Talasi

Dobar Vam dan fospodo Forumaši.

logo


Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



Negde jutros pre svitanja, nisam mogao da isteram celu "rinu"sa povrsinskom mrezom, jer je prvo dunuo topli vetar, a zatim hladni, ciji intenzitet nisam mogao da izdrzim veslajuci uz vetar, pa sam izvadio mrezu i dosao u kamp. S obzirom da je duvala kosava, ona prava sa Karpata, u kampu je bila lepa zavetrina jer se nalazio sa suprotne strane Zilave Ade i samo su najvisi vrhovi topola i jasenova svojim klanjanjem na jednu stranu ukazivali da se kosava ne sali. Na vodi svu noc sam ribario sa povrsinskom mrezom i pred promenu vremena, riba se digla i bio je bogato nesvakidasnji ulov krupnih babuski, deverika i tostolobika iz predpostavljam jednog jata, jer su tostolobici svi bili jednaki, od 2,5 - 3 kilograma svaki. Iz podavljenih mreza, takodje objektivno ocekujem dobar ulov, pa sam iz tog razloga resio da danas, odnosno jutros posle dizanja sinoc podavljenih 26 mreza, izvrsim odabir i pripremu za dimljenje jedne kolicine riba, a smudjevi kao i obicno idu u celofan pa u zamrzivac. 

Talasi, gonjeni sve jacim vetrom su zapljuskivali i ubacivali vodu u cun, dok su mi ruke pucale od tezine izvlaceci mreze i drzeci cun prosto na rukama, koga je vetar pokusavao da u najboljem slucaju izbaci na obalu. A ipak u svemu tome, radovala me je kolicina riba u mrezama. Dobro se razdanilo, kada sam zavrsio izvlacenje poslednje mreze na levoj obali dunavca. Opterecen teskim mrezama, pokusavao sam svim umecem da predjem preko talasa i dunavca, koji mi se nesto "prosirio" i nikako ne uspevam da se dokopam obale i zavetrine. Osmatrajuci niz i uz dunavac, strahujuci od velikih talasa i da me nagli udari vetra ne podave, primetio sam po obliku znani kabinas koji se sporo kretao uz dunavac prema mom kampu. To je nedvosmisleno bio Tasa sa svojom ladjom. Poslednjih nekoliko meseci, kad god dune kosava, eto Tase sa ladjom pored Seve i ostaje tu sa nama, do god kosava ne smiri svoje strasti.

Napokon sam se dokopao zavetrine i laganim gasom krecem se uzvodno ka kampu i Sevi. Prolazim pored Acinog camca, a on sedi i peca i dimi se od cigarete.

-" Aconi, dobro ti jutro. Kako je jutros ? Hoce li riba kod postenog coveka ?"

-" Ma nije lose, ali molim te, moze li ta gomila mreza da se iz dva puta preveze, a ne da ja gledajuci umirem od straha, hoce li talasi da te prevrnu ili ne. ?"

-" Aconi. Nemas razloga da se plasis. Dunav mi je svasta do sada radio i navikao sam se na njega. Meni vise nije potrebno da ikoga pitam, kako da resim neki problem koji me zadesi na Dunavu u bilo kojoj situaciji njegove cudi. Ovog puta sam mogao na sve ove mreze i ribe, da i tebe prevezem preko Dunava, na ovim talasima."

-" Bi ti, ali ja ne bih ni za zivu glavu seo u prazan camac, a ne jos i pun sa mrezama i ribama. No, evo nam Tase. Kako kosava dune, a on ko cigani u svoju "cergu" pa 'ajde kod nas."

-" Hajde da ga docekamo i popijemo zajedno kafu."

-" Dolazim."

Obali sam pristao bas na mestu gde se obicno Tasa locira, a sinoc sam na tom mestu podavio mrezu namenjenu smudjevima kamenjarima. Malisa je odmah uskocio na prednju platformu cuna, inace je svo vreme sedeo na zadnjoj platformi Seve i pogledom me pratio. Izgasio sam motor i preko mreza gazeci po talasnjacama cuna, krenuo da sa obale odkacim mrezu i usput sam pomazio Malisu kome je taj kontakt i pozdrav prijao. Tasa je video sta radim, pa se malo zadrzao na vodi masuci mi sesirom.

-" Jos uvek ti nije kosava odnela sesir sa glave ?" Doviknuo sam mu u sali.

-" Sve me usi bole od namicanja sesira. Bio si preko pa nema potrebe da ti pricam koliko jako duva ova protuva zenskog roda." Kao i obicno, Tasa sve kritikuje, pa i svoje postupke, ali uvek sa dozom sale. Zavrsio sam vadjenje mreze, startovao motor i cun dovezo do levog boka Seve, gde mi inace vise cuvarke. Mala Milica, obavezna predhodnica Ace Kovinca je dotrcala i umiljatim njuskanjem i mahanjem repa pozdravila Malisu, koji se u ovoj situaciji ponasao kao "a i ti si tu". Aconi je uzurbanim korakom docekao pramac Tasinog kabinasa i pomogao mu da se propisno veze. Vezivanje smo jednom takvom prilikom kao i danas, opsudili i utvrdili da se camac, pa makar to bio i Tasin, kvalitetno se veze, jer sta ako dune gornjak-salauka ? Tasu smo ubedili i od tada svaki put kada dolazi kod nas, vezuje se po propisu.

-" Jeste da je rano jutro i da radno vreme jos nije pocelo, ali lepo ste me docekali i vredno ste zaradili da vam cika - Tasa skuva kafu i to pravu "jutarnju". ( samo da objasnim: jutarnja kafa je obicna turska kafa, sa dodatkom ljute rakije ). Malisa je usao u camac kod Tase i pretrazio ga kao i svaki put. ( I to mora da objasnim: na ostrvu gde Tasa kampuje, ima mnogo miseva i pacova. Taj njihov miris Tasa obucom unosi u camac i zato Malisa ludi dok mu detaljno ne pregleda camac ).

-" Izvini Malisa, samo ti radi svoj posao, a ja mislim da necu da te ometam ako ja ovde kuvam kafu ?" Tasa je prihvatio datu situaciju, a Aconi je zauzeo stolicu na Tasinoj terasi.

-" Dobro Aco, dok ja kuvam kafu, de' bogati pogledaj ovaj destilat u flasi, da se nije slucajno pokvario na suncu ovih dana." Tasa je dodao Aci flasu ljute rakije, na koju Aca nije imao zamerke.

-" Sta da radim ? Moram sam da se zrtvujem, kada Moma nema vremena da nam posveti. Prvo sto povadi svu ribu iz Dunavca, a drugo kada se ovde degustira neki destilat, on je uvek zauzet. Vadi ribe iz mreza. I to mu je neko opravdanje ?" Kao vrlo ozbiljno ce Aca.

-" Lako je vama, PENZIONERI !!!" Doviknuo sam im, samo da im ne ostanem duzan i nastavio da vadim ribe iz mreza i oslobadjajuci ih iznosio sam ih iz cuna i vesao na konopac vezanom izmedju dve vrbe. Uskoro je kafa bila gotova i Tasin poziv koji nisam mogao da odbijem. Ostavio sam mreze i krenuo ka Tasinom kabinasu. I skoro sam stigao, kad predamnom dogadjaj koji je mene i Acu iznenadio, a Tasu frapirao. Malisa je isterao iz kabine velikog pacova, koji je u strahu skocio u vodu, a za njim i Malisa. Gledali smo desavanje i navijali za Malisu koji je izmamio aplauz od nas posmatraca, jer je plivajuci stigao pacova i za sigurno ga udavio, drzeci ga zubima pod vodom. Pacova je izneo na obalu i ostavio pored camca, protresao se i otisao na palubu Seve. Aca i Tasa su dogadjaj komentarisali u cudu, a ja sam sa frotirnim peskirom obrisao Malisu od vode. I pridruzio sam se Tasi i Aci.

-" Moram Malisi da kupim kilo mesa, da ga pocastim. Zamisli sta je taj pacov mogao da mi uradi dok sam spavao. A kada je Malisa usao, ja sam mislio da se zeza. Au majku mu, moram i ja da nabavim jednog terijera za na camac. Pa to je jedina prava stvar. Zamisli ti pacova, da pored mene se useli na camac, a ja ga jos i vozam po Dunavu."

-" Obicno pacovi udju u camac da bi ukrali nesto od hrane i odmah beze na obalu, gde im je opstanak sigurniji. Medjutim, ovaj je verovatno usao kada si ti odvezivao camac sa obale i ostao u zatocenistvu, sve dok ga Malisa nije nanjusio."

-" Ima li i za mene kafa ?" Pitao je Branko, izlazeci iz vrbaka.

-" Ima-ima. Ima i za Gileta i za Ljilju, ali oni verovatno jos spavaju. A mi smo se razgalamili."

-" Bogami i jeste. Ja sam vas tamo kod mene cuo i shvatio da se nesto desava, pa rekoh da vidim sta je to ? A sada posto sam video o cemu se radi, moram Malisu da dovedem i kod mene na camac, gde se uselio neki mis, ili nekoliko miseva, ali mislim da nisu pacovi, vec ovi mali poljski misevi. Svu noc nesto grebu, grickaju. Prosto me probude i nerviraju."

Jutro poodmaklo i sunce je davno preskocilo Karpatske masive. A u kampu na obali Zilave Ade, zivot se aktivno odvija kao malo gde na ovim mirnim prostorima gde vladaju prirodni zakoni i samo covek pomalo uspeva da ih narusi, ali priroda se navikla i uspesno se bori za opstanak mnogih zivotinjskih i biljnih vrsta. I bez obzira na posledice jutarnjeg desavanja, smeh i sala dobrih drugara, preovladava na Tasinom camcu, a Tasa zeljan drustva, trudi se da bude dobar domacin. Drustvu se pridruzuje i Gile sa bunovnim neobrijanim licem i cupercima od spavanja u kosi. Nije se jos umio, ali cigareta mu se vec dimi.

-" Dobro jutro ljudi. Vidim aktivni ste od jutros. Da li je to najava za dnevne aktivnosti, ili je samo splet jutarnjih dogadjaja izazvao vasu aktivnost."

-" Dobro jutro Gile i pre ce biti ovo drugo, jer koliko vidim niko od nas ne zivi od ovih aktivnosti, vec nam se rad sveo na zabavu, a to je ono sto se samo u zivotu pozeleti moze." Odgovara Tasa, deleci isto misljenje svih i pruza Giletu kafu.

-" Dobra ti ova rakija. Gde je nabavljas, nikako da te pitam ?"

-" Valjevka, prepecenica. Iz podruma mog dobrog prijatelja i dobrog poznavaoca proizvodnje rakije. On ima u Beogradu i Zemunu klijantelu, koji mu otkupe sav godisnji proizvod, a on se stara da odrzi kvalitet i ne uvecava proizvodnju. Jer kako kaze to bi ga malo po malo odvelo u veliki biznis gde bi on licno izgubio zadovoljstvo u radu, a sa tim ide i gubitak kvaliteta proizvoda."

-" Veoma pravilno razmisljanje i pravilan zivotni stav u danasnje vreme." Zadovoljno potvrdjuje Gile, a ostali saglasno klimaju glavom, jer sve nas je neka beda danasnjeg vremena pritisla, da smo nasli izlaz, ili bolje reci pobegli u ovaj raj prirode.

Ova Giletova recenica me je u mislima odvojila od sadasnjeg trenutka i nastavio sam da sedim sa svima, pijuckao jutarnji napitak napravljen od dobre kafe i dobre rakije i zdravo razmisljao. Tasa je covek gradskog tipa, odrastao na trotoarima Bulevara Revolucije i inteligentno prevazilazio sve probleme koje mu zivot namece. Stekao ugled medju prijateljima i poznanicima kao covek od reci i pre svega posten covek, koji sve sto je zaradio, zaradio je svojim trudom i nista preko tudjih ledja. Ima roditeljsku kucu u Pozarevackoj ulici i dva vucjaka ljubimca. Razvio je trgovinu i ima tri svoje prodavnice, cije je lokale otkupio. Za prodavce je zaposlio mlade ljude iz Cacanskog kraja, odakle mu je supruga, koju je upoznao jos na fakultetu i koji su zajedno zavrsili i radili u struci, sve dok ih nije uhvatila kao i ostale zivotna torbulencija, izazvana embargom i gradjanskim ratom u Jugoslaviji. I danas, predao je prodavnice zeni i cerci, a on sam potrazio je dusevni spas u prirodi i to bas ovde gde je i po mom izboru najbolje. Kuci odlazi veoma retko, mozda jednom u dva meseca kada se uzeli svojih najdrazih, a zena i cerka, kao i prijatelji, slabo mu dolaze, postujuci njegovu odluku da zeli da se izoluje i spasi svoj nervni sistem, ono sto se spasiti moze i sto je ostalo od njega. I camac je napravio, ne po nekim nautickim normama, vec je ispostovao sebe i svoje potrebe i uslove zivota na tom camcu. Spavaca soba je mala, a sve ostalo je velika platforma, samo pokrivena krovnom tendom i sa strane u vreme kisa sa mobilnom ceradom. Dane provodi pecajuci sarana, a kada i ne upeca, zadovoljan leze da spava u drustvu hora zaba i veselih svitaca.

U sadasnjost iz razmisljanja me je prenuo gromki glas Ace Kovinca:

-" Da li ti Branko shvatas, da ja ulovljene ribe vracam u vodu i da samo uzivam u procesu pecanja. Ali tako veliku deveriku nisam video nikada do sada, a Moma je uhvatio pored ovolikih mreza rukama. Jednostavno bila mu je namenjena. I to je ono u cemu je poenta moje price: svako ima svoju ribu, koja mu pripada po nekim nepisanim zakonima. Ma ona koja ti nije "pisana" i kad je ulovis, ona se otkaci sa udice ili ti pobegne iz cuvarke."

Posto se i ovog jutra sve isto desavalo kao i mnogo puta do tada, misli sam usredsredio na moju kvalifikaciju tih ljudi oko mene ovog leta, na ovom ostrvu, Zilavoj Adi i niko ga ne napusta. Svi pa i ja sa njima smo nasli svako sebi odgovarajuci mir, rekao bih "mini svet"i razvili svoje cadore na pristojnoj udaljenosti jedni od druge, a ipak smo svi zajedno. Narocito uz jutarnju kafu, zakazani rucak u kotlicu u vidu pasulja sa suvim i dimljenim rebrima, ili riblje corbe. Sve sto Vam pricam, to su moji zakljucci zasnovani na njihovim pricama o sebi, ispricane s njihove strane u raznim situacijama i raspolozenjima. Lazima i foliranju ovde nema mesta, jer nema licnih interesa. Mi skupa, jedan od drugoga ne zavisimo, a svi smo u godinama i iskusni i sve sto nam je sumnjivo lako mozemo da proverimo. Prema tome, ja sam hvatao njihove price u letu i kada su trezni i kada su pijani, raspolozeni, neraspolozeni i td.

 

Aca, prezime mu ne znam. Nikada mi ga za 5,5 meseci mesnog zivota nije rekao, a i ja ga nisam pitao za prezime. Znam to sto je dozvolio da znam i tacka. Ja sam zadovoljan. Doselio se na Adu, dva dana nakon sto sam se ja doselio. Dva puta je tada polako plovio pored Seve i naseg kampa, sa nekim mladicima, kasnije se ispostavilo da mu je jedan od njih sin, koga je o svom trosku skolovao sa ciljem da zavrsi fakultet i bude svoj covek u buducem zivotu. Ali sin i pored toga sto je veoma uspesno zavrsio fakultet, opredelio se da bude potrcko u Djindjicevom taboru od samog pocetka i to ne za novac, vec iz ubedjenja. Iz samo jednog razgovora, saznao sam da je Aca kao otac nezadovoljan sinovljevim izborom, ali ni reci mu nije nikada ni rekao ni prebacio. Sinovljev izbor je njegova licna stvar i on kao roditelj nema pravo da utice na sina, punoletnog muskarca. Njegov sin je kada su zavrsili uredjenje kampa i postavili sator na obali pored same vode, odnosno pored samog camca-kabinasa, dosao je kod mene i Ljilje i pozvao nas:

-" Dobar dan, ja sam .... i dosao sam, jer me je poslao moj otac, da vas pozovem da rucate snama. Moj otac ima u planu da provede celo leto ovde na obali, odnosno u camcu, pa videvsi kako vas kamp izgleda, prosto je ubedjen da cete i vi provesti ovde celo leto, pa zeli da se upozna sa vama." Zahvalio sam se i prihvatio poziv. Ljilja je bila rezervisana, jer je zakljucila da je to neko pijano drustvo i iz razloga sto ne voli pijanice odbila je da podje sa mnom. Mene i Malisu su primili tako ljubazno da su svi kod mene polozili prijemni ispit. Dakle mogli su od mene da traze i novac na pozajmicu.

 

Aca je radio u vreme Jugoslavije, kao visoki strucnjak za rakete zemlja-vazduh u Vojnom Institutu u Beogradu. Sve visoke skole kao i specijalizacije je zavrsio u Sovjetskom Savezu. U Vojnom Institutu je bio cenjeni strucnjak, ali je imao jedan porok koga se nije hteo odreci ni pred naredbom Generalstaba. Voleo je da pije dobru rakiju i to nije krio pred nikim. Medjutim slabi, odnosno neznalice opstaju tuzakajuci se i sticuci radne poene prepricavajuci i torocuci i ne prezajuci i kada lazu da to potvrde i zakunu se kao na istinu. Tim protokolom je i Aca dobio otkaz, odnosno penzionisan. Strane obavestajne sluzbe, pored ostalog prate i takve dogadjaje i za kratko vreme posle penzionisanja Libijska obavestajna sluzba mu je ponudila posao u Libiji sa uslovima koje nije mogao da odbije. Radio je u Tripoliju punih 6 godina. Cak su mu u Libiji gde je alkohol strogo zabranjen, donosili i potrebne kolicine ljutu prepecenicu iz Valjevskog kraja.

Kaze da je u Libiji imao sve sto se pozeleti moze, ali nije mogao da dok je trajao ugovor, izlazi van granica Libije a nije imao i Dunav o kome je sanjao i kaze da je bas ovo mesto na Adi sanjao. Samo je malo za to vreme vrbova suma osvojila platformu, koju je ranije posecivao kada je radio u Beogradu, a dolazio kuci u Kovin. On sam za sebe kaze da je "osobenjak", ali te svoje zelje i prohteve ne namece nikome. Jednostavno zivi svoj zivot. Za svo vreme na ostrvu, zena mu je dolazila samo dva puta i on je bio kuci u Kovin tri puta i to jedanputa smo zajedno isli da mi preko veze nabavi pune plinske boce i nabavio mi je i tom prilikom smo zajedno svratili kod njega kuci. Sin mu vise nije dolazio. Zauzet je-kaze. A Aca voli drustvo, a kulturan je i nije napadan. Ljilja kada ga je upoznala, obozavala ga je. Bio nam je kao clan porodice i kuvao je prvoklasnu riblju corbu. Cak i kada su kod nas dolazili nasi prijatelji, dovoljno je bilo da mu kazem " Aconi za danas nam treba kotlic corbe." I to je bio zakon. Corba je svakog puta "govorila vise jezika". O bezbednosti kampa, sve sto je mislio da nisam video, proveravao je ukazujuci mi na desavanje. Inace je pravi drug. Inace u kampu je imao svoju drugaricu Milicu, kuckicu koja je bila veoma lepa i pametna kuca. A Malisa ih je obadvoje obozavao. Malisa je na sve lajao koji su nam dolazili u kamp, osim na Acu kome bi legao preko nogu, kada je Aca sedeo na stolici. Ja sam u njega imao beskrajno poverenje i on je to opravdavao svojim ponasanjem.

I ponovo se ukljucujem u sadasnjost i slusam Tasu, Acu, Branka, Zarka i Gileta. I razmisljam, svi smo mi ovde sa razlogom. A nismo losi ljudi, jednostavno smo se sklonili na izvesno vreme i to na pravo mesto u prirodi. Razmisljam, da li smo trebali da damo svoje zivote u ovom gradjanskom ratu, koji ni jedan od nas nije zeleo. I sve jedno, ostadosmo bez domovine "bez svoje RODJINE, kako Rusi kazu, nasa slovenska braca.

Tasa je najglasniji i samo prica-prica-prica, a ostali ga podrzavaju komentarima. A Gile, Gile slusa, pusi danhil, srce kafu ( bez secera ) i komentarise samo kada se neko zaprica i skrene sa teme."Nas Gile", kako ga ja i Ljilja iz miloste zovemo, a on nas "Moki, Moco i Lili i Lilika."A upoznao sam ga pre dvadeset i kusur godina, dok je jos radio u kontraobavestajnoj sluzbi i pratio aktivnost Sovjetskog KGB-a u Jugoslaviji. Sreli smo se na slepu kod Lida, ja sa Sevom a on sa Krckom i ostali prijatelji za svagda. I to ne poznanici sa vode, vec pravi kucni prijatelji. Noci i noci smo zajedno vozili rine ribareci iz zadovoljstva i razgovarajuci o krizi koja je zahvatila Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Politicku situaciju u Srbiji u vreme Milosevica, takodje nismo obisli i kada je doslo do rata, obojica smo napustili predhodni posao. Zajedno smo se preselili na Dunav u svoje camce, ribarili i kampovali na Ratnom i Konjskom ostrvu, na Malim Vodama, Vojnoj Basti, Krcedinskim i Belegiskim Adama, Lockoj Adi, Beloj Steni, na Tisi i Moravi, Srebrnom Jezeru, Ramu itd.itd. Zatim je za ministra unutrasnjih poslova, od strane Milosevica postavljen Jovica Stanisic, Giletov dobri kolega sa predhodnog posla i na njihov poziv Gile se ponovo aktivirao. Na Dunav je dolazio sve redje i pred atentat na Djindjica, Gile je dao otkaz i vratio se na Krcka, na njegov Dunav i Savu.

Posle atentata, iskoriscena je prilika da se neki klanovi medjusobno obracunaju i tada je nastala hajka od strane Haskog suda, ne samo na kriminogene tipove i ratne zlocince, vec i na Srpske junake i dokazane patriote. Gile je bio interesantan za sudske islednike, ali i za policijske. Islednici novijih generacija, koji nisu imali respekta prema kolegama iz bivse Jugoslavije, a i mali pisari i cate iz kancelarija milicije bivse Jugoslavije, koji su porasli i zatim postali nacelnici sluzbi i bili veliki policajci, dokazujuci se pred Haskim sudom.

Nas Gilence je orjentisan od oba roditela da bude dobar gradjanin i gordi Srbin, a drustveno je ostao Jugoslovenski opredeljen. Svoje zanimanje je smatrao casnim poslom, a u Hag nije hteo da ide ni kao zasticeni svedok, jer je taj cin smatrao necasnim, da svedoci protiv svoje Srbije i njenih gradjana, ma kakvi oni bili. Smatrao je da svako treba da odgovara za svoja dela i nedela "kod kuce" pred svojim pravosudnim organima. A pritisak na Gileta je vodjen sa svih strana. To je dovelo do narusenja njegovog zdravlja u nivou opasnosti po zivot. Cak ni slog koji je preziveo, nije mogao da ga spasi od odlaska u Hag, da bi ga na kraju sudija Mej razumeo i oslobodio ga rekavsi da nije mogao da veruje da je Gile bio toliko blizu "meda" a da ni "prste nije olizao" i imao tako velika ovlascenja, a nije ih nikada zloupotrebio. I bas u tim previranjima Gilence se sklonio od ljudi kod mene u kampu na Zilavoj Adi. Njegova Duja je cesto boravila i po desetak dana na Krcku i brinula o Giletu, a i svima nama je spremala njene kiflice sa sirom ili sa dzemom, u cemu je prvak sveta po kvalitetu i ukusu.

 

 

Pozdrav Moma S.

_________________ 

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika