Salauka

Dobar Vam dan gospodo Formaši.

logo


Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



Slobodno vreme u zimskom periodu, obicno provodimo u toplom kutku svog stanista, pretezno pasivni, jer vremenske prilike nam ne dozvoljavaju aktivnosti koje pretezno imamo van stanista. A posebno, nama koji smo zaljubljenici prirode i poklonici zivota na vodi na camcima. I napokon, dodje lepo vreme, a sa njim i priroda se budi. Sve se rascvetalo, ozelenilo i raznobojnost proleca i smena visednevnog sivila i niske oblacnosti podize raspolozenje kod svih nas i radujemo se novim lepim dozivljajima u letnjem periodu. Cak smo skovali i odredjene planove, kako cemo i sta cemo, da bismo obogatili svoja iskustva i imali otvorene teme za prepricavanje u pasivnom odnosno zimskom periodu vremena. 

I dodje vreme godisnjih odmora. Sve smo dobro i kapitalno isplanirali, jer iskustva su za nama. Znamo mi da lepo i toplo vreme, zna da iznenada spusti tamne zavese oblaka, koji se stvaraju odjednom i pretezno sa zapada. Desava se da Kosava sastavi svoje vazdusne struje sa Karpata, odnosno sa sirokog istoka, no ona nije opasna. Ona je, rekao bih dosadno jaka i smeta svim normalnim aktivnostima koje se odvijaju napolju. Ali, GOSPODJA SALAUKA, vreba i taman nam je sve potaman, a ona sastavi i to tako iznenada, da i sve da si iskusan i da joj se nadas, nesto ce da posle njene posete, da fali ili da padne u reku, a reka ne oprasta. Cak ce mnogo sto sta kada vam padne u vodu, ona polako pocinje da prisvaja u svoje dubine i cini vam se da cete uspeti da ga spasete, a ono ode, bespovratno. 

Sve sam te varijante prirode doziveo ne znam koliko puta. Nisam brojao, ali za 35 godina provedenih na reci i ne pamtim da se neko leto provuklo bez salauke, a mnoga leta je bila u poseti i po nekoliko puta. I kada sam dosao na Zilavu adu, da provedem celo leto, znao sam sta me sve ocekuje i pripremio sam se. Postavio sam kamp, odnosno: sator, baldahin, montazno odelenje gde sam smestio agregat i zamrzivac od 410 litara i dobre konopce sam vezao za debele vrbe i na njima povesio 56 mreza od 24 metara do 97 metara po komadu. Bubnjeve, kada su bili na obali, uvek sam ih postavljao na nekoliko kocica dobro pobodenih u zemlju, a zatim preko njih sam naredjao bubnjeve, tako da ih jak vetar nije mogao da razbaca, a ni pomeri. Sevu sam dobrim i novim kanapima vezao za i izmedju dve niske a jake vrbe, koje sam prvo sa motornom testerom podsisao. Sve sto je bilo na krovu Seve, uvek je obezbedjeno ili vezivanjem ili na bilo koji drugi nacin onemoguceno da ga vetar odnese.

Od Kosave me je stitila suma gustih jasenova i starih vrba i topola. 

Sa zapadne strane kampa, odakle se inace pojavljuje i dejstvuje Salauka, je bila voda, odnosno Dunavac a na teritoriji kampa sa te strane je bilo nekoliko niskih vrba samonika, tako da nije moglo nista da ugrozi objekte u kampu. Posto je zemlja na adi izmesana glina sa tinjom i peskom, sve metalne sipove sa kojima se utvrdjuju kanapi za natezanje stranica satora, sam napravio od rundajzna 6 mm i dugacke po 30 cm. tako da nisu mogli da se pri duvanju olujnog vetra iscupaju i time ugroze sator i baldahin. Montazno odelenje u kome je bio smesten agregat i friz, u iskopane rupe sam utvrdio vertikalno fosne 10X10 mm, sa gornje strane ukovao cetvrtasti ram 350X300 cm i preko postavio daske. Nisam ih ukovao, iz razloga lakse demontaze, a pricvrstio sam ih fiksirajuci preko njih najlon platno i satorska krila okolo odelenja. Sve sam to heftalicom fiksirao i preko svega nabacao odredjenu kolicinu vrbovih grana sa liscem radi zastite unutrasnjosti od sunca. 

I jedne noci, uvece 30. 06. 2002. godine, sastavila je takva salauka, a ja sam neposredno pre njenog dejstva, sve ponovo iskontrolisao, pracena munjama koje su prosto parale nebo. Prvo nas je u predhodnici pogodio snazan vetar sa puno peska i Banatske prasine, dignute sa Deliblatske pustare. Zatim je udario pljusak sa provalom oblaka, pracen tako jakim vetrom da sam se morao drzati za ogradu Seve. Munje su veoma cesto osvetljavale kamp, tako da sam na momente video sta se desava, ali nisam mogao da reagujem. Coka i Malisa sa Ljiljom su bili u Sevi a patke sam pred sam pocetak zastitio sa satopskim krilom, koje sam obavio oko kaveza i vezao paljenom zicom. Od siline vetra, nije se znalo da li me kapi kise sibaju po licu ili je vetar podigao Dunavsku vodu sa talasa, koji bi verovatno izbacili Sevu na obalu, da nije bila dobro vezana. A zadnji krmeni deo da je kojim slucajem bio otvoren ( kao kod mnogih camaca ) veoma brzo bi bio pun vode i camac bi potonuo. Jer talasi su zatljuskivali krov Seve.

69

EPILOG Salauke je : baldahin je bio dobro uvezan, ali sama konstrukcija nije izdrzala, isktivila se i samo se slozio na mestu gde je bio i uvezan kanapima. "Iglo", poluloptastog oblika sator, je izdrzao i nista se s njim nije desilo. Mada u njemu bas te veceri su spavali dvoje nasih prijatelja iz Zemuna, koji su se posteno isprepadali i nisu smeli da izadju do ujutru. Dok je Salauka divljala, ja sam bio od satora na desetak koraka i gledao sam ga pod odbljeskom munja, kako se savija, kako se kaze savijalo ga je do zemlje. Ali je verovatno i zbog svog oblika i kvaliteta materijala izdrzao sve udare. Agregatsko montazno odelenje je raznizalo krov na delove. Daske sa krova sam nalazio sutradan u vrbaku i na 34 koraka od odelenja. Itd. Od olujnog vetra zvanog Salauka, moze se zastiti samo do detalja dobro isplaniranim i kvalitetno odradjenom do kraja zastitom koju po svojim iskustvima i iskustvima mnogih, ali realnih ljudi je potrebno i postupiti. Inprovizacije padaju u vodu. Ja sam krov agregatskog odelenja improvizovao i dobro je sto iza njega nije bio Dunavac. Nijednu dasku za krov ne bih nasao. Zavrsile bi u Rumuniji.

Pozdrav Moma S.

_________________ 

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika