Poslednje utočište - ostrvo Severni Sentinel

Na malom ostrvu, Severnom Sentinelu u  Andaman moru  živi zajednica koja je uspela da ostane potpuno izolovana od ostatka sveta. I to im je uspevalo 60 000 godina. Nazivaju ih Sentinelese ali, u stvari, niko ne zna kako se njihovo pleme zove niti kojim jezikom govore. Ključ njihove izolacije je neverovatna sposobnost da se odbrane od posetioca je gomila opscenih gestova, gomila reči i kiša strela. Ono što se o njima zna su samo zapažanja iz daljine.

1




















Tamne su puti, niskog rasta i imaju kovrdžavu tamnu kosu. Odeću skoro da i nemaju. Ako bi ste ih videli sigurno bi pomislili da su Afrikanci što je čudno s obzirom koliko su dugo živeli na ovom pustom ostrvu. Tačan broj je nepoznat. Indijska vlada je pokušala da uradi popis 2001. godine i uspeli su da izbroje 21 muškarca i 18 žena. Medjutim, ova zapažanja su netačna jer komisija je upisala samo one stanovnike koji su izašli na plažu da oteraju popisivače. Stručnjaci smatraju da ih ima oko 250. 

http://www.youtube.com/watch?v=7yehiEiuFu4
Sentinelese su lovci sakupljači i koliko se zna ne obradjuju zemlju, ne gaje životinje i nemaju sposobnost da upale vatru. Na ostrvu love svinje i ptice u velikoj šumi koja pokriva ostrvo koristeći koplja i lukove i strele, prikupljaju biljke, divlji med, voće i kokosove orahe. Sa plaže skupljaju isplivale kokosove orahe i delove olupina koje često donosi more kao i ono što im u sanducima izbace lokalni ribari. Koriste i izdašnost okolnog mora pa love kornjače i ribe koristeći harpune i mreže iz malih kanua. 
 
Nikada ne isplovljavaju iz lagune koja je nastala koralnim prstenom oko ostrva. Malo se zna o tome kakve su im kolibe u kojima žive. 

sentinelese4

















Pre 100 000 godina čovek je napustio svoju afričku kolevku istražujući nove predele. U početku su nastanili obale iskoristivši tropski raj sa obiljem hrane. Pre 60 000 godina ljudi su stigli do Indijskog potkontinenta kada je ledeno doba već bilo u punom zamahu i glečeri su pokrivali veliki deo kontinenata na severnoj hemisferi. Velika količina vode je bila zaledjena pa je nivo mora bio mnogo niži nego danas. Moguće je da su preci Sentinelesa na ovo ostrvo stigli pešice ali je moguće da su i doplovili kanuima. U svakom slučaju, kada je nivo mora ponovo porastao oni su ostali odsečeni od ostatka čovečanstva. 

Pre oko hiljadu godina su kineski i arapski putnici naišli na ostrvo i pokušali da se iskrcaju ali ih je dočekao žestok otpor u vidu strela i džilita. Oni su, kasnije, opisivali Sentinelese kao ljude visoke 3 metra koji imaju ptičije kljunove. I Marko Polo je doživeo kratak susret sa njima koji mora da je ostavio gorak ukus u ustima slavnog moreplovca. Ovako ih je on opisao:
"Oni su najnasilniji i najokrutniji domoroci koji izgleda da jedu sve što uhvate mada nema dokaza niti je zabeležen kanibalizam”
sentinelese2





















Od 18. veka pa nadalje hrišćanski misionari su pokušavali da dodju na ostrvo kako bi pomogli u civilizovanju divljaka i da pagane upute na put Božiji ali su svi pokušaji bili neuspešni jer su i oni dočekevini na uobičajen način da se oteraju namernici. Sredinom 19. veka se učinilo da će uspeti Britanci koji su napravili koloniju na susednom ostrvu Andaman. Britanci su bili nemilosrdni u svojim pokušajima da domoroce pretvore u civilizovane ljude. Smestili su ih u moderne kuće, obukli u odeću zapadnjaka i učili ih da čitaju i pišu. To je propalo jer su domoroci bili neotporni na bolesti koje su zapadnjaci doneli. Pomrli su gripu, upali pluća i malim boginjama. 
Sledeći ozbiljan pokušaj da se napravi kontakt sa Sentinelese je bio 1967. godine. Indijska vlada je donela plan da se izvrši niz poseta kako bi se uspostavio kontakt. Pokušavali su da poklonima da ih odobrovolje. Medjutim i to se završilo neuspehom uprkos velikodušnosti indijske vlade. Pleme je nastavilo da se odupire ubivši nekoliko ljudi pri tom. 

2004. je celu jugoistočnu Aziju zadesio veliki cunami je je odneo desetine hiljada života. Vlada se bojala da je cunami zbrisao i ostrvo. Poslali su helihopter da utvrdi šta se desilo sa stanovnicima. Posada helihoptera je bila zapanjena prizorom. Na plaži je ponosno stajao ratnik i ispaljivao strele na letilicu. 
Ne iznenadjuje što su preživeli ako su uspeli da prežive 60000 godina na tom ostrvu. Verovatno su naučili da se nose sa cunamijima koji su i ranije pogadjali ovaj deo planete. 
2006. Sentinelese privlače pažnju celog sveta. Mediji prenose da je ribarski brod sa dva ribara slučajno naleteo na obalu Severnog Sentinel ostrva a ribare su ubili domoroci jer su (prema izjavama) bili pijani. Kasnije je helihopter poslat da preuzme tela ali je i on naiša na uobičajenu dobrodošlicu pa je misija propala. Uprkos neuspehu posada je primetila da su dva ribara sahranjena u plitkim grobovima na plaži pa je tako demantova vest da su ispečeni i pojedeni. 
sentinelese3
















Ovaj dogadjaj je podelio mišljenje dve porodice žrtava. Jedna je tražila pravdu i odmazdu dok je otac drugog ribara tvrdio da je njegov sin dobio šta je tražio jer je prekršio zakon da se ostrvu ne prilazi. On smatra da su se Sentinelese samo branile na jedini način koji umeju od krivolovaca i uljeza. Ali je tražio da mu vlada omogući da sina sahrani kako to njihovi običaji nalažu. 

Sentinelese imaju poseban status a postojao je i ogroman pritisak medjunarodnih organizacija za očuvanje Sentinelese i ostalih plemena na okolnim ostrvima. Tako se odustalo od nasilnog upada na ostrvo. 
Indijska vlada je ponovo spremna da pokuša još jednu operaciju pronalaženja tela ali je svesna šta može da očekuje.

Za sada Sentinelese uspevaju da sačuvaju i sebe i svoje ostrvo od civilizacije.

Tekstovi u « Tekstovi »

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika