Ptičija jaja

Dobar Vam dan gospodo Forumaši

logo


Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



Mreze kao i obicno, vadim pre prvih jutarnjih suncanih zraka. I svako jutro malte ne lici na predhodno. Medjutim, kada se pojave somovi u mrezama i na levoj i na desnoj obali dunavca, to znaci da je doslo neko somovsko drustvo sa Ade Cibuklije, ili se spustilo sa Zarkovacke i Stojkove Ade. A to prakticno znaci, da treba da se postave strukovi, po dubini maticnog toka Dunavca. Odmah sam razrezao desetak babuski i onako krvave, odneo ih u plicake bare u unutrasnjosti Zilave, da bih nalovio pijavice. Jutro je bilo suncano i sav pticiji svet se veselo, uz pesmu zanimao svojim delima. Tu se cuje dosadni trstenjak, lepom pesmom slavuj doziva svoju dragu. Cigra klikce, a zapci koji su ubedjeni da su dobro se sakrili jutros od roda i caplji, dozvoljavaju sebi po neku pesmicu. Medjutim, jedan specificni poj ptice, koji godinama, a mozda i vise od desetak godina nisam cuo, iznenadio me je, rekao bih prijatno iznenadio. To je bio poj specificno zutih perja ptice, koja se u zoologiji zove Vuga, ili kako je u mom kraju zovu "Sirimilivoj". Prosto opcinjen, krenuo sam dalje da gacam po plicaku, prateci pogledom, odakle se cuje. Hteo sam samo da je vidim, tj. da pocastim oko. I setih se svoje davne mladosti i imao sam ne vise od sest godina, ali sam u celom selu bio jedini koji je imao najvecu kolekciju jaja ptica. Sakupljao sam ih po par komada od svake vrste. Prvo ih je trebalo naci, a kad ih vec nadjem, uzmem nekoliko i prvo ih dobro izmuckam. Zatim ih provalim vrhom igle na dve suprotne strane i izduvam sadrzaj iz njih. Zatim ih ostavim u staklenom delu vitrine, gde je stajao pribor za jelo za svecane prilike i ne uzimajuci ih vise u ruke, gledao sam ih i divio sam im se kroz staklo. Za tu kolekciju su culi mnogi klinci pa i stariji ucenici osnovne skole i dolazili su, hteli da ih kupe, ali ja sam ih skupio iz ljubavi i nisu bila na prodaju. Ptice sam oduvek mnogo voleo, a one su znale da jaja veoma lukavo sakriju, tako da su ona bila tajna za mene i za mnoge moje vrsnjake, ali i za starije. Da ste ih samo videli, kako su nabijali noseve na staklo, jer im moja majka nije dozvoljavala da otvaraju vitriku i uzimaju ih prljavim rukama. I danas se secam kakav su miris oslobadjala. Nije bio ruzan, ali specifican to da.

70

Ovo su jaja Cvorka

 

Svojom upornoscu, a i slobodnim raspolaganjem vremena, dok su moji roditelji radili na polju u njivama, ja sam imao domaci zadatak da nahranim svinje i ovce i da budem kuci. Medjutim ja sam zaklucavao kucu i odlazio u lov na pticja jaja. U kolekciji nisam imao jedino jaja od Vuge ili kako smo je tada zvali Sirimilivoj, a taj naziv proistice iz melodicnosti pesme kako je ona pevala. Pokusajte da kazete sirimilivoj, ali brzo i sa visim tonom. E tako je Vuga pevala. A bila je pored daleko manje stiglice, jedina ptica sa zutim perjem. I uvek je letela u paru. A gnezdo je gnezdila na najnepristupacnijim mestima. Veoma visoko i to na najtanjim vrsnim granama na kanadskoj topoli, ali vrsta koja nema bocnih grana, vec samo pri vrhu. Mi klinci, a bilo nas je desetak iz najuzeg komsiluka i razlika je izmedju nas bila najvise dve godine, cesto smo se skupljali ispod topola u sumovitom delu sela koji se zvao Djolat i svojim pametnim umovima razmisljali i davali predloge kako cemo da dodjemo do tih "nemogucih jaja". Beka i Crni, braca blizanci, ali je jedan bio beloput, a drugi je imao ciganske boje kozu, ukrali su od oca kajis sa pantalona, kada je spavao posle nocne smene, a bio je inace rudar na Aleksinackim Rudnicima. I onda smo se svi skupili oko glavnog dogadjaja, bogami nedelje i mi smo navijali i komentarisali recima podrske, a oni su onako goli i bosi, a u stvari svi smo na sebi imali samo po cicane gacice, materijal na neke cvetice i to je sve. Zatvorili kais u krug, navukli na noge i jedan pa drugi probali, ali samo do neke visine i odustajali su, jer je topola bila glatka a na sebi je imala kao brasno po povrsini glatke kore, tako da je i ovaj pokusaj propao. Jedne noci, zabrinut, nisam spavao i razmisljao sam o jajima Sirimilivoja, a najvise o nepremostivom problemu sa golom topolom. A u selu je bilo jos nekoliko parova tih ptica, ali su isto tako gnezda bila nedostupna.

I jednog dana, smislio sam sve do u detalje i cekao sam samo da roditelji krenu iz kuce. O tome nisam ni jednom svom drugu rekao, jer sam se bojao neuspeha, a onda ce mi se smejati, a to nisam voleo. Kljuc resenja su bile penjalice za elektricne stubove, moga oca koji je bio i elektro instalater i radio na opsluzivanju trafo stanice ( u slucaju grmljavine, fizicki se iskljucivao transformator ). Otisli oni na njivu, a ja odmah uzeo penjalice i otisao u Djolat, da osvojim visoku kanadsku topolu. Sve sam smislio, medjutim ne ide iz prostog razloga, nisam se setio da su moje noge male, a penjalice su napravljene za radnu obucu majstora. Odem ja kuci pa uzmem svoje zimske krimke ( poluduboke cipele ) i oceve radne cipele, pa sve to jedno u drugo obujem i na kraju zategnem kaiseve preko cipela. I krenem, a penjalice teske, a noge slabasne, ( bilo mi je samo sest godina ). Ali i taj sam problem resio. Desnom rukom obgrlim topolu i hvatam levu penjalicu, podizem je koliko se moze i drzim je uz topolu, a ujedno se oslanjam na levu nogu i izvlacim sebe navuse. Po nekada mi se i zaglavljivala penjalica, ona koja je ostala nize, pa sam je jedva otkacinjao. I sve je to nekako islo, savladao sam vec dvadesetak metara visine i sada su u susret mi dosle grane, a i stablo je veoma tanko. Medjutim dovde i ovolike muke, pa da odustanem, to nikako. Jednom rukom se drzim za topolu, a drugom izuvam krimku sa sve ocevom sipelom i penjalicom. Uspem u tome, zakacim penjalice za granu i krenem uspuzavajuci, ali i pomazuci se koliko je moglo nogama. I evo gnezda. Sirimilivoji stoje na drugoj topoli i gledaju me. I bi mi ih zao, ali mi zao i mene. Namucio sam se posteno. Uzmem samo dva jajeta, stavim ih usta i nazad kroz muke, ali uspeo sam. Niko od klinaca mi nije verovao, pa sam morao da ih vodim u kucu da ih vide. I sutradan je kazu u skoli, moj podvig bio glavna tema dana.

 

Sada stojim u blatu bare i svega toga se setih. "A imalo se rasta i setiti" i razmisljam koliko tada nisam razmisljao o eventualnim posleedicama, kojima sam realno bio blizu. Ali decji dani na selu ? Bilo je lepo !!!

  

Pozdrav Moma S.

_________________ 

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika