Sećanja sa Žilave ade

Dobar Vam dan gospodo Forumaši.

logo



Zapis iz dnevnika o kampovanju .


 

Subota, dan suncan. Jutrs sam ustao pre zore da povadim mreze da ne smetaju pecarosima ranoraniocima, koji subotom i nedeljom sa svojim camcima i priborima za pecanje, zaposedaju i mesta gde ja redovno davim mreze. Aca iz Kovina, sto metara nizvodno od mene, vec zabacio svoje stapove. Sedi u svom kabinasu i pijucka svoju prepecenicu, uz dim od cigarete. Na radiju najavljuju stagniranje porasta Dunava, koji je ovih dana bio u naglom porastu. Kazu u Austriji i Nemackoj bile su poplave. Razvoj ovakve situacije primorao je propustanje vodenog toka na "Djerdapu-1"i Dunav je "plovio"jako brzo, noseci debla i grane oborenih topola. Plovke leskare site na obali ispred mesta gde je vezan cun. Ja sedim u udobnoj stolici bastinske garniture i uzivam u besposlici, pijuckajuci hladnu meni omiljenu Koktu. U jednom momentu, patke ustaju i jedna za drugom u savrsenom redu, plivaju u smeru sredine Dunavca. Nista interesantno, ali pratim njihovu inicijativu. Primecujem i veliko deblo na sredini Dunavca koje nosi brzi Dunav. Poceo sam da shvatam sta im je namera, ali prosto nisam verovao svojim ocima. Aca sa svog camca mi dovikuje da obratim paznju na patke. A one u savrsenom redu sustizu deblo, penju se na njega i radosno masu krilima. Ja sve to posmatram sa interesovanjem nesvakidasnjeg dogadjaja i uskacem u cun da ih stignem i vratim, jer Dunav izuzetno brzo tece i nosi stablo koje bi ih verovatno odnelo u Rumuniju. A Rumuni bi ih verovatno poklali, ne bi ih tretirali kao ja. Dzonika "peva"i ja ih brzo stizem na sta su one reagovale tako sto su poskakale u vodu i uputile se tacno u pravcu kampa.Ja sam ih podspesivao sa cunom, tako kada smo stigli u kamp, verovatno su zatim dobile "upalu"misica od ekstremnog plivanja. Aca je zatim dosao kod mene i sedeci uz kafu dugo smo prepricavali danasnji dogadjaj.

 


Kako prepoznajem odakle dolazi koji čamac?


Domaci iz okoline, vozaju se sikljama sa cetvorkama na zrcalu i po neki kabinas neofarbani. Smederevci sa mrezama na krovovima i obavezno pas na prednjoj palubi rase "avlijaner", ali zato verni drug. Pancevci sa obaveznom biciklom na krovu camca i sa trapezasto otvorenim prozorima. Valjda je neka moda trapezasta nastupila. A camci ususkani, sveze ofarbani, sa obaveznim sikljama ili cunovima za sobom, to su Zemunci. Spremili se ljudi pa hitaju. Veoma slicni njima, ali ipak sa camcima na krovovima su Beogradjani. Zemuncima treba camac za usput. Neki koren, neka vocka, pa kad se smraci neka mreza, a kod Beogradjana, nista nema usput. Prva stanica i to samo nocenje, Srebrno jezero- Veliko Gradiste. Radi njih su dzabe napravili marinu. Staju oni u obalu, iz navike. A pomocni camci? Pa treba ce im na krajnjim destinacijama, na Hajduckim Vodenicama, Tekiji ili Poreckoj reci. Tada se skidaju camci sa krova i sa cetvorkama brzaju i "sto te nema".



Iz dnevnika kampovanja na Zilavoj adi


 

Prelep suncani dan. Svi smo na nogama. Dorucak je zavrsen. Ljilja odlazi na "Sevu" da pospremi a Coka ide za njom. Ja je vracam nazad i zatvaram vrata od Seve, da ne moze da udje i krecem da se zabavljm sa mrezama. Posle 15 minuta Ljilja izlazi sa broda i prvo pitanje je: "Gde je Coka?" Ja gledam levo, desno i shvatam da je nema. Krece traganje i dozivanje. Zasao sam duboko u sumu gde nije bezopasno jer smo vec videli risa. Sve je bezuspesno. Coke nema. Posle skoro dva sata bezuspesnog traganja, Ljilja seda na stolicu, suze krecu i ona slomljeno govori: "Coka je nastradala". Ja stojim pored nje nemocan. 

U tom momentu na 2 metra od nas iz jednog zbunica izlazi Coka jos uvek pomalo ljuta. O sreci netreba da govorim. Ljilja brise suze i poziva je na svoje krilo sto Coka rado prihvata.

8

Nikada joj vise nisam branio da ide za Ljiljom.



 Sećanja sa Žilave ade



9

Zilava ada je oaza jos uvek ne ugrozene prirode. Neposredno pred moj odlazak, potrudio sam se da sve tragove kampovanja dovedem do minimalnog prepoznavanja, tako da je priroda za mnom lakse dovela stanje u normalu .

10

Crni patak je obozavao iznutrice kada sam cistio ribe. I naravno, kada se najede, dostojanstveno otplovi.

11

 

Po nekada sam koristio camac od jednog mestanina, kao rezervni. Kada pregledam bubnjeve onda moram da menjam motore, jer lakse mi je da sa mrezama radim sa dzonikom, a bubnjeve sa cetvorkom. Stvar navike. 

Obratite paznju na lodlu sa ribom. Steta sto nisam snimao ulov, tada to nisam smatrao interesantnim, ali bilo je i mojih licnih rekorda : 75 komada smudjeva u jednom danu. Inace najveceg smudja sam ulovio te sezone 6,2 kg. A prodao sam cetiri puna zamrzivaca od 410 kg. ribe u 90%su bili smudjevi, pa stuke, pa somovi itd. 

Racunajuci da sam sve sam radio, bez pomoci bilo koga, ribarenje te sezone, finansijski se nije isplatilo. Ali sve jedno, ja i Ljilja smo bili zadovoljni. Proveli smo jedan deo zivota za dusu .

 

Secanja sa Zilave Ade


 

Interesantna je priroda oko i na Zilavoj adi. Ribe imaju svoje puteve. I ako hocu da danas ulovim babuske, mreze podavim na levoj obali dunavca, odmah ispod podavljenog spruda. Ako hocu takodje babuske ali nesto sitnije, tada idem na donji deo ade, desne obale dunavca gde je ulaz u razliv na Adi. 

Ako hocu stuke, onda na levoj obali dunavca, u plicacima i to sa mrezama 40 mm oko i ne duze od 20 metara, duz sredjeg dela ade. Smudja obicno sam lovio izmedju podavljenog spruda i leve obale . Tu je pescano dno, a i nasukani i peskom zasipani panjevi i ogromne topole. Takodje smudjeva je stalno bilo uz adu tj. desna obala dunavca iza potopljenih topola. Vrhovi grana tih topola vire iz vode, a mnoge podavljene topole sam otkrio "eho-sonarom" i obelezio na obali ta mesta. Smudja -kamenjara sam lovio i to u vecim kolicinama, ponekad su pune mreze i to iskljucivo na dva mesta. Ispod same Seve dubina je bila 6 m. i nizvodno na distanci od 15 metara je bila velika zadeva. Kada stavim mreze kratke, izmedju zadeve i obale, retko kad da se desi da ulovim nekoliko kamenjara. Obicno je bilo na desetine komada. 

Na nizvodnoj krivini obale ade, takodje ima na nekih desetak metara od obale zadeva. I tu je takodje put smudjeva-kamenjara. Na drugoj trecini ade, pa preko puta na levoj obali dunavca, ima jedan razliv sa uskim prolazom. To mesto je takodje dobro za smudja-kamenjara, mada je vise puta tu dobro mesto i za tostolobika. Predpostavljam da ide u razliv na pasu. Vecih od 9 kg. tamo nisam ulovio. Da, bio je jedan slucaj nesto nize od tog mesta sa tostolobikom od preko dvadeset kilograma. Kada sam ga ugledao u mrezi sinula mi ideja da ga sacuvam zivog i iz tog razloga ga nisam uboo kukom. Medjutim, on me je samo pogledao, obrnuo se ka dubini i krenuo. Ja sam poceo da popustam mrezu racunajuci da ga drzim pod kontrolom, medjutim u rukama mi je ostao kraj mreze, zadrzao sam par sekundi i on je zategao i osetio sam kako je prosao kroz mrezu. Pokusavao sam daveci mreze par puta, da se sretnemo jos jednom, ali bezuspesno .

12

Medjutim njegovog "kolegu" od 22 kg. sam ulovio sa povrsinskom mrezom u voznji. Ali u dunavcu tostolobici su se slabo pojavljivali. Doduse i kada sam ulovio nekog, zavrsavao je u salamuri, pa zatim na dimljenje u komadima. U Dubovcu sam cuo pricu da sa dimljenim tostolobicima kuvaju pasulj. Nisam probao. Za mene je pasulj sa dimljenim svinjskim rebarcima zakon . 

Po sredini dunavca u visini druge trecine ade, u vreme Prvog svedskog rata, podavljen je slep sa kamenom. Legao je na dubini od 11 m. a iza njega se formirala jama od 13 - 14 metara dubine . Tu je odlicno mesto za sarane . Bio sam svedok vise puta kako su pecarosi ulovili od 18 kg i mnogo puta od 3 - 12 kg. Na tom mestu nisam davio mreze, jer je to mesto po precutnom dogovoru za pecarose . 

U rejonu desne gornje obale Zilave je mnogo panjeva. Tu su u obalu celog leta sarandzije sa svojim kabinasima. Saran izlazi iz skrovista ispod panjeva i hrani se. Pecanje mora biti sa velikom koncetracijom paznje, jer saran posle uzimanja mamca, velikom brzinom ulazi u skroviste medju panjevima. To je za prave sarandzije izazov i uzivanje kada nadmudre sarana. 

Ja sam sarana dobijao u mreze ispod panjeva i pored same obale na gornjem spicu ade. Tu niko nije lovio i ja jednom prilikom prodjem sa "eho-sonarom" i vidim cistinu i ribe, naravno . I onda sam redovno na tom mestu dobijao smudja, sarana i po neku mrenu, krupnu.

13

Za somove je bilo carsko mesto, leva obala u plicacima kada voda dolazi i jama ispod potopljenog slepa, kao i paralelno leva obala dunavca od slepa u zilacima blizu obale. Mnogo je tamo na dnu i grana, ali kad se potegne mreza one se lome, tako da nije bilo vecih problema. Medjutim te sezone veceg soma od 12 kg ja nisam video. Ali jedan stariji bracni par iz Dubovca, stalno su bili talicni. I kada niko nista u tom delu ne ulovi, oni su po nekoliko manjih somova na rovca imali i nabijali komplekse ostalim pecarosima.

 

Nocu na povrsinku lovila se lepa deverika po 500-600 grama . 

Ribolov je zadovoljstvo, ali za mene najvece zadovoljstvo je ribarenje sa povrsinskom mrezom nocu. Naravno za tu vrstu ribarenja, moraju da se podudare nekoliko faktora. Mesec mora biti za oblacima ili da ga nema. Vetar, takodje ne treba da duva. Meni je najinteresantnije kada se deli dan i noc, pre zore. Tada riba ima usiljeni lov na povrsini vode, a jos lepsi dozivljaj je kada je voda kao ogledalo, ribe skacu iz vode, obrazujuci koncentricne ktugove. A od njih se mali talasi presijavaju. To treba doziveti jer se recima moze tesko opisati. 

 

Za "strukove" potrebni su mamci, zavisno od godisnjeg doba, mamci se menjaju ali ih uvek treba mnogo. Ja sam imao strukove od ukupno 980 "mustadovih"udica, ali zbog obima posla, koristio sam 180. Kada je vreme pijavica, najbolje sam ih lovio tako sto zive bele ribe isecem uzduzno po pola i onako krvave postavim u deset santimetara plitku vodu u bari. Kroz pola sata dolazim na ta mesta sa velikom teglom i nakupim pijavica i po nekoliko stotina komada. Interesantno da kada gacam po bari, vrlo retko vidim pijavicu. Ali one takav osecaj imaju na krv od riba da sve odnekuda izadju .

 Pozdrav Moma S.

_________________

Ne volim da prepricavam secanja drugih ljudi. To nije bio dogovor, kada sam dosao na ovaj svet !

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika