Dobar drug

Dobar Vam dan gospodo Forumaši.

logo



Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



Imati dobrog i vernog druga, to je neizmereno bogatstvo, koje mnogi ljudi znaaju da cuvaju i cene. Arapski mudri ljudi kazu: bolje je svom dobrom drugu oprostiti gresku, nego sticati novog druga. Sve su te izreke i mudrosti, proistekle iz zivota. Ja sam nazalost ostao bez jednog takvog druga, Dragise Ristivojevica, a zvali smo ga Gilence, iz miloste. Nazalost i ovome gore su potrebni dobri ljudi, jer mu je ovih losih, verovatno dosta. 

U vreme kada sam se pripremao da krenem na duzi period, na Zilavu Adu, mnogi mi nisu verovali, jer je za njih bilo ne pojmljivo, da ostave posao i porodicu, kao i sve ostale obaveze, koje su bile nuzne i one koje su sami sebi nametnuli i otici na ostrvo i ostati tamo celo leto, to je prosto nemoguce. To svako prizeljkuje, ali mali broj ljudi mogu to sebi da priuste. Dragisa je jedini, kao iskusni stari policajac, a i poznavajuci me dvadesetak godina, verovao i sam pristao da podje sa mnom, da zajedno provedemo leto na adi. 

S obzirom da je Gilence, u najgore vreme za drzavu Jugoslaviju, bio na funkciji pomocnika ministra za unutrasnje poslove, bilo mu je tesko da ostane Srbinom vernom Srbiji, ali je izdrzao sve provokacije i prevazis'o sve kriminalne ponude, pa je bas u vreme kada smo se spremali da krenemo na Zilavu Adu, zapao za oko sudiji Meju iz Haga, koji je hteo posto-poto da ga uzme za svedoka, protiv Milosevica. Gilence to nije hteo, pa se zbog i tih razloga malo zadrzao. Ali mi se pridruzio vec u junu mesecu i ostao do pocetka oktobra.

Jednog lepog i suncanog dana, beli camac kabinas pod nazivom "Krcko I", krecuci se nizvodno iz pravca Stojkove Ade, skrenuo je u Dunavac, levog toka Dunava i zaustavio se u obalu Zilave Ade, pored camca Seva. Bio je to Gilence u pratnji svoje Duje, vernog pratioca kroz zivot, koja mu je vec davno, poklonila dve lepe i pametne cerke.Pozeleli smo im dobrodoslicu i prvo pitanje Giletovo je bilo "Moco, kako ribolov i jeste li zdravo i dobro".

 

Gilence je obozavao, kako ja spremam deverike. Secam se i ranijih godina: Gile me preko radio veze pita sta ima novo, a ja mu kazem da sam na camcu i pozovem ga da dodje. Kaze ima puno posla i jos uvek je u kabinetu. Kazem ja: "dobro, samo da znas da spremam deverike za veceru". "Dolazim". bio je uvek njegov kratki odgovor. I sada na ostrvu, malo-malo pa sam spremao deverike u talandari. Gilence zalozi vatru, Ljilja pozove komsiluk i onda ja przim i dodajem odmah vrucu da se jede, a uvek se nadje neka interesantna tema uz koju provedemo celo vece. 

Bio mi je verni pratilac u nocnom teranju rina. Gile bi seo na dasci-sedistu, koja deli cun na dva jednaka dela i pomeri se sasvim desno da mi ne bi smetao dok izbacujem mreze. A obicno sastavim dve po 97 metara i onda ja drzim sa zavoznim veslom zategnutost mreza, a Gilence zapali cigaretu i razgovaramo o mnogo cemu. Bilo je tema i iz licnog zivota i iz drzavnog desavanja, a u to vreme je bas bilo o cemu razgovarati na temu drzave. Gile je znao da sam ja od ljudi gde je recena tajna i sahranjena, pa je zato sa mnom razgovarao o mnogim drzavno politickim problemima. Valjda mu je kada kaze, posle bilo lakse, ne znam, ali znam da sam mnoge razgovore zaboravio, smatrajuci ih tajnama koje ne smem nikome reci. 

Oboje smo imali isti osecaj i uzivali u teranju rina. Vise puta sam predavao jedek Giletu, da uziva u registrovanju trzaja, odnosno prepoznavanja svake ili grupno ulovljene ribe. Uzivali smo u prepoznavanju zvukova. Koja je riba na povrsini vode? Koja je ptica zakasnila na svoje staniste? Ploveci objekat, koji je i koliko je udaljen? Kojom stranom plovi i uzvodno ili nizvodno. A svakako i orjentacija na vodi je bitna. Da se mreza ne utera u plicak. U stvari, moze u plicak, ako je dno od peska ili sodera. Kada smo ponavljali rinu, Gile je upravljao motorom u povratku nazad, a ja sam za to vreme, vadio ribe iz mreze i pripremao mrezu za sledecu rinu. 

Ujutru, kada se vratim sa podizanja mreza, Gile me saceka sa skuvanom kafom i onda je na tenane gustiramo i pricamo o neobaveznim stvarima. I bilo je lepo i ostalo je za secanje. 

Bilo bi nepravedno, da Vas ne upoznam malo bolje sa mojim komsijama, prof-ribarima. Boravili su na Zilavoj Adi, nepune dve nedelje, ali su bili interesantni i vredi ih i ovom prilikom spomenuti.

 

Na Adi sam i vec je kraj juna meseca. Ustaljeni zivot se odvija. Svi koji smo tu, snasli smo se i rasporedili tako, da niko nikome ne smeta. I reklo bi se, ima nas dovoljno. Kad jednog popodneva, sedimo ja, Gilence, Aca i samo sto nam je dosao Tasa. Ljilja je u Sevi kuva kafu, jer kako dodje Tasa, tako dzezva na ringlu. Kad u tom momentu, polako nizvodno plovi kabinas, cokolada boje i na krovu sede dvojica, a jedan je za volanom. Za kabinasem tri vezana cuna sa cetvorkama. Javljaju se i pitaju kako smo i kako ribolov. I nastavise istom brzinom prema potopljenom slepu. Na camcu BG-registracija i onda nam je sve jasno. Traze mesto za kampovanje. Gile kaze:"vratice se. Drugih mesta pogodnih nema". "Pa neka stanu, tu iznad na pedeset koraka. Nece smetati, ja mislim", pita se Aca. "Dobro, vratice se oni, pa da im kazemo. Verovatno je njima neugodno da pitaju, jer misle da su nam konkurencija. Pa ovde ima dovoljno ribe, jos za deset ribara, ako merimo ulov po Beogradskim normama." Prokomentarisah ja, scim su se svi slozili. U tom momentu, Malisa lanu i ode u vrbak. Za njim odskakuta i lepa mala Mica, kuckica i najbolji drug Ace Kovinca. Kad otuda, Branko. "Momo, zovi ih da mi ne pocepaju pantalone". Ja sam zviznuo ustima i rekao"uredu je Malisa, pusti Branka" i evo iz vrbaka na stazi se pojavljuje prvo Malisa, pa Branko, pa mala Mica. "Pa oni mene sprovode, bog te mazo" Cudi se Branko, pozdravlja se sa nama i seda u slobodnu stolicu. "Branko, moze kafa" javlja se Ljilja iz camca. "Ajd' kad sam vec tu a vi verovatno za Tasu kuvate?" Smeje se Branko. "Pa sta, ja ionako ne dolazim cesto, samo svaki dan"smeje se i Tasa. "Neka-neka, samo da ste vi zivi i zdravi. Nije meni tesko da skuvam kafu za dobre ljude". Zarko se pojavio sa camcem, plutajuci iza nagnute vrbe nad vodom i dodaje:" 'ajde skuvaj i meni jednu, pa necu vise da te bijem u jambu". Pa nista izazovnije nije mogao da kaze, Ljilja u stvari njega pobedjuje, a i pravdoljubiva je, pa joj ova Zarkova sala nije bas legla, a Zarko se ubi od smeha. Ljilja se pojavila iz Seve, raspolozena da se svadja sa Zarkom, pa kada je videla da su svi u toku situacije, odustala i vratila se kuvanju kafe. "Ljudi, idem da donesem, da probate, kakvu sam dobru rakiju kupio", rece Aca i nestade iza agregatskog odelenja, pa kroz vrbak, do svog camca. A ja odoh do friza, gde povremeno stavljam pivo da se ohladi. Doneo sam svima po jednu flajku, a Branko ce:" bogami, ja cu da se preselim ovde sa camcem. Mene tamo ubi samoca, a i riba nece bas kako bi trebalo. A i lepo se pijucka". "Ma Branko i ja nedeljom dolazim ovde na rucak, ali donesem meso i pivo". "Naravno, ja inace imam dosta raznovrsnog pica u svom bifeu na camcu. Prijatelji mi izdonosili, ne mogu sam za dve godine da popijem". Tasa sve to slusa, pa ce reci:"NIsta, onda i ja sutra dolazim. Da popijemo to i onda se vracam". "Samo vi planirajte, a mene i Gileta niko i ne pita, da li se mi slazemo sa vasim dolaskom".Dodadoh ja, a Ljilja ce:"sta ti ljudi smetaju?". "Nemozemo da se koncentrisemo za pecanje", rekoh i svi se nasmejase. A evo i Ace sa njegovim prepekom. Ljilja je posluzila kafu, a ja sam pomogao Aci, da razdelim casice, koje je on takodje doneo. "Ovaj servis za aperitiv, su mi kupili Gadafijevi iz Garde obezbedjenja, kada sam polazio za Jugu. A i rakija je bila dobra. "Ja volim da popijem dobra pica, ali kad nestane, dobra su i ona koja su samo jaka". Samokriticki kaze Aca za sebe.

45

Dobri drugari i dobri momci sa Karaburme

 

Kad evo nasih Beogradjana. Obisli Adu i ponovo kod nas. "Bio sam u pravu", kaze Gile gledajuci u mene. "Pa Gile, nigde na Adi nema pristupacnijeg mesta, od ove obale ovde". Beogradjani, napravise polukrug i zastadose. "Mi se izvinjavamo, da li mozemo da se uselimo ovde iznad vas, na dve nedelje. A ribaricemo na veliku vodu, preko". "Moze, samo morate oruzje da ostavite ovde kod Gileta". "Nemamo, osim nozeva, koji nam trebaju. Od vatrenog oruzja nemamo nista, zar nam treba?" Svi smo se nasmejali i pozeleli smo im dobrodoslicu. 

Ribolovci odose da se smeste, a Tasa ce:"mogli smo da podjemo, da im pomognemo?". "More, daj napuni case, da popijemo za njihovu dobrodoslicu", kaze Aca, a Tasa ce:"pa onda za nase zdravlje, pa za sutrasnji dan. Eh, prosao sam ja tu obuku. Nego da popijemo, pa da se razilazimo. Treba i Moma i Ljilja da se odmaraju". Svi su se nasmejali, pa i sam Tasa, zadivljen i sam, sta je rekao. I sumrak, a svi sedimo. I vece i niko ne odlazi. Ja sam startovao agregat i kamp je sinuo k'o Terazije. I noc, a oni se tek organizuju, ko ce skim da igra jamb, a ima i interesenata i za karte. Moze i tablic. Kad evo Malise, zalaja i krenu ka vrbaku, a mala Milica, pobeze Aci u skut. Mi svi pogledasmo u stranu vrbaka, a Malisa stoji i onjuskuje nase nove komsije, koji prolaze pored Malise sa oprezom i nose lodlu sa ociscenim deverikama. "Dobro vece i da vam se predstavimo. Ja sam Grada, moj otac Stanko i nas kum Vladimir. Mi smo vec jace od mesec na vodi, ali zato imamo lepe deverike da vam ponudimo za veceru". A Stanko, vadeci iz dzepa "vegetu" kaze:"ja cu da ih spremim, a Grada ce da zalozi vatru. Od svih vas zahtevam da pristanete na riblju veceru". "Onda na meni ostaje, posto Aca ima dobru rakiju, a ja da iznesem hladno pivo", dodajem ja. "Ne nalazimo manu i dobar predlog. Grado lozi vatru", rece Stanko, dodajuci Gradi "vegetu", da pripremi deverike, pre pecenja. Deverike su bile, sve ko jedna, sesto gramske. Tasa skinu nekoliko stolica sa krova "Seve", po preporuci Ljilje, a Zarko se vec nasao na prednjoj palubi i prihvata ih. Ja sam pomogao u lozenju vatre, a Grada i Vladimir su sa baterijskim lampama, usli u vrbak da naseku raznjeve od jasenovih mladica. 

Vatra je bila kontrolisana i lepa, zato sto vetra nije bilo. A oko vatre deverike rasecene po pola po ledjima, tako da se polutke drze kozom stomaka i probodene jasenovim mladicama oguljenim od kore. Taj nacin spremanja zove se na rascepu, a Stanko razgovara sa svima i o svemu, ali budnim okom prati svaki razanj i dugackim stapom kontrolise vatru. Da li je neka casica dobre rakije i hladnog piva, uticala ili lepa noc i jasno osvetljen kamp ( sa sedam sijalica po sto vati ), ali su svi bili lepo raspolozeni i kada je Stanko, u obe ruke podigao po jednu deveriku, rasirenu na dva dela i rekao:"Gotovo je. Sada vas molim da uzmete dok je vruce. Ono, deverika je lepa i kada je hladna, ali vruca je kao mlada devojka. I nemojte da budete lenji, nego izvolite. Jede se rukama, a Dunav je blizu pa cemo ih oprati. Prijatno vam bilo, a moze vec sutra da vam spremim riblji paprikas. Imam lepe zelene ljute paprike. Pa ce gulas da govori i strane jezike. Izvolte i prijatno". I tako, sve je lepo u lepom drustvu i trajalo je do u sitne sate.

 

Ujutru je prohladno, rekao bih sveze. Umivam se iz cuna sa Dunavskom vodom i vidim patke, vec nahranjene od strane Zareta, plivaju pored same obale i nesto capkaju, a Malisa sedi na pramcu cuna, a to je znak da jutros ide sa mnom da zajedno pregledamo mreze, kao da je u toku da jutros necu da pregledam bubnjeve. A mozda je i u toku. Ko zna sta je u njegovoj glavi, kad nece da razgovara. Povadio sam mreze, ocistio ih od riba i ribe stavio u zamrzivac. Ponovo se umio i obukao pantalonice i patike, pa ponovo u cun i posao sam po hleba u Dubovac. Malisina tura. On tamo na obali cuva cun, dok ja idem do prodavnice. Jednom je cika Biva, koji odmah tu ima kucu, hteo u mom odsustvu nesto iz mog cuna da uzme, pa mi se kasnije zalio da ga umalo Malisa nije ujeo. Mislim se sta si trazio, to si i dobio. Laganom voznjom prolazim pored novih komsija, kad ono nema im cunova. Znaci da su na velikoj vodi i da rade. Dobro, mislim se, kupicu im hleba, pa makar im i ne trebao, pojesce se. Okrecem i prolazim pored Tase. "Dobro jutro", javljam se. "Dobro jutro ranoranilac. Samo da znas da sam te video kada si presao Dunavac. Isao si malim gasom, a obicno glisiras". "Hladno je jutros, pa sam se malo smrzo, a mrzelo me da se vracam po odecu. Jel' ti treba hleb?" "Ma imam meso za danas da isprzim na tvojoj talandari, pa verovatno cete i vi da jedete, ima dosta. To mi je prekjuce donela kolegenica, a ja nemam friz". "Pa sto nisi doneo kod mene". "Zaboravio sam sasvim na njega. Jutros slucajno vidim kesu a u kesi nesto u alu-foliji. Dodirnem a ono hladno. Ja ga otvorim i vidim da je meso, bilo zaledjeno. Sada je dobro, ali za sutra je kasno." Pozdravljam ga i dodajem gas. Malisa stoji na pramcu, jer cun podrhtava na sitnim talasima, koje nabija kosava i pozdravljam podizanjem ruku, nekoliko pecarosa iz camaca. Ovde u Dubovcu je dugacki plicak, ali ovde gde ja prolazim, Dubovcani su obelezili pobijenim motkama, tako da se prolaz jasno vidi. Kacim cun za veliko oboreno drvo, Malisa izlazi na obalu da proseta, a ja ga upozoravam da bude tu i cuva cun. Pogledao me je i nastavio da njuska, a ja sam posao u prodavnicu.

 

Pesacenje do centra sela mi i nije problem, kada znam da blize prodavnice nema. U prodavnici su me svi upoznali, verovatno sto mnogo pricam i volim da se salim, tako da me devojke uvek sa osmehom posluzuju i sto je najglavnije, hleba za mene uvek sacuvaju i kada po nekada malo zakasnim. Ovog puta, sobzirom da ce biti zajednicki rucak, kupio sam i gajbu piva, nekoliko vina Vrsackog i sokove i kiselu vodu. Trebace za spricere.

 

Sve to, bas i nije lako nositi, ali mi je teze da se vracam, pa sam se dobro natovario. A jutros nisam imao ni koga da povedem sa sobom. Neki su radili neki su spavali i na kraju nema ni veze. Malisa je sedeo na pednjoj palubi cuna i kada me je video, potrcao mi je u susret. Eto, to je pravi drug. Uvek mi se raduje. Utovario sam sve stvari u cun i polako preko plicaka, a zatim pun gas i dzonika izdigne pramac cuna da moram kad-kad da skrenem levo ili desno, da bih video ispred cuna. A Malisa obozava da stoji i posmatra sa palube, a usi mu samo landaraju od strujanja vazduha pri takvoj brzini. Pecarosi kod potopljenog slepa, pakuju se za odlazak. Verovatno su veoma rano dosli. U prolazu svracamo kod Tase, jer on je vec napravio kafu."Ovog puta, da ne bismo sve ispekli, odvojio sam jedno dvesta grama crvenog zivog mesa za mog druga, jer ja znam da ga i ti povremeno hranis zivim mesom, jer je to zdravo za njega". "Samo ja ne znam da li ce on to da jede", kazem a Malisa u dva zalogaja pojede sve. "Aha, nece kad bi se zezali" kaze Tasa i miluje Malisu po glavi i ledjima, dok ja gustiram kafu.

 

46

 

I evo nas na domak naseg kampa. Pristajem uz Acin camac, dajem mu svezi hleb i priupitam za novosti. Malisa skoci na njegov camac na nogostup i kroz vrbak ode na Sevu, a za njim i mala Milica."Aconi, kako je". "Lepo sam se ispavao. Dosta smo sinoc i popili. Ne bi valjalo stalno ovako". " Pa dobro i nece, samo danas imamo meso svinjsko u talandari i Stanko je obecao riblji paprikas, a ja sam malo i obnovio bife". "Au, majku mu, moracemo, nema se gde" kaze Aca i smeje se. 

Vezujem cun uz bok Seve, a Ljilja iznosi tiganj sa spremljenim doruckom. Ja odnosim svo pice u zamrzivac, a vreme suncano i toplo. Pricam ljilji kako je jutro bilo sveze, koliko je bilo riba i kojih, kako je Tasa pronasao meso, kako smo se salili u prodavnici itd. A Ljilja mi isprica novosti kako su nasi roditelji, jer interesantno je da su u isto vreme zvali, kao da su se dogovorili. Kad evo pataka. Izasle iz vode i prolaze pored nas gegajuci se i nesto govore medju sobno. "Sta im je, obicno plivaju do one vrbe, pa onda izadju da jedu prekrupu"? Pita se Ljilja. " Pa malo da prosetaju, vidis kako zadovoljno se gegaju, pa cak i razgovadaju. Verovatno nas ogovaraju"! "Sta bi one to o nama, po tvojemu razgovarale"? ""Pa jesi li cula patka, kako kaze-ovi samo sede i jedu po celi dan". "E bas da nije to rekao", kaze Ljilja i smejemo se, a patke sve kao i jedna. Uzmu prvo prekrupu, pa odmah u vodu kljunove, pa se vracaju prekrupi i tako naizmenicno.

47

Ljubimci kampa u slobodnom zanimanju

 

Posle dorucka uzeh prazne kante za vodu i poredjao sam ih u cun. To su inace 10 kanti po 20 litara, kupio sam ih u "Kokakoli" u Zemunu, prazne a od sirupa kokakole. Jake su, ne oslobadjaju nikakav miris i dobro se zatvaraju. Koristim isto takve i za teranje mreze, a i kada treba da neko sedne, umesto stolice, moze da posluzi. Malisa gleda sta radim i ne pokazuje nikakvo interesovanje, jer shvatio je da idem po vodu, a tamo ima nekoliko kerova koji ga laju, a ni jedan ne sme da mu pridje. I palim dzoniku i krecem. Prolazim pored novog komsiluka, a tamo nema nikoga. Zauzeti ribolovom. Nesto dalje Branko i Gile, sede i kafenisu. "Vidimo se kasnije kod tebe" dovikuje Branko, a Gile mi mase rukom. Nesto dalje Apotekar i Roki, meditiraju u stolicama, masu u znak pozdrava, a dalje je prostranstvo. Par camaca sarandzija u panjevima i crta. Drzim pun gas i prelazim Dunav, prolazim pored usca Mlave i dolazim do usca kanala na cijoj obali je Zikina kafana i nekoliko sojenica i avto-kamp prikolica. Nasukavam cun na soderom zasutoj obali i automatski gasim i podizem dzoniku. Iznosim kante na trideset koraka do cesme. Kafana je zatvorena i nigde nikoga. Mora da su na pijacu i u nabavku. Punim kante, jednu pa drugu, a mali zuti pas obilazi oko bare napravljene oko cesme i kao da bi hteo da pita, zasto sam sam. Naredjao sam pune kanre u cun, odgurnuo cun na vodu i uskocio. Spustio dziniku u vodu i startovao ga. Prolazim pored usca Mlave, a ono mreza do mreze. Kazu da se na tom mestu izuzetno mnogo love smudjevi, pa onda sva ostala riba.

 

Dosavsi pored Seve, istovario sam kante sa vodom i prilegao, da malo odmorim ledja na klupi u prednjem delu Seve. Malisa i coka su se odmah tu nasli. "A imaces kao i obicno drustvo", kaze Ljilja. "Ma neka ih" kazem, a klupa, kako je ja zovem je izuzetno tapacirani lezaj, gde se uvek najbolje odmorim.i prosto osecam kako tonem u san. 

Probudila me je galama "Ma dosta je spavao" cujem Gileta, a na nogama mi lezi Malisa, a na grudima Coka. Otvorim oci, a ona mrda glavicom i gleda me pravo u oko. Obgrlim je sakom, a ona pocne nesto da crcori i ne pomera se. Malisa i on je digao glavu, navukao usi napred i glada ljubomorno cas u mene cas u Coku. "Hajde ustajemo" kazem im i Malisa odmah ustaje, a Coka jos par koraka prosetala po meni i zaleprsala do stepenika i istrcala napolje, a Malisa za njom. "Evo mu drugara, sa' ce i on" rece Aca. Ustao sam, izasao na prednju palubu, a ono skupili se svi, zaseli i hvala bogu da ima za sve mesta i raspricali se, kao da se nisu davno videli. Pozdravljam ih rukom i idem da se umijem do pojasa i osvezim. Zatim sam i ja dosao da sednem sa njima gde me je vec cekala kafa. "Aco, ona piva u zamrzivacu, da ne popucaju" pitam , a Aca ce:" nece, sve je pod kontrolom". A Tasa:"Momo, ti si mogao jos da spavas, ali ovo meso, osim mene, ko zna bolje da ispece na talandari osim tebe. Niko. Evo svi priznaju". "Onda cete ostati gladni, meni se danas ne radi, ja sam jutros moj posao zavrsio i danas odmaram" "Pa dobro, da ostavimo ovo meso, kod Malise da ga pricuva do sutra". Svi su se nasmejali uz razlicite duhovite komentare, a ja odoh da donesem talandaru. Visila je o krov u agregatnom odelenju, mnogo je nezgrapna. a i da se ne bi po njoj setali misevi. Gile i Tasa su zalozili vatru, a Aca vodi racuna da case ne budu prazne. Vladimir i Grada, otkazuju da vise piju, kazu da veceras i nocas treba da rade sa mrezama. A Tasa, Gile i Branko, piju no polagano. Aca ne obraca paznju na njih, on ima svoj tempo, koji traje godinama.

 

48

Giletova garnitura

 

Komsije pricaju svoje zgode i nezgode o profesionalnom ribolovu, naravno komicno, cemu se svi smejemo, a Ljilja je postavila sto, a ja se zanimam sa mesom u talandari. Nema nam Stanka, koji sprema riblji paprikas. "Stanko je elektro-instalater, ali od kako ribarimo, on je ne zamenjivi kuvar", kaze Grada. " I sve jedno, imao puno materijala ili nemao, on napravi da bude ukusno", dodaje Vladimir. Prve snicle su gotove i redjamo ih u tepsiju sa poklopcem, koju smo postavili na tanki zar, da bude vruce. Uskoro se pojavio i Stanko. "Idi Grado donesi hleba, nemamo mnogo, ali ce biti dovoljno" "Ne treba cika Stanko. Moma je doneo jutros" odgovara mu Ljilja i iznosi na sto. Ja zavrsavam sa sniclama i svi sedamo za sto, ocigledno gladni, a i tako sve lepo izgleda da se samo nudi na probu. "Gde nam je Aca" pitam ja. "Evo ga ide" javlja se Aca i nosi hladna piva. "O pa ovde moze da se zivi" kaze Stanko i nazdravlja sa pivom.

 Pozdrav Moma S.

_________________

 I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika