Pčelarice...

Dobar Vam dan gospodo Forumaši.

logo


Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



Svaki put kada sam isao na Djerdap, jedno od obavezno posecenih mesta usput , koje nisam propustao da posetim je juzni kraj Deliblatske pescare, koja se zavrsava na levoj obali Dunava, negde oko 1085-og kilometra. to je deo visoke obale, a u obali je staniste ptica.

59

60

Jednog suncanog dana, Kosava sa Karpata je resila da ne silazi u prostor Labudovog okna, a ja da bih iskoristio takvu nesvakidasnju priliku, dogovorim se sa Ljiljom da cunom odemo na izlet, u posetu Adi Cibukliji, a zatim u povratku i Zavojskoj Adi. Ljilja je spremila sta cemo jesti, ponela napitke i za Malisu njegovu porciju i jedan manji kanistar sa pijacom vodom. Ja sam napunio rezervoar sa gorivom i u pramac cuna stavio cetvorku, kao rezervni motor. Dzonika 9,9 je odlicna, a i nova i do sada me nije ostavljala ni jedanputa, ali idem u pogranicnu zonu, a pored toga i to je prostor gde se veoma brzo promeni vremenska situacija. kosava resi da sidje sa Karpata, podigne kreste na Dunavu i ko se nadje u tom prostoru, a nije spreman i na vreme se nije sklonio, ne pise mu se dobro. Aci Kovincu i Branku sam rekao da obrate paznju na Sevu i kamp, i upozorio sam ih da dolazimo tek uvece. Danas dajem mrezama slobodni dan, a ribama nocas nece nista smetati da potraze hranu, tamo gde uobicajeno davim mreze.

 

Ljilja se smestila u cun, na rasklapajucu stolicu, koja moze da se rastavi u lezaj i to veoma udobni. Ja sam zauzeo mesto pored motora i pored sebe stavio kameru i dvogled, a Malisa na svom omiljenom mestu, ali sam mu pored cetvorke u prednjem delu cuna stavio i sundjer, naslon od jedne stolice i time ga obezbedio udobnim lezajem. Suncobran sam stavio sklopljenim, ali ako zatreba i on je tu. Pri polasku, pozdravili smo se sa Cokom i patkama, a Branku mahnuli. "Nemojte da zalutate" posalio se Aca kada smo prosli pored njega. Dzonika je izdigao cun i sasvim dobrom brzinom smo plovili. Od brzine kretanja, vazduh koji nas je prosto milovao, bio je veoma prijatan. Voda Dunavca je bila mirna, koju je nas cun podelio na dve pole. Tasa, kada smo prosli pored njegovog camca, mahao nam je slamnatim sesirom, verovatno misleci da idemo do Dubovca. Uskoro smo prominuli trscak, gde inace stalno svracamo u Dubovac. Dalje je za nas bilo nesto novo, sto je i Malisu odusevilo. Malo- malo pa je pogledao u mene, zadovoljan sto idemo nekuda dalje od uobicajene marsrute. A Dunav sirok pa veliki i prostran. Kako je ogroman kada nema talasa na njemu. 

Prosli smo pored priobalja vikend naselja Slatina, koja se nalazi izmedju Dunava i mocvarnog terena Mali Lap, koji se oslanja na brezuljke Deliblatske Pescare, koji se odranjaju u Dunav, a lastavice su iskoristile privilegiju rastresitog sloja i iskopale sebi smestaj i postojano staniste velikog broja Bregunica, Pcelarica i Modrovrana, koje se gnezde i izvode mlade narastaje. Stali smo blizu, a ipak na dovoljnoj udaljenosti, da im ne smetamo u procesu izletanja i sletanja u svoje supljare. Mirna sporotekuca voda i dobro sidro, omogucilo nam je da sa dobrog mesta posmatramo te carobnice, kako veselo lete u svim pravcima i to bez medjusobnih sudaranja i svadje. Vaseli cvrkut je nadjacao pesmu ostalih pticica kojih je ptostranstvo Pescare puno. Medjutim, visoko iznad lastavica, kruzi Soko i drzi celu okolinu pod kontrolom svojih bistrih ociju. Nesto nize, u preletu se kad-kad zdrzava u vazduhu Vetruska ili u narodu poznat kao Mali Soko. I jedan i drugi su smrtni neprijatelji svih lastavica, ali se zivot u naseljenoj obali odvija, rekao bih sasvim normalno. Po nekada se soko obrusi, lastavice se rasprse velikom brzinom, soko ih promasi i ponovo svojim jakim krilima se dize u visini svog predhodnog nivoa. A lastavice veselo ulaze i izlaze iz svojih rupa u obali.

Postavio sam suncobran, koji je u rasponu oko tri metra, tako da su Ljilja i Malisa u hladovini, a ja se kad -kad rashladim vodom iz Dunava i meni je takodje lepo. Ljilja nam je iz termosa nasula po malo kafe, a ja sam Malisi nasuo u porciju vode, Lapnuo je par puta i okrenuo glavu, a to znaci da nece vise. Spustio sam ga u vodu pored cuna i on je zaplivao, ali stalno gledajuci u mene. Ustvari, pita se sta sam ja sa ovim potezom hteo? Rekao mu"hajde idi" i pokazao mu rukom ka obali i on je otplivao na obalu. Laste su ga cvrceci nadletale, medjutim on je znao da mu ne mogu nista i da to nisu vrane, koje su ozbiljnije u svojim namerama. Istrese se i iz zaleta istrca na gornji deo obale. Stao, posmatrao i zatim se okrenuo ka nama i gledao po prostoru Dunava i cekao da ga pozovem.

 

Ja i Ljilja smo popili kafu i zadovoljno gledali predstavu lastavica Bregunica i pcelatica. Modrovrana je brojcano bilo manje. Verujem da pred najezdom ovog jata veselih lastavica, nema insekata ili ih veoma malo ima s obzirom da je podrucje takvo da i insektima odgovara za razmnozavanje.

Popili kafu, nauzivali se posmatrajuci sa koliko dinamike, male a veoma zanimljive pticice, zive svoj zivot. Malisa je obisao blizi deo obale i legao, isplazivsi jezik. Vruce mu je. ""Haj'mo Lolo, idemo!", pozvao sam Malisu i pristupio dizanju sidra. Malisa je bez neckanja zagazio u vodu i zaplivao ka nama. Spustio sam sake u vodu i Malisa je uplivao medju njih, a ja sam ga uneo u cun i okrenuo se da me ne isprska po licu, jer on mora da otrese visak vode sa sebe. Ljilja se uvek smeje toj njegovoj navici, a on se odmah popeo na prednju palubu i seo, zadovoljno spustio usi i blagom facom, malo otvorio usta, tako da mu se samo vrh isplazenog jezika vidi.

 

Krenuli smo sa rasirenim suncobranom, laganom voznjom Levom obalom Dunava ili razlivom i mocvarnim delom Malog rita, nastalim podizanjem nivoa Dunava, koji je bas na ovom mestu poplavio nepregledne livade i njive u kojima se radjao kukuruz. Sada su tu isusena stabla topola, na kojima po pravilu stoje Sive Caplje i Kormorani, koji suse rasirivsi svoja krila. Trscaci i sevar ukazuju na prisustvo plicaka, ali je cun zahvalan za plovidbu po takvim terenia, jer ima jedva 10 cm gaza, a dzoniki sam otpustio blokadu za voznju u nazad, pa kada naidje na pritko ili prepreku, onda motor udari kobilicom i sam se izdigne iz vode. Negde u nivou nas, a preko na desnoj obali Dunava, zapocelo je prostranstvo Ade Cibuklije, a mi smo vec zagazili u Ritske vode, koje imaju tako sporo-tekucu vodu, da vise lice na baru. Po plicacima, a blize trscacima, Barske kokice se sklanjaju u zaklon trske, kako nas ugledaju. Rode graciozno i tako polako setaju po vodi plicaka, kao da im se nikuda ne zuri. A i zasto bi. Krenule su da se nahrane, a zabaca ima toliko, da su se do sada vec najele i koliko vidimo, one hodaju i probiraju, ovu zabu hocu-ovu necu. Sive Caplje, Divlje Plovke i Liske, lagano plove, a Gnjurci su interesantni. Zagnjure iznenada i ne ocekivano i isto tako izrone i dzaba smo ja i Ljilja pogadjali i nagadjali, gde ce sledeci da izroni, uvek nas je iznenadio i izronio tamo gde ga nismo ocekivali. Divlje Patke su takodje interesantne. Plove levo-desno a onda zagnjure samo glavu. Rep se izdigne iz vode, a kada joj treba duzi vrat, da bi nesto dohvatila, ona pocne da vesla u vazduhu u prazo sa svojim nogama, kao malim veslima. Vodomari, ti tropski leotani, obicno stoje na prilagodjenim granama, ili na slomljenoj trsci na malim rastojanjima iznad vode, cekjuci da iskoriste naivnost malih ribica.

 

Drzimo se blize obali, jer tako mi je savetovao jedan ribar iz Kostolca, koji je ribario u blizini moje ribarske teritorije sa bubnjevima. Rekao mi je da slobodno udjem na vodenu teritoriju Malog Rita, da se drzim obale, a put ce mi se sam pokazati, ako znam da citam rastinje i barska previla. Do sada sam dosta provodio vremena u barama, pa sam se zato i ovog puta bez razmisljanja opredelio za ovaj dnevni pohod kroz poplavljene terene, koje inace svi Beogradjani i Zemunci, pa i Noosadjani nikada nece videti, jer svi oni iz navike prolaze blize Adi Cibukliji i dive se biljnom i zivotinjskom svetu preko dvogleda. A niko i ne predposavlja, da od recimo, Stojkove Ade pa sve do Ramske krivine se prolazi kroz izuzetne prirodne lepote i bogatstva.

Lokvanja ima puno, u cvetu zutom i belom parcijalno a na mnogim njihovim listovima, odmaraju male zabe Katalinke, cini mi se spokojne do rizicnog im trenutka, kada skacu u vodu i samo zadnje noge im se vide, kako grabe ka dubini, gde u mnogim slucajevima nalaze spas za svoj mali zivot. Malisa lezi i sa paznjom prati sta ovde ima i sta se dogadja. Trstenjak i to ne jedan ne prestaju sa pesmom, duboko uvereni da im je pesma lepa, a da su oni jos bolji izvodjaci. Nailazimo na vece, mnogo vece prostranstvo rekao bih prave bare. I ovde je vreme za pesmu Trstenjaka, a ima ih mnogo. Nadglasavanje i to veoma ozbiljno sa ogromnim horom Zaba, a pre bih rekao da ja ipak cujem nekoliko horova. Jedina im je zajednicka osobia, sto pevaju u isto vreme, a dirigente, mislim da imaju posebne. Stalno je prisutan takmicaski duh. Kako jedna grupa ili pojedinac zakrekece, svi zapci koji su culi predhodnicu, pokusavaju da ih nadpevaju. Prestaju i to kao pod komjuterskom komandom ( svi od jednom ), kada se spuste rode. Pa i tada ima odvaznih zabaca, koji zakrekecu, a ostale zabe slusaju. Kada isti zabac ponovo zakrekece, onda ima masovnu podrsku, a Rode i Caplje rade intenzivnije. Izmedju vode Malog Rita i glavnog toka Dunava, proteze se drvored maih samoniklih topola i vrba, kao i polusuvih i sasvim suvih topola, visokih sa sasvim suvim vrhovima i granama. Detlici dobuju po njima. Njhova melodija dobovanja se prostire u etar a kliktanje Cigri, kojih u ovim vodama ima mnogo, dopunjuje ih i stvaraju se interesantne melodije. A Orao Belorepan i soko, prepoznatljivi svojom velicinom i nacinom kruzenja i u kom nivou nad barom, prate desavanja. Lastavice, nisko nad vodom hvataju insekte, cvrkucu i pogledjuju, na kojoj im je Soko distanci i jedna drugu u prolazu obavastavaju. I dovoljno je da se neka ptica malo zaboravi, moze slobodno da ne racuna na sutrasnji dan. U svari, cela ova okolina do koje doseze pogled je raj za biljni i zivotinjski svet, ali u raju postoje zakoni i moraju da se postuju. Ko ih ne postuje ili se zaboravi, on je opredeljen za blago drugome, koji bez prvoga ne moze da zivi, dok ga ne smaze.

61

Kafana i pristan za skelu iz Rama

 

Nailazimo na razliv, koji se pruza pored vestacki sagradjenog nasipa. To je razliv ili kako je zovu Bara Djurica. Skrenuli smo u nju i za divno cudo, bilo je dosta pecarosa. "Ljiso koji je danas dan ?", "petak, a sutra i prekosutra cemo imati drustva u Dunavcu, koliko hoces". "Zaboravio sam koji je dan, a vidim mnogo pecarosa." Taj razliv se prostire do mosta za Kajtasovo, od Vlajkovackog DTD-a kanala, deli ga vestacki nasip, ojacan kamenom. Sudeci po kolicini pecarosa, ovde ima dosta ribe. Vracamo se prema nasoj sledecoj destinaciji, kafani u Staroj Palanci.

Stizemo na ulaz u Dunav, a sa usca Vlajkovackog kanala, odlazi skela za Ram i svi putnici skele gledaju u nas, verovatno zbog naseg nesvakidasnjeg izgleda sa ogromnim suncobranom. Napravio sam veliki zaokret oko zavrsnog dela nasipa ojacanog kamenom, jer su na njemu bili pecarosi, sa zabacenim udicama u Dunav. Poznato mesto za lov somova i smudjeva. Ulazimo u kanal i stajemo ispod terase kafane, a izmedju dva ribarska metalna camca. Ljilja izlazi na obalu, a Malisa je vec obilazi njuskajuci njemu interesantne tragove. Iz dzonike vadim samo kontakt kljuc i sve kako je, ostavljamo u cunu. Iskoristili smo i seli za stolom na kraju terase prema vodi, tako da imamo dobru hladovinu, a i cun nam je "na oku". Malisi su se pridruzila dva domaca psa, a konobar nas je upozorio:"Ovo je vas pas, jel' da? Vodite racuna, ovo su opasni psi!" "Hvala lepo na upozorenju. Naci ce oni zajednicki jezik. Razumece drug druga!" "Momo, ja se ipak bojim za Malisu" Ljilja ce, kao i obicno. "Nista ne brini. Vec su se upoznali".

 

Narucili smo rostilj i dok su ga spremali, osvezavali smo se hladnim sokom od malina i posmatrali siroki Dunav, prema Ramskoj krivini. Razgovarali smo o lepotama ovdasnjih bara i razliva i konstatovali, da bi sve to drugacije izgledalo, da nije ovako bez vetra i suncano vreme. Idealno bas za ovakvu turu. Samo jos i da potraje, jer ovde, sa Karpata se nikada ne zna kada ce da se promeni vremenska situacija. Konobar nam je uskoro doneo naruceno meso sa rostilja. "Izvinite. Ocekujete nekog. Gde da stavim ovu porciju raznjica?" "Dajte meni" i uzeo sam tanjir i odneo u cun i stavio meso u Malisinu porciju. Taman dok se on izjuri sa svojim drugarima, raznjici ce se prohladiti i bice mu odlican obrok.

 

Rucak je bio odlican i Malisa zadovoljan, a nas cun sece Dunav prema Adi Cibukliji punim gasom. Suncobran smo slozili, Malisa stoji na platformi a dzonika "peva". Mnogo puta sam bio ovde, ali veoma mali broj puta je bilo bez talasa. Naselje Ram, Ramska tvrdjava i Ramska skela, sve je tu i zajedno, a ovo mesto je poznato jos i po Ramskoj krivini. I uvek sam se osecao opusteno, kad god bih se oteo iz kandzi Kosave i vezao Sevu za Ramsku obalu.

Vecina posada, jahti i camaca, kada podju ujutru iz Beogradskih marina, na godisnji odmor i jos uvek nisu umorni od plovidbe, a i blizina Srebrnog Jezera doprinosi, da Adu Cibukliju samo fotografisu, da bi u vreme zimskih vecerinki, pokazali fotografije prijateljima i ponosno rekli da su bili na Adi Cibukliji. Za mnoge je to mesto, blatnjava bara i mesto sa plitkom vodom za njihove jedrilice. U stvari, mnogi kada se odlucuju da kupe ili naprave camac ili jahtu, imaju za cilj i pored toga sto zive i rade u Beogradu, hocu reci na dve reke, da plove morima i okeanima. Na prste mogu da izbrojim ljude Beogradjane, koji su sebe pocastili u zivotu i plovili morima i okeanima. Velikoj vecini, ostaje mogucnost za plovidbu samo Savom, Dunavom i Tisom, cak Tamis i ne racunaju i nikada u njega ne uplove i za svagda su se resili, uploviti u najlepsa mesta biljnog i zivotinjskog carstva na vodi. Ja licno znam mnoge camdzije, koji imaju psihickih problema sa sobom, jer dok plove, stalno su pod presijom, koliko i gde je plitko? Sta ako se nasucu sa svojom jedrilicom? I naravno, oni nikada nece moci da opusteno i sa uzivanjem plove i nikada nece ni pozeleti da udju u plicake, jer oni od plicaka su vec dobili fobije.

Ulazimo sa Ramske strane u unutrasnjost Ade Cibuklije. To je inace jedini pristupacni ulaz pri ovom vodostaju. Ja, Ljilja i Malisa, ulazili smo na isto mesto, vec nekoliko puta. Nazalost, to sto se moze videti u unutrasnjosti potopljene ade, sa plovnog puta ne moze se ni predpostaviti. A i mnogi ljudi su pogresno informisani preko TV emisija o potopljenim podrucjima posle zatvaranja Djerdapske brane. Kazu i pored ostalog:"...drvece je potopljeno, drvece se davi i za koju godinu ostace nam i ovo sto sada vidimo, samo u secanju..." A u stvari, priroda tj. flora i fauna su se prilagodile novim uslovima zivljenja. Prema tome biljke Koprivic i Bezlika savrseno dobro razumeju novonastalu situaciju i njima je na suvom panju, neko ce reci nije im tu mesto, a njima je odlicno. Imaju sve sto im treba i ne preti im opasnost od neke krave da ih "skratiti za glavu".

62

U unutrasnjosti Ade Cibuklije ka Ramu, siri se prostranstvo u kome je voda sporo tekuca sa mnogo suvih stabala koje su nastanjene Kormoranima, Sivim i Belim Capljama, a na vodi Divljim Patkama, Labudovima, Liskama i jos mnogo i mnogim barskin pticama. Stali smo nedaleko od jednog trscaka i na mestu gde je voda duboka oko jednog metra rasuo sam punu kesu kukuruzne prekrupe. Zatim sam se veslom udaljio dvadesetak metara i vezao se kanapom za jedan izdanak vrbe. Ljilja se nasmejala:"znam sta hoces time, a i vreme je da popijemo kafu". Oko nas pesma barskih ptica, prosto nadpevavanje. Zabe se takodje cuju i mada je u nasem vidokrugu, 20-tak Sivih Caplji i Roda "na zadatku". Pitam se sta bi bilo sa pesmom zaba, da im niko ne smeta u tome. Pijuckamo kafu, a na mestu gde sam u vodu prosuo prekrupu, vec je va suvom panju zastalo par galebova, a Cigre prave krugove i ateriraju na glavacke u vodu i izlaze iz vode sa ribicama u kljunovima i pokusavaju da se odbrane od Galebova, koji napadom na cigre, hoce da dodju do ukusnog zalogaja. Predstava je bile predivna, cak ne mogu da se pozalim ni sa pticjom pesmom, jer se neki slavuj, takodje raspevao i pokrio neukus i krestanje Trstenjaka.

 

Uskoro nam se na dvadesetak metara od nas pridruzio Jordan iz Bele Crkve, strastveni pecaros, ali i uzivalac u prirodi koja ga okruzuje. Pitao sam ga, kako to da svi pecarosi pecaju po obodu Ade na Dunavskoj strani, a on u razlivu. "Svi ili skoro svi pecarosi mastaju da ulove veliku ribu "kapitalca", nije vazno koje vrste, samo da je velika. I zato cuce na Dunavu i pitanje je da li svaki put i upecaju nesto? A ja dolazim vec godinama ovde i iskljucivo pecam na plovak. Na kraju, ja i najvise volim Devetike i Babuske 200-500 gr. po komadu. Najlepse su kada se isprze res. A ovde ima jedna jaruga, duboka oko tri metara, a dugacka je skoro do vrha ade i bele ribe tu ima koliko hoces. Jos se nije desilo da odem odavde bez ulovljenih riba." Posluzili smo Jordana u odlasku sa kafom, a mi smo krenuli ka Zavojskoj Adi.

Jordan nam je pokazao precicu za izlaz iz bare na plovni deo Dunava. Mi smo se zahvalili, jer u planu nam je da posetimo i Zavojsku Adu, tako da smo se vratili nazad na izlaz prema Ramu. Na putu ka izlazu, orao Misar, nas je pocastio. Bili smo svedoci, kako je u letu, na desetak metara od nas u brisucem letu iz vode kandzama izvadio misa Bizamca i sa trudom odleteo do prve ogolele vrbove grane i tu ga je dotuko. Sve se tako brzo izdogadjalo da je Malisa prvi reagovao, poskocivsi i zarezavsi na Orla, koji nam je pokazao pravo majstorstvo u preciznosti i efikasnosti lova. "Boga mi i mene je uplasio" saglasila se Ljilja.

 

Uskoro smo izasli iz pticjeg raja i posli uzvodno drzeci se nasipa, koji je obrastao vrbama i topolama. Posle nasipa nalazi se jos jedan kanal, kojim se niko ne krece i zarastao je u vodene trave i izuzetno je mesto za mrescenje riba. Do tog kanala je prometni lokalni put. Mogu Vam reci da je nasip izmedju ta dva kanala na odredjenim mestima odlican za kampovanje, jer je napravljen od gline izmesane peskom, tako da je nasip postojan ali i ocedan, tako da pri kisnom vremenu nema blata na nasipu, a to je veoma po mome vazno za kamp. Kretali smo se prohodnim kanalom sve do pocetka Zavojske Ade i onda usli u tesni ulaz u baru na teritoriji Ade. Sve je isto kao na Cibukliji, cak cini mi se da ima vise ptica tropskog porekla. Vodomara ima mnogo i svi su nasli sebi mesto ceke. Zbog prisustva trave, morao sam da izgasim dzoniku i podignem je iz vode. Nastavili smo na veslo, ali to nije davalo rezultata, jer trava je bila gusta i zavozno veslo sam morao da skinem sa veza o desnu talasnjacu i iz ruke da veslam.

Zahvaljujuci sto cun ima plitak gaz, mogli smo da se krecemo preko lokvanja, kojih je bilo mnogo, ali i mnogo lepih rascvetanih.

 

Lokvanji se nocu zatvaraju, ako niste znali. Ja sam mnogo puta u barama dolazio ujutru, a odlazio iz bare uvece. i pratio sam proces otvaranja lokvanja. Znaju da se zatvore i kada im je "voda do grla". U vreme dizanja vodostaja iz razloga Hidro-elektrane, znaju da se zatvore beli, a zuti "piju vodu", sta ce. Ali zato zuti podnose zamrzavanje i led im ne smeta. Jeste da od cveta ostane samo tucak, ali ostaje na povrsini i preko zime.

 

Za ovaj deo Zavojske Ade ne znaju ni Joca Bokser sa Dorcola, a ni Mica fotoreporter iz "Politike-bazar", zato bas oni. Zato sto su mnogo puta boravili u rukavcu pored Zavojske ade i pecali sarane, a nisu imali zelje da malo procunjaju i udju u baru i u skoro stajacu vodu Zavojske Ade. Za ostale camdzije, znam samo da protutnje pored Zavojske i Cibuklije i odose na Srebrno jezero i to samo da prenoce i dostojno se odmore, a zatim pun gas, ako vremenska situacija dozvoli i pravac Porecka reka ili Hajducke Vodenice. A ova lepota, raj prirode, mozda ih i ne ocekuje. Zasto bi rizikovala da ih primi sa gliserima i "mikserima" od po 50 i vise KS-a. Odlozio sam veslo i stojimo u mestu izmedju Lokvanja, Drezge i Rastavaka koji ima male granate na samom vrhu. Sve je to lepo, ali vreme prolazi bez pardona. Pozdravili smo se sa Zavojskom Adom i izasli na kanal u kome mnogi pecarosi iz Beograda i Zemuna, odmeravaju svoje umece u lovu sarana na pristojnim dubinama od 6 do 8 metara. Stali smo u obalu nasipa da Malisa malo protegne noge i primetili smo da i taj tako u pricama pominjani kanal od strane Beogradskih pecarosa, postaje urbana sredina sa zauzetom obalom sojenicama. A to znaci, "nemoj da stojis ispred moje sojenice". I postovani pecarosi imate na ovom terenu svake godine sve manje mesta za pecanje. I jednog dana ce neko da postavi rampu i "izvol'te zaobidjite i bez zadrzavanja molim". Tako da "Joco i Mico, jeste da ste vrsni pecarosi, ali ostanite tamo na Grocanskim adama. Nemojte da trosite benzin dzabe, ovde je sve privatizovano"

 

Prirodne lepote kojim smo danas napunili baterije, nema u Poreckoj reci ili na Hajduckim Vodenicama. Tamo je lepo na svoj osobeni nacin. Vrlo rado bih otisao tamo, ako ne zbog bilo cega, ono zbog komaraca. Tamo mozete da sedite u kupacim gacicama do duboko u noc, ako Vam nije hladno, a zna da zahladi. A ovde sve je lepo na svoj nacin, ali kako sunce resi da zadje, evo krvopija i ako necete da se trujete "Autanom" onda morate da se obucete, da bi ste se fizicki zastitili od krvopija, kojih ima mnogo.

 

I skoro ce sunce zaci, a mi smo krenuli ka nasem kampu i nasem baldahinu, spasiocu od komaraca na Zilavoj Adi.

 

 

 


Pozdrav Moma S.

_________________ 

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika