JEDNA OD PROVEDENIH NOCI U BARI-razlivu

Dobar Vam dan gospodo Forumaši

logo


Sećanja sa Žilave ade


 

Uspesan ribolov ne zavisi samo od broja podavljenih mreza, vec i od : pritiska vazduha, meseceve mene, rasta iji opadanja vode itd itd . 

Jednog popodneva, primetim da se voda zaustavila, a do tada je imala intenzivan rast . To je bio signal da podavim mreze na izlazu iz ogromnog razliva , srednjeg dela Zilave ade. Naravno to zahteva cuvanje mreza svu noc od kradljivaca. Meni licno ta delatnost je vrlo ugodna. Ja obozavam da provodim noci na vodi, a posebno u barama.
Davljenje mreza u mirnoj vodi je prosto uzivanje, jer sa zavoznim veslom potpuno vladam cunom, dakle mogu da mrezu provucem izmedju panjeva u cik-cak, sto se naravno odrazava na kolicinu ulova. Zbog razlicitih dubina, parasi od dubinskih mreza po nekad vire iz vode, trepereci na vodi koja vise lici na ogledalo.

 

14

Posle dobro isplanirano podavljenih mreza, zauzima se najbolji polozaj, odakle cu imati najbolji pregled svih mesta gde su mreze, a da sam ne budem jako uocljiv. Iz tog razloga sam u pripremama za kampovanje i ofarbao i Dzoniku i cun u tamno sivu boju.
U cun se stavlja udobna rasklapajuca stolica sa vise polozaja u naslonu, sa udobnim sundjerastim uloskom. Pored stolice na praznoj lodli se postavlja deo provijanata sa ciljem da se prijatno provede noc .
Ptice koje su zakasnile u izboru mesta za nocenje, polako sa greskama u ateriranju, zauzimaju ogolele grane osusenih vrba. Zabe u horu pokusavaju da nadoknade cutanje u toku dana. Zricci terciraju zablji hor, a svici sireci svoja krila prave lajk sou. Kornjace izlaze iz vode verajuci se na suve panjeve iz kojih viri busen trave koji ih ulepsava.Sevar svojim ostrim liscem blago dodaje ton suma izazvanim blagim povetarcem, koji se siri u dolini Dunava. Lokvanj se presijavaju delom potopljeni pod tezinom zaba koje su nasle utociste na nima.
Senke topola i vrba pokazuju svojim oblinama razne oblike i dozvoljavaju masti na volju opredeliti sta je sta. Parasi mreza koje su u plicaku pocinju da trepere, otkrivajuci ribe koje su poslusale svoj nagon da kada voda pocne da opada moraju da napuste baru. A tamo na Dunavu stenje teski dizel motor pod teretom ogromnih barzi i snage Dunava , koji takodje hoce da odspava deo ove noci. Vetric pocinje da se zaigrava nagovestavajuci promenu vremena u toku sutrasnjeg dana.
Zabe pocinje da okupira san i samo se jos uporne cuju, ali u pojedinacnim slucajevima jer se hor vec rasformirao. Na obali trepere pojedinacne svetiljke iz kuca ljudi koje san nije savladao.
Radio stanica iz mog dzepa je narusila mir i tisinu koja se postepeno navukla nad povrsinom bare. Ljilja se javlja, da je izgasila agregat i da odlazi na pocinak. Kratko sam joj pozeleo laku noc i sam se malo spustio u naslon stolice i namestio da mi je udobnije, a mozda cu i malo u ovoj rajskoj sredini da zadremam. 

Na Dunavu je prosla bela ladja koja svetli kao bozicna jelka. Digla je velike talase koji su se reflektovali u male nemirne, koji su usli u baru i meni zaljuljali cun i verovatno me oni i probudili. Lagano budjenje u udobnoj sredini, lepo se odrazava na nervni sistem i dan koji se radja pocinje sa zadovoljstvom.

15

Odblesak sunca koji najavljuje zoru, ocrtava siluete obliznjih planina. Caplje lagano sireci krila, uzimaju koridor uz Dunav, klikteci i dogovarajuci se izmedju sebe na svom jeziku. Vrane i gavrani grakcu i kruze iznad vrbaka gde su provele noc, sacekujuci ostale da se organizuju i zajeno prelete Dunav sa jedne na drugu obalu i odu u siroka polja koja ih ocekuju. Kornjaca vise nema na panjevima. Zagnjurile su u traganju za malim ribicama. Zaba uopste nema. Kao da su se iselile, ustvari samo su se sklonile od pogleda roda i caplji. Ribe iskacu iz vode narusavajuci vec blago narusenu povrsinu bare od laganog vetra. Iz vode gde-gde se pojavljuju mali mehurici vazduha koje oslobadjaju skoljke, premestajuci se na bolje srecno mesto. Po neka pijavica uvijajuci se, premesta se u potrazi za kapljicom krvi, koja joj je danas potrebna,radi odrzanja u zivotu. 

Pojavljuju se pecarosi zauzumajuci po svom ubedjenju najbolje mesto za lov ribe, a to znaci da je vreme da se dizu mreze. Sklapam stolicu i postavljam je u stranu. Umivam se sa providnom barskom vodom i odvezujem cun od grane suve vrbe i sa povecanim adrenalinom krecem ka prvoj mrezi.

 

16

Najlepsi deo reke je razliv iliti bara. U razliv kada uplovljavate sa camcem, pozeljno je uplovljavati na vesla, bez motora. Kada hocete da boravite na mestu, izaberite mesto do sevara i kanapom se blago vezite za struk sevara, jer voda je stajaca i nije Vam potrebno sidro. Ako situacija zahteva da oborite sidro, onda sidro polako spustite pored camca, a ne da ga bacite iz ruke. Prvo zamuticete vodu i narusicete vodeni mir i zivot u vodi. Pecajte iskljucivo na plovak, jer na mirnoj vodi to je najbolji nacin da osetite svako pipanje ribe. 

Na Zilavoj Adi bara ili razliv, spada u jednu od jos uvek ne ugusenu baru. Zadnjih godina na stajacim vodama koje su povezane sa Dunavom, razvija se biljka, iliti trava sa osobenostima da sve oko sebe gusi svojim prisustvom. 

Recimo razliv pored naselja Dobra. Usce Boljetinske reke itd. Mestani da bi napravili pristan za svoj camac, seku ili kose tu neman i staze do slobodne vode su duge i po nekoliko desetina metara.
Za sada niko, koliko je meni poznato, ne preduzima nuzne mere u zastiti razliva. Valjda ce se neko setiti. Samo da ne bude kasno.

 

Gospodo FORUMASI. Udjite u razlive. Provedite bar nekoliko sati u njima i videcete lepotu i smirenost organizma i duse .


Razmisljam o bari ili razlivu. U stvari tu ima razlike. Tamo gde su obale Dunava niske i vodoplavne, tamo je i citav niz rukavaca koje nazivamo i razlivima. Tamo je voda sasvim usporena i vegetacija je vrlo interesantna .
Bare nastaju od bivsih rukavaca, ali nemaju stalni kontakt sa vodom Dunava. Povremenim poplavama, voda Dunava oplemenjuje vodu bare i prehranjuje bujnu vegetaciju i zivi svet koji zivi u barama. Voda je stajaca i dozvoljava razmnozavanje i rast mnogih biljaka i zivih organizama i zivotinja .
Sve sam to pratio, posmatrao i zadivljen uzivao u tom svetu na Zilavoj Adi. Pecarosi skoro da nikada i ne udju u unutrasnjost Zilave. Mozda ih to i ne interesuje, ali ja mislim da nisu ni svesni, koliko su izgubili propustajuci mogucnost da uzivaju u carima prirode.

 

17

Ptica ima mnogo. Interesantno je da mnoge zive u jatima, pa cak i gnezda prave u neposrednoj blizini, kao sto su Cigre. To su interesantne ptice iz porodice galebova, koje gnezda grade na lokvanjima, a od komadica trske i time se stite od poplavnih uslova, tj. lokvanji zajedno sa gnezdima se podizu i spustaju i time obezbedjuju sigurnost narastaju. One love male ribice, tako sto iz visine pikiraju i zaranjanjem u vodu love isto kao i tropski lepotan Vodomar. On pak za razliku od Cigre koja je stalno u letu, sedi na grani iznad vode i pikiranjem lovi. Tu su medju rastinjem i barske Kokice, Liske, Divlje Patke, koje se hrane zabokrecinom, algama, socivicom, mada ne odustaju od obroka sa ribicama, glistama, puzevima i skoljkama. 

Lepotice medju rastinjem pored same bare su Zuka i Vezlika, koje se inace koriste u pletatstvu, a u mnogim slucajevima ih nalazimo i kako rastu iz suvih panjeva. Taj primer je cest na Adi Cibukliji. 

Od ptica, najcesce se srecu Polojke i Zalari koji su interesantno obelezeni sa crnim povezima oko ociju, pa izgledaju kao maskirani. Crni Prudnici se takodje cesto srecu na Zilavoj Adi. Rode i Caplje gacaju po plicacima, zajedno sa Vlactelicama, koje specificno imaju duge i tanke noge. Siva Vrana nije barska ptica, ali sam ih cesto vidjao, kako kljunovima podizu i prevrcu rastinje ispod koga love pijavice. U raspuklim i suvim deblima vrba i topola, video sam gnezda Divljih Pataka.

18

Caplje su redovni stanovnici bara

 

U bari kao i u razlivu, od rastinja ima mnogo drezge, koja svojom gustinom cuva od predatora male ribice. Zato spravom se moze reci da okolina Zilave je veliko mrestiliste. 

U visokim obalama leve strane Dunava, u komsiluku Zilave Ade, u rupama koje su same iskopale, gnezde se lepotice u pticijem svetu Pcelarice i Bregunice, kao i Modrovrane. One su veoma lepe i mete su "foto-safarija", a svakako po meni i korisne jer su im glavni "meni"komarci. Na samoj obali, a i na panjevima, rastu i lepotice medju rastinjem Dzipovina i Nevenka. 

Sve je to lepo, medjutim tragovi civilizacije sve vise negativno uticu na prirodu, koja je dobar borac, ali ne treba pred prirodom stavljati suvise teske zadatke. 

U sezoni, u julu i avgustu mesecu, mnogo je pecarosa svratilo sa svojim kabinasima, da se oproba u svojim pecackim sposobnostima, u dunavcu pored Zilave Ade. Posto dunavac nije izvikano mesto, no pravo i zato su svi ili skoro svi imali uspesan ulov, neko vise, neko manje, uglavnom vecina je dosla kod mene da im zamrznem lovinu u zamrzivacu. Medju njima je bio i Mica fotoreporter iz Politikinog Bazara. Inace Mica je strastveni ljubitelj pecanja i zivota na vodi. Camac mu je dobro opremljen za namenu, sa dobrim vanbrodskim motorom. Dunav na podrucju od Beograda do Ade Cibuklje ga dobro poznaje, a i Mica skoro svaki njegov liman. Malo ispod mog kampa je ostao nekoliko dana i druzili smo se po pitanju nabavke hleba, drug- druga nismo zaboravljali. Jednog dana je Mica doveo i ekipu iz televizije i snimali su i kamp i sve nas koji smo tog dana bili na okupu.

19

Vreme se imalo na pretek , pa nije bilo na odmet popravka i odrzavanje.

 

Jednog dana, iznad nas pedesetak koraka, doselise se njih trojica, profesionalnih ribara, sa Karaburme. Dobri momci, kazu oni ce da ribare na "debeli Dunav", a ovde ce im biti kamp, posto je zgodno mesto. Rekao sam im da slobodno love i na teritoriji gde ja lovim, jer ja " njihovu " i oni " moju " ribu necemo uloviti. Njihov otac je bio odlican kuvar ribljih specijaliteta, kod mene je uvek bilo hladnog piva i druzili smo se super. Bili su interesantni kada se desi da im iz vlaka pobegne riba, onda njihove psovke su se cule na daleko.
Ja sam im zamrzavao ulov i kada su odlazili, mahali smo drug drugu dugo !

20


Iz dnevnika kampovanja na Zilavij adi 



Ujutru u zoru prelazim dunavac na drugu obali i podrhtavam od jutarnje svezine.  Dzonika peva,  cun sece mirnu vodu,  a u vazduhu se oseca miris Dunava pomesan sa mirisom duvana od cigareta pecarosa koji su poranili i zauzeli po svome najbolje pozicije,  ocekujuci sarana kapitalca , ali bice zadovoljni i sa babuskom,  Smanjujem gas i iskljucujem Dzoniku na ler  prihvatajuci se kanapa prve mreze.  Zavoznim veslom postavljam cun u radni polozaj i pocinjem da izvlacim mrezu,  strepeci sta li ima ovog jutra u mrezi.  Stuka najavljuje da mreza nece biti prazna,  mirno podnosi svoj poraz sve do momenta kada je osetila patos cuna.  Tada je nastalo beskorisno skakanje,  ali ubrzo su joj se pridruzili par smudjeva i kilasice babuske.  Sarani,  prosle noci su imali koridor uz duboku obalu.  Drugih dvadesetak mreza,  manje vise su u slicnoj situaciji,  sa ribama koje ovog jutra nisu imale srecu na putu.

21

Vracajuci se osecam mali prijatni umor i uzivam u voznji cunom po mirnoj vodi dunavca.  Masuci rukom,  pozdravljam Branka i Simketa,  koji su na svojim " radnim mestima" u  kabinasima,  vec odavno zabacili "dorucak" za sarane,  dok je sunce vec najavilo lepi i suncani dan.  Zovu me na kafu.  Odgovaram,   drugi put,  mozda sutra.  Ma izbegavam da im smetam,  oni su sarandzije i postuju mir i tisinu.  A ja kada navratim,  onda razgovor,  a to nije to.Umivam se prohladnom vodom i mirisom sveze skuvane kafe budim Ljilju.  I dok mi pricamo sedeci na zadnjoj platformi Seve i pijuckajuci ukusnu kafu,  cujemo razgovor Coke koja je balansirajuci po ogradi,  dosla da se druzi sa nama.  Nogostupom nije mogla jer je Malisa tamo lezao,  a odkako je Coka porasla Malisa joj vise neda da stoji na njemu ili da prelazi preko njega.  Dok je bila mala moglo je i da zaspi na njemu, a sada je to uvredljivo.  A rizik da Coka padne u vodu,  je nista u odnosu na zadovoljstvo da lezi u krilu kod Ljilje,  na prvim jutarnjim zracima sunca. 

Planirati kampovanje , a bez kise u toku kampovanja je nerealno . Da Vam se ne bi desilo neplanirano i upropastilo planirani odmor u prirodi , ja cu Vas podsetiti na neke detalje koje ne treba propustiti u planiranju, a iz mog iskustva i sa moje tacke gledista su. 

Planiranjem mesta za sator, treba izbegavati jaruge, gde se posle provale oblaka mogu stvoriti potoci vode. O posledicama da i ne govorimo. Oko satora obavezno iskopati plitki kanal i iskopanu zemlju sloziti uz krajeve satora, da bi se time sprecio prodor vode pod sator. Odvodni kanal nije visak. Sipove zabiti u "zdravu" zemlju i pristojno zategnuti zatezne kanape, jer se oni ince kada se ovlaze, opuste. 

Posebnu paznju treba obratiti pri planiranju mesta i za satore i za camce, da se izbegavaju mesta ispod trulih topola ili vec dovoljno obrusenih obala i ogolelih korenova istih. Cak i suve grane mogu nekada da neplanirano padnu.


Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi


 

Mesto u obali za duzi boravak camca, obavezno obezbediti distancionom daskom, a ne kako vec biva u praksi mnogih, da se sa prednje palube iskace na obalu, koja jos u gorem slucaju i nije u nivou platforme pramca. Ispred pramca u obalu se iskopa plitka stepenica, ne sira od daske i nabiju se pripremljeni sipovi od bagremovog drveta ( od bagrema je najbolje, mada moze i drugo drvo ). Daska se celom na njih nasloni, a drugi kraj daske se uveze za pramac camca. Konopci sa krmenih bitvi se iznesu na obalu. Vezivanje konopaca mora biti u rasponu, od centra pramca pa 5 do 7 metara levo i desno za odgovarajuce drvece ako ga ima, ili se pobodu pripremljeni sipovi u "zdravu" zemlju na obali. Posle vezivanja, ostatak konopaca se veze za prednje bitve. Pramcani konopac se veze ispred camca kao sigurnosni. Pritezanjem konopaca treba dovesti camac u situaciju da ne moze da ga pomeri vetar ni levo ni desno, a na talasima, daskom se odbije toliko, da u slucaju velikih talasa i nevremena moze samo da plese gore dole, bez udaranja o obalu. 

Kada ste sve predvidjeno uradili i kisa ce Vam biti prijatna. Kada kisa tabana po krovu camca ili satora i tom ritmu se pridruzuje sum susreta kisnih kapi sa povrsinom vode ili vec formiranim baricama pored satora, pa ima li sta lepse. Setite se kako ste lepo spavali u tim prilikama. 

Probajte jednom prilikom da se ubucete u kisni kombinizon i prosetate vrbacima u toku kise. Oslobodite se briga, gluposti sa televizije i politicke kompresije i prepustite svoja cula prirodi. Videcete kako male vec otpale grancice poskakuju od kapi kise i kako se voda sliva sa lisca kupinjara koji se osvezio kupanjem, a plodovi kupine zablistali pretvarajuci se cas u crnu cas u tamno plavu boju. Pomesani miris ozona sa mirisom trava i korom vrba kao i sum kisnih kapi u susretu sa liscem vrba, topola, jasenova i kupinjara. Nece Vam u toj harmoniji zvukova smetati ni otresanje usiju vaseg psa ljubimca, jer cete prepoznati njegovu vernost, da bude pored Vas, bez obzira na kisu. 

Prepustite se prirodi i upoznacete sebe drugacijim no inace . 

U praksi i najbolje isplanirane akcije, ako se ne ispostuju i sitnice, strada neko. Ljudi ili tehnika. 

Pri polasku na kampovanje, trudio sam se da sva resenja planiranog uzmem u obzir, pa cak i alternative. Dosavsi do Zilave Ade, nisam bukvalno gledao "dobro"mesto, vec sam obratio paznju i o njegovom geogravskom polozaju a pre svega o zavetrini, o nagibu odliva vode od kisa i zastita od talasa turistickih brodova tj. razjarene kosave, kao i o dubini vode uz obalu gde ce biti vezana Seva. Usput sam nekoliko ribara i pitao, da bih bio sigurniji u svoju odluku. 

Izabrano mesto je obecavalo, osim iznenadjenja. I desilo se kad mu vreme nije. 

Bas na moj rodjendan. Celog dana je bilo suncano. Imao sam goste iz Beograda koji su se smestili u sator. Okretali smo jagnje na raznju pre rucka, a posle obilnog rucka i pica, odmarali uzivajuci u lepoti poslepodneva i pricali, smejali se. Sunce je polako prosto neprimetno zalazilo na pocinak. Sunce i horizont su bili crvenkaste boje i neko je primetio: sutra ce vetric i bas dobro, da malo rashladi, prijatnije je. 

Sunce je zaslo, kada su se na severozapadu odjednom navukli crni oblaci i ucinili noc jos tamnijom. Htedoh da ukljucim agregat, ali svi su bili protiv. Em je bucan, a i imali smo naporan dan, hocemo da spavamo. Pozeleli smo drug drugu laku noc i svi su se zavukli u svoja legla. Ja sam jos jednom proverio vezove na Sevi, skinuo sa krova ili vezao na krov stvari koje je vetar mogao da odnese, ako dune. Sto ce najverovatnije, jer se nevreme prosto osecalo u vazduhu. Seo sam na udobnu klupu na zadnjoj palubi i posmatrao drhtaje vode u dunavcu, dok se bljesak munja sa severozapada prelamao o sitnim talasima, koje je svezi vetric vec formirao.

Nevreme koje je dolazilo, prosto se cuo huk i sevanje munja se pojacalo, praceno sve silnijim vetrom na mahove. Poceo sam da se jezim od svezine vetra i utrcao sam u camac i navuko na sebe kisni kombinezon. Malisa videvsi sevanje, a vec se cula i grmljavina, pobegao je u camac, pogledavsi me kao da ce reci : kuda se ti spremas ? Kada sam ponovo izasao iz camca, pocela je da pada krupna kisa, nosena jakim vetrom. Na redovni odbljesak munje, drugu obalu vise nisam video. Krupna kisa se pretvorila u provalu oblaka, a vetar se tako spustio na topole i vrbe, da se kroz sum vetra prolamao prasak izlomljenih grana. 

Seva je poigravala na talasima, dobro vezana nije imala kud, dok su talasi izbacivali vodu dunavca na obalu. Sila vetra se ubrzavala lomeci grane u vrbaku, dok sam ja drzeci se za obliznju vrbu pratio sta se desava sa satorom koji se uvijao i treperio, kao i baldahin. Poceo sam da se brinem, da li ce sator izdrzati udare vetra i da se gosti koji su u satoru ne uplase. A vetar je imao takve udare, da je dobro sto sam se drzao za vrbu. 

Ljilja se pojavila u terasi Seve zabrinuta, sa pitanjem : Sta je ovo ? Ovo nije normalno ! Smirio sam je, da je sve pod kontrolom , mada sam je slagao i bio svestan da rezultat ovog vetra ce se videti, tek kada svane. 

Olujni vetar, kako dosao tako i prosao u smeru istoka i mislim da je glavni udar vetra bio preko puta na levu obalu dunavca. Kisa je takodje prestala i ja sam pozurio u cun da izbacim vodu koje je bilo obilno. Zatim sam uzevsi baterijsku lampu iz cuna, prosetao po obali i video da agregatska baraka je ostala bez krova, baldahin je lezao na svom mestu slomljen, a gosti u satoru su cutali, a i sator je stajao dobro. Verovatno zahvaljujuci svom IGLO-obliku. 

Ujutru je svanuo vedar i suncani dan. A u kampu se uz kafu prepricavao isti dogadjaj u mnogim varijantama. Svako sa svoje tacke gledista. A i imalo je sta da se kaze. Daske sa krova barake od agregata sakupljali smo tog jutra po vrbaku i po trideset metara odnesene vetrom od barake. Mreze koje predhodni dan nisam davio, stajale su obesene na konopcu izmedju vrba, ali i delimicno na mokroj travi. 

Sve u kampu smo tog jutra doveli u redovno stanje, sa jos jednim iskustvim vise. Trebalo je krov od barake da ozbiljnije zakucam. Ali eto, racunao sam da je zavetrina i da nece trebati. Losa procena. A sto se tice baldahina, kvalitet materijala, tehnoloski nije predvidjen za ovakve uslove. 

Svaki nemio dogadjaj je dobar, kada se bezbolno zavrsi i izvuku odredjena iskustva.

 

Iz dnevnika sa kampovanja na Zilavoj adi


 

Dan kao svaki drugi. Sunce se jos nije pojavilo, a patke svojim kvakanjem mi nedaju da jos samo malo ugrabim od jutatnjeg sna. I koliko puta sam im u jutarnjim satima obecavao, da ce zavrsiti u supi i sve jedno, traze da jedu kako otvore oci. A i meni je milo kada ih nahranim i gledam ih kako apetitno jedu i naravno oprostim im budjenje i krenem ka cunu i mrezama. Jutros imam da pregledam i dvadeset bubnjeva. 

Posavsi prema levoj obali dunavca, napravio sam blagi zaokret i prosao malim gasom pored Branka, Simketa i Rokija, koji su sa svojih kabinasa vec zabacili dorucak saranima. A miris taze skuvanih kafa se sirio nad vodom dunavca . Obicno se jutarnja kafa pije u drustvu, ali kod sarandzija to pravilo ne vazi. I sto puta sam se pitao, da li tolikom paznjom oni sebe muce ? 

Mreze su nocas bile dosta posecene od strane babuski. Ovde oko Zilave ade ima tako krupnih babuski da sam ja u pocetku mislio da su to mutanti sarana. Tek kada ih otvorim po crnoj skrami u stomaku znam da su babuske. Smudjeva jutros je bilo vise pored same ade, a nekoliko stuka je bilo za primer,lepo krupnih . Lepo raspolozenje mi je pokvario kormoran koji se udavio u bubnju. Ja kormorane bas i ne volim, zato sto ih ima mnogo i unistavaju riblji fond, jeduci pre svega male ribe. Ali ovaj kormoran nije bio moj cilj, a ako strada bez cilja, bas i nije morao. Izvadio sam ga iz bubnja, izvezo na maticu i pustio ga da "pliva. Mozda ce i on biti nekim ribama hrana. Ako ga sretne som, nece mu oprostiti. 

Sa ulovljenom ribom vracajuci se u kamp i prosao sam pored sarandzija, polako i dostojanstveno, drzeci u levoj ruci smudja od nesto jace od sest kilograma. Ma samo da im nabijem komplekse jutarnje. Naravno, cuo sam njihove komentare : ima li ga kilogram ? Itd. Te komentare sam propratio osmehom i otisao da sredjujem ribu i smestim je u zamrzivac. 

Jutros moram sam da spremam dorucak. Ljilja nam je u Beogradu i vraca se sutra. Ja i Malisa se brinemo o patkama i Coki i jutros i o sebi. Za doruckom nam se pridruzio Aca iz Kovina, koji je zaradio penziju i ovo celo leto poklonio sebi i svom najboljem drugu psu Milici i celo leto provode u nevelikom kabinasu, nedaleko nizvodno od nas. Pijuckali smo kafu kad mi je zazvonio mobilni telefon. Javlja mi se moj drug i prijatelj Mita Rajic i kaze da hoce da me vidi. Pitam se kako, sobzirom da sa svojom porodicom zivi i radi u Moskvi. Kaze Mita, evo mene na obali Dunava u selu Dubovac. Toga dana nista nije moglo lepse da mi se desi. Naznacio sam mesto gde treba da me sacekaju i sam se pozabavio sa uredjenjem cuna. Kada radim sa bubnjevima, ne moze biti prljaviji. 

Aca je prihvatio obavezu da napravi riblju corbu, a ja sam glisirao prema Dubovcu radujuci se susretu sa meni dragim ljudima. Vec iz daleka smo se videli i mahali u znak pozdrava. Za Milicu sam znao da se boji voznje camcem i odmah sam poceo da zbijam sale da bi je odvratio od straha. Mira i Zile su takodje ljubitelji vode, tako da jedan pojas za spasavanje je bio dovoljan. A i Milica je hrabro podnela put do logora, gde sam ja dok se kafa kuvala, pokazao im kamp. Mita se najduze zadrzao pored cuvarke sa zivim smudjevima od kojih je jedan tezio 6,4 kg. I tada se setih da jos dva bubnja nisam pregledao i za Mitu je to bio dozivljaj da zajedno obavimo pregle, U jednom od ta dva bubnja bilo je somce od kilo ipo-dva , kome se Mita iskreno obradovao. 

Sedeli smo u hladu vrba u udobnim stolicama i prijatnim razgovorom uvelicali dan. U vrbaku je odzvanjao poj cuka koji je svojim kliktanjem dozivao ili se udvarao svojoj nevesti. Malisa se lenjo protezao na travi u hladu dok se Coka zanimala kljucajuci nesto pored same vode. A patke svojim lepim zutim kljunovima skidale su alge sa korita Seve plivajuci. Dok se Dunav, nadosao, mocno valjao u susret svih ladja koje su plovile uz jaku vodu prkoseci snagom svojih jakih motora i savladjujuci ponos svih reka pritoka, koje su se ulile i pridruzile Dunavu.

 

22 23

 

Da bismo ukusno rucali, morali smo se postarati da se zalozi vatra i pripremi "talandara", a ciscenje ribe, ovog puta smudjevi kamenjari i somcici su moja briga.  

Na zadnjoj platformi, gde mi je i voda na dohvat ruke sa zadovoljstvom cistim ribu, hraneci galebove iznutricama. Oni su prvo nadletali svaki baceni im komad, a zatim pikiranjem kupili sa povrsine vode i u slast pojeli.
Dok su smudjarci cvrcali u zagrejanoj talandari na ulju, ja Mita i Zile smo uz dobru prepecenicu komentarisali, koliko je ovo sto radimo "dobro", ili smo mi mozda u "zabludi". Milica i Mira su bile kreativnije. One su uz liker od cokolade, vodile razgovor sa Acom o ribljoj corbi, koja je bila gotova i ljuljuskala se u kotlicu na tronoscu.
O rucku nema smisla da Vam pricam, poci ce Vam voda na usta. Samo da dodam da smo zedj ublazili ko hladnim pivom u oznojenoj flasi, a ko belim spricerom "oso lepes" u maglovitoj visokoj casi.
Naravno posle rucka, Mita je "peglao" tapaciranu klupu u terasi Seve, a mi ostali smo rashladjeni dunavskom vodom zauzeli pozicije u udobnim stolicama i vodili omiljene razgovore, komentarisuci i danasnji dan.
Kasno popodne sam ispratio svoje drage goste, sa paketom lepih smudjeva, a i Milica je sa mnogo vise poverenja plovila ka drugoj obali. Koliko nam je bio lep dan zajednicki proveden u kampu na Zilavoj adi, svedoci, sto ga se uvek rado secamo.
Moji dragi prijatelji su kolima otisli ka Beogradu puni utisaka, a ja zadovoljan glisirao i razmisljao gde koju mrezu da podavim u odnosu na jutrosnji ulov. 

 

Evo nekoliko fotografija, koja svedoci o poseti mojih dragih prijatelja iz Moskve.

24 25

 

U prirodi je sve u ravnotezi. Veci balans bilo cega, dovodi do poremecaja u ravnotezi i normalnom procesu zbivanja u prirodi. Naravno pre svega ljudskim faktorom, pred prirodom se vise puta stavljaju teski zadaci, po nekada bez alternative. Priroda, tj. biljni i zivotinjski svet se prilagodjavaju na izazove i bore se uspesno protiv izazova, koje namece covek, bilo namerno, bilo nenamerno. Zlatno pravilo je da pred prirodu, netreba postavljati suvise teske zadatke.
Raznim herbicidima i otrovima , covek je poremetio odnos ravnoteze , sto se tice pticijeg sveta koji se hrane insektima A pre svega komarcima, koji su za toplokrvne zivotinje, a time i za coveka, veoma neprijatni ucesnici u prirodi. Ja sam jednom prilikom u Sremskim Karlovcima , upoznao coveka, koji je doktorirao na temi "komarac", a i prijatejli ga zovu Dr.Komarac U razgovoru sam postavio pitanje: da li kod nas na teritoriji Srbije, ima komaraca "malaricara", Dobio sam potvrdan odgovor, uz primedbu da je "malaricar" samo prenosnik te gadne bolesti. I jos sam saznao da na teritoriji Srbije zivi i mnozi se 2500 vrsta komaraca. To me je dotuklo .
Ja nisam alergican na ujed komaraca, ali po nekog posle ujeda se duze vremena cesam. Za udobniji zivot u prirodi, a narocito u vremenu kampovanja, ljudi primenjuju razna sredstva i recepte, za sopstvenu zastitu od neugodnih ujeda komaraca. Ja licno sam za fizicku zastitu sa gustim mrezama. Mislim da sva ostala sredstva u bilo kom obliku imaju neprijatne kontra efekte. Na Sevi-2 sam ugradio na svakom prozoru roletne sa mrezicama i pokazalo se kao odlicna varijanta. Celog dana ili kad treba prozori su otvoreni, klima u prostorijama je odlicna, a bez prisustva komaraca. 

Kada radim sa mrezama , koristim zastitna odela i maske i tada ignorisem komarce. Medjutim, jednom sam posao da podavim mreze , bez zastitne odece, racunajuci da cu zavrsiti pre no sto krene vecernja najezda. Ali, uvek se desi neko "ali" kad ne treba i ja sam u procesu davljenja mreza okasnio. A zelja da zavrsim je bila jaca od realnosti u stvari tu je bila prisutna moja tvrdoglavost. Kada su komarci pronasli moju personu, kao potencijalni vecernji obrok, meni je ostalo jos par mreza nepodavljenih. A ja resio da ih podavim, a bio sam samo u kupacim gacicama, oznojen od glave do pete. Napade roja komaraca sam u prvo vreme podnosio, ignorisuci ujede po celome telu i zureci da zavrsim sa mrezama. A komarci su mi se zavlacili i u nos ometajuci me u disanju. U redu, duvanjem sam ih delimicno ganjao, ali najvise su mi smetali i poceli da me nerviraju oni koji su mi se zavlacili u usi i oni koji su me ujedali za kapke od ociju, zavlaceci se ispod naocara. Braneci se rukama ja sam ih verovatno ubijao na stotine, jer kada sam dosao u kamp i krenuo da se istusiram bio sam sav krvav po telu. Zapamtio sam taj moj nemio susret sa armadom komaraca za sva vremena. 

Cuvajte se i ne budite lenji u korist svoje sopstvene samozastite.


 Pozdrav Moma S.

_________________ 

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika