Nenadani gosti

Dobro Vam dan gospodo Forumaši.

logo


Iz dnevnika sa kampovanjima na Žilavoj adi



Jutro je svanulo sa sitnom kisom, iz iskustva znam, celodnevnom. Obukao sam svoj nepromocivi kombinezon, svetlo narandzaste boje, koji je kao siven za mene. Sa kapuljacom, a preko kapuljace sam stavio nepromocivi sesir, tako da mi naocale stitio od kise, a nogavice sam zatvorio preko cizama, tako da su mi samo sake izlozene kisi. Vreme je nikakvo, a meni je ne mogu reci lepo, ali ugodno jeste. Sa cunom sam na vodi, a kapi kise ima ih mnogo i stvaraju sum. Sum i tisina. Osim suma nista se ne cuje, niti se krece na vodi. Nase patke su na vodi pored same obale i nesto cupkaju sa obale, a camaca nema. Nema ni pecarosa, a i ovi nasi sa kabinasima, scucurili se ispod tendi, svako na svom camcu. Kako prilazim obali i gasim motor, tako i sum kapi kise u vrbaku se cuje. Krupne kapi koje se sakupljaju na liscu topola i kapaju u plitku vodu Dunavca, cuju se, kao da odzvanjaju plop...plop.... Jutro je a ptica nema. Nema ni caplji da lete na drugo staniste u lov. Niti se cuje pesma slavuja koji svako jutro veseli ranoranioce. Jedino nekoliko kormorana vidim pored druge obale. Sve je tiho i samo sumi. A vreme za spavanje "ubilo se".Kacim cun za Sevu, a Malisa ustao i gleda me kroz prozor sa zabacenim usima. I njemu se ne izlazi napolje. Ljilja je u Beogradu kod kuce, a Gilence spava u svom "Krcku". Ja takodje obozavam da spavam na camcu kada kisa pada. Kapljice tabanaju po krovu i ta monotonija prosto uspavljuje, a u krevetu toplo.

 

Seo sam na sediste u cunu i uvezbanim pokretima ruku, oslobadjao sam ribe iz mreza. Jutros sam povadio iz vode svih 26 mreza, koje sam juce podavio, jer sam video da se oblaci i znao sam da ce vreme da se promeni, a kada su promene vremena, ribe traze bolja sklonista i tada plivaju dezorjentisano i ulov je uvek dobar. I ovog jutra se to ponovilo, kao i mnogo puta do tada. Jedino u tim vremenskim uslovima nece da jede, tako da za pecarose i nije blagonaklono.

 

Cujem neku cetvorku koja se krece uzvodno i zvonko narusava jutarnju tisinu. Uskoro se iza krivine pojavljuje stari ribarski cun i covek u njemu sa kabanicom i kapuljacom preko glave. Kada je dosao blizu mene, smanjio je gas i stao u obalu izmedju mene i Giletovog Krcka.

-"Dobro jutro i srecan rad".

-"Dobro jutro i hvala". Odgovaram neznancu.

-"Ja sam Stanko iz Panceva i posao sam sa porodicom, dole do Tekije. Ali, malopre sam u nesto zakacio i ostao sam bez krme. Na sidru sam na plovnom putu. Da li biste me prevukli ovde kod vas, da pokusam da popravim krmu, da mi nebi propao odmor, a i zao mi dece. Vec odavno se spremali za plazu u Tekiji."

-"Mene zovu Moma, a vidim da si i ti ribar, po cunu, pa hajde da mi pomognes da ocistim mreze od riba i da ih povadim iz cuna da mi ne bi smetale. Pa cemo onda da pozurimo, da nebi klince isprepadao neki pametnjakovic, a ima ih sa samohodkama dovoljno. Bar ja imam sa njima iskustvo." Stanko je odmah uskocio u cun i bio sam u pravu, znao je odlicno da barata mrezama i ribama. Uto se i Gilence probudio. Verovatno kada smo nas dvojica razgovarali, ja sam i zaboravio da Gilence spava.

-"Beli, otkud ti ovde. Dobro jutro."

-"O gos-in Ristivojevic, dobro jutro. Vidim ja Vas camac, pa rekoh da se Momi obratim, jer ako je on sa Vama, onda sam ja spasen".

-"Cujem da si polomio krmu. Kako?"

-"Ovde na plovnom putu, negde ispod dalekovoda, isli smo skoro maksimalnom brzinom, inace spavali smo u Kostolackom rukavcu, a deca mi se plase Ramske krivine i nevremena. Onda sam resio da ustanem rano ujutru i krenem, da bi je prosao, pre no sto se digne jaka kosava. Sva sreca, svi su lezali ili spavali, pa kada sam udario u to usta sam udario, niko nije pao. samo sam ja udario grudima u tocak-kormilo. Motor se nije ugasio, ali krmom vise nisam mogao da se koristim. Jednostavno od udara se verovatno iskrivila i to je to. Bacio sam sidro u vodu, a i deca i zena su se probudili i onda sam krenuo da trazim pomoc."

-"Dobro je sto si naisao na nas. Pomoci cemo ti maksimalno". Kaze uvereno Gile. Ribu smo stavili u lodle, a mreze na zadnjoj platformi Seve.

-"Gotovo je sa razgovorom. Stanko, ti ces poci sa svojim cunom, da budes rezerva, a ja idem sa dzonikom da ga doslepamo ovde ispod Krcka, na plicak. A zatim cemo videti dalje. Gile, obuci kisnu kabanicu i cizme i sacekaces nas kod ove topole, da preuzmes pramcani konopac. Stanko, koliko ti je dugacak camac i kolika mu je masa?"

-"Camac je dugacak 11 metara, a tezak je oko 4 tone, mozda malo vise."

 

Stankov cun sam vezao cuge sa leve strane svoga cuna i on je podigao svoju cetvorku, a ja sam dodao gas. Adu smo obisli sa gornje strane, prosavsi pored upornih pecarosa, koji su uz jutarnju kafu i cigaretu, iscekivali svog kapitalca. Pozdravili smo ih u prolazu obisli gornji spic i brzo se spustili do Stankovog camca. Cere su mu bile lepe na mamu, crnomanjaste. Jedna je imala 12 godina, a druga 10. Upoznao me je Stanko. Pozdravio sam ih i pristao uz levi bok njihovog camca. Stanku sam rekao da njegov cun ne odvezuje, jer mi je lakse za manevar. Prvih 4 metara cuna, oslonio sam uz zadnji deo kabinasa, a dva metra zadnja od cuna, sam ostavio za laksi manevar. Najbitnije je da se sredina cuna i pramac, dobro vezu za kabinasa. Zatim je Stanko sa vincem izvadio sidro, a ja sam dodao gas i krenuli smo, pored same obale ade uzvodno,jer mi je mnogo kraci put, nego da sam isao nizvodno, oko donjeg spica. Klinke su se veselo smejale, zadovoljne ishodom. U sirem luku sam obisao gornji spic ade, izbegavajuci kameni naper i zatim se spustio niz Dunavac, ne smanjujuci gas. Kada smo bili blizu Seve, oduzeo sam gas, smirio camce, prominuo i Krcka, a zatim dodao gas menjajuci kurs u smeru uzvodno. U jednom momentu smo stali, a zatim krenuli savladjujuci tok Dunavca. Polako smo usli u plicak i pramcem kabinasa se zaustavili u obalu, gde je Stanko dodao pramcani konopac Giletu. Desni bocni konopac, Stanko je za svaki slucaj vezao za topolu. Dok sam ja odvezivao cun i predlozio sam klinkama da mogu da se igraju sa kokicom Cokom u baldahinu, a Zorica, Stankova zena, me je pozvala da popijem kafu, a ja sam i njoj predlozio da je najbolje da sednemo ispod baldahina, za velikim stolom i da se tamo dogovorimo, sta cemo dalje. Ogrnute kisnim jaknama, klinke su pretrcale preko dvorista kampa i usle pod baldahin, gde su vec sedeli, njihov tata Stanko i Gilence.

-"Eeeheeej Momo. Imas goste?" Pita Aca, sa svog kabinasa.

-"Hajde dodji". Odgovaram Aci, a Zoricu i njene cere su impresionirale dimljene ribe, zakacene na kanapima pod tendom baldahina i obmotane mrezicom od tila, da ih ne bi osice grickale. Stanko je takodje bio impresioniran i skinuo je kapuljacu i tada sam video da mu je kosa svetla i da ga zato Gile zove "Beli". Uto je i Aca dosao i svi smo seli da popijemo kafu, a klinke su ponele sa sobom po flasicu soka.

 

Aca je dao predlog, kada je cuo o cemu se radi, da ima dobrog majstora, ali treba da se ode po njega.

-"Aconi, posto mi u datom momentu, nemamo auta, ti prvo sa njim porazgovaraj i ako on bude mogao da dodje, neka dodje taksijem. Mi cemo ga sacekati na obali u Dubovcu i platiti taksi. Nama je sada vazno, da otkrijemo kvar i kako cemo ga popraviti, a koliko kosta, pricacemo kada sve uradimo. Nemamo drugi izbor." Bio sam jasan i Aca je odmah pozvao telefonom i dobio pozitivan odgovor. Jedino je zamolio da ostavimo za sutra, jer danas po kisi ne moze. Gile je otisao na Krcka i doneo viski. Kako kaze, da se pocastimo, pa nije kraj sveta.

Ja sam se ipak vratio svojim mrezama i ribi koja je samo nabacana u lodle. A Aca je sa kanapa skinuo dimljene ribe, nekoliko keciga i jedno somce, narezao ih na male komade i sve zajedno stavio u jednu plasticnu casu i stavio na sto da novi zitelji Zilave ade probaju proizvode sa iste. Svetlani i Slavici se posebno svidjalo, a Zorica i Stanko su se odusevili sa dobrim ukusom keciga, jer do sada dimljenu kecigu nisu jeli. A Zorica se posebno iznenadila da na neuredjenoj adi na Dunavu u pasivnom regionu, moze da se u svako doba popije viski sa ledom.

 

Posle par sati, sva ulovljena riba je bila ociscena i slozena u zamrzivacu, a mreze oprane i slozene u cun, tako da kada popodne budem ih davio ima da idu jedna za drugom jednostavno i lako. Coka je nasla zabavu u rukama devojcica, a Malisa je ipak stari recni vuk i njemu je igre dosta. Prosetao po dvoristu kampa, onjusio goste, sto bi ih zapamtio i legao je u Sevu na svoje staro mesto. Dakle, od rodjenja spava na tom mestu koje je sam izabrao jos kao mali. Kisa bez vetra i sivilo napolju, inspirisalo me je da legnem pored Malise i malo mu pravim drustvo u snu. Kisne kapi su tabanale po limenom krovu, a krupne kapljice sa lisca vrba su davale neravnomerni takt i pomagale da lagano utonem u prijatan san.

 

Probudio sam se negde oko rucka. Kisa je jos uvek padala, doduse smanjenim intenzitetom. Ali nije smetala Aci da sedi pored vatre i kotlica poklopljenog poklopcem. Pretpostavljam da je riblja corba za sve. Klinke pod baldahinom su napravile kucicu od kartona za Coku, kojoj se ne izlazi na kisu, a i nahranile su je i sada sa njom pricaju i odusevljavaju se kada Coka na svom jeziku pocne da govori. Zorica, Stanko, Gile i Branko, sede na prostranoj terasi na "Asos"-u Stankovom camcu i razgovaraju na neke vidno ozbiljne teme. Malisa je bio napolju i uzeo sam frotirni peskir i obrisao sam ga. Zatim sam obukao kisni kombinezon i otisao do Ace.

-"Znas sta Momo, stavio sam riblju corbu u veliki kotlic i mislim da je dovoljno za rucak. Ako treba, onda cemo i da isprzimo ribu."

-"Aconi , ja cu sada da ih pitam, pa ako hoce, ja cu caskom da je pripremim i isprzim. Ako im je dovoljna samo riblja corba, ja mogu za veceru da naprzim smudjeve kamenjare." Medjutim, svi su se slozili da im je samo corba dovoljna.

 

Rucak smo organizovali pod baldahinom. Na sto sam postavio stoljnake pa duboke tanjire i kasike za osam osoba. Kotlic smo stavili na sredinu stola, na debelu dasku za te namene napravljenu i tako je ambijent rucka lepse izgledao. Zorica je nasekla hleba i stavila u dve korpice. A onda smo sve pozvali na rucak. Kada smo svi seli, Aca je ustao i sa malog stocica u uglu, doneo flasu prepecenice i male case. Medjutim niko nije hteo da mu pravi drustvo, jer su pre podne dovoljno popili viskija sa ledom, tako da se Aca zahvalio i sam sebi sipao i svima nazdravio. A mi ostali smo navalili na corbu, koju je Aca majstorski, kao i uvek napravio. Sladjana, starija klinka, je donela foto aparat i dokumentovala dogadjaj koji joj se svidjao.

-"Bogami, nasoj deci, a i nama se ovde jako svidja i rado bismo ostali, ali nema plaze, pa cemo morati da produzimo do Tekije", izjasnila se Zorica.

-"A mozemo li da ponesemo Coku", pitala je mladja Slavica. I svi smo se nasmejali.

Popodne smo proveli igrajuci "JAMB", a ja sam kada je doslo vreme podavio mreze i izvadio iz zamrzivaca kecige da se razmrznu, jer su klinke pozelele da im ih isprzim za veceru, a i ostali su se slozili sa tim predlogom. Posto su klinke htele da prisustvuju pored rostilja, rasirio sam veliki suncobran i preko njega prebacio plasticnu foliju, tako da su mogle da sede pored vatre i posmatraju kako se kecige peku, a da pri tom sedeci u stolice ne kisnu.

Rostilj je mirisao, a agregat je osvetljavao celi kamp, sto je dalo ideju Stanku.

-"Kupicu obavezno agregat, samo manji. To je prava stvar, a ne da coretamo nocu. Agregat je jedna od osnovnih stvari, koja mora da se ima u kampu, bez toga sve je improvizacija."

 

Uskoro smo svi seli pod baldahinom koga je osvetljavala velika kugla"Tungsram"-ova. Ukus ribe, miris rostilja i ambijent se izuzetno svidjao nasim nenadanim gostima, tako da smo ostali do kasno u noc, razgovarajuci, siti i raspolozeni. Sutra nam dolazi majstor.

Zora se trudila da jutru obezbedi uslove da svane novi dan. Sivilo i niska oblacnost se suprotstavljala, ali je onda Kosava krenula u nizije sa visokih Karpata u pravcu zapada i ona ce da rascisti sva dvoumljenja i obezbedi dan bez kise. Sva ta prirodna previranja sam gledao iz cuna podizuci mreze iz vode Dunavca. Ribe jutros i nije bilo za pohvaliti se, ali to spada u sistem ribolovacke srece.

72

Vracam se u kamp, a u kampu posle duge nocne sedeljke, svi spavaju. Jedino sam ja budan, sto moram i tako sam sebi organizovao obavezu. A i patke i Coka, po svojim fizioloskim potrebama, vec nesto doruckuju. Patke kako otvore oci, odmah su panicno gladne, a Coka, vise se bavi kljuckanjem iz zanimacije, a ne zato sto je bas gladna. A ja sam povadio ribe iz mreza i mreze stavio na kanap, zategnut izmedju dve topole, da se prosuse, zatim ih lakse oslobodim trave koja se nakupila na njih. Potom sam se cunom spustio do Ace i stao uz njegov kabinas.

-"Acko, dobro jutro. Kada ce majstor da dodje?"

-"Dobro jutro Momo. Majstor mora da saceka da se servis u kome on radi, otvori negde oko osam sati. Da uzme alat i aparat za zavarivanje. Javice se kada bude posao, a onda cemo otici po njega." Jos malo smo porazgovarali i onda sam se ja vratio na Sevu i isprzio jaja i meni i Malisi za dorucak. A pridruzila nam se i Coka. I nista ona sto jede sabracu. Nije ni pitala sta je to. I onda sam opet prilegao da odremam, vise iz navike.

 

Probudio me je zamor i svi su kao tiho razgovarali, ali moje kampersko uho je svakako culo i ustao sam.

-"Momo, ja sam se posluzio tvojim cunom i isao po majstora u Dubovac. Gile mi je to predlozio da ne bi me majstor mnogo cekao. Sa dzonsonom je sve to brze. Hvala ti i izvini."

-"Ma nema problema. Bilo bi gore da si me probudio da me pitas." Iz razgovora saznajem da treba da organizuju, da se camac - kabinas "Asos"odvuce u neko brodogradiliste ili da se dizalicom izvuce na tvrdu obalu, da bi se zatim odradio remont krme, koja je naravno u vodi.

-"Ljudi, ja cu da vam dam predlog, koji je mnogo jednostavniji, ali i sigurno izvodljiv. A vi cete odluciti, da li cete tako odraditi ili kako budete resili. Ja samo hocu da pomognem, da Stanko sa porodicom ne gubi dragoceno i ne planirano vreme.

-"Hajde reci. I moje je vreme novac". Oglasio se majstor, debeljuskasti, srednjeg uzrasta, sa inteligentnom facom.

-"Ja predlazem da "Asos"preteramo u plitku vodu ispod onog velikog jasena, kod Ace. Zatim ga vezemo za krmeni deo sa strane, kvalitetnim konopcima, koje ima i Stanko, a imam i ja ako zatreba jos. Ja imam "flas-cug i vezacemo ga za deblji deo grane i vise za samo stablo. Kada ga podizemo, tezice da izadje na obalu pored samog jasena. Ali visoki deo obale nece da fizicki to dozvoli, pa ce zadnji deo camca da se podigne klizuci uz obalu uvis, hteo ne hteo. Onda cemo da ispod "Asos"-a podvucemo obadva cuna, za svaki slucaj, a podkajlovacemo ga i sa dva stupa koja cu ja obezbediti, sa motornom testerom. Vezacemo ga i sa strane za obalu, da ne moze da sklizne ni levo ni desno. Za brusilicu i druge elektro alate, imamo sruju sa agregata. Ako zatreba nesto od materijala, uzecemo camac od Branka, pa u Dubovac, naci ce se nesto. Eto to je moj predlog i mislim da se do popodne sve zavrsi."

"Ja se slazem da ovde sve to uradim, ako uradite, kako je sada receno." Izjasnio se majstor.

-"Onda na posao", dodade Gile i svi krenuse ka "Asos"-u.

-"Zorice, uzmite iz camca sve sta vam treba za danas. Kada se camac podigne, nema vise ulazenja. I idite u Sevu, ukljucite muziku, ili TV i racunajte da tek popodne mozete u svoj camac". mislim da sam bio jasan.

-"A mozemo i Coku da unesemo u Sevu?" pita mala Slavica.

-"Sama ce ona da udje za vama. Ona je u Sevi odrasla."Rekoh im i odoh da uzmem motornu testeru. Zarko je pecao iz camca i sa vode je video sta se radi. Doplovio je u obalu i dosao da pomogne. Pravi drug.

Malisa je posao sa mnom kroz vrbak, blize bari, gde su rasli mladi jasenovi. Izabrao sam dva,koja su u gornjem delu bola kriva, a donji deo dobar. Odmerio sam duzine koja mi je odgovarala i njih sam posekao. Aca je sekirom oslobodio stupive od grana i odneli smo ih na obalu gde cemo podici camac. Stanko je ravnomerno udvojeni konopac podvukao ispod krmenog dela korita, a fiksirao ga koristeci zadnje bocne bitve na koritu. Zarko se vesto popeo na jasen i kvalitetno bez zamerki svih koji su gledali kako on to radi, uvezao flasen cug. Cunovi su bili pripremljeni. Sa oba su skinuti motori i izneti na obalu. Aca se prekrstio i poceo da nateze lanac flasen cuga, koji je krckanjem poceo da zateze konopce sa kojima je vezan camac. Svi ostali su sa ozbiljnoscu pratili proces. Jer tu za greske u koracima, nije bilo mesta. Camac se polako, kako je i isplanirano, izdigao iz vode i naslonio na obalu zrcalom i onda je uz resko ceketanje flas cuga, poceo da klizi uz obalu i izlazi iz vode. Zorica je sa Slavicom, koja je u rukama drzala Coku i Svetlanom, posmatrale su sa interesovanjem kako im camac izdizi iz vode, tako da je u vodu ostao samo pramcani deo.

-"Mislim da je dovoljno." Glasno je prokomentarisao majstor.

-"Jasno se vidi, da se u stvari savio od udara zastitnik i nosac donjeg dela krme. Stanko. od kog si materijala napravio ovaj zastitnik?"

-"Od cevi. I znam sta ces mi reci, da sam trebao da iskoristim deo od tranvajske sine. I tada su mi neki moji drugari savetovali, ali verovatno novca nije bilo dovoljno." Objasnio je Stanko. Vidno razocaran, sto je takav propust dozvolio da mu se desi u startu.

-"Ko ne plati na mostu, plati na cupriji". Cuo se Zarko sa jasena, a Stanko ga je samo pogledao, na kratko. 

Podvukli smo cunove i podigli camac jos koliko je to dozvoljavala situacija, zatim smo jasenove podupirace postavili maksimalno blize obali i podmetnuli moju dasku za izlazak i drzanje distance od obale koja je bila jaka. Gornji deo podupiraca smo osigurali sa jos jednom daskom, koju smo zakucali za jasenove podmetace. Zatim je Zarko polako spustao camac, sve dok je lanac flas cuga, poceo da se oslobadja. Onda ga je Zarko malo pritegao i vezali smo kanapima krmeni deo, levo i desno za vrbe. Tada se majstor izjasnio:

-"Sada je sve kako treba. Hvala vam i dajte prikljucak sa agregata i neka ovde ostane samo Stanko. Ostali na obalu, pa ako zatreba da ste tu."

 

Zorica je donela kafu i svi smo uzeli, osim majstora, koji je rekao da hoce, ali kada sve zavrsi. Slusam majstora pa se mislim, kad bih imao ovakve majstore, ponovo bih poceo da pravim camac.

-"Aconi, ja i ti smo dobro uradili, sto je zavisilo od nas. Da li imas nesto protiv, da ja ocistim ribu a ti se prihvatis kotlic, a ja talandare. Zorice u prednjoj desnoj klupi, kada je otvoris, ima svega. Uzmi koliko je potrebno crnog luka i ocisti Aconiju i pomogni mu oko pripreme. Aconi, sitna riba je u zamrzivacu, znas vec."

-"Moco, to ti je pametno. Ovo sve je dobro pripremljeno i majstor ce to brzo da zavrsi" ( Gile ).

-"Zare, nemoj da zadremas i padnes na majstora", posalih se sa Zarkom, koji je ostao na jasanu, zlu ne trebalo. A Branko se prihvatio sa Svetlanom i Slavicom, oko lozenja vatre. Coka je stalno trcala za Slavicom, a Slavica je tako pazljivo i nezno milovala, kao da je Coka od stakla.

 

Dim sa vatre oko kotlica, vec se dizao iznad vrba, u talandari sa smudjevima kamenjarima, ulje je svrcalo, a kod majstora pod "Asos"-om je cvcao aparat za zavarivanje, a brusilica je pevala, visokim tonovima. I dobro je sto nema kise, samo bi nam smetala. Kosava nije tako jaka da Tasu najuri sa one njegove vetrometine, ali da zna da se sprema riblja corba i smudjarci, dosao bi on.

-"Aconi, sto ne pozoves Tasu?"

-"Razmisljao sam i dvoumim se: da li da mu kasnije sve ispricamo, ili da ga pozovemo?"

-"Pozovi ga. Nije zasluzio da ga tako surovo kaznjavamo." Kad "mi o vuku, a vuk na vrata". Tasa polako pristaje i gleda znatizeljno, sta se sve ovde desava.

-"Pa dobar dan, moji bivsi prijatelji. Kako okrenem ledja, vi na mene zaboravite, a ja doneo neku svinjetinu, rekoh gladni su mi prijatelji." I stvarno u kesi Tasa je doneo svinjski vrat, koji sam ostavio u zamrzivac, za neki drugi dan, jer Aca je napravio pun kotlic riblje corbe, a ja usolio sa vegetom gomilu smudjaraka. Tasa je uzeo jednu casicu rakije, zapalio cigaretu i otisao na obalu da posmatra sta se tamo radi.

 

Uskoro je sve bilo gotovo. Corba i Smudjarci su pored vatre koja bi se ugasila, ali je mala Slavica podspesuje sa grancicama, koje nalazi po dvoristu kampa, a Coka je prati, iduci za njom i kljuckajuci travkice. Majstor je zavrsio, ali je predlozio Stanku da po zavrsetku sezone, taj deo preradi, jer je u startu uradjen od neadekvatnog materijala. Cunove smo opremili sa motorima i vezali ih za obalu, podmetaci su odlicno posluzili i Gile ih je ostavio sa strane "ko zna, mogu jos zatrebati". Stanko stoji pored tocka kormila i sa osmehom na licu, zadovoljan isprobava kormilo i krmu.

-"Zare, ostavi to pa ces skinuti kasnije. sada hajde da rucamo".

-"Ne-ne, sve sada zavrsavam i vise se ne penjem na jasen. Sve me zivo boli. Nisam ja naucio da visim na grani ko gavran."

 

Zorica je postavila sto, a ja i Aca smo doneli corbu i smudjarke. Posle pranja ruku i umivanja pod cesmom sa pijacom vodom, svi su zaseli, prekrstili se sa casicom prepecenice i uz salu i vesele komentare rucali. Mala Slavica se nije odvajala od Coke, jer je znala da uskoro se rastaje sa njom. Ja sam ustao za stolom i podigao casicu:

-"Stanko ja mislim da si zadovoljan sa prijemom i pomoci, ljudi sa Zilave Ade. Hvala i tebi i tvojoj divnoj porodici, na ovom kratkom druzenju. Nisi nam rekao, sta znaci naziv camca "Asos""? Stanko se nasmejao, i takodje je ustao, podigavsi casicu i rekao:

-"Hvala svima vama. Neko mi je pomogao vise, neko manje, ali svi ste mi pomogli od srca. I zato vam hvala. Ja i Dragisa, ili Gile, kako ga ovde zovete, se znamo od ranije, sa zajednickih poslova. I kada sam video "Krcka", znao sam da sam spasen. Jos jednom Dragisa i svima ostalima, veliko hvala. Nadam se da cu uspeti da vam se oduzim u dobrom. A naziv camca je proizasao iz sale. Mi Banacani, nedeljni rucak ispostujemo sa obaveznim jelima i tu se uvek nadje i "sos". I bas tada kada smo vodili polemiku oko imena, moja Zorica je zaboravila da na sto stavi sos. I ja sam pitao:"a, sos?" i Svetlana je dodala da to pitanje moze da se upotrebi kao Grcka rec i da se camac zove ASOS. I tako je nastalo ime camcu. Ziveli".


Pozdrav Moma S.

_________________ 

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika