioskop ?"

-" Ma ne, ovako mi je zgodno da pratim. A, o cemu se radi. Sto ne objasnis ?"

-" Novak je rodom iz Dubovca, a vrsnjaci smo i znamo se mnogo godina. On je Radio inzenjerom u Zemunu u "EI" na Batajnickom putu i kada je otisao u penziju, kupio je stado ovaca i preselio se na obroncima Stare Planine, gde i danas zivi." I muski bariton glas preko zvucnika, prekinuo je Acu u prici.

-" Aco, Starino. Drago mi je da si se javio. Ima 6-7 godina kako se nismo ni culi ni videli. Rekose mi da si bio "zaglavio" u Libiji. Nadam se da si dobro "prosao ?"

-" Ne zalim se, a neki dan sam bio u Dubovcu do prodavnice i nadjoh se sa Bivom ribarem, koji mi je sve o tebi ispricao."

-" Pravo da ti kazem i ja se ne zalim. Kako sam otisao u penziju, a secas se, nekako u isto vreme su nas penzionisali, ulozio sam novac u jeftinu kupovinu stada ovaca i bacije ( nevelike kuce pored nepresusnog izvora ). Stado se umnozilo i tamo sam preko cele godine."

-" Lepo i rekose mi da si postao poznati proizvodjac ovcijeg sira. Kako si to uspeo, s obzirom da se stocarstvo u Srbiji, a narocito u tim planinskim krajevima, polako gasi ?"

-" Da. Ljudi stocari, ne zele da nista menjaju, vec se drze tradicije da od jednog nevelikog stada imaju samo maksimalno zarade u smislu: Mleka, nesto manje sira i mesa. Odnosno prodaju zive ovce na pijacama i pored toga sto je cena pala zivoj stoci. Oni se zale, ali i dalje ih teraju na pijace i "poklanjaju". Ja sam u startu kupio 50-tak ovaca, a sada ih imam nekoliko stotina, pravo da ti kazem, ne znam im tacan broj. Ali zato placam veterinara koji stalno dolazi i odrzava i prati zdravstveno stanje stada. Zatim imam 6 stalno zaposlenih radnika, tri magarca za cuvare stada, 5 kerova "pulina", bez kojih odrzavanje velikog stada na neogradjenom prostoru i pasnjaku je prosto nemoguce. Imam i dva "sarplaninca" koji su zaduzeni za bezbednost i stada i pastira. Zatim, instalirao sam mocni agregat, muzilice za muzu i organizovao proizvodnju sira, sa svim potrebnim higijensko tehnickim uslovima. A moja Nadica je zaduzena za organizaciju prodaje. Vec tri godine za redom ucestvujemo na sajmovima zdrave ishrane. Nadica je i kao marketinski menadzer na sajmovima. Eto, jedino tako se moze finansijski opstati. A zdravlje u prirodnim uslovima zivota i bez nerviranja je odlicno, gledano na mnoge druge uslove." Svi smo slusali bez reci i diskusije Novaka, a Aca je nastavio razgovor:

-" Znas Novace, ja sam na Zilavoj Adi i da li nam se zivot sveo na to da posle toliko godina, koje su prosle pored nas i bez nas i kako obojica kazemo da nam je sada dobro u zivotu, a deli nas samo Dunav da se ne vidimo. Zato tebe i tvoju Nadicu ja i moji drugari saborci i istomisljenici odavde sa Ade, pozivamo vas da nam dodjete u goste na razgovor, pice i riblje specijalitete. A poziv vazi od ovog momenta. Vi izaberite, kada cete." I pogledao je u nas, a mi kao po komandi, svi smo klimnuli glavom u znak slaganja.

-" Moj dragi Aco. Hvala ti na pozivu i doci cemo sigurno, ali ako i vama odgovara sutra oko 10 h."

-" Svakako odgovara i bice mi drago da se vidimo. U deset sati cekace vas camac u obali kod Bivine kuce. Dogovoreno ?"

-" Dogovoreno i do vidjenja."

Dunavac konstantno tece i sve sto sam duze na ovom mestu, Dunavac me asocira na zidni sat koji se stalno bez izmena vrti. Cini mi se nista se ne desava, ali ipak...Sunce kao izvor svetlocti i temperature koja zivot znaci, pomocu senki visokih vrba, podseca me na vreme rucku. Aca je izgasio radio stanicu u Sevi i pri izlasku na palubi je izmilovao Malisu, koji je svoju drugarsku privrzenost pokazao zabacivsi usi unazad i mahanjem repom. Ljubomorna Milica je sacekala da ne uvredi Malisu, a zatim kada nam je Aca prisao, skocila je uz njega, tako da nije mogao da odoli vec je uzeo u ruke.

-" Momo, hvala za uslugu sa radio stanicom i sklanjaj se odatle, da te zamenim, kad' se Tasa neseca." Ustao sam da ne kvarim "gust" Aci, a i vreme je da se ruca, pa sam se uputio ka cuvarci da izaberem ribe koje cu prziti.

-" Momo izvini. Stvarno sam mogao da te zamenim, a ja se uneo u Novakovu pricu o zivotu na planini i o proizvodnji sira. Interesantna prica. I ja bih da je dozivim, ali ne vredi, tamo Dunava nema."

-" Ama' Taso, ne zaludjuj se. Pa mi smo vec stari ljudi i da smo imali imalo osecaja prema zivotu u planini, pa mi bi smo nasli modus i do sada otisli i obezbedili sebi mesto za zivot u planini. Ali mi smo recni ljudi i reka je za nas zakon. Ja sam u Libiji imao mogucnost da se kupam u kamiljem mleku ( kazu veoma je zdravo ), a ja sam izabrao Dunav, camac, psa za druga i ljutu rakiju iz male casice. Ono prema cemu imas sklonosti i afiniteta i sto volis, tome i poklanjas svoje vreme i svoju dusu."

-" Aco u potpunosti se slazem sa tobom, a i lepo si rekao, ostareli smo i vremena da sada trazimo neka nova zadovoljstva, mislim da je za to kasno, a i nema smisla. Za sve novo treba i nova energija, a za energiju treba inspiracija, a za realizaciju treba i krepkog zdravlja itd. itd. A nama od svega toga je po malo ostalo." Odnosim sa kasetom izabranu ribu na zadnju platformu Seve, jer tamo sam navikao da je ocistim, a i tamo imam najbolje uslove za ciscenje ribe, a da za sobom ne ostavljam lom. Sve zatim operem vodom iz reke i nista se ne poznaje. Medjutim taj moj manevar nije ostao nezapazen.

-" Opet nesto radis, a ne zoves da ti pomognem ?" Pita Tasa i ustao je i krenuo ka meni.

-" Vazi Taske. Hajde dok ja ocistim i pripremim ribu za u talandaru, ti zalozi vatru na lozistu i isplakni talandaru od eventualne prasine." I Tasa je bez reci uzeo metalnu kofu i lopatu i izvadio pepeo iz lozista od prosli put, zatim pepeo prosuo u vodu Dunavca, da ga vetar ne bi raznosio po camcima i zalozio vatru.

-" Bogami Momo, moracemo uskoro da idemo po suvarke. Materijal za vatru se smanjio, a da ostanemo bez spremljenog materijala, bas nema smisla. Ici cemo iznad Brankovog camca. Na samom gornjem spicu ima suvaraka, da lozimo do jeseni." Raspricao se Tasa.

-" Taso kad vec pomenu Branka, idi do njega i reci mu da przimo ribu za rucak i neka dodje." Rekoh ja.

-" Branku je sinoc, dok si ti bio preko i davio mreze, dosao kum iz Beograda. Stadose uz moj camac te mi Branko dade nekoliko boksova mojih cigareta i upoznadoh se sa njegovim kumom. Zove se Mario, a ja mislio da je negde sa mora. Kad ono nema veze, covek rodjeni Zemunac."

-" Dobro si mi rekao da dodam jos par riba." I nastavljam da cistim ribu nozem, uvezbanim pokretima tako da ne moze da mi se desi da recimo nozem isecem zuc, koji bi zatim svojim zelenim sokom unistio celu ribu. Dugogodisnjom praksom, znam kod svake vrste riba gde im se nalazi zuc tako da se ne secam kada sam zadnji put greskom otvorio zelenu kesicu. Malisa i Milica, kada su videli da se Tasa uputio kroz vrbake, brzim trkom su ga stigli i krenuli za njim zeljni setnje i landranja.

93

Kao i obicno, Tasa se zadrzao u razgovoru kod Branka i kada se vratio, dosli su svi zajedno i Branko i njegov kum. A ja sam vec przio prvu turu.

-" O Momo srecan rad. Ovo je moj kum i kroz zivot najbolji drug Mario. Druzimo se jos iz prvog razreda osnovne skole, samo sto je on mnogo vise jurio za devojkama od mene, pa sada ja lepse od njega izgledam." Na Brankovu salu, svi smo reagovali smehom, a Mario je nastavio :

-" Dobar dan svima, a sto se tice Brankove lepote i moje dobrote, o tome treba diskutovati." Smeh i komentari svih nas je podrzao i odmah smo ga prihvatili u svoje drustvo. Ja sam uspevao da se smejem i usput sam komentarisao Brankovu lepotu, dok sam ujedno pazio da mi ribe ne zagore, jer sam ih i ovog puta przio na svinjsku mast, a to zahteva da se cesto komadi riba u talandari okrecu. Milan je svo vreme od pocetka procesa pripremanja ribe, pazljivo posmatrao i trudio se da pojedinosti zapisuje u mali notes.

-" Posmatraj Milane i zapisuj. Mozda ces i uspeti da zatim spremis ribu koja ce liciti i po boji i po ukusu na ovu koju Moma sprema i koju ces uskoro da jedes, pa ces sam odrediti nivo kvaliteta. Ja riblju corbu spremam konstantno dobro, a i Moma mi je priznao da sam bolji majstor od njega, ali oko przenje ribe, koliko se ja trudio, ne uspevam da je spremim kao on."

-" Ma ovo do sada mi je sve jasno, ali ne znam zasto je przi u svinjskoj masti, a ne u jestivom ulju, kad je dokazano da je ulje zdravije, ili bar svi pricaju tako ?" Komentarise Milan i ujedno sam prozvan da mu objasnim.

-" Razliku sam ukapirao pre 25 godina, kada sam odneo jednog vikenda dzak u mojim mrezama ulovljene ribe u selo mojim roditeljima i tada sam se prihvatio da spremim ja ribu, kako je inace spremam na Dunavu. Umesto ulja morao sam da je przim na svinjskoj masti, jer moja majka je protivnik przenja sa jestivim uljem. Kao svoje opravdanje sto u vezi toga ne slusa doktore koji joj preporucuju da sprema i jede, iskljucivo na jestivom ulju, kaze da ona pere sudove toplom vodom bez deterdzenata, da bi imala pomije za svinje. Kaze da tiganj posle svinjske masti opere odlicno, a posle zejtina, odnosno jestivog ulja, moze da ga baci ili da ga opere "hemijom". "Isto ti je to moj sinko i u stomaku, pa posle kazu zdravo se hranio, a umro od raka." I od tada, svaki put kada ce se riba jesti vruca, spremam je "na masti", a kada ima tenzije da ce se ohladiti i jesti kasnije, onda je spremam na ulju. A tehnicki receno, riba inace treba da se przi na visokoj temperaturi koju mast dozvoljava, a ulje ako se zagreva na toj potrebnoj temperaturi, onda ulje postaje kancerogeno. Mislim da sam bio jasan ?"

-" Pa kako je ribu onda najzdravije spremiti, a da bude ukusna ?" Pitao je Branko radoznalo.

-" Jesti je u manjim kolicinama svakakvu nije opasno. Ali jesti riblju corbu, ili marinovanu ribu, ili vrlo malo dimljenu ( kao sto je ja dimim ), ili sa rostilja, ali jede se samo meso, a ne i izgorela koza, sve to spada u pravu zdravu ishranu, bez dodatka marketinskih saveta doktora."

-" Ja sam proputovao svet i jeo jela raznih kuhinja. Proveo sam zivot u kafanama i naslusao se raznih gluposti, ali i zivotnih istina. Prema tome ja tvrdim da je Moma u pravu i to bez izuzetaka." Svojim ubedljivim glasom podrzao me je Aca, a svi ostali su na trenutak zacutali.

-" I hoces reci da celo leto, svaki put si nam przio ribu u talandari na svinjskoj masti ? A ja tamo u svom kampu se ubih da isprzim ribu istog ukusa kao i tvoju i ne uspeva mi. Pojedem je ja, ali nije to"TO"." Razocarano ce Tasa.I opet su se svi nasmejali.

Sivo-plavicasti dim iz naseg kampa se lagano ne zureci izvija u krosnje vrba i posto tamo nije pozeljan, a on vec sledeceg trenutka nastavlja svoje putesestvije tamo negde visoko i verovatno daleko. Iako se Aca trudi da kontrolisanim odrzavanjem dima, da ga dovoljno bude u pusnici, ali i da ne curi mnogo vruc izmedju kvalitetno odabranih i pripremljenih riba i sve to nije nista u odnosu na dim i miris iz talandare koji se siri kampom i dospeva i u nozdrve svih nas, a glad nas samo pospesuje da nestrpljivo cekamo ribu bas tu iz talandare. A Tasa !? Tasa je vec postavio tanjire, hleba narezanog i pica ohladjenog. Pored njegovog druga Ace, postavio je veliku lodlu i preko nje parce "blazujka-spera" koji ja inace koristim za obradu riba pre nego ih poredjam u salamuru za dimljenje ili za przenje u talandari. I to parce spera je stalno higijenski cisto, jer se ja licno staram za to.

-" Hvala sto brines o meni !!? Zahvalio mu se Aca, a sam ne verujuci sta li Tasa smera sa ovako dobrim postupkom ? A na Tasu se nije dugo cekalo.

-" Samo ne znam, da li da ti nasluzim casicu sa rakijom, ili da ti flasu ostavim pored casice ?"

-" Nemoj da se mnogo ti brines za mene. Imam ja pljosku u dzepu, za onoliko koliko je potrebno za otvaranje apetita i uz rucak koji mi mirise na dobro spremljeni. I brini se ti za ove koji pritajeno cute, a piju vise od mene." Odgovara uvereno Aca. A Tasa je svu isprzenu ribu poredjao u veliki ovalni tanjir i postavio ga na stol. Zatim je napunio svima po casicu "klekovace" i svi smo se kucnuli, pozeleci jedni drugima dobro zdravlje, da nam se status zivota ne pogorsa i da nas posluzi lepo vreme u kampu. I svi smo uzeli po komad ribe i krenuli apetitno da jedemo. Aca je posle prvih komada ribe, prokomentarisao:

-" Dakle Momo, u ovome ti ne umes da pogresis. To stoji i to je dokazano. A za dimljenu ribu ja nisam strucnjak za ocenu, jer imam malo iskustva, ali ako uporedim sa onom koju sam jeo u Rusiji kada sam bio na specijalizaciji u Sergejevom Pasadu, gde su me kolege Rusi vodili na neko od okolnih vestackih jezera, ovo sto ti spremas je predivno. Tamo smo jeli dimljene ribe koje su bile prezasicene dimom i solju i prosto su gorcile. Nisam mogao a da ne kazem da mi se ne svidjaju, a oni su krenuli da me ubedjuju da to tako treba i da se posle jela te ribe, dobro pije. Ja nisam da se u ime pica trujem, ali ribe koje si ti do sada dimio, ja ih jedem ovako kao polufabrikate i za dorucak i za rucak, bez da razmisljam da li je to toliko potrebno ?"

-" To nema veze sa ovom dimljenom ribom, koju ovde na ostrvu Moma sprema, da ne kazem proizvodi. Moje iskustvo je vezano za "sarage", koje smo jeli na slavama za Svetog Nikolu i za bolje iskustvo ne znam." Tasa nije mogao, a da ne kaze nesto pa makar se predstavio sa svojim skromnim iskustvom.

Branko i njegov kum su jeji bez komentara, a Milan je izvadio iz dzepa svojih lanenih pantalona, platnenu maramicu i njome obrisao usta i bradu i laganim glasom rekao:

-" Svi smo mi iz istog tima. Nikuda ne zurimo i zivimo bez protokola. Tako i ovog puta, mene ste prihvatili kao da se sto godina znamo. Nahranili ste me i napojili kao da smo stari znanci. I hvala vam za to. Veliko vam hvala.... Ja sam se kroz zivot druzio sa drustvima iz raznih kulturnih svera i nivoa, ali ovakvu iskrenu dobrodoslicu nisam sreo nigde, a od danas verujem da je ima samo medju ljudima koji su na obalama i koji vole reku. A vas, verujte nikada necu zaboraviti i nadam se iskreno da ce mi se pruziti prilika da vas ja ugostim na mom placu u Slankamenu. Moj plac je blizu Vasovicevog, a kada dodjete, pitajte i svi ce vam reci za mene. Inace sam tehnolog po struci i dobar deo zivota i radnog staza sam proveo u BIM "Slaviji" i to na odelenju za konzervaciju mesa dimljenjem. A ovde kod vas, videvsi improvizovanu pusnicu, svratio sam da vidim kako se to radi u prirodi i ne sluteci da cu sve ovo sto sam video zapamtiti do kraja zivota. Inace hobi mi je proucavanje uticaja Meseca na Zemlju, odnosno proucavao sam Meseceve mene. A posto 20-tak godina plovim Dunavom, zainteresovala me je tema u vidu licnosti Mise Anastasijevica." Svi smo za trenutak cutali i Tasa, a ko bi drugi, razbio je tisinu:

-" Cudo ne plovis Tisom ? Ona ti je odmah preko puta placa !! I tasa je zaboravio da je Milan alergican na ujed komaraca i zbog njih letuje medju Djerdapskim vrletima gde nema komaraca.

-" Posluzicu se jednim misljenjem, koje sam procitao u nekom ilustrovanom casopisu. A kada se slusa, treba da se i razmislja, da bi se pravilno shvatila velicina koja je recena :

-" Dunav je mocna reka i mora se njome ploviti, da bi se razumela ta moc. A ko se zadrzava na Dunavu, znace tacno na sta mislim. Ko je jednom svratio u Kopacki rit ili se zavlacio po Dunavcima od Bezdana do Djerdapa, znace tacno o cemu pricam. Ko nije, ne vredi mu pricati, jer ljudi umeju da slusaju price o reci samo sa mirisom reke u nozdrvama. A ja Dunav postujem i kad god sidjem na obale Dunava ja se svecano osecam. I najvise ga volim u zoru i u samo svanuce."

-" Dobro, more svi mi volimo Dunav, no reci nam ti o dimljenju mesa, posto si inace strucnjak za te stvari. Kako je najbolje dimiti meso riba ?

-" Jeste l' pitali Momu, kako on to radi. Koliko sam shvatio, svima vama se svidja ukus tog dimljenog mesa. A ukus nije doprineo samo dim, vec i nacin i kolicina soljenja i temperatura termicke obrade. A dim je samo "nus" pojava koja je neizbezna. Hajde nam Momo ponovi proces koji postujes prilikom dimljenja ribe !!"

-" Hajde da ponovim, mada sam se lepo najeo i bas mi se ne prica. Pristajem samo u kracim crtama."

Tasa mi je nasuo kriglu hladnog piva koje mi je godilo uz vrucu przenu ribu, dok Aca nije menjao "klekovacu", ali je odgovorno pratio kolicinu dima u lozistu pusnice i da ne bude vatre. Cenio sam tu njegovu radnu osobinu. Svega sto se prihvati, odradjuje odgovorno do kraja. Milan je belom maramicom obrisao ruke i usta, odlozio maramicu u stranu i nazdravio pivom iz flase, a zatim se prihvatio peraja ribljeg repa grickajuci ih kao poslasticu.

-" Ovaj ukus je vise za uzivanje. Dobro sam zapamtio proces spremanja i przenja ribe. Nadam se da cu ga uspesno ponoviti u Slankamenu, kada mi se skupe oni moji starkelje."

-" Potrudi se Milane, ali riba svakako mora biti sveza. Vidis da Moma ne zamrzava svu ulovljenu ribu. U njegovoj cuvarci ce se uvek naci dovoljno ribe za przenje, kao i za riblju corbu ili supu." Nadovezao se Tasa.

-" Sta mu vredi sto ima u cuvarci ribu za riblju corbu i supu, kada ne zna da je dobro skuva." Nasmejao se Aca.

-" Zato ja imam tebe kao dobrog druga i izuzetnog majstora za riblje corbe i supe, a ribu da ulovis, to i ne umes bas." Nasalio sam se i ja.

-" Zato se staram, a za materijal za kotlic, navratim do tvoje cuvarke, kada zatreba." Priznaje Aca.

-" Meni je najbolje. Bilo da rucak ili veceru sprema Moma ili Aca ja sam pozvan, a nemam nista protiv i kada je corba i kada je przena riba." Primetio je Branko.

-" Zato ja treba da gledam iznad vrbaka, da li se vije dim. I kada se vije, znaci nesto se sprema i eto mene."

-" Zato si ti juce dolazio kada smo ja i Moma spaljivali plasticne flase i kese. Ha-ha-ha, e' pa juce si promasio." Komentarise zadovoljni Aca.

-" Ma ne. Juce sam stvarno isao po vodu kod Zike."

-" Dobro-dobro. Necemo sada da isledjujemo." Zadovoljno se smejao Aca. A Tasa da bi promenio temu obratio se Milanu.

-" Milane, sve su to mangupi okolo nas. Reci ti meni kako da najbolje spremim tostolobika. Razmisljao sam da za jesen i zimu iskoristim prisustvo Mome i njegovih mreza i da jednu neveliku kolicinu mesa od tostolobika odimim i odnesem kuci, da zimus grickam sa mojim pajtosima uz duge zimske partije tablica." Sasvim ozbiljno se Tasa obratio Milanu.

-" Bas tostolobika hoces ili si ga samo spomenuo ?" Pita Milan uozbiljivsi se i spreman da pomogne.

-" Da, bas tostolobika. Moma je do sada dimio mnogo razlicitih riba. I ukus svih njih mi se svidjaja, a za tostolobika sam se odlucio jer je on biljojed tj. nije mastan, a Moma ga dimi u kaisevima, pa je i zgodan za seckanje u sitne parcice, a time i posluzenje "na cackalicu".

-" Znas kako Taso. Dimljenje ribe je tehnoloski rad jednog vida ili nacina njenog konzerviranja i njenog cuvanja od nepropadanja, pre svega za duzu upotrebu. A ti, ako si zadovoljan sa nacinom na koji Moma dimi ribu, zasto bi menjao nacin njene pripreme, za koju ni ti ni Moma nemate iskustva i tek trebate da probate. Sve je to komplikovano i moj ti je savet da vas dvojica uradite to kako inace uspesno radite taj proces."

-" U bre Taso sto me nerviras. Smuvas se i ne znas ni pitanje da formiras. Milane. Njega interesuje proces dimljenja, kako se to profesionalno radi, a on ce ovde sa nama da odimi tostolobika kako mi to znamo i najbolje umemo da radimo. Kako kaze Moma "po Beloruskom receptu".

-" Razumeo sam pitanje, ali iz razgovora sam "pohvatao" i informacije koje su mene interesovale i zbog cega sam inace svratio. Upoznavsi sve vas, nije mi zao sto svratih, cak naprotiv srecan sam sto sam vas upoznao. A dimljenje je samo deo procesa konzerviranja mesa, a stariji proces je "salamura" ili usoljavanje mesa. Sve se to radi po odredjenim i rekao bih isprobanim normativima. Odmah da vam kazem da je ovaj nacin na kome vi ovde dimite riblje meso, iskombinovan je iz dva tehnoloska susenja ribljeg mesa. A to su "toplo dimljenje" i " hladno dimljenje". Vi ovde dobijate izuzetan kvalitet i ne izlazite iz okvira obaveznih normativa procesa. Medjutim mi u "BIM Slaviji" smo radili iskljucivo po jednoj normativi i to bez tolerancija. Ja licno mislim da su ljudi bas sa tolerancijama i dosli do tako lepih ukusa, koje i vi dobijate ovde u ovim buradima."

-" Kako to da razumem "kombinovano i ne izlazimo iz obaveznih normativa" ?"

-" Prvo: "hladno dimljenje" je dimljenje na temperaturi ne visoj od 30 stepeni po Celzijusu, a "toplo dimljenje je od 130 stepeni po Celzijusu. Vi po "Beloruskom" receptu u startu prvih 15 minuta ste negde oko 100 stepeni i riba se kuva u svojoj sopstvenoj kozi i sokovima, a zatim u daljem procesu koji traje nekoliko sati, smanjujete temperaturu na nekuh 30 do 40 stepeni, ali temperaturu vatre regulisete gasenjem vodom i pri tome se povremeno opet riba kuva na povisenoj temperaturi usled vodene pare nastale od vode kojom gasite vatru."

-" Pa ipak mi dobijamo ukusnu i kvalitetno dimljenu ribu." Kaze Tasa.

-" Jeste, ali pod drugim uslovima nego sto mi to radimo u profesionalnim pusnicama. Vi koristite iskljucivo sveze ulovljenu ribu, a mi koristimo u velikom procentu zamrznutu ribu. I kada bismo zamrznutu ribu dimili na vas nacin, predpostavljate sta bi se na kraju dobilo."

-" Mogli bi smo da sve pobacamo u Dunav, da se neka zivotinja ne bi otrovala." Odrecno je istupio Aca.

-" Pa dobro, u odnosu na tehnicke mogucnosti, mi tehnoloski obradimo meso po "tvrdim" pravilima bez tolerancija i opet dobijemo dobar kvalitet za u prodavnice."

-" Mene jedino interesuje koju so upotrebljavate ?" Pitao je Branko.

-" Morsku krupnu so, ali i ova Tuzlanska, koju vi upotrebljavate je odlicna."

-" A koja je riba bolja, ta koju vi tehnoloski obradjujete ili ova ovde kod nas, koja iz Dunava skoci i zakaci se pravo u pusnicu ? Pita Tasa malo seretski, medjutim Milan je ostao na svom nivou i prihvatio je po malo i salu.

-" Ribe, narocito recne su bogate proteinima visoko bioloskih vrednosti i mineralnih sastojaka, a narocito fosfora. Zatim imaju vitamin A i D, kao i amino kiseline koje su veoma korisne ljudskom organizmu za rast i druge vazne funkcije. Pametni ljudi, najmanje se dva puta nedeljno hrane ribljim mesom."

-" Cuo sam to i ranije, ali reci mi zasto je riblje meso vaznije od drugih mesa, jer te sastojke koje si nam nabrojao, koliko ja znam nalaze se i u drugim mesnim preradjevinama ?" Ozbiljno ce Aca.

-" Pa, meso riba je "retko" meso, kako ga mi u zargonu zovemo, a ima malo vezivnih tkiva, u stvari se brzo i lako vari i veoma je dobro za metabolizam u covecjem organizmu, odnosno organizam sve sastojke lako iskoriscava. Zato se preporucuje deci i starijim osobama, mada i odraslim i zdravim takodje odlicno prija. I recni rakovi se takodje nalaze u istom izboru."

-" Bre Milane, kud' ne svrati ranije ? Mogao sam jos mnogo toga da od tebe naucim." Zahvaljuje se Tasa i nervozno pomera sesir levo desno po temenu glave. A mi ostali smo cutali. Culi smo mi te informacije mnogo ranije, ali su nam sada prijale i ne smetaju.

 

 

 Pozdrav Moma S.

_________________ 

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika