Čari Dunava

Dobar Vam dan gospodo Forumaši.

logo


Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



Poslednje tri godine, pred odluku da provedemo celo leto na Zilavoj Adi, ziveli smo i radili u Moskvi, sa stanom u dip-korpusu, sa obezbedjenjem. Stan nam je bio u Prospektu Mira, kod Riske pijace. Ludnica. Ja sam stalno leteo po unutrasnjosti Rusije, od San Peterburga, do Habarovska, Novosibirska, Samare, Jekaterinburga, Kazanja, Rostova na Donu, Njiznjeg Novgoroda itd itd. U Moskvi konstantna zagusenja u saobracaju, vazduh prezasicen gasovima i ne neprijatno mirise, vec smrdi, nervni sistem treperi i "imas sve i nemas nista".

 

I sve je to iza nas i evo nas na Adi, sa patkama, kokicom Cokom i vernim psom Malisom. I to na desnoj obali Dunavca, gde se i ne cuju brodovi kada prolaze plovnim putem Dunava. Gde i kada kosava prevrce kreste na Dunavu, ovde samo vrhovi topola, vrba i jasenove sume sumi i podstice na spavanje. A Dunavac tece i nekoliko dana mi je trebalo da dezinficiram mozdane vijuge, da ih ispravim, gledajuci u vodu koja tece, slusajuci sum lisca vrba u vrbacima na samoj obali Dunava i mirisuci miris Dunava, za kojim sam ceznuo. Sacekivao sam jutra na cunu, ili sedeci na zadnjoj platformi Seve iznad vode Dunava, koja je zurila da otece, tamo daleko u neko more. Slusao sam ptice i cini mi se da sam ih razumeo. i onog Slavuja, koji skakuce po granama niskog rastinja i peva zanosno, i onog Drozda iz bare, koji je ubedjen da zna da peva i ritam Detlica, ciji bat kljuna odzvanja o suvo stablo vrbe i njegovo kliktanje i zov. Melodiju jutra, dopuni Kreja, a tamo negde i krestanje gavrana je pesma. Cigra klikce i prolece u sasvim niskom letu nad plicacima Dunavca. Cvrkut lastavica, koje lete nad vodom i u zadovoljstvu jedu insekte, a na povrsini vode u matici su se poredjali galebovi i oni nesto razgovaraju, dovikujuci se. Jato mladih vrabaca dzivdzana, razgovaraju, a da niko nikoga ne slusa u krosnji velikog zbuna. A tamo na suvoj grani savijenom nad vodom, stoji lepotan Vodomar, koji se ne stidi svoje lepote ni pred tropskim pticama. Stoji i ceka da neka ribica mala se zagleda u njegove neodoljive boje i da je ta radoznalost, kosta zivota. Nista manje lepa pcelarica, nadlece zbunasto cvece, gde se inace pcele zadrzavaju, da bi sebi i svom mladom narastaju obezbedila slatki obrok. Kormorani, svako za sebe, ali se ipak ispomazu i zajednickim snagama, prvo isprepadaju jata belih riba i malih ribica, a zatim brutalnim napadom ih love i gutaju, a potom odlaze kod svog podmlatka i dozvoljavaju im da mladi uvlace svoje glave u njhova zdrela i kljunovima izvlace ulovljene ribe i onda ih gutaju. Takav im je raspored prehrane. Divlje plovke cesto u parovima lete i kao da stalno negde zure, a kad slecu na vodi Dunavca, slecu kao hidro-avioni. I obavezno, svaka, kada sleti, promrda repom levo-desno, zatim zagnjuri glavu i pocinje veselo da se kupa i nesto kvace, prica li. Caplje se jedino cuju kada lete, nikada ih nisam cuo, da stoje i razgovaraju. Gacaju po plicacima i svojim kljunovima precizno love male ribice. bele caplje ponosno stoje i cekaju ili sitno brbore po povrsini vode i time privlace interesovanje naivnih ribica, a zatim ih zivotom kaznjavaju za njihovu naivnost. ITD, mogao bih da Vam opisujem svaku pticju vrstu, jer sam ih uvek sa interesovanjem posmatrao, i prosto sam se saziveo sa njima i kada nisam na vodi, mnogo mi nedostaju.

55

Malisa, ovde na Adi, a i inace u zivotu, je moj najbolji drug. Za 12 punih godina zivota, dokazao je vernost, pouzdanost i drugarstvo nebrojano puta. On je na Sevi Prvi oficir bezbednosti. Malu Coku, nasu kokicu, vaspitao je od malena i dozvoljavao joj da na njemu spava ( na ledjima, na glavi i vratu, na sapi). Gde god se nasla na Malisi, ona je osecala sigurnost i odmah je zaspala. O Malisi mogu da napisem knjigu i da bude malo receno o njemu. Ovom prilikom samo u kracim crtama. Malisa je zasluzan, sto smo 5,5 meseci proveli na Zilavoj Adi, a da u camcu nismo ni jednom imali susret sa nekim misem ili nekim drugim glodarom. Zmije sam vidjao na vodi, ali na obali blizu camca nikada. Vranama, svrakama i galebovima je bilo najstroze sa Malisine strane zabranjeno da slecu na Sevu, a o zadrzavanju i da ne govorim. A od kampera, svako ko bi posao u Sevu, blago zadrzavanje zubima za nogu, je upozorenje, neposlusne je kaznjavao, a onda su mi se zalili.


Pozdrav Moma S.

_________________

 I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika