Leto 2002. godine

Dobar Vam dan gospodo Forumaši.

logo


Iz dnevnika kampovanja na Žilavoj adi



U leto 2002-ge godine, na Zilavoj Adi, stalni boravak je koristilo, ukupno 10 ljudi u 6 kamp jedinica. Tasu sam takodje racunao, mada je on veci deo vremena, provodio na levoj obali Dunavca. A, dune kosava, evo Tase pored Seve na par metara. Pecarosa i kampera vikendasa je bilo mnogo. Jedan od tih kampera-pecarosa s vremena na vreme, je bio i Dragan Nastic iz Valjeva. Dragan je pravi zaljubljenik u pecanje, a pecanje iz camca je za njega pravo uzivanje. Medjutim imati dosta opreme, a koristiti je dva dana u nedelji, po nekada zna da bude pravo mucenje. U vezi tog problema, Dragan je porazgovarao sa Acom Kovincem, ali kod Ace nema mesta. Pa mi Aca to jednom zgodom rece, da ima tu jedan Valjevac kome bi trebalo mesto za sator. "Znas Momo, ja sam ostario medju ljudima. Ovaj Valjevac je dobar drug i treba mu pomoci, da se ne muci covek". "Reci mu da dodje, a za mesto nema problema. Smesticemo ga ovde pored Zarka sa satorom, a camac neka veze pored Seve, nece smetati."

 

Draganova oprema za zadovoljstvo pecanja je bila: "Elan"-ov camac tip 401, motor "Tomos"-ova 18-ica, sator za dve osobe i prilicno dobra oprema za razne vrste pecanja. A obozavao je pecanje sarana. Tamo gde se saran potvrdjeno lovio i gde su svi pecarosi hrlili da zauzmu mesto, Dragan je camcem samo polagano prolazio pored njih, prateci, da li saran radi ili ne. A on sam sidrio je camac tamo gde je predpostavljao da ima sarana i tamo postavljao hranu i zabacivao stapove. Pratio je situaciju i premestao se u toku pre podneva i nekoliko puta. I upornost se isplatila. Ulovljene sarane, preko tri kilograma i vise, nosio je kuci, a ostale je ostavljao u moju cuvarku i kada sam dimio ribu, odimio sam i njegove sarane, koje je zatim nosio u Valjevo.

 

Jednog nedeljnog jutra, poranio sam da pre svanuca povadim mreze, jer pecarosi na sarane dolaze jako rano. Kad kod gornjeg vrbaka na levoj obali Dunavca, a ispod zilaka, neko sedi u camcu, zabacio i ne pomera se. Prolazim pored njega i prepoznajem Dragana. "Dobro jutro, boga mi ti si bas poranio, ili nisi ni isao na spavanje". "Malopre sam dosao. Sanjao sam bas ovo mesto, da sam se mucio sa necim, ali nije bila riba. Ribe u snu nisam ni video. A sta sam izvlacio iz vode, ne znam"."I nisi izdrzao izazov. Ovde ja sa mrezama vadim krupne babuske i samo par sitnih sarana je bilo do sada". "Neka, tamo gde je babuska, tamo je i saran. Jeste da je on malo vise obazriviji, ali je tu. Videcemo. Do rucka, ne mrdam odavde." "Dobro, obici cu te ja sa hladnim pivom". "E to moze."rece Dragan i ostade da razjasni san, a ja odoh dalje da izvlacim mreze. Tri mreze iznad Dragana su dale lepe babuske. "Danas stavljam ribu u salamuru.". "Sta ima" pita Dragan. "babuske izmedju 600 i 800 grama, a one su najbolje za dimljenje". I odoh ja dalje da vadim ostale mreze, a ima ih na ovoj strani jos 20-tak komada.

 

Nocas su somovi posetili priobalje, verovatno trazeci ukusni zalogaj. Somovi nisu bili krupni, ali ih je bilo vise no svaki put do sada. Jedan kormoran se takodje ulovio i kada sam ja prisao mrezi on se uznemirio, a inace je ostao ziv, drzeci svoj dugacki vrat visoko i glavu iznad vode. Svog me je okupao masuci krulima i pokusavajuci da se izbavi iz mreze i pobegne od mene. Ja kormorane ne volim, jer mnogo se mnoze i prehranjujuci se iskljucivo ribom, unistavaju velike kolicine mladji i sitnije ribe. Ali ovaj se nasao u "nebranom grozdju" do nekle mojom krivicom i nisam mogao da mu ista ucinim nazao. Naprotiv, ucinio sam sve da se ne povredi prilikom oslobadjanja, oslobodio ga i drzeci ga u rukama, posavetovao ga kako da izbegava mesta gde su mreze i bubnjevi i pustio ga. On me je prvo posmatrao svojim plavicastim ocima, a onda odleteo nisko nad vodom i tek na drugoj obali se digao preko vrbaka.

 

Krecem se sa mrezama i ribama u cunu, a nedaleko dole nizvodno, na potopljenom slepu, vec se obrazuje red pecarosa iz camaca. Vidim i Tasa poranio i resim da svratim do njega na kafu. Stajem uz njegovu siklju, a Tasa vec pristavio dzezvu kada me je video. "Dobro jutro", "dobro jutro Momo i bas dobro sto si dosao, ja sam ne volim da pijem kafu". "Kako pecanje jutros? Vidim Nastic Valjevac, jutros poranio. Kaze sanjao bas to mesto na kome je sada, da je lovio i da je nesto veliko izvlacio, ali da nije riba. Tako mu se u snu pokazalo" Tasa pazljivo slusa, naliva i sebi i meni kafu u malim soljama, jer ja volim a i on pored mene naucio da je prava stvar popiti kafu iz male solje."Znas sta. Ja ne verujem u te dozivljaje iz sna, ali nekoliko puta sam se uverio u suprotno. Da sacekamo da se dan zavrsi, a ti posto si blize, navrati kad-kad do njega. Ja znam da se njemu ne mili da ga neko uznemirava, ali ti ono iz daleka, prodji pored i obrati paznju na njega". "Ma nije mi tesko, sigurno cu ga obici, a danas stavljam ribu u salamuru. Imas li ti sta za dimljenje?" "Pa ne bi bilo lose. Imam par komada sarana. Bas velicine za koje si ti rekao, da su najbolji za domljenje. Nego da ih ocistim". Ustade Tasa da ih izvadi iz cuvarke. "Samo ih stavi tu napred u cun i hvala za kafu pa navrati". Podjoh ja u cun, a Tasa mi sapatom "vidis ovog u ovom zelenom camcu? Prebacuje preko mojih stapova. Ja se brzo iznerviram, pa izbegavam konflikte. Reci mu da to ne radi". "Nemoj da brines." Uvereno kazem ja Tasi dodam gas i kroz nekoliko trenutaka udarim u zeleni camac. "Izvini nisam te video. A kad sam vec to, jel ti mnogo stalo da danas ulovis sarana?" Pitam ja coveka iz zelenog camca, koji gleda u mene iznenadjen pitanjem. "Pa jeste". "Uzmi iz mog cuna jednog sarana i nemoj vise da kada zabacujes, prebacujes preko Tasinih stapova" "Slucajno mi se desilo, a sada me sramota da vadim taj stap, pokupicu njegove". Ustanem i iz prednjeg dela cuna prebacim jednog dobrog sarana u zeleni camac a Tasi kazem da povadi svoje stapove, da bi zatim covek iz zelenog camca izvadio svoj. Tasa bez reci vadi stapove, a covek iz zelenog camca se samo smejulji, zadovoljan sto sam mu poklonio sarana. A poklonio sam mu sarana zato sto nije neki bezobrazan, vec neki seljanin iz okoline.

49

Na ovoj fotografiji, bela plasticna burad, su za salamuru. Odnosno u jednom stavljam usoljenu ribu, a zatim u drugom ispiram usoljenu ribu u pijacoj vodi.

 

Naostrio sam noz sa kamenim brusom. Imam dva brusa. Jedan je Slovenacki za grubo ostrenje, a drugi je Svapski za fino ostrenje ( za brijace ). I sa tako finim naostrenim nozem se lako i brzo cisti riba. Ociscenu ribu sam stavio u salamuru u veliko plasticno bure i ostavio ga da stoji do veceras.

 

Ljilja je ustala i nudi me sa kafom. "Hocu, ali skuvaj i Draganu, jednu veliku solju". Ja zavrsio sa soljenjem ribe, zategao poklopac i otisao u cun da se pashladim i umijem. Ljilja me zove i naglasava da je kafa gotova, a ja sam uzeo dvogled i gledam u Draganovom pravcu. Sve je tiho. Dragan sedi, kao sto je i sedeo. I mirna voda, nista se ne desava. Pijem sa Ljiljom kafu i nista joj ne pricam o Draganovom snu i malo kasnije krecem ka cunu. Iz friza, uzimam dobro razhladjeno pivo i idem do Dragana. Pravim veliki luk i do njega dolazim plutajuci. "Dragance, novo-staro?" i dodajem mu kafu i pivo."E, bas ti hvala i za kafu. Jutros sam zaboravio da ponesem primus. A sto se tice ribolova, imam lepe babuske, a jednog sarana sam pustio. Nije se izmrestio. Ja ga vadim iz vode, a njemu curi ikra i veliki mu je stomak. Odmah sam ga otkacio i pustio". "Pohvalno Dragance, ako sta treba, zovi. Mobilnim ili vikni, cucu te. Ajd' zdravo".

 

Ljilja je u rerni ispekla pun pleh kokosjih krilaca, od kojih su se prsti lepili, a ukus fantastican, pa sa hladnim pivom. Malisa je sa zadovoljstvom krckao koscice, a boga mi i nekoliko krilaca celih mu je pripalo. Od lepog ukusa lizao je nos, napio se vode i legao u hladovinu. Pasji zivot. A Coka, zainteresovana posmatra nas, a meni pade na pamet, Da li ona shvata da jedemo krilca od njene sabrace? Prosto sam se osecao nelagodno pred njom. "Hajde mala, bezi odatle!", najurio sam je, a ona je zaleprsala krilima i pevajuci to jest crcoreci, nogu pred nogu, udaljila se, kljuckajuci vrhove trave. Malisa je na to reagovao, podigavsi usi i gledao u Coku jedno vreme. zatim je spustio glavu na sape i zadremao.

 

Pogledao sam dvogledom prema Dragancetu, a on bez promena sedi i ceka. Resih da nesto ranije podavim mreze, jer cekajuci nema smisla, a voda Dunava je cista, tako da mreze ako duze stoje u vodi, nece se mnogo isprljati i bice efektivne. Svaki dan kada pripremam mreze za davku, prvo ih istresem od prasine, koja se stvorila od isusenih lisaja i algi. Zatim ih postavim u cunu po nekom redu prioriteta. Jedne idu u plitku vodu ( oko 40 mm.), a druge u duboku ( oko 60 mm.). I kako ih poredjam, tako ih po istom redu i davim, tako da se proces zavrsi lakse i brze.

 

Palim cetvorkicu i krecem uz Dunavac. Prolazim pored komsija ribara, Stanko mi mase, a ostali verovatno spavaju posle rucka. Odmaraju za nocas. Branko dize obe ruke, Apotekar i Roki takodje. Zadovoljni. Znaci riba danas radi, a ako radi, znaci da se i krece. A ako se krece, onda ce i mreze biti posecene. Moja logika, a da li je ispravna, sutra ujutru cu videti rezultat. Secem Dunavac sa smerom leve obale i prolazim ne blizu Dragana. "Ti resio da ispostujes san". Dragan odmahnu rukom, bez komentara. Prilazim davno podavljenoj topoli za koju vezujem mrezu, a iza nje je razliv, plitak i pun trave. Tu tostolobici dolaze na pasu sitnog lisaja, koga ima po svuda. Ja sam pri planiranju ribolova na ovom podrucju, a nemajuci dovoljno informacija, propustio da napravim jake i retke mreze za velike komade riba. Da ih sada imam, ovde bih lovio tostolobike, somove i i sarane, komade preko deset i vise kilograma. Ovako, oni zapnu u sitnu (40-60 mm) mrezu i skrenu kao od ograde. Kako mi ribari kazemo"mreza ko taraba". Retko da se neki zakaci skrgama ili bocnim perajima pa da se uhvati.

 

Volim da davim mreze i to na zavozno veslo. Pri takvom izbacivanju mreze, potrebno je umece rukovanja sa veslom, a samim tim i sa postavljanjem cuna u radni polozaj. Davljenje mreze pod zeljenim uglom, odnosno na mesto na koje hoces da je postavis, a ne kako te voda zanese. I ono zbog cega se voli taj zanat, a to je, pri davljenju mreze, stalno posmatram mesto i polozaj mreze, a u mislima me drzi dilema, koliko ce sutra biti bas ovde riba ili sam promasio mesto. I kada ih sve postavim na svoja mesta, pustim da me voda nosi sa cunom, a ja se umijem i operem ruke i vrat i provucem prste kroz kosu i posmatram teren, razmisljajuci o dobro podavljenim mrezama i posmatram vodu, da li se smiruje i usporava tok ili pojacava tok, da bih za sutra odredio, da li da postavim mreze vise na vodu ili blize obali. Stalna strategija je obavezna, inace sve sto radis nema smisla.

Prelazim na stranu obale kampa, da i tamo podavim nekih 6 mreza. Sobzirom da na desnoj obali Dunavca, mesta za davljenje mreza su ogranicena prostorom, ili je priobalje plitko, ili su se usidrili sarandzije. Za 6 mreza ima mesta, mada se Branko po nekada buni, narocito kada ja izvadim dobar komad sa mrezom, koja je nize od njega za punih 50 metara. Ali on smatra da svaki takav komad, treba njemu da pripadne. Nezajazljiv covek. A dosao je posle mene na tom mestu i ja sam mu pomogao da se veze za obalu i oko njega sam neutralizovao tri dobra mesta za mreze. Jer, racunam ima mesta za sve.

 

Dolazim do prvog uzvodnog mesta i dovikujem Branku "hoces da kupis ribu?" "Ne za......., no dodji mrzime da pijem kafu sam". "Sa'cu, samo da izbacim nekoliko mreza"."Ne znam kako Dragan prolazi? Ceo dan ne mrda sa onog mesta." "Kako mi rece, dobre babuske i po neki saran".

 

Davim poslednju mrezu 30-tak metara iznad Ace. Aca me zove, a ja mu dovikujem da cu doci, ostalo mi je jos 10-tak metara mreze da podavim. "Momo, pogledaj sta se desava sa Draganom? Voda ga nosi, a on kleci u camcu i nesto radi. Obicno sve sto treba da uradi, on uradi dok je na sidru." Ja bez reci dodajem pun gas i brzo stizem do Draganceta. i vidim da je upecao neku dobru ribu, ali mu se neda. "Boga mi Momo dobar komad. bojim se da mi ne pokida najlon. Dobrog je kvaliteta, ali mrcina vuce, vidis da me vozi po Dunavcu". "Jesi li video sta je" "Ne". "Da nije Ruska podmornica?" Pokusavam da odobrovoljim Dragana koji je u grcu. Da ovoliku ribu nije predvideo, kad je namotavao najlon. A Inace su pecarosi interesantni. Uvek stavljaju tanke najlone, a kada im se zakaci komad, onda strepe. "Sta si imao od mamca?" Pitam. "Ma svo vreme sam pecao na valjak i kuvani kukuruz, a malopre sam jednu udicu nahranio rovcem sa par crnih durdubaka, a na drugoj valjak, pa sad ne znam da li me vozi som ili saran". "Da li kad-kad trza ili samo vuce". "Ma nije ni jedanput trzao. I kada se uhvatio, samo je savilo stap i pocelo da vuce jednobrazno. Zato sam ja brzo povadio sidra, inace bi sve pokidao. Ova druga dva stapa sam odsekao. nisam imao kad da ih namotavam". "To su ipak rusi".

50

I prodje jos jedan dan. A zadovoljstvo ... ono je to koje se samo i racuna???

 

Sa donje strane Dunavca, pojavise se komsije-ribari. Mahnuo sam im i oni se odmah usmerise ka nama. "Sta se radi?" pita Grada, a Vladimir pokusava da procita sa vode, to sto ga interesuje. Vide oni da je nesto dobro u vodi i ne prilaze blizu, da ne bi zasmetali. "Ma vec dvadesetak minuta me vuce neka mrcina." "Kako trza?" pita Vladimir. "Ma samo vuce". "Ne pritezi, ali i ne otpustaj. Stalno ga drzi sa rezervom da amortizujes, ako trgne", daje savete Vladimir. Sva trojica smo spojili cunove i gledamo sta ce dalje. Dragana ne napusta nervoza. On bi da se sve skoro zavrsi, ali ne i po svaku cenu. I to mi se svidja. Bila bi steta da ode, a da ga ne vidimo. Grada se otpusti od nas i krenu. "Idem po foto aparat, ovo ne smem da propustim." "Od rane zore me opterecuje san, koji sam sanjao i evo, ostvario se". "Prosto neverovatno. Od kako si mi jutros rekao za san, nisam verovao da ce se i ostvariti, ali sam stalno, ceo dan bio pod dojmom da treba nesto da se desi. Kad god sam bio na Sevi, gledao sam te dvogledom, sa pitanjem u sebi da li je sve u redu. Majku mu prosto neverovatno". I evo Grade, namontirao se i opalio je nekoliko fotografija. Otpustam se i idem po Acu. "E bas ti hvala. Rece mi Grada o cemu se radi. A ne bih voleo da sam tu, a nisam tu". Dolazimo, a Aca ce:"Dragance, hoces da te zamenim ili bilo kako da ti pomognem"."Za sada ne treba, jednobrazno vuce po sredini i to samo nizvodno".

 

Za nekih petnaest minuta, evo i Tase. "Kad sam vas video sve skupa, znao sam da ni ja ne smem da izostanem. Ko ima ronilacku opremu ne prijavljenu, sada mu je prosteno, neka je uzme, treba ce", sali se Tasa. Dragan se zali na bol u rukama, ali ne popusta. Kad smo bili u visini potopljenog slepa, riba je naglo skrenula ka levoj obali. "Dragance, nedaj mu tamo. Tamo su zilaci". "Da lako je reci nedaj mu. Kako da mu nedam, on upravlja sa mnom, a ne ja sa njim. Draganov camac se zaustavio, a riba je teglila jos, tako da se Draganov stap podavio u vodu i u jednom momentu je Dragan poleteo na ledja u camcu. "Gotovo, znao sam da ce da se otkine, pu.. majku mu.......".I bacio je stap u camac. Dragan stoji podbocen i gleda u vodu, a grupa camaca mu je prisla nemocno i u blagom soku. Jedino je Tasa psovao. A Dragance: "pa bar da se dao videti, ovako ne znam sta je. I bas kao u snu. Jesam ti ispricao san jos jutros i izgleda da sam samo ja i verovao u san.


Pozdrav Moma S.

_________________

 I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika