Ribaru mnogo riba - nikada nije mnogo

Dobar Vam dan gospodo Forumaši.

logo


Iz dnevnika sa kampovanja na Žilavoj adi



Krecem ka sledecem bubnju i dok cetvorkica radi na srednjem gasu, jer vuce cuvarku kroz vodu, ja se umivam preko talasnjace i primecujem da sam se i oznojio, ali zadovoljan ulovom i jos neizvesnom predpostavkom sta ce biti u sledecem, sedam na dasku drzeci jednom rukom rucicu motora, a sirokim pogledom posmatram sta se desava u Dunavcu.

Na Dunavcu vlada uobicajeni mir. Ljudi ovde dolaze najvise zbog ribolova, ili u drustvu ribolovaca. Da neko pusta glasno muziku, da peva, galami ili da deca galame, toga ovde nema. Polako prilazim sledecem bubnju, a mali vodomar, koji je stajao na stici bubnja, odleprsa na neko njemu sigurnije mesto. Ritual vadjenja, pregled sadrzaja i pranja je kod svakog pojedinacnog bubnja jednak, bez tolerancija. Uglavnom, u drugom bubnju je bilo pet babuski kilasica, cetiti deverike, od po jedan ipo kilogram i jedna od oko sesto grama. Nju sam odmah stavio van cuvarke u prednji deo cuna, jer sam je namenio, da je isprzim za rucak. I tako dalje, do sedmog bubnja, koji je bio na samom prolazu iz rukavca u razliv, koji je primao vodu samo pri visokom vodostaju. Bas kada sam prilazio bubnju, primetio sam da mu gornja stica mrda, a voda je mirna. Znao sam da je to neka veca riba i adrenalin mi je proradio, iscekivajuci rezultat provere. Izvadio sam zadnju sticu sa dna i kada sam navlacio perde prema prvom obrucu, osetio sam na rukama, tihi udar, kao sapat i znao sam da je velika riba. Podigavsi prvi prema drugom obrucu, jasno sam video repnu peraju soma, koji je cinio zadnje pokusaje, da ispravi zvoju zivotnu gresku. A pored njega je bljesnula zlatasta krljust ledja krupnog sarana. Da to su bila dva drugara, som od oko osam kilograma i saran, negde oko tri kilograma. Pored njih su bila i dva streca, lepo krupna. I tada mi je pala ideja, da gos-in Aca, napravi jednu riblju corbu, ne bolju no onakvu kakvu on zna. Tako da su stracevi zavrsili u prednji deo cuna, van cuvarke.

38 

I tako, od deset bubnjeva, samo sam jedan premestio, jer je bio prazan. A iz devet puna cuvarka ribe. Bacio sam se u vodu dok je cun plutao i oprao svu prljavstinu, koja je pocela na suncu da se susi i da imam osecaj, kao da sam u nekom oklopu. A sto se tice kolicine ulova, treba biti idiot, da ne bude covek zadovoljan. I naravno, sve muke i prljavstina se zaboravljaju. A bubnjevi su prljavi i dobri alat.

39

Cuvarku sam polako vukao kroz vodu i dosavsi do Ace, pristao sam uz njegov camac, tako da se riba u cuvarki vidi. On je sa cigaretom u ustima, prihvatio cun i namerno dodao:"sta zar si samo ove straceve i deveriku ulovio?", kao da nije video cuvarku. "Da samo to". "I sta one sad rade ovde"? "One se koncentrisu da udju u onaj tvoj kotlic", kazem mu ja, pokusavajuci da budem duhovit. "Sada moram da menjam mamke, trebace mi jos neka riba". "Nemoj se muciti. Reci mi koliko ti razlicitih riba treba" pitam. "Pa pet do sedam vrsta, po par komada i onda ti osim corbe nista vise za rucak ne treba"kaze uvereno Aconi."Vazi, Aconi. to cu se postarati da odradim. A ako ti treba nesto od zacina i povrca, javi se Ljilji". "Samo ti obezbedi ribu, sve ostalo ja imam".

 

Dolazim uz Sevu, a to znaci da ima ribe i Ljilja me ceka na levom nogostupu, tamo gde su cuvarke. A kada dolazim i idem na most kod agregata, znaci nema ribe. Ljilja mi je pomogla da prebacim ribu u glavnu cuvarku i kada je bilo gotovo, rekla mi je da sednem na nase omiljeno mesto, na klupi, na zadnjoj platformi, da popijemo kafu i da se malo odmorim. Pristao sam i preko talasnjace oprao ruke i seo na klupu, a Malisa mi je odmah legao preko nogu i time hoce da mi kaze, da ne idem vise bez njega.

Posle kraceg i prijatnog odmora, ulazim u prljavi cun, koji se prosusio i sada izgleda prljavije, nego sto jeste. Palim cetvorkicu, koja izgleda, kao u maskirnoj navlaci i krecem. Malisa razocarano stoji na Sevi i gleda u mene, kao da hoce da kaze "opet si me izdao, a ja se tako nadao da cemo zajedno...". "Hajde ti mali obalom, znas i sam da na cunu danas za tebe nema mesta". Malisa bez primedbi, skace sa Seve i trci duz obale, vec utabanom stazom kroz travu, a izmedju mladica vrbe, kad-kad bacajuci pogled na vodu, da slucajno negde ne skrenem ili zaostanem. Resio sam da pocnem od najdaljeg, koji se nalazi negde kod Brankovog camca. Prolazim pored davno oborene ogromne topole, pored koje stoji usidrena siklja sa zabacenim, ni manje ni vise sest stapova "na dubinjaka", a covek u njemu se izvalio i spava li spava. To je nas ranoranilac Zarko, koji svakog jutra otvara kavez patkama da izadju na slobodu ( nocu su zatvorene da bi im sacuvao zivot od nocnih posetioca sa zlim namerama ), nahrani ih i onda sebi kuva kafu. To je njegov stalni jutarnji proces. A to sto spava kada peca, valjda i to spada u njegov podnevni proces. Ni zvrndanje cetvorke nije na njegov lepi san imalo uticaj. Ko zna, mozda nesto lepo sanja, pa nece da prekida san.

 

Sa obale iz svoga kampa, braca Kostolcani, podizu ruke sa pivskim flasama, pozdravljaju i zovu "na po jedno". Ljudi na odmoru. Jedan ucitelj, znaci dva ipo meseca odmora. Drugi doktor, pa sam sebi napise bolovanje koliko mu treba. A treci radi u PTT-u, ali u sezoni leta je na bolovanju. Ne piju mnogo, no retko prestaju. A kad im se desi da preteraju, onda ricu, odnosno veoma glasno vicu. Oni time nikoga ne zovu, jednostavno vicu. I to svi u glas. A to izgleda tako, sto sve divlje zivotinje se daju u beg, ribe se preseljavaju u dublje vode, a verovatno ih cuju i u Dubovcu i Belom Bregu.

 

Prvi put kada sno ih culi, ja i Ljilja, prekinuli smo razgovor i pogledali se, pitajuci se koje su to b...... Malisa je podigao usi i otrcao u pravcu odakle se cula dernjava. Kada se vratio, pogledom mi je rekao sve, dunuo kroz nos i legao nezainteresovan. Ne bih da Vam opisujem, sta je pogledom rekao. Te iste veceri, posto su videli da nam radi agregat i ceo kamp svetli, doneli su gajbu piva i dosli da se upoznamo. Nisu mi izgledali budalasto, ali su se izvinili za svoje ponasanje i predupredili nas da ne obracamo paznju na njih ubuduce, jer to im je deo terapije. "Znate, zivot je po nekada jako dosadan, a narocito u malom mestu, gde mi zivimo i radimo. Ventil za dusu je ova ada. Ovo je raj. A mi po nekada znamo i da bacamo petarde. Doduse retko, ali kad ih bacamo, cuju se. A vi nas izvinite, ali mi moramo to kad-kad". Ispricao se doktor, najstariji brat i idejni nosioc terapije. Ljilja i Aca su se slozili da nema problema i da mogu da se ponasaju sasvim slobodno, kao da mi i nismo tu. Zarko je u rukama lomio neku grancicu i cutao. A ja sam napravio ozbiljnu facu, koju su primetili svi i kazem:" Znate i Vi mene izvinite. Ja kada cujem pucnjavu i jos ako me ista probudi iz sna, ja automatski uzimam svoj kolt od cetiri-ipo inca cevi sa mecima duga devetka i boga mi, desava se da i pucam na sve sto se krece u mojoj okolini. No kad Vi budete pucali, gledajte da se sakrijete i jedno pola sata se ne krecete, jer obicno toliko me drzi". Pogledao sam sve okolo i svi su bili veoma ozbiljni, gledajuci u mene ispitivackim pogledom. Zarko, koji je bio ucesnik svih ratova od Slovenije do Kosova, sedeo je oborene glave i lomio neku grancicu. Ali Ljilja nije mogla da se uzdrzi. "Ma sali se. Ma nikada mu se tako nesto nije desilo. Ma Momo kazi ljudima da se salis". Skoro svi su face namestili u osmeh, a doktor ce mladjem bratu:"Dragane, sutra da sakupis sve petarde i odneses ih kuci u Kostolac". I taj komentar je izazvao smeh kod svih i lepo smo se druzili narednih dana igrajuci vecerom "jamb". Sve do kada je ris dosao jedne noci i napao nase patke u kavezu. Ja sam tada pucao u vazduh, da bi ga uplasio da ubuduce ne dolazi. Medjutim, sutradan su dosli i pitali Ljilju:" pa on stvarno ima kolt. da li je mozda i drugi deo price stvaran"?

 

Priblizavam se mestu gde stoji prvi bubanj u ovom redu i prolazim pored lepog i velikog Brankovog "plastikanera". I ranije, kad god sam prolazio, Branko je uvek sedeo u svojoj udobnoj stolici i ocekivao svog sarana kapitalca. Pitam ga kako je, a on me zove na kafu. Rekoh mu da sam popio sa Ljiljom, a on ce:"ali nisi popio sa mnom". "U redu, evo me"i polako pristajem uz njegovu ladju, oslanjajuci se i na obalu, obracajuci paznju, a da ne budem nespretno bucan i najurim mu ribu. Bar tako o ribi sarandzije imaju misljenje. Ne treba biti silovit i bahato se ponasati kada si u ribolovu za saranom. Sarana treba nadmudriti i biti lukav, dok ga ne ulovis.

 

Malisa je uskocio na prednju palubu cuna i podigavsi usi, gleda u mene, a zna da Branko ne voli kada mu se kerovi setaju po camcu. "Sacekaj me mali tu" pokazujem mu rukom i on je odmah seo, isplezio jezik da se ladi, a ja sam se popeo kod Branka. Rukujemo se i on odmah uzima dzezvu i stavlja je sa vodom na plinski sporet. "Momo, sta ces da pijes". "Kafu" kazem ja kratko. "Ma pored kafe, imam viski sa ledom,....", "moze" prekidam ga "samo malo viskija a vise leda", nastavljam, kad vec mogu da biram. Naliva Branko "Civas Regal" i dodaje kocke leda iz ledomata, u veliku casu od pravog kristala. "Kako pecanje. Ima li tog kapitalca, koga ocekujes"? "Ma j.... pecanje. Spopali me finansijski problemi". Gledam i vidim mu sa lica, da se covek izmenio. Znaci nije mu lako, ali kako da mu pomognem? Ja sam u toj sveri tanak, a njemu koliko vidim, treba kapitalni savet i pomoc. Pa mu kazem: "Branko, ja ne zelim da ulazim u tu problematiku, jer ja finansijski nisam jak. Imam kol'ko mi treba, jer su mi prohtevi skromni i pravo da ti kazem, nisam ti ja sposoban da muljam sa parama". "Ma blago tebi, nemas decu, pa nemas ni tih problema. Ja imam para, nekoliko miliona maraka, ali deca poodrasla i hoce da postanu, u najmanju ruku, bogati biznismeni i to odmah u startu, ali sa mojim parama. A hvataju se za rizicni biznis i mogu da izgore medju ovim novim biznismenima, kao sibice. A jos gore je to, sto ih majka podrzava, nazivajuci mene cicijom. A pare, moze da im da i bez mog znanja".

 

Prica Branko i pravi "irsku kafu", koju ja inace obozavam i kada je dolazio kod mene na Sevu, pili smo, koju sam ja pripremio i svidjala mu se. "Pa dobro, tvoja su deca. Ako si ih dobro vaspitao, sta se plasis, a ako si ih lose vaspitao, plati i cuti. Daj im samo, koliko smatras da mozes da izdrzis". "Hm, vaspitao. Nisam ja imao vremena za njih. Ja sam zaradjivao pare, kada sam trebao da ih vaspitam. Vaspitavala ih je moja tasta, koja me ako hoces i ne voli. I ima snazan uticaj i na svoju cerku i na njenu decu. A toga se najvise bojim, jer oni hoce sav moj novac". "Ako je tako, ja im ne bih dao ni centa. To jest, dao bih im po jedan stan i tacka". Pijemo kafu, a Branko se zamislio i kaze:"a sta ce da kazu ljudi". "Ma koji ljudi. Neka oni resavaju svoje probleme, a imaju ih sigurno. I u ostalom, da li je neko od njih tebi pomogao da zaradis taj novac"? "Ma nije niko. Sta vise ja sam njima pomagao ceo zivot. Ma u pravu si, videcu. Nesto moram hitno da uradim, inace sam propao". NIje mu lako, zato sto nije bezobrazan covek. On je "poslednji mohikanac", jer mu je stalo, sta ce narod da kaze? Dizem casu "ajd' ziveli", "ziveli" i kucnusmo se. Zvoni kristal, i bar na trenutak, stvara lep osecaj."Slusaj Branko, da li sada, u ovom trenutku, mozes po tom pitanju da resis nesto"? Gleda me odsutno i shvata i kaze:"ne mogu, bas nista". "Onda sedi, nalij sebi jos malo viskija i opusti se. Uzivaj u ovom trenutku dana, jer u zivotu nije sve u novcu. Zdravlje je mnogo vaznije. Pa prema tome ne trosi svoje zdravlje". Branko se nasmeja, pridje i zagrli me, rekavsi:"hvala ti Momo. Spasio si mi danasnji dan. Sada cu da popijem jos malo, i dan i zivot ce mi biti lepi. Hvala ti i navrati".

40

Brankova jahta "na polozaju"!

 

Odmah tu nedaleko od Brankovog camca, u obalu sam bio postavio jedan bubanj. Malisa stoji na samoj ivici obale i ceka da vidi ima li sta u bubnju. Izvlacim ga a u njemu dva sarana od po tri kilograma i pet deverika po jedan ipo kilogram. "Eto gde je riba. Na plitko, a ja uporno zabacujem na duboko". "Losa procena, Branko". "Nacisto" i ode Branko da popije jos malo viskija i opusti se, ili ce polako sebe psihicki da ubije.

 

Sledeci bubanj, u visokoj obali u limanu. Cetiri smudja. Jedan od sest kilograma i tri po kilo i dvesta. Vadim ih iz bubnja i pokazujem Branku koji stoji podbocen ocekujuci da vidi sta je bilo u sledecem. Gleda ih i cutke podize ruke, kao u znak predaje. Kod svakog bubnja, Malisa je sa podignutim usima cekao. Do kraja, nisam ni jedan bubanj premestao, a bilo je jos nekoliko sarana i nekoliko somcica i smudjeva i svi su bili pojedinacno do dva kilograma. Nista reprezentativno, ali ja sam zadovoljan.

 

Vracam se polaganom voznjom sa cuvarkom u vodi, a Tosa cuburac, sa prekrasno ofarbanom i opranom sikljom, u belim pantalonicama, beloj majici sa nekom stranom reklamom i novim "Adidas" patikama, stize me i kada me je video onako prljavog, kaze:"znas Momo, ja tebe uvazavam, ali ne mogu da ti dam ruku i da te pozdravim, kako treba. Ne znam da li cu posle moci da je operem. Jesi li se ti sa nekim obarao, tamo u bari u plicaku. Sto ne rece, mogao sam da ti pozajmim odelo za dekontaminaciju, pa se valjaj do mile volje". A on je strastveni sarandzija i ja mu jos dodam:"ma isprskali me sarani sa repovima, kada sam ih stavljao u cuvarku". Smejuci se Tasa prilazi uz Sevu sa uzvodne strane, pozdravlja Ljilju, koja prilazi da mi pomogne, da rasiri glavnu cuvarku, da bih ja prebacio ribu iz ove manje, da bih je oslobodio za sutra. Tasa stari kavaljer, izvinjava se Ljilji i kaze da ona sedi i dalje tamo za stolom, a Tasa ce da mi pomaze. I kada je Tosa video, koliko je riba u cuvarkama, kaze:"Au, boga ti poljubim, primas li me na dnevnicu". "Hocu, samo moras da ubuces ono odelo za dekontaminaciju", smejem se ja. "Ne mogu, to sam odelo obecao tebi", a ja onako prljav, krenem da ga zagrlim u znak zahvalnosti, a Tasa pobeze na obalu. "Taso, moracu da udjem u tvoj camac da se okupam, vidis kakav sam". "Nemoj, molim te. Ljiljo ne daj mu, tako ti boga". Moli Tasa, ali ne prilazi sa obale.

41

I higijena zahteva trud i pedantnost.

 

Ljilja mi dodaje sampon, a ja uzimam sundjer i kofu i ulazim u cun. Malisi mahnem rukom i on takodje uskace u cun i idemo na pescani sprud da se okupam i operem cun, da ga pripremim za dalju eksploataciju. Prolazeci pored Ace, on mi dovikuje:"Taman dok se vratis, corba ce biti gotova i donosim je. Dobro sto je tu i Tasa samac, da pojede nesto na kasiku". "Aco, pozovi i Branka i hvala ti mnogo". "U redu je , hocu sigurno"!


---( I bilo je i trajalo i svi bi da se ponovi, a ono traje i bez da se desi ).---

Pozdrav, Moma S.


Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika