Barska kornjača

Dobar Vam dan gospodo Forumaši.

logo


Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



Gilence resio da peca. Kao i svim pecarosima i njemu je do zabave, a onda ima i razlog za razgovor na temi o pecanju. Mesto za pecanje je izabrao liman, neposredno nizvodno od svoga Krcka. Izneo Gile svu opremu, pripremio i zabacio, a sam poredjao i seo u hlad ispod velike topole. Ja sam prao cun, posle jutarnjeg pregleda bubnjeva, kad me Gile priupita: "Sta mislis Moco, u ovom limanu, da li se mozda smestio neki brka, a koliko vidim tu je i neka potopljena topola, pa mu ti sa mrezama ne mozes nista." "Na sta si zabacio?" "Na sve. Imao sam jednog rovca, zatim durdubaka, kedera i kukuruz. A na jednom sam stavio zrna zelenog graska, mozda ovde dolazi u mirnoj vodi da pase neki tostolobik." "Bogami, tebi ostaje, jedino da cekas i pazis na stapove." Moco, 'ajd ti pripazi, a ja odo da skuvam kafu, pa da meracim i uzivam u ovom lepom danu." "Samo ti sedi i uzivaj. Ja cu da skuvam i tebi i sebi. A mozda i Aci, ako bude hteo. Acooo, hoces kafeee." Viknuo sam sto sam mogao glasnije, jer Aconi zna i da zadrema, pecajuci. "Dolazim", cuje se Aca sa svojim "baritonom". Malisa dotrcao, podigao usi i ne shvata zasto vicem. "U redu je Mali, to je sve zbog tvog druga Gilenceta i njegovog pecanja."A Malisa je sa podignutim usima, dosao pored Gileta. Gile ga je pomazio, a Malisa je legao, tako da ga je Gile morao da preskace ili obilazi dok postavlja zvonca na stapove.

 

Kafu sam zakuvao tursku, bez secera. Kako mogu da je piju tako gorku? Ja moram da stavim sebi kocku secera, obavezno. Aconi sa svojom malom kuckicom Molicom je dosao i uzeo stolicu i seo pored Gileta, da njih dvolica zadime po jednu. Dao sam im po soljicu kafe i sam sam seo sa njima, a Aconi poceo pricu, kako su ga Gadafijevi vodili na pecanje na more. "Na pecanje, tamo gde su me oni vodili na more, a ono veliki talasi, ne moze da se uporedi sa zadovoljstvom pecanja ovde. A i vetar je svaki put duvao, kada sam ja bio. Pazi Gile stap!!!" Prekinuo je pricu Aconi, izazvan pecaroskim instinktom. Gile je zgrabio stap, a plovak, kako inace treba po logici stvari da ide ka vodi, a ono ide ka obali. Ustali smo i ja i Aca, ne verujuci sta se desava. Gilence se takodje zbunio pa i ne vuce, pusta ribi na volju. Cak se i Malisa nasao tu na ivici obale i sa spustenim usima posmarta plovak. Plovak je zatim izmenio pravac kretanja i krenuo ka vodi pa da tone. U jednom momentu ga nismo videli. "To moze biti veliki smudj", predpostavlja Aca, a Gile je onda krenuo da vuce. "Mislim da je dobar komad", slaze se Gile i poceo je da vuce muski ka obali. Ja sam sisao sa obale i sa meredovom cekao pored vode, da pomognem u savladjivanju ulova. Plovak je izasao iz vode, a za njim i kornjaca, koja je pokusavala da se odkaci. Gile je razocaran, hteo da cimanjem oslobodi udicu, ali ja sam pritekao i uzeo kornjacu u ruke, a zatim drugom rukom lako oslobodio lepu recnu kornjacu.

65

Prvo sam je pomilovao po glavi, koju je odmah uvukla pod oklop. Spustio sam je pored vode, jedno vreme je cutala, a zatim velikom brzinom pobegla u vodu. "Na sta je zagrizla?" Pita Aca. Gile pokusava da se seti i kaze:" Na Grasak. Tacno na grasak". "Pa cekaj. Ja sam mislio da se one hrane ribom, kao i rakovi." Razmislja Aca. "Jedu one sve kada su gladne."

Kaze Gile vadeci stapove iz vode. "Sta je Gile. Neces valjda da prestanes da pecas?" Pita ga Aca. "Ma nikada me nije htelo pecanje. Pokusavao sam do sada ne znam koliko puta i nikada nista nisam upecao. I evo vidis sada, ovakvo mesto. U najmanju ruku sam ocekivao soma ili sarana, a ono kornjaca. Necu vise da pecam."

 

Na dogadjaj sa kornjacom sam bio i zaboravio. Kornjace, ne retko vidjam u plicacima priobalja, a znaju da se na panjevima ili oborenim stablima u barama i suncaju. One su kao nus-pojave koje mi ne smetaju, a i ja se trudim da njima ne smetam u redovnom zivotu. Njih znaju da orlovi Belorepani, zgrabe u letu i onda na obali se goste sa njihovim belim mesom. Sreta, covek koga sam upoznao kod usca u Velikoj Moravi, pricao mi je da recne kornjace imaju ukusno meso, ali ja nisam probao. Pored vode i u vrbacima priobalja, nalazio sam oklope od kornjaca, raznih velicina. Jednom prilikom, imao sam ideju da sakupim oklope, iskuvam ih i zatim ocistim i isperem dobro, a onda da ih imam kao ukrase. Medjutim, brzo sam sebe razuverio, da mi to u zivotu nije potrebno. Skoljka je nesto drugo. Na njih sam navikao kao klinac na Juznoj Moravi, da ih skupljam po kamenjaru. Ali oklope kornjaca, ne . Cini mi se kao da bih cuvao neciji kostur. Ne, nisam ja od te vrste ljudi.

 

Most od dasaka, koji mi je Gruja napravio, sluzio je za pristajanje sa cunom. Nalazio se na samom pocetku limana u mirnoj vodi. Jednom prilikom, spremam mreze za popodnevno davljenje, kad na vodi nedaleko od mene, nase patke koje tu u limanu provode po veci deo dana, nesto su zakvakale, uplasile se. A i Malisa je poskocio i sisao do vode. Pogledao sam sta se desava i video "nasu" kornjacu, kako jede lisce salate koje je Ljilja dala nasim patkama. Gledao sam je kako jede i ne obraca paznju na patke. Rodila mi se ideja i istog popodneva, jednu metarsku dasku sam prosvrdlio na dva kraja i kroz otvore provukao dva kocica, na vrhu cetalasta i zabio ih u mekanu tinju pored vode. Na toj dasci sam ostavljao grasak i naseckanu zelenu salatu i to je bilo namenjeno za kornjacu. Vise puta su joj tu poslasticu pojele nase patke, ali i ona je uspevala da sve cesce dobije svoj deo. U popodnevnim casovima sam je vidjao da se na toj dasci sunca. Cak vise nije ni bezala, kada sam ulazio u cun i odlazio na vodu. Malisa je takodje nije dirao, a mislim da su i patke sa njom nasle zajednicki jezik, mada konkurencija, ko ce prvi da pojede salatu i grasak, ostala je. Jednom prilikom Tasa je dao predlog, na koji smo se nasmejali, ali naravno nije prihvacen. Sedi Tasa, dok ja sredjujem mreze , a ona je izasla na dasku. Kaze Tasa:"Daj da je uhvatimo i da od nje napravimo tamburu". A Aca ce:"Pusti, jos malo da poraste". A ja sam bio ubedljiviji:"Slusajte vas dvojica, matoraca. Vama je bas neophodna ta tambura? Ili ste se predomislili." "Ma salio sam se bre Momo",pravda se Tasa. "A verovatno i ne bi dobro zvucala, jede ove kupljene salate i grasak, pa bi joj rezonanca verovatno bila losa". Sali se Aca u zavijenoj formi. I tako nastavili smo da se salimo i kad god smo je vidjali na dasci. Jedino je Gile ostao uzdrzan.

Pozdrav Moma S.

_______________

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!! 

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika