Ptice

Dobar Vam dan gospodo Forumaši

logo

 

Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



Bar jedan puta nedeljno, isao sam kod Zike u kafanu na uscu kanala, po tehnicku vodu. Sluzila je za tusiranje ( rucnom pumpom za prskanje ) pred spavanje, ispiranje sudova i za potrebe kuvanja corbastih jela. Jednom vracajuci se, iznad mene sam cuo sum. Pogledao sam u vis i video ogromno jato kormorana. Izgasio sam dzoniku i pustio da me voda nosi i uzivao gledajuci sletanje kormorana u plitke vode pored leve obale Dunava. I ponovo zauzimaju strateski polozaj, kao i pre nekoliko dana, kada sam ih posmatrao preko dvogleda. I tako razmisljajuci o njima, naisao sam na Bivu, starog ribara iz Dubovca, koji se ceo zivot, od kako zna za sebe, bavi ribarenjem. O tome mi je pricao, prosli put kada smo sedeli ispud kruske u hladovini, ispred njegove kuce. Pricao mi je koliko je vise riba ranije bilo, ali se tacno znalo, ko je ribar i cije su mreze u vodi. Ali se mnogo vise radilo, kaze, mreze su se plele, pa kada se desi da neko donese mreze iz Singapura, prase je klao da pored placanja i pocasti coveka.

 

"Dobar suncani dan. Necu da te pitam, ima li riba? Jer ako je kod tebe nema, onda je nema do Gradista". "E, da. Lako je tebi, moj Momo. Jos uvek si dobrog zdravlja i snaga te drzi. A ja, vucem mrezu iz vode, a ona vuce mene u vodu. Bese mu", kaze Biva, slozi zadnje metre mreze u cun i mahnu mi rukom."Deder, dodaj mi malo vode, da se osvezim". Zamahnuh par puta veslom i pridjoh uz Bivin camac. Tup udar drvenih cunova, jedan o drugi, a Biva prihvati moj cun i sede na srednju klupu u svom cunu, skide sesir, koji je vec izbledeo, jer se ne zna broj, koliko je puta upio znoj sa Bivinog cela. I prihvati Tasin termos dzombavim rukama na kojima su reumaticni zglobovi vise licili na loptice. Napi se Stari, obrisa sakom usta i jutros ne obrijanu bradu, vrati mi termos, pa ce reci:"Vidis ovo jato kormorana, koje je sletelo tamo u plicacima. To je bela smrt za sve vrste riba u Dunavu. One vise unistavaju riblju mladj, nego ovi nasi moderni "strujasi", koji ubijaju i ono sta im treba i mladj, koju satiraju na mestu gde se nadju. Znas sta bi im ja uradio, kad bih mogao. No pricam i ja gluposti. To nije moj i tvoj posao.""Cika Bivo. reci ti meni, da li je ovoliko i drugih ptica bilo ovde na ovom stanistu ranije?" "Da. Ptica ovde je uvek bilo, naravno ne u ovolikom broju. Posle zatvaranja Djerdapske brane, kada je voda poplavila divne livade. Secam se kako smo ja i moj otac kosili po nekoliko dana travu po tim livadama i vrbacima. sve je to Dunav poplavio. I posle nekoliko godina, tu su pocele da dolaze na hiljade ptica na celu zimu. Tu je pod vodom i Labudovo okno, gde su ranije, takodje bile livade, a sada se tu gnezde labudovi i mnoge druge ptice. Bara je bilo mnogo manje. Evo ovde, preko puta nas na Slatini, tu se doselilo u obalu Pescare toliko Bregunica, Pcelarica i Smrdivrana, da je to meni licilo na neke leptirove. Nisam mogao da predpostavim da su to ptice, vec kada sam prisao blize, imao sam sta da vidim. Na stotine, ma na hiljade. Valjda su tada izvele mlade, a soko pikira, ali ga vesto izbegavaju."

56

Pcelarice su zasticene zakonom, mada ih pcelari ubijaju i ruse im gnezda po jamama na dinama pescanih obala, zato sto odrasla pcelarica, jede i druge insekte, ali obozava da se zasladi sa pcelama, koje udara o nesto sto joj je u blizini, dok pceli ne ispadne zaoka, a onda je pojede u slast. i tako, kazu i vise od sto puta u toku dana.

 

Zakacio sam njegov cun za moj i kresnuo dzoniku. Plovili smo uzvodno prema Dubovcu, ne zureci. Gledali smo u plicake, obrasle trskom i veliki broj sivih, belih i crvenih caplji, kako gacaju po plitkim vodama, delimicno zaraslim u vodeno rastinje. "Ovde gde je ova trska, bio je veliki stari orah, na cijim smo stupovima vezivali ljuljasku i bila nam je glavna zabava. A tamo nize, bile su tresnje nekog Zivka i mi smo ih stalno krali, a on nas je stalno jurio toljagom." Seca se Biva nostalgicno, gledajuci u pravcu o kome pokazuje i raskazuje i verujem da ih sada u mislima on i vidi.

 

Ulazimo izmedju pobodenih stica, za koje su i levo i desno vezane i podavljene mreze za belu ribu, a ujedno te stice ukazuju na jedini plovni put do obale, ispred Bivine kuce. Veliko stablo topole, davno isuseno, donela je nekada velika voda i ostavila ispred Bivine kuce, a on svojim silama niti moze, a i nece, ne smeta mu, da je pomera ili isece za ogrev."Neka je tu. Istrulecemo zajedno". Na kapiji je stajala njegova Stana i kada smo polako pristajali otisla je u kucu. Malo zatim se pojavila i dosla do nas na vodu sa dzezvom skuvane kafe i dve solje. "Evo ti moje Stanke. Ona uvek zna da mi donese ono sto mi tog momenta treba". Radosno uz blagi osmeh na licu, Biva o svojoj Stanki.

 

"Znas Momo, ja sam tu, bas na toj obali, poslednjih 70 godina. Pamtim i Drugi svetski rat, mada Nemaca ovde nije ni bilo. Zagorcavali su nam zivot Rumuni. Da kojim slucajem njih nije bilo, rat i ratno stanje, ne bi smo ni osetili. I ceo zivot sam se bavim ribolovom. Pokusao sam da radim u brodogradiliste u Apatinu, ali sam izdrzao samo nekoliko meseci i vratio se svojoj Stani i Dunavu. Tamo gore ga nisam prepoznavao. Nekako je brz i nije to ta reka. A ovde, ja volim njega, a on me cuva od zle Kosave i Gornjaka.""Dali si zapamtio neki riskantni i opasni slucaj sa Kosavom", pitam jer me interesuje, a i tako se dopunjavaju iskustva, za izbegavanje opasnih situacija. Ne mora se sve doziveti, da bi se steklo iskustvo. Lakse je iskustvo sticati na tudjim dozivljajima. "Eh, a koliko ih je bilo, ne znam ni broja". A Stana ga prekinu:"koliko sam ja noci neprospavane provela, cekajuci ga i setajuci po obali na vetru, ne bi li ga cula, da se uspokojim". "Znas Momo, ja sam uvek postovao prirodne zakone i na Kosavu i Gornjak nikada nisam izlazio na vodu. Ali, za sve ove godine, desavalo se da se Kosava iznenada spusti sa Karpata, a oni su tu, na puskomet, ili znas i sam kako Gornjak, bez ikakve najave sastavi sa Banatske strane i to je to. Snalazi se kako znas i umes". Prica Biva i kao da prica Dunavu. I meni i Stani okrenuo ledja, ali kada nam se obraca, pogleda nas onako sa strane. "Ma mnogo puta sam bio u opasnim situacijama, ali ja sam se srodio sa tim i takvim vremenskim uslovima. Davno je bilo, ali jednom me je Gornjak potopio. Ostao sam bez bele cetvorke, skoro nove i camca, za koga me nije zao. Nekako, od samog pocetka, kada sam ga kupio, nije mi "legao", jednostavno tesko sam sa njm radio. Isplivao sam na desnu obalu i peske isao do Ramske skele, da bi presao na obalu Banata. Tada mi je kompletna oprema ribarska otisla na dno. Pokusavao sam sa dubinskim mrezama da zakacim cun i motor, ali bez uspesno".

 

A na Dunavu, prolazi ogromna Bela Ladja, turisticki putnicki brod i svo troje gledamo za njim sa zadovoljstvom. I svaki put kada vidim belu ladju, ona u meni razvija pozitivni osecaj i nekako mi je drago da je vidim. A Biva ce:"od svega na Dunavu, nekako mozes da se zastitis, ali najopasnije su magle i ovi golijati od brodova, koji mogu da te sa svojim elisama prosto pokidaju u komade. Od samohodke, sam se vise puta rukama odbijao, a blizu ovih ala ne bih da se nadjem. Jednom sam gledao, kako camac koji se otkacio sa neke barze, pluta i prolazi bela ladja i prosto ga usisava. Posle ladje od camca su isplovile samo komadi dasaka. Naravno kapetane tih ladja, takodje ne razumem, zasto ne skrenu malo, ma sasvim malo i sve bi bilo u redu. Oni kao da uzivaju da uniste sve sto pluta na vodi. Eto zato se ja njih bojim, a kada je magla ne vide se i ne cuju."

 

Sedimo u cunovima, koji su vezani jedan za drugog, a Biva je svoj zakacio, srednjim vezom za veslo, za kratko slomljenu granu od ogromne, suve topole. A na obali, deo sela Dubovca, kao da nema nikoga. Mir, tisina, cak se i kerovi i petlovi ne oglasavaju. Stana sedi na deblu te topole i doleva nam kafu iz dzezve sa koje fali dosta emajla, koji se skinuo sa dzezve, verovatno od padanja ili udaranja. Uglavnom je veoma stara. Biva ostavlja soljicu na cvor topole, horizontalno isecen, sesir premesta na drugo koleno, uzdahnu pa rece:"Kad pogledas, ovaj deo Dubovca na obali Dunava, vidis da je to siromasan narod. Vlasi su imali veliki uticaj na praznoverne Srbe i preobrazili ih da veruju u vradzbine. A u selu u kome veruju u vradzbine, doseljavaju se Cigani i za stalno ostaju da zive tu, jer i da nista nemaju, nece umreti od gladi. Sujeverne je lako prevariti i uzimati cesto, a po malo, tako da nije primetno mnogo, pa oni koji daju, nije im mnogo, a oni koji uzimaju, njima je dovoljno. A novac drze u slamaricama i u velikoj tajnosti. Ovde ne mozes dobiti informaciju, ko ima novaca, a koliko, to je misaona imenica. Evo, reka Nera, pogranicna sa Rumunijom. U ovom narodu je poznata kao lekovita reka. Jeste da je cista, jer je nista ne zagadjuje i kroz takvu teritoriju prolazi, ali da ces od nje ozdraviti, to mi ne ide u glavu.""A zasto ne izgradjuju sebi lepse uslove za zivot, kad kazes imaju para?" "Njima je lepo i ovako. Nece da se eksponiraju, pa da im neko iz zavisti baci "cini" na domacinstvo. Oni prosto veruju u to." "Pa dobro, kazes da ovde zivis 70 godina. Kako si ti ostao neinficiran tim praznoverjem, ili mozda i ti verujes u isto, kao i oni. Vidim i tvoja kuca je takodje skromna?" "Ha, skromna je zato sto zivim od ribolova, a pravo da ti kazem, ja bas i nisam neki radnik. Vise ja volim da gledam u Dunav i njegovo rastinje i ptice, nego da radim na njemu. A ja sam covek koji ne veruje ni u sta. Mozda u sudbinu do nekle". "Ti si kao i ja. Koji si znak u horoskopu?" "Rak, pa mozda zato volim vodu i Dunav?" "Nije mozda, vec je to tacno!" "Eh, sada se ti zezas sa mnom." "Ne, zasto bi. Ja sam takodje rak. Rodjen sam 30. 06. '53. i ne verujem u niusta. Pa zar nismo, bar po tome slicni."

57

Usce Nere u Dunav

 

Biva je stavio sesir na glavu i zabacio ga na zatiljak i posmatra Dunav, a on lep, sirok i prostran. A ja razmisljam, kako to i sta utice na ljude po regionima, da budu drugaciji. Nedaleko odavde na istoj obali Dunava je selo Jarak. Tamo se ljudi trude, zidaju lepe kuce, a ovde u Dubovcu je cak otvorena i mala fabrika "Bajern-farme" i sve jedno izgleda kao usnulo i iz proslog veka. I sedim sa mestaninom Dubovca i slusam njegovo misljenje o razlozima neaktivnosti ljudi i ne mogu da verujem.

 

"Rekao si mi, da ima mnogo ptica u okruzenju Labudovog Okna, a samim tim i na Zilavoj Adi i na Cibukliji. Ja sam razumeo, da je mnogo i divljih gusaka, pataka i uopste jestivih ptica. Da li se bavis i lovom ili samo ribolovom, sve ove godine?" "Nekada sam bio i lovac, ali ne u smislu da ubijam i sta mi ne treba, kao ove sadasnje generacije lovaca. Ja sam lovio, da bih imao za mene i za babu, za prehranu. Nikada ni parce mesa, nisam drugome dao ni prodao. A vec odavno se ne bavim lovom uopste. U Pescaru su se sa Karpata, pored Jelena i Srndaca i Divljih svinja, kojih je bilo i ranije, spustile i zveri koje su opasne po zivot. A to su: Vukovi, Sakali, Lisicei i Risovi, e sad za Medvede, ne znam. Znas da i na Zilavoj Adi ima Riseva. Vidjeni su." "Na Zilavoj Adi, u unutrasnjosti bare, zive neke ubice sa Vukovarskog ratista. Kazu imaju automatsko oruzje i opasni su ubice." "Ha-ha-ha to su te mestani plasili, da ne ostajes na kampovanje, ali ti si ludji od njih, pa ih nisi poslusao." "Ma nisam vam ja neka konkurencija, a informaciju o skrivenim ubicama sam zadrzao za sebe, da se ne bi Ljilja i ovi oko mene plasili. Ali sam odmah iskoristio visoki vodostaj i cunom sa Malisom, prokrstario celu baru i osim zivotinjskih tragova, ljudski odsustvuju, a teren je takav, da bi se lepo videlo." Konstatujem ja. "Boga mi, ja ne bih smeo da ulazim unutra." Kaze Biva zamisljeno.

58

Nadajmo se da ce pticiji svet sam prevazici krizu krivolova

 

"A ne rece mi nista o divljim patkama i guskama. Da li je paprikas od njh ili od kokoske ukusniji?" "Znas da ih ima u ovom celom regionu vise stotina hiljada jedinica. A nekim pticama je staniste i mesto odmora u prolazu, a vecina ostaje ovde i gnezdi se. Na teritorijama: Zarkovacke Ade, Stojkove, Zilave, Zavojske i ade Cibuklije na Dunavu, a onda sva barska podrucja na levoj obali Dunava. Dakle ostaju cele zime. Pricaju mi seljaci iz okolnih sela, da voda u barama ne moze da zamrzne, zato sto ptice stalno masu krilima." "A i ti verujes u tu mistiku"."Ma verovatno, skim si takav si. Ali govore i da su culi, bilo je preko televizije, da tamo negde gde se ptice sele, ljudi su osusili bare i napravili obradive povrsine zemljista i onda nema vise mesta za tolike ptice i zato ostaju ovde kod nas." "To moze da bude tacno. Na barskim podrucjima Finske, ostale su bez stanista. A ovde ostaju, zato sto imaju dovoljno hrane za prehranu. A koliko ja vidim, ovde ima i vise hrane, no sto treba pticama u ovom broju. No sta bi sa divljim guskama i patkama. Stalno izvrdavas da mi odgovoris direktno na pitanje?"Malo ga podgrejem sa izazivackim pitanjem. "Pa da, ovde ima i za veci broj ptica hrane, ali samo da stanu na put ovim domacim "strujasima" i "dinamitasima", a i da Kormorane smanje. Inace nece valjati. A sto se tice lovaca, ja bi ih nazvao krivolovcima. Pa to su ili "opstinari" ili njihovi prijatelji. Inace kazne su velike, pa se narod manuo i ne lovi ih vise. A "prijatelji"??? Gledao sam kako jedan vozi gliser, a drugi iz glisera tuce pumparicom na sve sto poleti i to u sred dana, subotom ili nedeljom, kada je ovde na pecanju veliki broj ljudi. Osilili i obnaglili i ne boje se nikoga, a za njih zakon ne postoji. A ubijaju i Liske i Caplje i sve sto poleti. Idioti."

 

 

.

Pozdrav Moma S.

_________________

 I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika