Kampovanje - moja iskustva

Dobar Vam dan gospodo Forumaši.

logo


Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



Hteo bih da Vam opisem neka svoja iskustva sa duzeg kampovanja. Mozda ce vec ovog leta nekome manje iskusnom kamperu da budu od koristi.

 

Da pocnemo od camca "kabinasa" u kome se svo vreme stanuje. Predpostavimo da ste nasli odgovarajuce mesto za siguran vez svog camca. Ako su Vam kanapi, kojima ste vezali svoj camac, na obali i to u prostoru gde ce Vam potencionalno smetati, a situacoja ne dozvoljava neko drugo resenje, vezite po kanapima na distanci od metar do metar ipo upadljive trake, koje ce na vetru leprsati, a Vas upozoravati da se ne sapletete o kanape. Isto primenite i na kanapima satora. Ako ste kanape vezali za sipove ili koceve, isecite gornji deo plasticne boce i nataknite na vth istih. Tako cete spreciti eventualne povrede. U toku duzeg stajanja camca na jednom mestu, morate obratiti paznju da li su se po kanapima obrazovale kolone mrava, koji imaju nameru da Van se usele u camac i stvore neprijatnosti. Lek protiv toga je : na distanci gde je kanap u vazduhu, bez dodira sa bilo cim, namotajte komad plasticne kese. Krajeve pricvrstite izolir trakom, a sami najlon namazite sa lepkom protiv miseva. Pola metra duzine istog kanapa pre najlona , natopite sircetom. U toku kampovanja taj proces ponavljajte svaki put posle kise i necete imati probleme sa mravima i drugim bubicama, koje mogu da izazovu neprijatnosti. Isto tako morate obratiti paznju da Vam grana nekog drveta ne dodiruje camac. Jer mravi znaju da i preko drveta i grane se usele na camac.

 

26

 

Druga napast koju ne treba zanemariti, su zmije i misevi. Najbolji lek proti tih nezeljenih gostiju je imati na camcu psa terijera. Terijer vrlo brzo shvati da je camac njegova teritorija i instiktivno ne dozvoljava ni jednoj drugoj zivotinji da bude i blizu camca. Cak i musice nemaju privilegiju. Medjutim, mnogi od Vas nemaju terijere, a i nemaju nameru da ih nabave. U tom slucaju, kada pravite prostor terase, nemojte dozvoliti da ostavite moguce otvore ili mesta gde se mogu sakriti misevi ili gmizavci. Pravilo dva : ulazna vrata u camac i poklopce poluba drzite zatvorene kada niste prisutni. ( U leto 2008-me u Poreckoj reci, prijatelj sa regate, sa kojim se nisam video odavno a napravio novi camac, pozvao me da mi pokaze svoju ladju. Otvorivsi poklopac prednje palube i hvaleci se da je to njegov kutak, videli smo u podpalublju zmiju "belousku"koju je on odmah hteo da izbaci napolje. Rekao sam mu da saceka i to uradi kada mu zena bude s necim zauzata jer ako ona vidi zmiju, nikada vise nece doci na camac. Poslusao me je, ali sve jedno, neprijatan dogadjaj ).

 

Jedan od lekova protiv takvih dogadjaja je ocistiti teren oko camca, u tom slucaju postoji manja mogucnost da gmizavac dodje na camac. Morate posebno obratiti paznju, ako se zaustavljate na teren gde je kamen (damba ili nasip ). Na tim mestima, mogucnost susreta sa gmizavcima je veca. I pored svih predostroznosti, predlazem da u frizideru na pocetku svake sezone, nabavite sveze "antiviperin" inekcije za jednokratnu upotrebu protiv zmijskog ujeda. Ja godinama to obnavljam i nosim u camcu i nije mi do sada bilo potrebno, ali kao predostroznost neka stoji. 

Kada u camac unosite kutije, gomilu sudova, eventualno mreze za ribarenje, jakne od garderobe ili slicno, pregledajte pa unesite. 

Kada se kupate ili iz bilo kog drugog razloga, skidate sa sebe prstenje i lancice ili bilo koje zlatne ili srebrne ukrase, nemojte ostavljati na krov camca, jer ih neke ptice mogu pokupiti. ( Vrane npr. ). 

Postaviti camac ispod drveta, postoje mogucnosti, da se u camcu usele pauci, da se na kabinama nadju lepljivi sokovi sa lisca topola i vrba. Lek je da se organizuje cesce pregled po uglovima plefona i u zavesama, moguca legla paukova. Ako nemate alternativu i morata biti pod drvetom, onda cesce perite krov da se ne bi osusile fleke, koje se zatim tesko mogu udaljiti. 

Na kisi se kanapi otpuste i treba ih pritegnuti, da ne bi vetar pokvario koncepciju. Sipove i koceve, kad- kad treba u odredjenom periodu vremena kontrolisati, a narocito posle kise. Ispred camca ako je podloga pesak, treba od vrbovih pruca napraviti ispleteno perde u vidu plota i prvo poloziti malo trave, a zatim perde. Tako da pri svakom ulasku u camac, sa obuce ili sa nogu da se istrese pesak. 

Komarnike, naravno morate da imate, osim u rejonu Porecke reke i dalje prema Kladovu. 

Zelim Vam sve najbolje i da vam se nikada ne desi nijedan problem o kome je u ovom tekstu bilo reci.

 

U junskim danima, nije retkost da pada, obilna i hladna kisa. Bas po takvim vremenskim uslovima, Tasa sa svojim voljenim camcem je prolazio Dunavcem, pored Zilave Ade. Cilj ovog stvarnog ljubitelja zivota na vodi je Dunavac pored Zavojske Ade. Ruzno vreme ga je nagnalo da stane, odmah posle oborene velike i stare topole. Na njoj se jos uvek lisce nije osusilo. Mora da je skorasnja oluja oborila. Tasa izlazi na blatnjavu obalu, ogrnut kisnom kabanicom, koja verovatno nije skoro koriscena, jer je sva izguzvana. Vezuje svog ljubimca samo pramcanim vezom, jer se ovde sigurno nece zadrzati duze no dok kisa prestane da pada. Obucu je ostavio na prednjoj palubi i prekrio parcetom linoleuma, koje se naslo tu na patosu palube. Dosadno je. Kisa krupnim kapima pada i osim suma, udara kisnih kapi o lisce vrba, topola, jasenja i o povrsini vode, nista se drugo ne cuje. Od vetra ni daska. A Tasa resio da napravi sebi zadovoljstvo i skuva tursku kafu. Dim od zapaljene cigarete mu prolazi kroz cetkastu bradu i brkove koji su mu ispod nosa dobili braonkastu boju. Pijuckajuci kafu, gledao je na okolinu. Od oborene topole, ne vidi ceo dunavac, ali zato mu je citava Zilava Ada ispred na izvol'te i lepo se raspoznaju vrbova suma od topolove i jasenove. Pri kraju na donjem spicu, nekoliko starih topola su rasirile svoje grane i napravile idealno mesto za sletanje i odmor Caplji i Kormorana. Iza njih puca vidik i ogromno prostranstvo Dunava koji zuri u susret Zavojskoj Adi, Adi Cibukliji i Ramskoj krivini.

 

Nije izdrzao da kisa prestane, vec je bogato nakitio udicu i zabacio na "dubinjaka". Udica sa teskim olovom je pljusnula o vodu u blizini podavljene topole, a koncentricne krugove su anulirale kapi kise, koja pada nepromenjenim intenzitetom. Tasa je zapalio vec drugu cigaretu i sa ostatkom kafe, pratio vrh stapa koji je spadao u osetljive i podrhtavao na prilicno mirnom toku Dunava.

 

28

U jednom momentu, vrh stapa se malo naklonio ka vodi, a zatim se sasvim ispravio. Iskustvo i instikt su proradili i snaznim kratkim potezom, Tasa nije dao nikakvu sansu saranu, koji se vrlo brzo nasao na palubi terase i merio je oko cetiri kilograma. Taj dogadjaj je odlucio gde ce Tasa da provede leto. 

Svaki put kada bih se vracao iz Dubovca iz prodavnice sa svezim hlebom i za nas i za sve camdzije kampere, svracao sam na vec skuvanu kafu kod Tase i dok smo cejfili kafu, tema razgovora je bila o ribolovu i ko je kako proveo predhodni dan i noc.

I svaki put kada bi se kod nas spremao rostilj,  ili kotlic, Tasa bi obavezno bio prisutan na rucku ili veceri. A kada bi on nesto organizovao u tom smislu, dolazio je kod nas i spremao na nasem rostilj mestu i naravno svi smo zajedno rucali. Mnogo puta bi seo u mali camac i dosao do nas, da mu Ljilja skuva kafu i da zajedno u drustvu popijemo i porazgovaramo o temama koje nisu nervirale. I tako Druzenje je uvek lepo, tamo gde nema interesa. A medju pametnim i skromnim ljudima i interes ne moze da narusi kvalitet druzenja.  

Svo vreme od kako smo otisli na kampovanje na Zilavu Adu, Gruja me je veoma cesto zvao preko mobilnog telefona, da mu dam dnevni izvestaj o toku ribolova. On je sa svojom porodicom provodio letnje dane na Lidu u svom camcu, koji je dobio naziv po svom vlasniku "Gruja". A zbog promene vodostaja, sa svojim pecaroskim podvizima nije mogao da se pohvali u ovom periodu. Prvo su bile zabrane, do prvog juna, a zatim vodostaj, koji je naglo rastao i riba se vise nije koncentrisala na mesta gde ju je Gruja stalno cekao. Moji izvestaji, sobzirom da sam ja ipak ribario sa mrezama i bubnjevima, a ne sa stapovima kao Gruja, glasili su isuvise optimisticki. Na racun toga, Gruja sa svojom boljom polovinom Oljom, resi da dodje do Zilave Ade na nedelju dana. 

I jednog dana oko podne, ja sam sa desetak kanistera krenuo sa cunom do Zike u kafanu na uscu Mlave da popunim rezerve vode za kuvanje i kupanje tj. tehnicke vode. Usput sam se sreo sa meni dragim gostima, Oljom i Grujom, pozdravili smo se, pozelio sam im dobrodoslicu i pokazao im orjentire, gde da pristanu sa camcem.

29

Patak nemirnog duha se popeo uz krivu vrbu

pored camca "Gruja" na Zilavoj Adi

 

Olja i Gruja stari kamperi, u kampu na adi su se osecali i ponasali kao da su kuci. Ja zbog prezauzetosti nisam imao vremena da pokosim travu na teritoriji kampa, sto je Gruja odmah primetio i kao u sali prebacio ali kamperski duh mu nije dao mira, vec je uzeo kosu i pokosio vec izraslu travu, koju sam ja pokosio kada smo dosli na ovo mesto. Olja i Ljilja sa terase camca "Gruja"uz kafu i cigarete, dobacivale su nam u sali, sta jos treba uraditi u kampu. Ja i Gruja smo sve to izdrzali i docekali svojih pet minuta da uz vatru u talandari przimo sveze ulovljene deverike, ne vece od 250gr. po komadu u res formi. A Gruja mi je uz hladno pivo pomagao u odrzavanju vatre. Za to vreme Olja i Ljilja su zauzele pozicije pored vatre u udobnim stolicaama letnje garniture, ocekivajuci res przenu ribu i razgovarajuci na neku od vecitih zenskih tema.

 

Sutradan su svi ustali malo kasnije, jer smo predhodnu noc do kasno sedeli pored vatre. Ja sam kao i obicno ranoranilac, sa obavezom da prvo nahranim patke, koje kako otvore oci odmah su gladne, zatim pregledam bubnjeve i povadim mreze. Kada sam se vratio u kamp, bilo je prijatno umiti se i sesti za postavljenim doruckom na stolu, hladnim sokom i vrucom kafom, a u tiganju isprzena pecena paprika sa jajima, pa izvolte. Ima li sta lepse uz suncano jutro u drustvu supruge, prijatelja i malih drugara ( psa, pileta i pataka ).Gruja je postavio udobno sediste u camac, u neku metalnu siklju od jednog mestanina koji je retko dolazio, i uputio se da ulovi svog soma. Voda ovih dana polako stagnira, ali mislim da su se somovi digli sa dna i da je bolje loviti ih nocu na jako svetlo od agregata sa krme Seve. Ali nece Gruja ni da cuje. Taman posla, jos i da neko sazna da Gruja lovi na farove. Gruja je ribolovac sa etikom. On kada lovi daje sansu somovima da pobegnu, ili da uzmu udicu sa lepom debelom i ukusnom glistom, ili ostave, a ovo na farove je pravo ubistvo. Shvatio sam Gruju i smirio ga sa jednim hladnim pivom. Odlazeci na pecanje, pomenuo mi je da za neko vreme navretim do njega sa jos nekim hladnim pivom, da ugasi zedj, a i vrucina je, zgaravica. Prijatelja zelje su zakon. Kroz nekoliko sati sam navratio do njega, popili smo zajedno po hladno pivo i razgovarali o razlozima zasto ne "grize". Ali imao je jedan dobar udarac. I to je vazno.

 

I nedelja dana brzo prodje. Meni je bilo sa Grujom jako lepo. Pomagao mi je oko bubnjeva, vadio mreze, napravio mi novi dok za cun, a i pult za susenje posudja posle pranja. I sve to za nedelju dana. Ko je vredan on je i radan. Tako kaze narod. Kada je bilo vreme da krenu za Beograd, tacnije za Lido, somovi su poceli da "grizu"i Gruja ih je sa zadovoljstvom ulovio i zamrzao u mom zamrzivacu i poneo ih drugarima na Lido, da vide Zemunci kakvih "ala" ima na Zilavoj Adi.

 

Sedim na zadnjoj platformi Seve, na udobnom sedistu i posmatram Dunavac i vodu kako tece. A sunce zalazi za horizontom sa koga se prelamaju razlicite boje, a crvenkasto zuta preovladava. Po neka caplja i vrana prelecu Dunavac u potrazi za sigurnim smestajem za nocenje, klikcu i gacu dozivajuci svoje. Zabci od prekoputa iz razliva, ljubavnom pesmom docekuju noc. Ljilja je otisla za Beograd, sa redovnom partijom zamrznute ribe i dolazi sutra. Malisa je bio kratko vreme kod mene na zadnjoj palubi i otisao na udobnije i sebi omiljeno mesto u camcu, na tapaciranoj klupi na terasi. Coka je vec odavno zaspala u svojoj voljenoj kutiji sa frotirom, a patke u svojoj kucici, jedna pored druge sa ukrstenim vratovima, takodje spavaju i jedva cekaju da me ujutru pre zore probude.

 

Ostali kamperi svako u svom camcu, a Gilence je vec nekoliko dana u Beogradu. I tako osamljen, resih da na dugacku jasenovu motku instaliram stovatnu sijalicu, startujem agregat i pokusam da pecam. Smisljeno-uradjeno. Kako je sijalica zasvetlela, gomila malih kedera se podigla na samu povrsinu vode. Veselo su poskakivali iz vode, a ubrzo im se pridruzila i neka predator riba. Po strategiji lova, predpostavio sam da je stuka, sto se i pokazalo ne dugo zatim, sa prvim ulovom. Bila je to stuka "skljocara" kako ih ja zovem u velicini od pola kile. 

Interesantan je zivi svet reke. Dovoljan ja jedan izvor jake svetlosti, pa da se svi koji se nalaze u okolini skupe, ocekujuci da ce svako po nesto da ucari. Pojavili su se i somovi i to ne mali. Prvo se sva i ne samo kederi, riba razbezala i debeo sloj vode se na povrsini prevrnuo. I tisina. A zatim opet nemir na povrsini vode pod sijalicom i opet stuka, nesto nize se pojavio i bucov, ribice poskakuju loveci razne letece insekte, koji opeku svoja krila na sijalici i padaju u vodu na radost kedera. I opet som prevrne vodu i nastupi kratki mir, ali se sve jako brzo vraca svojoj aktivnosti. Cak cu se i par pacova pojavila pored obale, plivajuci i oni su ocekivali svoj deo. Malisa je par puta istrcavao na sum prevrnute vode od somova, ali sanjiv je odustao i vise se nije pojavljivao. 

Menjao sam dubinu i mamke na stapovima, ocekujuci ulov soma. Ali pored nekoliko stuka i jednog krupnog bucova, nista drugo nisam upecao. Ali sam zato svo vreme dok nisam ugasio agregat, imao pozoriste i nesvakidasnji ambijent. 


Drugi dan, posle naseg dolaska na Zilavu Adu, prolazi kabinas, vidi se novogradnja, ali cudnog oblika. To je u stvari siklja od sedam metera duzine i sa metar i cetrdeset sirine u tabanu i niskom kabinom sa dve nove cetvorke na zrcalu. Bez tende je i cini se ne zavrsen. Na prednjoj palubi stoji mala lepa kuca, a nazad kod motora sedi stariji, dobro uhranjeni covek sa sedom ne obrijanom ali odrzavanom bradom i srpskom sajkacom na glavi, koji se stalno dere sa teskim bariton glasom na mladjeg coveka, koji sedi na krovu kabine i necuje se. Hteli su da stanu nedaleko od nas uzvodno, gde je voda plitka i obala blatnjava. Zatim su se jedva otuda izvukli i ponovo prodjose pored nas i stadose u obalu, nize od nas na oko pedeset metara, u mladi samonikli vrbak. Sve sam to posmatrao i kazem Ljilji:

-" Sutra kada se istrezne, premestice se negde na bolje mesto ... !" 

Ujutru se ja vracam sa druge obale sa mrezama u cunu i vidim, doplovio jos jedan camac sa nekoliko mladjih ljudi i svi se prihvatili posla, ciscenja platforme za sator. Tacnije seku do zemlje mlade samonikle vrbe. Kako ce im biti ne znam. Mesto nije po mom ukusu. Ja tamo ne bih stao nikada.

 

Sutradan, kod novog komsije, mir i tisina. Svi mladi ljudi sa drugim camcem su otisli. I negde popodne, krenuo sam sa da podavim mreze i preovladalo je interesovanje ko mi je sused, pa sam svratio sa cunom do njega i naslonio se cunom bokom uz siklju. Pozelih mu dobar dan i covek me otpozdravi i tada u kracem razgovoru saznah da se zove Aca i da je iz Kovina. Sin sa svojim drugarima pomogao mu je da se sredi sa kampom, podigne sator i ocistili teren i onda su otisli. Posao ih zove. Mozda ce doci sledece nedelje ? Drago mi je bilo da je covek, normalan tip i da nije napadan. A kuca mu je mnogo dobra i zove se Milica. Dobro i lepo kuce. 

Aca je u stvari sarandzija i stao je bas tu, jer kako kaze, tu sarani prolaze... To sledece vece sam przio ribu u talandari i pozvao sam Acu na veceru.

30

 

Sedimo sa Acom za stolom, mala Milica mu sedi u krilu, a on pusi, malte ne jednu za drugom. Pije samo "konkretno", a vrlo rado lepu domacu prepecenicu. Kafa, moze, crna turska. Svidja mu sa talandara i nacin przenja u njoj. Kaze ranije kada je bio u Srbiji, talandara se verovatno nije koristila, ili on nije cuo za nju. 

Prica Aca, cuga sljivku moga oca ruku dela, maloletnu od 16 godina starosti, provedenim prvo u dudovim, a zatim u bagremovom buradima. Cigarete, jedva uspevaju, a da se ne pale jedna od druge i prica Aca o drustvu koje on nikako da razume. Molim te lepo, dali su mu otkaz na Vojnom Institutu, samo zato sto ima porok pice i to "konkretno". Niko nije razmisljao o njegovoj strucnosti. Mozda bi on kao i do tada mogao da doprinese nauci i tehnici u proizvodnji raketa zemlja vazduh, za koje je bio specijalista. Ruska skola cak i bolje, kaze Aca. 

Nista, penzija - penzija. Sta ces, drustvo ima svoja pravila. Na odgovornom mestu, ne moze da se i pije. Ne moze - ne moze, medjutim to nije smetalo Libijskoj kontraobavestajnoj sluzbi. I odmah su mu ponudili uslove koje nije mogao da odbije. I proveo je punih sest godina u Libiji, kod Gadafija. Bilo mu je super, kaze, rakiju su mu donosili iz Valjevskog kraja. I to pravu sljivovu prepecenicu. Medjutim imao je boljku koju nije mogao da preboli i nije mogao bez nje. Bez Dunava. Sve je imao, ali nije imao Dunav. Sanjao je saransko mesto. I to bas kao ovo ovde.

 

Imam ja para. Mogu da napravim jahtu. Ali mi ne treba. Vidis i sam da ni zena ni sin se ne interesuju za moje skromne potrebe i moj hobi. Ma ni na jahtu oni ne bi dosli, a meni i mojoj lepoj drugarici Milici, ne treba nista vece. Evo, postavili smo veliki sator. Juce ceo dan, a ja ni jedanput da udjem u njega. A i sta ce mi, ma ja sam skroman covek, a i znam da pravim dobru riblju corbu. Videces, sutra cu da je napravim i vas dvoje, pardon troje ti i Malisa, cete mi biti gosti. 

I tako je pocelo drugarstvo i druzenje, bez interesa. A za corbe Aca je stvarno specijalista.

 

Radni dan je i nema navale pecarosa, a to znaci posle ustajanja da sam prvo podmirio patke, koje su pozurile na vodu, veselo zaranjajuci u nju. Coku sam isterao iz camca i ona smatrajuci taj moj postupak normalnim, obilazi kamp, veselo kljuckajuci bubice i semenke po travi. A Malisa je vec zauzeo svoje mesto na tapaciranoj prostirci, na prednjoj palubi. Prvi suncani zraci mu gode, njegovim starackim, reumaticnim zglobovima. Ljilja, zna se. Jos uvek spava. I kada budem sve zavrsio oko mreza i bubnjeva, kada blago umoran se istusiram, skuvacu i sebi i njoj kafu i tada ce ustati, da zajedno izlozimo svoja tela prijatnim jutarnjim suncanim zracima. 

Dunav prolaz pored kampa, ravan kao ogledalo. A lisce topola i vrba na obali, ceka neki dasak vetra da svoje lenjo stanje probudi i da veselo kao i uvek zatreperi i da zivot okolini. Startujem Dzoniku, dodajem neveliki gas, a cun podize prednju palubu i sece mirnu vodu i krecemo zajedno u malu neizvesnost. Da li je riba nocas posetila mreze i bubnjeve, ili je imala srece i prosla mimo. Prolazim pored Brankovog kabinasa, na cijem zrcalu stoje precizno postavljeni sest saranskih stapova, zabacenih na vodu. Branka i njegovog malog camca nema, verovatno je otisao u Dubovac, a to znaci da jutros jedemo za dorucak svezi hleb. Apotekar kao i obicno mase i zove na kafu, dok njegov "Narval" blista na prvim jutarnjim zracima. Otpozdravljam ga i obecavam da cu svratiti u povretku. Roki se nesto namracio, pitam sta je, a on pokazuje rukom da nista jutros ne grize. 

Prosle veceri sam mreze podavio, nesto vise iznad travnatog dela razliva na levoj obali Dunava, jer je voda u blagom porastu i ocekujem da ce riba iz svojih skrovista krenuti ka obali, da obogati svoju trpezu. Ocekujem Babuske, Deverike i Smudjeve. Dzonika peva i bas danas mi se svidja njegova melodija, sto inace je retkost, jer zvuk Dzonson-motora ne podnosim. Mnogo su bucni. Dvotaktasi. Prolazim pored spruda na kome se pre neki dan doselilo osam Labudova. Belih i lepo gracioznih ponasanja. Obilazim ih izdaleka da im ne smetam na njihovom stanistu. Ipak sam ja ovde samo gost.

 

31

"Bubnjevi"alat koji daje sansu ribama, ali ne oprasta greske.

 

Prilazim prvoj stici, na kojoj je vezana u belo ofarbana dvolitarska plasticna boca od koka kole i stoji broj 354, tj. broj moje dozvole za profesionalni ribolov. A sa panja, videvsi me, mala crna kornjaca je pozurila u vodu, na sigurno, ne znajuci moje namere. Podizem prvu mrezu, koja je poslednja uzvodno i zadovoljan osecaj mi daje snagu, jer moja predpostavka da ce riba krenuti ka obali u svojim manevrima se obistinila. Lepi komadi se presijavaju od suncanih zraka, a po licu me prskaju zadnji pokusaji nekih riba da se oslobode. Sta da se radi, tako smo isprogramirani. Neko da lovi, a neko da bude ulovljen. A i lovac ima svoj kraj. Zivot je cudo. Treba ga iskoristiti u zadovoljstvu. 

Danas je u mrezama dosta ribe. Idem do kampa da ostavim cun i uzmem siklju sa T-4 motorom radi posete "bubnjeva". Vozim siklju i razmisljam koliko je nesavrsena, a sve jedno je ljudi prave po istim nacrtima, cak i dimenzijama i to godinama. To je vec psihologija ljudi, mozda sa primesom nesigurnosti u sebe, ili lenjosti, vec daj napravicu i ja kao i on. Sluzice. 

Stice od "bubnjeva" vire iz vode, a na jednoj, bela caplja ukrasena rajerom, koji me uvek odusevljava kod njih, uzela je za zgodno mesto na jednoj stici kao svoje staniste i bas joj se nije svidelo sto sam morao tu sticu da vadim iz vode, pa se bezvoljno premestila nedaleko, vidno ne bojeci se mene jer smo na tom terenu vec odavno zajedno. U "bubnjevima" je bilo par Somova, ali sam svoje raspolozenje anulirao videvsi lepu Vidru sa narandzasto-zutim zubima, a udavila se, jer nije znala kako da izadje iz "bubnja". Tako mi je bilo krivo, jer Vidra nije moj cilj ulova i rekao bih da je stradala nesrecnim slucajem.

 

U povratku sam svratio do Apotekara i video da kod Branka na dva stapa visi ulovljena riba, a njega jos uvek nema iz Dubovca. Pristao sam uz njegov kabinas i izvadio jedan pa drugi stap. Na jednom je bio sarancic od 800 gr. a na drugom dve babuske po 1,5 kg. na svakoj udici i bilo je zanimljivo izvlaceci ih. Cinilo mi se da je bio dobar komad, a u stvari one su vukle u razlicitim pravcima i islo je tesko. Tada sam prisustvovao kako saran u visokoj cuvarci, skokovima pokusava da se spase. I prosto sam pozeleo da uspe, jer je time pokazivao ne samo instikt, vec i izgradjeni intelekt, da ne kazem da je bio pametan. U stvari i moglo bi se reci da je pametan. Ribe sam spustio u cuvarku, a stapove ostavio u svojim lezistima, jer Brenko zna gde treba da ih zabaci. 

Sunce se vec podiglo, a ja sam plutao prema kampu, osecajuci u svojim misicama blagi umor i zasicenost. Sada treba ribu povaditi iz mreza, oprati, sortirati i smestiti u zamrzivac. Pa posle kazu "lako je ribarima". U stvari idem prvo da skuvam kafu, probudim Ljilju i da divanimo na zadnjoj platformi u udobnim stolicama. Kada sam stigao u logor, Malisa je podigao glavu, pogledao me i ponovo legao. 

Mnogi ljudi, posle nemilih dogadjaja, koji im se dese u zivotnom rasporedu, odlaze na izvesno vreme u prirodu i na razlicita mesta, koje i ne lici na njihovu svakodnevicu. Priroda oplemenjuje ljudski nervni sistem. Nazalost tempo civilizacije nam ne daje uvek mogucnost da zivimo u prirodnim uslovima i sa prirodom. 

Gost Zilave Ade, u vreme kada sam i ja bio, bio je i zitelj jednog sela sa leve obale Dunava, zvali su ga Zarko i po zanimanju je bio moler. Inace covek od poverenja i ne jedan klijent mu je ostavljao kljuceve od svog stana, da im izmolerise stanove, dok su oni na godisnjem odmoru. Istorijska desavanja, ratnog perioda i raspada Jugoslavije, su ga mobilisala i bio je ucesnik rata u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.

 

Jednog popodneva, u vreme rucka, Zarko je pristao sa svojom sikljom, uz deo obale, gde se nalazio nas kamp, sa svojim drugom i pozeleo nam prijatan apetit. I pitao, da li nam nece smetati njegov camac i sator. Upoznali smo se i pozvali ih na rucak sa nama. Nisu hteli da rucaju, jer su bili siti, ali kafu nisu odbili. 

Zarko je ujutru, kad god sam ja ustao, vec pustio i nahranio patke i cekao me sa tek skuvanom kafom. Malo smo popricali i ja sam otisao po mreze, a on je sa svojom sikljom, u kojoj je bilo ugradjeno sediste od luksuznog "Pasata", isao nedaleko na pecanje. Obozavao je saranska mesta. 

Bio je zanimljiv covek, sa kojim smo imali zajednicke teme za razgovor. Sa Ljiljom je belezio u notesu, ko je koliko puta pobedio u jambu, koji su sa komsijama iz susednog kampa (ljudi iz Kostolca), igrali do kasno u noc. Alkohol je vrlo malo ili nikako, upotrebljavao, ali je kafu i cigarete tamanio. Preko vikenda je par puta doveo i svoju porodicu i najuze prijatelje. Za sve njih i za nas je spremao rostilj, a i mi sa Giletom smo za njih spremali na talandari i druzenje je bilo sasvim dobro.

32

Trpeza je uvek bila bogata i teme razgovora prave i bogate iskustvima !

 

Voleo je da zabaci stapove za sarana i da sediste u siklji postavi u lezeci polozaj. A zatim na suncu da zaspi. I to ga je odmaralo. Jednom sam plutajuci vadio ribe iz mreze i voda me je pronela pored samog camca u kome je Zarko spavao. Primetio sam ispod sedista "kalasnjikov"sa dva kontra uvezana redenika. Prosao sam pored ne budeci ga, i potpuno sam ga shvatio. Dobar covek, sa dobrim karakterom, ali vreme i uslovi u kojima je ziveo pre no sto je dosao na Adu, su ucinili svoje i duboko su urezali tragove u njegovu psihu, koju moze samo periferno da izleci, provodeci zivot u prirodi i sa ljudima koji nisu pokvareni i agresivni.

Zilava Ada se nalazi u rejonu okruzenom prirodnim lepotama i bogatstvom prirode. Podzemno bogatstvo ugljem, preko sahti "Drmno" jedan i dva, je u 19-om i 20-om veku eksploatisano, maksimalno, a okolno stanovnistvo je od tog "kolaca" dobijalo tek toliko da zive skromnim nacinom zivota. Skromni zivot i "snalazenje"u zivotu, mnoge ljude je zivot naucio da moraju i da prisvajaju tudje. Ta navika nije popularna, ali je po nekada neophodna, radi prezivljavanja. Ali, ako ista se pocne koristiti kao struka, onda tu mora da se primenjuje zakon KZ ili ZKP, druge nema. 

Dosavsi na Zilavu Adu, prvo sam nocu snimao kretanje neosvetljenih camaca i kada su bivali na dohvat mojih podavljenih mreza, brzim startom sa cunom i dzonson motorom od 9,9 KS dolazio uz takve camce, palio jaki far, pitao i proveravao sta rade. A stice za koje sam vezivao mreze, bile su jasno obelezene, belo ofarbanim dvolitarskim plasticnim flasama, na kojima je bio napisan broj moje dozvole za ribarenje i koje su plutale i jasno se videle. Time niko nije mogao da kaze da je mislio da je mreza njegova. 

A patke, su redovno i kvalitetno hranjene i prosto im se bela boja perja presijavala u zuckasto. Slobodno su plovile stotinak metara uzvodno i isto tako nizvodno i niko ih nije dirao od ljudi koji su ziveli ili dolazili na Adu. Ali jednog dana, prodje neki tip sa "Elan-ovim" T-401 camcem i sa "Tomos-ovim" T-4 motorom i u meni prosto javi se neka sumnja. Krenem ja sa cunom za njim i u prolazu pored Ace Kovinca, pitam ga, dali je vidjao ovog tipa. On mi odgovori negativno, ali i rece da obratim paznju, jer su patke otplovile u tom pravcu. Izgasenim motorom, plutam i osluskujem. Cujem da u vrbaku patke kvacu i da ih neko juri. Ukljucim u rad dzoniku i pozurim, kad evo ti "Elan-a", stoji u obalu, vlasnika nema. Viknem sto sam mogao glasnije i pridjem camcu. Iz njega uzmem veslo da ga slucajno vlasnik ne upotrebi po meni i pozovem jos jednom. Kad evo ti preplasene patke, cuvsi me krenule u mom pravcu i odmah zaplovise, a evo i coveka, koga sam odmah pitao, zasto je jurio patke. Odgovorio je sagnute glave, da je mislio da su divlje. Odgovorio sam mu da on dobro zna kakve su boje divlje patke i da se gubi sa teritorije Zilave Ade i da vise se ne pojavljuje ovde. Odgovorio je potvrdno i otisao. Tek kada sam sa Acom razgovarao, svrativsi kod njega u povratku, primetio sam veslo, koje nisam vratio pridoslici. Uzeo ga je Aca, kaze trebace mu, ako izgubi svoje, a ako se ovaj vrati po njega, vraticemo mu. Vise ga nismo nikada videli.

 

......................

 

Zivot na Adi je predivan i veoma je blizu pravom zivotu u prirodi. Medjutim, nase navike se ne mogu prilagoditi ishrani sa plodovima Ade i Dunava. Mogu da zivim bez bureka, ali kad sam u mogucnosti da ga pojedem, ne izbegavam realizaciju te mogucnosti. Zato smo vrlo cesto odlazili po vruci hleba, druga razna peciva i provijante u Dubovac. Medjutim selo ko selo. Imaju sezonski sladoled, koji dok ne pojedu, ne zakazuju drugi. Izbor je onakav kakav je. U selu Gaj, nesto dalje prema Kovinu, ali ima i pijacu, pekaru i samoposlugu. U Kovinu je nesto bolja situacija i snabdevenost. Medjutim ne svidja mi se, kada nesto trazim a nemaju, konstatuju kao o pokojniku. Da bili je juce, a kad' ce nezna se. I u tim krajevima, Ljilja je vise volela od mene da dodje kolima i trguje. 

Ipak ja sam uvek bio "za", da se krene u nabavku u Kostolac. Mala varosica, izmesana Srpskim i Vlaskim zivljem, a time i kulturom prehrane. I sve i uvek ima, ako stignes ujutru na vreme. A vruc burek, ovciji sir, dimljena ovcetina. To su jela koja su za moj ukus. Na pijaci se uvek nadje, ne u velikim kolicinama, ali sveze povrce i voce i jaja, cini mi se jos topla.

33

I mnogo volim, da setam Kostolackim ulicama i da gledam uredjenost dvorista. Svako dvoriste pokazuje tragove nekih ljudskih osobina svojih vlasnika. Kao sto i camci govore o svojim vlasnicima. A kanal je prica za sebe. Ja u taj kanal sam prvi put uplovio 1982 u leto i ostao sam zatocenik tog kanala. Pre svega odlicno mesto za provesti noc, a i pijaca je blizu u Kostolcu. Na ulazu ga krasi restoran "Dunavski dragulj" i jato belih pataka, koje su svih ovih godina prisutne na vodi usca kanala u Dunav. I na kraju udaljenost od kanala do kampa je pet kilometara. Dzonika sa cunom, to rastojanje i ne oseti. Jedino treba izabrati dan bez vetra. Po talasima i nije udobno ploviti. A kada pojedes vruci burek, pa te onda izlupaju talasi, bas i ne prija.



U prirodi ljudi, je da kada podju na kampovanje, pre svega gledaju da nadju odgovarajuce mesto, gde ce im biti udobno za duzi boravak. A kod pecarosa je taj nagon za mestom, ekstremno izrazen. Oni su u stanju da se odreknu najboljeg jutarnjeg sna, da bi ranije, pre svih dosli na "pravo" mesto. 

Tako je i Tasa sa Vracara, seo u svoj kabinas, koji je inace napravljen po sopstvenom kriterijumu vlasnika i iskljucivo sa namenom za pecanje i dosao pocetkom leta na teren Zilave Ade. S moje strane gledista, na tom terenu je trebalo stati na mesto gde je zavetrina od Kosave, koja veoma cesto duva na tim prostorima Dunava. Medjutim, Tasa je pecaros i po njegovom, treba stati na pravo pecarosko mesto i biti spreman na zrtve sto se tice udobnosti. Pa iz tog razloga, stao je u levu obalu Dunavca, preko puta donjeg spica Ade Zilave, na meti Kosavi. 

Cesto sam u pocetku, prolazio pored Tase, ali uz desnu obalu Dunavca, da mu ne bih smetao sa talasima od cuna. Medjutim, posto i njemu treba skoro svaki dan, taze hleba, onda sam kod njega u povratku svracao i donosio mu svezi hleb', a on me je uvek sacekivao sa sveze skuvanom kafom. Onda smo uvek seli i pre svega poceli temu o ribolovu. Posle par meseci, Tasa mi se pozali, da svi oko njega imaju uspeh u pecanju, a on i pored dobrog mesta, veoma slabo lovi. Predlozio sam mu da promeni mesto, na sta mi je odgovorio, da je tu gde on zabacuje, panj i da je to pravo mesto za sarana, a i vec se navikao na talase od Kosave.

Uzmem ja Eho-sonar ( sa fishfinder-om ) i zajedno sa Tasom, iskrstarimo teren gde je on zabacivao mamke za Sarana. A od dobrog mesta, tu je brezima od tri metra, pored Tasinog camca, do jedanaest metara, gde pocinje ravno dno. Ispostavilo se, da je on svo vreme, zabacivao na brezini, gde se inace sarani ne zadrzavaju, a obmanuo ga je prvi ulov, kada je dosao, ulovio je sarana od osam kilograma. Zatim je cesce lovio smudja i to ga je zadrzavalo na tom mestu.

 

I bez obzira, sto mu je ulov bio slab, mesto ga je vezivalo i davalo mu laznu nadu, u stvari, tako je to Tasa prezivljavao. Nekoliko puta se premestao i ponovo vracao. Pa onda na starom mestu ulovi sarana dva do tri kilograma, pa me sutra doceka sa pricom, da je ipak ovo mesto pravo i da ce on, prosto oseca, da nalovi dosta sarana. 

Ubedjenja su individualna stvar i tesko je uticati na njihove izmene. Po nekada i veoma zdravi argumenti, nemaju odgovarajuceg uticaja, na njihovu izmenu. Najbolje je pustiti da se covek sam razabere sa sobom, jer na kraju, svi mi imamo neke programe u glavi. 

A Tasa je ostao na tom mestu sa kabinasem, celo leto. Jedino je sebe organizovao malo drugacije. Naime, svog kabinasa je ostavio kod mene u kampu, na nekoliko dana, a sam je otisao u potragu za sikljom, koju je na kraju nasao u Grockoj i kupio. Dosavsi, vratio se sa kabinasem na staro mesto, ali je po nekada sa novom sikljom menjao mesta u potrazi za kapitalnim saranom. Ja sam se sa Zilave Ade, vratio krajem oktobra, a Tasa me je ispratio. Kada se on vratio, ne znam, ali sam cuo da trazi plac sa izlazom na vodu, da kupi u tom rejonu. Dokle je stigao u tome, ne znam, ali mu zelim da istraje.


 

Verujem, da ste mnogo puta proveli dan i noc u prirodi. Slozicete se sa mnom, da kada nastupi noc, iz razloga atmosferskog pritiska i blizine i uticaja meseca, covek se drugacije oseca, rekao bih raslabljeno tj. opusteno. Iz tog razloga, mnogi vole da nocu sede pored vatre i uzivaju u dogadjaju. 

Kada nastupa vece i smiraj dana, sve ptice su vec nasle svoja stanista. Zabe sa pesmom polako smiruju svoje ljubavne strasti, a Coka i patke vec su usnule. Samo Malisa, nervozno i ljubopitljivo prati, ko nam dolazi u goste, a da se slucajno ne desi da neko dodje nepoznat. Ja se staram da se agregat na vreme startuje, a time i ceo kamp zasvetli k'o Terazije. 

U "baldahinu" Ljilja docekuje svoje pacijente u takmicenju u"jamb"-u, a to su stalni, Zarko iz susednog satora, doktor iz Kostolca sa svojim bratom i prijateljem. Obavezno jedan od njih nosi gajbu piva, da se nadje. Zatim Branko sarandzija, i po nekada Roki njegov komsija sa camca. 

Na terasi Seve, posto nismo interesenti za "jamb" udobno se smestimo i svako sa svojim sokom ili picem, sedimo : ja, Gilence, Aca Kovinac i po nekada Tasa sa Cubure, dodje da nam isprica novosti i da se druzi sa nama. A mi se staramo da se ne ponavljamo sa pricama i uglavnom svi smo imali interesantne zivote, a u razlicitim sferama, pa svakako nam price nisu dosadne. Interesantno je da se nikada niko ne seti da ukljuci televizor, koji kada smo kuci, prosto pod obavezno ukljucujemo.

34

Kada imamo na programu, sto je inace cesce, lozenje vatre i u talandari przenje ribe, onda "jamb" niko ne pominje. Tada su svi u krug vatre i svima se na licima odrazavaju jezici plamena, a agregat obicno pridavimo, jer koliko je koristan, toliko buka koju stvara, ide nam svima na zivce. Pucketanje suvih jasenovih grancica i svetlucanje vatre ispod talandare, odmara dusu i blago se odrazava na nervni sistem. Obicno se pricaju smesne anegdote, a i ako neko isprica sto tuzno, na ostale zbog ambijenta u kome se nalaze, ne ostavlja traga i lako prelaze preko te price na drugu veseliju temu. I dok lepi komadi smudja kamenjara, cvrce na dobro razgrejanom ulju u talandari, miris przene ribe golica nam noseve i pojacava apetit. I obicno se uz vrucu przenu ribu sluzi, hladno pivo i vino crveno sa dnevnom temperaturom. Od tih kombinacija, nikome nikada nije bilo lose.

 


 

Posle letnjih avantura u prirodi, a na vodi posebno, dozivljenih na godisnjem odmoru, sada Vam ostaje da se secate prijatnih i zaboravite neprijatne dogadjaje. 

Evo jednog dogadjaja, koji se desio, a vidjen i preprican Vama iz mog ugla. A kako se razvijaju dogadjaji u ovom nasem demokratskom drustvu, verovatno ce ovi dogadjaji ostati za istoriju, jer ce njihova desavanja biti zabranjena. 

I danas na radiju, kao i svakog dana u isto vreme cujem spikera, kako kaze cistim i razgovetnim glasom:"Radio Beograd, prvi program, 12 je casova i 2 minuta. Dajemo izvestaj o vodostanju na dan.....". Sedim u udobnoj stolici, u hladu ispod gusto razgranate vrbe, osvezavam se malim ( 0,33 ), hladnim "budvar" Ceskim pivom, gledajuci Dunav, koji ovih dana raste i sve brze tece. Prosto valja vodu i nosi sve sto mu padne na maticu. Nikome i nista ne oprasta. Zuri da oslobodi svoje gornje vodotokove koji su vec poplavljena podrucja. I gledam zavaljen u stolicu, tu masu vode. Koja je to snaga, a ja kada sam u cunu ili u camcu, uopste ne razmosljam o opasnosti koja me okruzuje!? A mozda preovladava ljubav prema Dunavu i svim stvarima i detaljima u njegovom okruzenju.

35

Dobra procena, gde staviti alat je 50% vec sigurnog ulova !

 

A voda raste. Za nas ribare, to znaci da je pravo vreme za bubnjeve. Riba pri porastu nivoa vode, preseljava se u kubike, razlive i u plitku vodu, u potrazi za raznovrsnijom i obilnijom hranom sa obale. odlazem praznu pivsku flasu u kartonsku kutiju za te svrhe namenjenu i krecem da pripremim alat za kvalitetniji ulov ribe. Sa cuna skidam dzoniku 9,9 i na njegovo mesto postavljam cetvorkicu, koja mi je zgodnija za rad sa bubnjevima. A na obali u neposrednoj blizini, Malisa sedi i pomno prati ceo proces pripreme i sve misli, da li ce biti mesta na camcu za njega. Utovaram pet bubnjeva, veliki su, a i dugacke su motke, pa mi malo ostaje mesta u cunu, za proces pobadanja i razvlacenja bubnjeva, svakog pojedinacno. Pozdravljam Malisu, palim cetvorkicu i pod punum gasom se udaljavam prema drugoj obali, a Malisa se nije ni pomerio. Mislim da je znao u startu da ostaje kod Seve. Javljam se Aci, a on mi zeli srecan rad i podize casicu ljute u to ime.

 

Smanjujem gas i laganom voznjom uplovljavam medju trskom i sevarom i pogledom znalacki odredjujem odakle cu poceti, to jest gde cu prvi bubanj da pobodem. Gasim cetvorkicu, prihvatam se prednje motke jednog bubnja i zabadam je po sredini prolaza izmedju trske. Plasticni krugovi primaju vodu i oslobadjaju sitne klobucice vazduha, koji prosto sume na mirnoj vodi. Palim cetvorku i razvlacim bubanj prema razlivu. Zabadam i zadnju motku, pogledom kontrolisem poziciju, da nisam nesto propustio i krecem da pobodem sledeci. Sledeci postavljam kod krive vrbe. Kod nje sam sa mrezama lovio lepe i krupne babuske. Medjutim kada se voda digne, onda se sve menja. Ribe se krecu novim putevima, te prema tome, sutra cu videti sta se nocas desavalo u ovom okruzenju. Sledeca dva bubnja sam poboo na vratima razliva, koji pri malom vodostaju, ostaje bez konrakta sa Dunavom, ali sam i tamo imao lepe bele ribe u mrezama koje sam davio, razvlaceci ih plivanjem i gazenjem vode do brade.

36

A pecanje je ipak samo sport ... !

 

I tako na levoj obali Dunavca sam poboo deset bubnjeva i sada krecem da i samu obalu ade pokrijem sa ostalih deset. Vozim cun prema kampu i gledam obalu ade, razmisljajuci gde da ih pobodem. Da, mogao bih citavu povrsinu, izmedju panjeva i obale, koju sam pomocu sonara otkrio. Tu bih jedno sest mogao da smestim, a ostalih cetiri, izmedju Ace i mene, ali u samu obalu. Tako sam i uradio, jedino sto su ovih cetiri komada ostali da se vrhovi krugova vide. Plitka voda, ali neka ih. Nikad se ne zna za sigurno. Noc je duga, a izazov za svezu hranu je veliki. Saran je pametan, ali zna vise puta da se zezne.

 

Ul]jutru pre svitanja, kao i svakog dana, u vreme visokog vodostaja, iskontrolisao sam mreze i moja predpostavka da ce krupna riba da se preseli u plitke vode, je potvrdjena jutarnjom vizitom mreza. Svako od nas ribara, ima nesto svoje u sistemu ribolova. Ja, na primer, kada voda raste, mreze davim u plitkim delovima obala, gde posebno nocu, riba se podize i krece u potrazi za svezom hranom. Mreze u to vreme ne vadim, vec ih na licu mesta oslobadjam ulova i cistim ih, odnosno ispiram i ponovo ih davim na isto mesto da provedu i 24 h; jer tada je obicno voda mutna, pa je moguce uloviti ribu i danju. Takav proces je moguc, jer je voda tada i na takvim mestima, mirna i proces ciscenja i pranja mreza je moguc, a i mreze se pri mirnijem toku, manje prljaju. 

Negde posle rucka, sedim sa Giletom i Ljiljom, pijuckamo kafu i razgovaramo, na temu, koliko i da li je riba posetila bubnjeve? Naravno, temu razgovora postavljamo, gledano iz ugla da su bubnjevi prazni i gde ih alternativno, treba premestiti. Naravno to vazi samo za bubnjeve koji ce biti prazni. Obicno, ako u bubnju bude ribe, bubanj se ustavlja na isto mesto. Osim ako se ne trazi odredjena vrsta ribe, pa se onda ganja mesto gde se ta vrsta ribe krece. 

Posle kafe, spremam se da krenem u kontrolu bubnjeva. Fizicki je to jedan od najtezih poslova u ribarenju. Ste strane sam odmoran, jer posle kontrole i opsluzivanja mreza, proslo je vise od sest sati, tako da sam imao vremena da se odmorim. A psihicki? Znam da cu posje kontrole bubnjeva, biti prljav, jer Dunav je inace sada mutan. Bice mi prljave i trepavice na ocima, a i sve ostalo na meni. Zastita od prljavstine, koja leti sa mreza bubnjeva je jedino da zatvoris oci da ti ne upadne i u oko. Zato ja sve iz camca sto nije potrebno pri procesu rada sa bubnjevima, izvadim i ostavim u logoru na obali. Zastitnim odelima je neprijatno i velika vrucina u njima raditi. Ispolcem isprskam ceo camac i motor, a i sam se pokvasim, da bi posle zavrsenog rada sa bubnjevima, prljavstina mogla da se lakse opere, odnosno skine.

37

Za svo vreme ribarenja, sam u camcu, najbolje sam se snalazio.

 

Brisem sa lica vodu posle umivanja i palim cetvorku. Malisa, Gile i Ljilja, stoje na obali i masu mi uz "srecno", a Aca u sali, dovikuje:" ostavi malo ribe i za nas pecarose". Cetvorka punim gasom "peva", a ja gledam obalu preko, usmeravam cun, ka prvom bubnju uzvodno i udisem miris Dunava, koji mi podrzava raspolozenje u ovom poslu.

 

Prilazim stici prvog bubnja, smanjujem gas na cetvorki, malo joj zatezem vrat, da se teze okrece, odnosno, kada je postavim u odredjenom polozaju, da tako i ostane, do sledece promene polozaja. A inace je duzna, da svo vreme radi na malo jacem lar gasu i da vuce cun u smeru razvlacenja bubnja. Pridrzavam se za sticu perda i razglavljujem je iz muljevitog dna. Podizem sticu, hvatam gornjaku od perda i privlacim se najvecem obrucu ( od krutog plasticnog creva ), koga prihvatam i podizem. Vec tada se vidi, da li ima ili nema lovine. Hvatam drugi pa treci obruc ( koji su nesto manji, a ima ih ukupno pet ) i sve zajedno sa lovinom, ubacujem u cun ( i prljavstinu koja se oslobadja sa mreza bubnja i lepi po cunu ). Kanap do stice, koja je ostala zabodena, nagazim levom nogom i time neutralisem snagu vuce motora i preduzimam raspetljavanje i oslobadjanje otvora, da bih dosao do lovine tj. ribe, koja udaranjem repovima, pokusava i zadnjom sansom da se oslobodi i time prska prljavu vodu i po meni i po svemu u cunu. Od ribe je bilo sest babuski, "kilasica" i dve stuke izmedju 3 i 3,5 kg. tezine. Uz levi bok camca uvek drzim cuvarku u vodi, a vezanu za srednji drzac egija, ali na plitko, tako da mogu da ubacim u otvor ribu, a da mi ostale iz cuvarke ne pobegnu. Kada sam izvadio ribu iz bubnja, sve obruce jedan uz drugi, spustam u vodu pored cuna i uranjanjem i izvlacenjem iz vode, pokusavam da operem ljigavu prljavstinu, koja se nahvatala na mtezi pre svega. Obicno se sve opere, ali ako ostane na nekim delovima, onda bubanj razvlacim po duzini u camcu i specijalnim jasenovim prutom udaram po mrezi i time se skida prljavstina, ali leti svuda i po meni i po cunu i motoru. Kada sam ga ocistio, levom nogom oslobadjam kanap sa prve stice i bubanj bacam u vodu, a sticu koja mi je u cunu, uzimam, razvlacim bubanj u radno stanje, cetvorkicom podesavam, gde ce bubanj da stoji sledecu noc i sticu zabadam u dno, tako da izdrzi natezanje slucajne gdane koju nosi voda ili moze da udje i velika riba.

 

Pozdrav, Moma S.

---( I bilo je i trajalo i svi bi da se ponovi, a ono traje i bez da se desi ).---

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika