Marko

Dobar Vam dan gospodo Forumaši.

logo


Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



Budim se u ustaljeno vreme, ni ranije, ni kasnije iz navike ili neka cula, kojih i nisam svestan, ali sam ubedjen da postoje. ( Kako kaze moja majka Dragica:"More imam petlice na srce, koje me probudi kada treba. Nikada u zivotu nisam zakasnila, a trebala sam da ispostujem vreme." Uvece, kako god da legnem, bilo u 11h ili u 02h, redovno u neki minut pre 04h se budim, naspavan i oran. I sve sto zatim radim, nije mi tesko. Naprotiv, osecam tragove zadovoljstva, pa i ako se umorim a ono prijatan umor. Razmisljam, mozda je to i zato, sto radim ono sto volim. A kako narod kaze:"sto se voli nije tesko". I tacno je to.

 

Oblacim debelu pamucnu majicu, farmerke, vetrovku "vijetnamku", carape i gumene cizme i vec mi je ugodnije. Nije mi vise onako neprijatno hladno. A hladnoca se oseca zbog velike koncentracije vlage sa vode. Sa spoljne strane, Seva je sva mokra, sa sitnim bobicama rose na sebi. A voda Dunavca se blago isparava i kako se kaze, dize se magla. Sa lisca vrba, klize i kapaju rosne kapi na travu, koja je takodje mokra, kao posle sitne kise. Coka je izasla i nesto pored same vrbe kljucka, a Malisa je video nekog misa-bizamca, da je iz vode usao u neku rupu u obali, nedaleko od cuna i podignutim usima i ozbiljnom facom, razmislja nako da ga se dokopa. Patke, kada su me videle, nastupila je nervoza i kada sam ih pustio iz kaveza, pocela je trka, onako geganjem do hranilice, kao da nisu nekoliko dana videle hranu. Pod tezinom kapi rose, po neki vec sazreli list se otkine i onako zuckaste boje otplovi na povrsini vode Dunava, koga je ceo svoj ovoletnji zivot gledao kako tece pod njim i ide negde daleko. A listovi koji padnu u travu na obali, rastaju se sa sabracom koji su imali srece da padnu na vodu, ali se nadaju nekom pogodnom vetru da ce ih naneti na vodu, da i oni "proputuju i vide svet". I tisina. Na Dunavcu nema novih pecarosa. Jos nisu stigli, a ovi iz camaca, koji su tu celo leto, ujutru ne stavljaju zvoncice na stapove, iz kolegijalnih razloga, jer po nekada, neko od njih koji je uvece malo vise "zalio casicu", hoce ujutru da spava. Startujem dzoniku, a on se neprijatno dere i hiljadu puta sam se pokajao sto sam ga kupio. Trebalo je da kupim "Volvo-pentu" ili "Jamahu" cetvorotaktnu i kada je startujes, a ona "peva". Rukavom "vijetnamke" brisem dasku na kojoj treba da sednem i krecem na drugu obalu da povadim mreze. Gledam uzvodno, pa nizvodno, da ne naidje po ovoj magli neki tihi gliser. Voda penusa za mnom, a mene prolaze zmarci kroz telo od hladnoce na vodi. Magla nije "testo", ali nije ni zanemarljiva. Po neka caplja i vrana, lete visoko iznad magle u potrazi za novim stanistima hrane. A povrsina vode se rashladila i jutros ribica kupacica nema. Samo po neki "dobar komad"sarana se prevrne po povrsini vode i napravi koncentricne krugove na mirnoj povrsini Dunavca.


Nocas u vodi su bile mreze iz jesenje garniture, to jest sitnijeg oka, po dubini, a veceg oka u plicim delovima Dunavca. Vadim mrezu podavljenu po dubini, a ono keciga, strecova i vretenara, koliko hoces.

Inace moje omiljene ribe za riblju corbu i zapecene sa "vegetom" u tepsiji, pa u rerni su bas kecige, strecovi i vretenari. A Pope u vreme "Pop Cire i Pop Spire, su voleli da pojedu od riba samo vretenara. Mnogo puta sam sedeo sa Zizom ribarom i spremali riblje specijalitete, koje nisu mnogo poznate javnosti, jer gastronomi verovatno i ne znaju za neka jela, jer uce iz knjiga i prepisuju, bez da su probali ili spremali. Recimo, kako Ziza sprema riblju supu od keciga , strecova i vretenara. Pa to je prica za sebe. A on je ziveo godinama na camcu "Zana" na vodi, ribario i svakodnevno za sebe spremao i probranim prijateljima koji su ga posecivali, a koji su za javnost "anonimusi". Ja veoma ukusno spremam ribe i niko, ko je jeo nije dao lose primedbe. Jednom ja spremam sebi Ljilji i Malisi ribe i dolazi Ziza sa cunom sa namerom da se veze za Sevu i ide nekim poslom na obalu i kada je osetio miris przenih riba, sam se pozvao da zajedno sa nama ruca. Posle nekog vremena, sedi Ziza sa Liliom na terasi, piju kafu i puse, a ja rekoh da spremim opet riblji rucak. Ziza me pita sta imam od riba u cuvarki i posto je bio zadovoljan izborom, resio da on spremi riblju supu za rucak, a ja zatim da przim ribe, ako nam bude potrebno, to jest ako nam se ne svidja supa. Verujte, mnogo puta smo i mi spremali riblju supu, ali kad je Ziza spremi, to je prava stvar. Lagana, a ukusna i miris kakav treba, bez viska zacina i ljutine. Prava supa, kako je Ziza i zove. A da je porucite u kafani sirom Evrope i istocnih zemalja bivseg SSSR-a , nema je. Nema je ni u nasim kafanama i knjigama recepata.

67

Kecigu obicno peku na rostilju, prze u tiganju i po nekada neko je stavi u riblju corbu. Probajre je dimljenu. Seticete me se.

Zavrsavam sa prvom mrezom i svidja mi se sto je voda mlaka u odnosu na vazduh, a to prija mojim zglobovima na sakama. Jer kada je jako hladna voda, imam osecaj da me prsti na sakama bole. Pa ih onda u svakoj ukazanoj prilici susim, stavljajuci ih pod miske da ih ugrejem, a i ne retko duvam topli vazduh na njih. I tada mi prija. Prilazim pobodenoj jasenovoj stici, koju sam sa malom motornom testerom "Partner"-ovom, odseko boga mi, pre pet meseci u rejonu bare na Zilavoj Adi. Za nju sam vezao mrezu, sa krupnim okom. U stvari, svih 20-tak mreza na ovoj obali, sam podavio naizmenicno: sa krupnim okom u plcake, a sa malim okom po dubini. I to iskljucivo, radi kecige, streca i vretenara, koji na plitko i ne izlaze, a na plitko u travi, ocekujem tostolobike i predatore, smudjeve i stuke.

68

Taman sam poceo da vadim mrezu, kad na Dunavcu cujem cetvorku, sve glasnije. A ja ne prestajuci sa vadjenjem mreze, kad-kad pogledam u pravcu odakle se cuje cetvorka i vidim dve siluete sa camcem se probijaju kroz maglu i idu prema meni. Kada su vec bili blizu, u mrezi sam imao dobrog tostolobika od oko 12 kilograma i obrativsi vise paznje ribi da mi ne pobegne, jer u takvim situacijama, kada tostolobik oseti vazduh, veoma je opasan. Zna da snaznim udarcima repa, posepa mrezu kao da je od paucine, a i udarac po nogama ili rukama, nije naivan. Ja obicno, pa i ovog puta, kada ga unesem u camac, sednem ili kleknem preko njega, da ga snaga "prodje". Camac se zaustavio, nedaleko od mene i u njemu vidim Acu Kovinca sa nekom mladim deckom. "Dobro jutro, Momo. Mi ne bismo da smetamo, ali moj sinovac je ustao specijalno rano, da sam pogleda proces, kako ti zoves vadjenje mreza, jer ja sam mu sinoc pricao i pricao, a on je jedva sacekao jutro". "Dobro jutro i hajde mali ulazi u cun da mi pomognes. Kao prvo, izvadi ovog tostolobika, da mi ne iscepa mrezu."A mladic, nije ocekivao takav rezultat posete, ustao u camcu i ukipio se. "Sta me gledas, sam si hteo. Pa izvoli, ili si se predomislio?" Pita ga Aca ozbiljne face i mladic, oko 16-17 godina, neiskusan u zivot. Gradsko dete i o ribolovu samo slusao bajke i sad izvoli velikog tostolobika u ruke, pa ga vadi iz mreze. Izazov, nema sta. Mali nemajuci kud', ulazi u cun, ja mu prepustam tostolobika i nastavljam da vadim zapocetu mrezu. "Kako da te zovem?"pitam ga, a on malo uplaseno drzi veliku ribu i gleda da ne isprlja ciste farmerke, zbunjeno me gleda. A Aca mu pomaze:" Reci Momi kako se zoves, sta si se utronjao, ucestvuj. Nije ti ovo televizor, pa sedeci u udobnoj fotelji, da presudjujes, to bi ti mogao, to je jednostavno. Pa i ovo je jednostavno, vadi tu ribu. Sta si se utronjao?" Ja vadim iz vode jos jednog slicnog i dodajem mu namerno i pogledao sam u Acu, a on mi klimnu glavom, u znak odobravanja. "Zovem se Marko" kaze mi mladic i u tom momentu on je pustio ovog prvog da bi smirio sledeceg, a ovaj je osetivsi da je slobodan, pa kad je poceo da udara, a onda i ovaj sledeci, a Marko je bio u momentu sav isprskan i po licu sa prljavom vodom iz mreza i cuna. Ja takodje i prihvatio sam se da mu pomognem, a ujedno sam zavrsio sa izvlacenjem mreze i izbacio sam klocer u vodu da cun stoji dok obavim ovaj problem, a kanap od klocera vezao za ugao egije i poceo da vadim jednog tostolobika iz mreze. "Evo Marko, to se radi ovako" i razmrsio sam mrezu, objasnjavajuci mu postupak. Zatim sam specijalnim kanapom provukao kroz usta i skrge tostolobiku i spustio ga sa druge strane cuna na kratak vez i vezao i njega za metalni ugao egije na cunu. Uspeli smo i "njegovog" tostolobika da izvadimo iz mreze, mada mu je nekoliko puta ispadao iz ruke. Vezali smo i njega, pa spustili u vodu i sa zavoznim veslom sam doterao cun do sledece stice, zakacio cun i rekao Marku:"e, a sada da se umijemo". Umili smo se sa Dunavskom vodom i pokazao sam mu gde da sedne. Aci sam mahnuo rukom i on je prisao uz cun i izgasio cetvorku. Marku sam pruzio ruku: "Svaka cas majstore, ovu ribu ces poneti kuci da pokazes i opravdas se gde si se tako isprljao, a ribolov ne izgleda uvek tako. Mnogo puta se mreze izvade prazne i uzalud je i ulozeni trud i novac, koji i nije mali, ako racunas pribor, plus dozvola, plus....itd." "Marko sine, ovo ti je prvo vatreno krstenje, ali na pravom mestu, u pravo vreme i sa pravim ribolovcem. Zapamti to", kaze Aca, ozbiljne face.

Marku se veoma svidjala ideja, sto ce kada ode kuci, da odnese ribu koju je sam izvadio i oslobodio iz mreze, tako da mu vise nije bilo vazno da li su mu farmerke ciste ili prljave. Vazno mu je bilo da mu dozvolim da sa mnom vadi mreze, koliko god ih ima. Nisam imao srca da mu negiram i mada sam ja naucio i najlakse mi je kada sam radim. Prihvatio sam da vadi mreze, ali sam mu jos jedanputa ponovio kako se mreza sklapa, da ne bi mu ribe vec ulovljene ispadale iz mreze u vodu. Aca je otisao u kamp, a ja sam sa cetvorkom na leru, odrzavao potrebnu distancu i pravac u odnosu na tok vode, dok je Marko vadio mreze iz vode. Velike ribe smo odmah oslobadjali iz mreze i stavljali ih u cuvarku, da ostanu zive. Ulov jutrosnji, sa ove leve obale Dunavca, je prilicno dobar i mada su mreze bile pune topolovog lisca koga je nosila voda Dunava, ko zna odakle. Narocito su bile pune lisca, mreze sa sitnijim okom. Marko nije mogao da istresa i ujedno izvlaci mreze, pa sam ja istolerisao taj problem, ali zamislite 20 mreza sa liscem u jednom cunu. Cun je bio vrske pun.

 

Jesenje je vreme kada ribe grabe sto vise da pojedu, pa prema tome imaju i pojacano kretanje. Jos kada im se znalacki izadje mrezama na pravi put, onda njihovom kretanju je kraj. Prva mreza do Branka je dala smudja od 4 kilograma, kome se Marko obradovao kao dete. A kako se uplasio kada ga je video u mrezi, da mu ne pobegne, to je bilo interesantno videti. Verovatno sam i ja tako reagovao u pocetku. I bilo mi je toliko lepo, da sam ljubav prema mrezama sacuvao i do danas.

 

Kada smo zavrsili sa izvlacenjem mreza, cun smo vezali za pristan, a velike ribe stavili u veliku cuvarku, koja je bila vezana za Sevu. Marko nije odustajao da mi pomogne i da izvadimo kecige, strecove i vretenare i ostale sitnije ribe, kao sto su smudjevi kamenjari i bela riba, koje je bilo dosta. I mada je lisce topola smetalo u mrezama, ipak je jutrosnji ulov bio dobar. Jesenji ulov. Mreze smo zatim izneli sa lodlama na obalu, i kacili sam im gornjake za konopac koji sam zategao izmedju dve topole, tako da je mreza slobodno visila i bilo ju je lako ocistiti od lisca, jer svo lisce je slobodno padalo na zemlju. Ociscene mreze smo kacili zatim na drugi konopac, gde su se susile do uvece, kada su ponovo isle u vodu.

 

Ljilja je u medjuvremenu ustala, skuvala kafu i zove nas da kafenisemo. Kazem ja samo da zavrsimo i bogami ja i Marko zavrsismo uspesno. Aca nas hvali, a posebno Marka, koji kako je prljav, nece ga poznati ni rodjena majka. Ali vredan decko. I bice od njega dobar covek. za ribolov nema veze, uvek moze da se iz hobija bavi njime. Ali vazno je da je vredan, pametan i da brzo kapira nepoznanice. I kako smo zavrsili, nista mu nisam rekao, uzeo je da opere cun. Pohvalno, nema sta.

 

Posle umivanja Dunavskom vodom iz camca, pridruzili smo se Ljilji i Aconiju za stolom uz kafu. "Meni se svidja ovaj posao, a narocito kada ima ovako puno riba. I ja bih se bavio ribolovom, profesionalno." "Ma Marko, ribolovom mozes da se bavis kad god hoces, tvoje glavno za sada je da zavrsis uspesno skolu koju ucis i da se upises na studije. A ribolov u medjuvremenu, kao hobi, niko ti ne brani". Kaze mu Aca, a Marko cuti, da ne protivreci stricu, ali bi rado da se preorjentise na ribolov, a skolu neka uci ko voli. On je dobar djak, zato sto je inteligentan i pametan, ali bas i ne voli skolu.

 

Kada je Marko posao kuci, spakovao sam mu tostolobika od 12 kilograma i smudja od 4 kilograma. Aca ga je odvezao do Dubovca, gde ga je cekao otac, sa mladjim bratom. Sta je dalje bilo, mogu samo da nagadjam. "Nisu mu verovali da je on ulovio ove dve velike ribe. Morao sam ja da se zakunem, i otisli su prosto inpresionirani." kaze Aca.

 

.

Pozdrav Moma S.

_________________ 

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika