Neodgovornost

Dobar Vam dan gospodo Forumaši.

logo 


Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



Sunce je vec zaslo i polako se navlaci tama. Patke i Coka, vec su odavno legle i vec sanjaju neke predpostavljam lepe snove. Ukljucio sam agregat i citav logor se obasjao, svetlom jasnim k'o dan od pet sijalica po sto vati. Ljilja pere sudove posle ukusne vecere, a ja sam obavio davljenje mreza i momentalno se bavim lozenjem i odrzavanjem vatre na sistemu za dimljenje ribe. Radni je dan i na vodi Dunavca nema nikoga sa camcima. Svi koji su bili u popodnevnom pecanju, otisli su sa prvim zalaskom sunca. Ljilja je pustila neku laganu, nostalgicnu starogradsku muziku u izvodjenju Dragana Stijinica i skoro da se nista ne desava. Odjednom je Malisa istrcao iz Seve, gde je lezao i zestoko lajuci, ne dozvoljava nekim ljudima, koji veslanjem nekog glisera, ocigledno imaju nameru da stanu u obalu pored Seve. Prsnuo sam malo vise vode na vatru u dimilici i posao ka neznancima, odgovarajuci Malisu da ne laje. "Dobro vece. Nama se pokvario motor, a i jedini mobilni telefon koji imamo, baterije se ispraznile i vidimo kod vas svetla, pa bi smo zamolili da nam nekako pomognete da se domognemo obala Kostolca, odakle smo inace". "Dobro vece i vama. Trebace vam. A evo posluzite se mojim telefonom." Obradovali se mogucem resenju i jedan je uzeo telefon koji sam ponudio, a ostala trojica su se dobronamerno pozdravili sa mnom. Obavili su kratki razgovor, vratili mi telefon i kazu da moraju da pricekaju, da neko ce doci po njih. Pozvao sam ih da sednu u udobnim stolicama bastinske garniture i posluzio rakijom. "Kako si je samo namirisao" kazem ja Aci u sali, koji se sa malom sekiricom u ruci, pojavio iz vrbaka sa svojim vernim pratiocem kucom Milicom. "Ma ja sam ove ljude video na vodi i mislio sam da nesto muvaju, a zatim stadose kod tebe, pa rekoh, mozda sam ti potreban i evo me." "Bravo, to je pravi komsija" rece jedan od njih i ustali su svi i pozdravili se sa Acom". Ljilja je slusala razgovor i evo je sa bocom rakije i casicama. "Dobro vece, a da li ste za po kafu", pita ljubazno Ljilja. A Aca ce: "Ljiljo ja celo popodne nisam pio kafu, nestalo mi, a ovi moji me obmanuli i nisu dosli, a rekli su". "Pa mi smo mnogo daleko i nisi mogao da dodjes i da je zajedno popijemo". Ljilja mu prebacuje. "Pa dobro Ljiljo, tu smo, blizu smo, ali ja necu da budem dosadan". Prihvatili smo Acin razlog, svi seli i razgovor je tekao, kao da se svi davno znamo. 

" A motor, dobar no star i malo-malo pa se pokvari. I uvek mu zafali neka sitnica, a mi mu bas nismo vesti", pravda se jedan od njih. A ja sam morao da im kazem: "Ja ne bih da vas ucim, ali drugi put, ako nemate pomocni motor, a ono vozite se uz Dunav, tako da imate resenje za povratak do polazne pozicije". I Ljilja stize sa kafom, kojoj su se iskreno obradovali. "Ma kad te 'oce 'oce. I da smo popadali u vodu, veceras bi nas neko izvadio iz vode", posalio se jedan od njih. A Aca je dodao:" samo ima jedna razlika u tome, sada biste bili mokri, a rakiju bi svakako pili". Svi smo se nasmejali i nastavili neobavezni razgovor. 

Uskoro je dosao njihov drugar sa nekim slicnim gliserom. Da ne bi putovali svu noc, zamolili su me da ostave motor, koji je veoma tezak, a po njega ce doci neki drugi dan. Njih dvojica iznesose motor i ostavise ga pored vrbe, da mi ne smeta, kazu. Ostavise mi broj nekog mobilnog telefona, zahvalise se Ljilji za kafu, meni sto sam im pomogao i Aci za zdravo zezanje i odose. Ja sam uzeo neko satorsko krilo i pokrio ga, da ga bar malo zastitim od kise, koja je pocela da prska. Aca ode da navuce tendu na svoj camac, a ja sam uzeo kisnu kabanicu i seo da kontrolisem vatru kod dimilice. 

I tako, dva ipo meseca je motor lezao pod vrbom. Vise puta sam zvao na ostavljeni mi broj telefona i niko da se javi. I razmisljao sam, da ako niko ne dodje po motor, da ga ostavim kod ribarske kontrole na ulazu u kanal i da obavestim miliciju o tome. Ljilja je dala predlog da motor ostavimo kod ovog doktora, naseg komsiju u kampu, pa neka se oni razaberu, jer oni se svi medjusobno i poznaju. U svakom slucaju, sve su to bile alternative. A najbolje resenje se dogodilo. Jedne nedelje, kada su camdzije iz kostolca i okolnih mesta, navalili u Dunavac, pojavise se dvojica od one cetvorice, koji su ostavili motor. Doneli mi litru domace prepecenice, izvinili se, jer su vlasnika motora te noci pozvali iz Beca, gde inace radi, da se hitno javi na posao i to je bio glavni razlog ne javljanja. Uzese motor, pozdravismo se i odose, a ja pozvah Acu, da mu poklonim rakiju njemu na zdravlje.

 

Pozdrav Moma S.

_________________ 

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika