Zima na Savi

Postovani Forumasi i Camdzije,
logo


Jednu zimu ( koju hocu da Vam opisem ) sam proveo na camcu na Savi. Sava je vec godinama moj izbor za prezimljavanje, kako Seve, tako i Seve-2. Termoelektrana Obrenovac, joj podize temperaturu za par stepeni i pokazalo se dovoljno da Sava zadnjih 30 godina ne zamrzava, sto na Dunavu nije slucaj. U marini, sam se prikljucivao na 220v i grejalicu spiralnu ( od cekasa ) nisam iskljucivao. A kada sam plovio i nocio na Savi, plinska pec sa otvorenim plamenom se nije gasila preko dana. A nocu je bila dovoljna jedna ringla sa plinskog sporeta, koja je gorela i grejala veliki lonac sa vodom koja se polako isparavala i u spavacoj sobi je bilo veoma prijatno za spavanje. Jeste da je Malisa spavao uz mene pokriven, ali smo ustajali orni i raspolozeni. Ljilja je za zimu sebi odabrala stan, a na camac je pocinjala da dolazi, kada od snega nema ni traga, a obale budu zelene. 

Kada krenemo na boravak od vise dana na Sevu, ja i Malisa odlazili smo prvo u prodavnicu. Od flasirane vode, raznih pica i sokova, kafe, pa do dvopeka, hleba, gotovih supa, vece kolicine mesa, kako svinjskog, tako i govedjeg i kokosjeg. Nekoliko pakovanja jaja, mleka, raznih sireva, povrca, voca, sitnih kolaca i keksova. Pakovanje sibica i nekoliko ilustrovanih novina. I onda na camac. Dok ja cistim camac i cun od snega, Malisa banza po okolini, ali cesto dolazi do ispred Seve. Jer kada ukljucim Perkinsa da se greje, to znaci da se vrlo skoro krece i onda je Malisa obazriv, da ne odem bez njega. Dovoljan je jedan zvizduk ustima i evo ga na prednjoj palubi. Beli dim vodene pare, ukazuje da je motor dovoljno zagrejan, sto iskontrolisem pogledavsi na termometar na instrument tabli. I poslednja faza pripreme, pre kretanja je, da kasete sa mrezama spustim sa krova na zadnju palubu i polijem ih dobro sa Savskom vodom, da se polako razlede, jer prosli put su ostavljene mokre u kasete.

Odvezujem Sevu od pontona, zatvaram vrata na prednjoj kabini, da bi grejalica bolje grejala i krecem. Prvo unazad i cujem kako tanki led puca i dere korito camca, a zatim napred i ponovo tresti i lomi se i tako sve do u Savu. A Sava nije zamrzla, ali se po njenoj povrsini javljaju naizmenicni slojevi magle. Vidljivost je dobra, a sneg na obalama, daje obavezni deo zimske idile. I tako, nije sve sivo i tmurno. Dodajem gas u dvotrecinski rezim rada motora, a to je ujedno najrentabilnija brzina kretanja u odnosu na opterecenje motora i njegovu potrosnju. Prolazimo pored splavova u kojima vise nema ljudi kao letos. Tek na po nekom splavu dimi dimnjak, a ispred se okupile divlje patke, jer su naucile da ih ljudi hrane, pa kad vide nekog na splavu, okupljaju se sa nadom da ce dobiti malo hrane i u ovim zimskim surovim uslovima. Ispred Seve se samo sklone plivajuci i cini mi se da se uopste ne plase i morao sam da om bacim deo hleba. Jedino je Malisa na njih agresivan, a zasto, nije mi jasno. Verovatno je ljut zbog hleba, koji sam im dao. 

 73
Zimski ambijent. Obozavam ga, kada ga gledam iz tople prostorije ili kada sam u zimskom kombinezonu i dubokim cizmama, a na nogama vunene carape i na rukama kozene rukavice. 

Plovimo, a sami smo na Savi. Jos ujutru i moze da se vidi po neki ribarski cun, a vec od podne nigde nikoga. Prolazimo pored Ade Medjice i vozim Sevu blize obali Medjice, sa nadom da cu videti Pjera, koji je i zimi na svom splavu. Danas ga nema, a nema mu ni siklje. Znaci da je otisao kod nekoga u goste ili je na obali, mozda je kod cerke? Splavovi - restorani pokazuju da se zivot na njima odvija. Dimnjaci im dime. Ali pre bih rekao da se osoblje greje i odmara, cekajuci prve goste, koji ce se pojaviti negde nocas oko ponoci. E vala i to ne razumem. Ja sam iz kafane izlazio najkasnije oko ponoci, ili oko jedan, posle ponoci. A ova mladez danas u to vreme pocinje da se sakuplja, pa do jutra. I ko radi na radnom mestu i u kakvom stanju. Nista ne razumem i necu to nikada razumeti. 

90

Prolazim pored "Zeleznicara" u Makisu. Tamo dva dimnjaka dime. Gostiju uvek ima, a vecina clanova kluba su inventar. Misika je na splavu i hteo sam sirenom da ga pozdravim, a on je izasao na ponton, te sam i ja otvorio bocni klizeci prozor i pozdravili smo se. Malisa je takodje lanuo par puta Misiku, a zatim je poceo za njim da cvili. 
-"Hajde svratite na kafu." 
-"Da ne smetamo?". 
-"Ma hajde, kakvo pitanje!" I posao je u susret da nas prihvati. Pristali smo lagano, a Malisa je vec skocio na ponton i poceo da skace uz Misiku, koji se jednom rukom branio od Malisine pozdravne agresije, a drugom rukom je prihvatio Sevu. Izgasio sam motor i malo smo stajali na pontonu, napolju i razgovarali o novostima medju splavovima i ljudima na njima. A zatim smo usli u lepo zagrejanu kucicu. Na plafonu, vecina paukova se zatvorila u caure, a ostali slobodni, neki vise neki cekaju musice i komarce kojih vise nema. Uz kaficu smo pricali o ribolovu. Rekao sam mu da sam nameran da podavim mreze u Dubokom, jer tamo je najveca dubina na ovom delu Save. To je nesto ispod Baricke ade. 
-"Mrazevi hlade i vodu, a ribe postaju od hladne vode neaktivne i onda se sklanjaju u dubine. E pa, tamo cu da podavim mreze, pa ako bude bilo sta u njima, ostajem nekoliko dana, ako ne idem do Boljevacke krivine. Tamo znam neke rupe, gde se sklanjaju veliki sarani i somovi. A ako i tamo nema nista, onda se vracam kuci, da ne "tresem klince" za dzabe. 
-"Znas sta Momo i ja bih krenuo sa tobom. Tako si mi raspalio mastu. Ali nazalost ne mogu. Imam neke glupe obaveze i to je to. Ali bih te molio da obavezno svratis otuda, da mi ispricas kako je bilo. Ja ovde jedino lovim kecige. Sve su mi ruke u ranama, koliko su me izbole, a u rukavicama ne znam da ih skidam iz mreze.

021
Kratak je dan i valjalo je krenuti. Malisa je veselo uskocio u Sevu, a ja sam sakupio kanap i osigurao ga na prednjoj palubi, dok nas je Misika odgurnuo od splava i sa sirokim osmehom nas je ispratio. Na ostalim splavovima, nije bilo nikoga. cak je i sneg na platformama splavova ukazivao da vec nekoliko dana niko nije dolazio na njima. U prolazu pored "Ivanjice", vazdusnom sirenom sam zatrubio i izasao je matori Mica i mahao nam. Ovde nema ni traga od divljih pataka i kormorana. Na sljunkari se dimi dimnjak iz male barake, a stari utovarivac, verovatno nije radio nekoliko dana, jer i na njemu je sneg ravnomerno napadao i cini ga lepsim nego inace. Prolazimo mostove, a zatim Ostruznicu. Na obalama nema nikoga i puca vidik prema Dubokom, ni traga od camaca i samohodki. A Savi je hladno, pa se jedva krece. Par crnih vrana su u preletu. Koliko da se nesto desava. 

Kad smo stigli na teritoriju Dubokog, smanjio sam gas, a time i brzinu kretanja i pazljivo posmatrao obale, trazeci mesto gde cemo stati. U levu obalu Save, na stotinak metara pre krivine i Baricke ade, video sam jednu interesantnu platformu na obali. Dve debele vrbe su izvaljene iz svojih stanista, verovatno u nekoj letnjoj oluji. Sada je zima i moze da dune samo Kosava, a ovde na ovoj obali je neprimetna jer ima dobru zavetrinu gustih vrbaka. Seva se pramcem naslonila na obalu, a Malisa stoji na palubi i gleda me u oci, pitajuci se, da li ostajemo ovde ili idemo nekuda dalje. 
-"Tu smo Malisa. Dosta je voznje za danas." I nisam mu trebao nista vise reci, skocio je sa palube u sneg i krenuo u izvidnicu izmedju vrba. Ja sam uvezao camac kako treba, stavio dasku za silazenje na obalu i uzeo lopatu sa krova i krenuo da rascistim sneg tamo gde cu loziti vatru. Suvaraka ima na pretek, naslaganih izmedju vrba od poslednjeg visokog vodostaja.

Seva je bila dobro opremljena, za duzi boravak, a pet velikih i punih plinskih boca, nosio sam sa sobom na zadnjoj klupici, za potrebe sporeta i frizidera, a u zimskom periodu i grejalice. Nisku ogradu sa strane, sam napravio da Malisa kada prolazi oko Seve nogostupom, ne padne u vodu u prisustvu talasa, jer znaju po nekada da zaljuljaju i Sevu. A dok je bio mali i na prednjim visokim ogradama, a i na zadnjim niskim, bile su zategnute mrezice. I sve jedno, jednom dok je bio mali i neiskusan mornar, pao je preko svega toga, kod Krcedinske Velike ade, lajuci na krave. 

Kasete sa mrezama, sam skinuo sa camca i stavio ih u plitku vodu ispred cuna. Zatim sam zalozio vatru i malo sedeo pored nje i grejao sake. Toplota sa vatre mi je grejala obraze i lice, a usima je posebno prijalo. Skinuo sam kozni kacket i prineo ga blize vatri, a zatim ga stavio na glavu. O kako je prijalo. Malisa je zavrsio ispitivanje teritorije i takodje se nasao blizu vatre i pogledjivao u mene. Znao sam sta hoce i popeo sam se u Sevu i doneo mu njegov podmetac, ugao klupe, tapaciran sundjerom i opsiven skajom. Radosno je ustao i sacekao da ga stavim pored vatre i odmah se popeo i legao zadovoljno lizuci mokre sape. A ja sam se napokon zavalio u stolicu, lozeci vatru i od toga sam dobio veliko zadovoljstvo. Ni o cemu drugom nisam razmisljao. Prosto sam odmarao mozdane celije. A tamo preko puta Save, culi su se Lastini autobusi, koji cesto idu za Mostanicu i Obrenovac. U vrbaku je vladala tisina. Pucketanje vatre je prijalo. 

Danas sam za rucak izabrao, da skuvam jednu govedju gotovu supu, da se malo ugrejemo nas dvojica i isprzio sam svinjsko meso sa prazi lukom i kiselom paprikom iz tursije. Bilo je izuzetno, a Malisi sam u toplu supu, stavio kuvanu teletinu, koju mu je Ljilja skuvala i poneo sam je od kuce. Mali ju je sa zadovoljstvom pojeo i usao u camac. Znaci, hladno mu je, a i vreme je da podavim mreze. Poneo sam 8 mreza po 50 metara, za davku. Malisu sam pokrio sa njegovim frotirom. I uvek kada ga pokrivam, on uzdahne i dune kroz nos. meni se to posebno svidjalo, jer sam predpostavio da on to radi izrazavajuci time zadovoljstvo. 

Iz plicaka sam izvadio jednu kasetu, u kojoj su bile slozene dve koncane mreze. Mreze sam pripremio i startovao cetvorku i otisao uzvodno, ne vise od 50 metara, vezao je za koren vrbe do same vode i podavio je na vodu i malo nizvodno. U ovoj planiram belu ribu i zato je nisam podavio na duboku vodu. Ovde je dubina tek par metara. Sledeca je podavljena u dobro duboku vodu, kao i sve ostale. Zadnju sam podavio na nekih 400 metara od Seve, ali je pogodan pravac korita Save i moze da se kontrolise sa Seve. Mada po ovakvoj hladnoci, lopovi ne plove, ali vise se bojim da nisam podavio mreze preko necijih, mada nikoga nisam video da se krece u blizoj i daljnoj okolini. Vrativsi se, zakacio sam cun za Sevu za bitve i utrcao sam unutra da odgrejem sake. Smrzle mi se samo sake, od vode, a Malisa me je samo pogledao i protegao se pomalo stenjuci.

Noc se brzo spustila. Uzeo sam dvogled i sa zadnje platforme, pogledao niz Savu, pazljivo promatrajuci svaki detalj i senke, ocekujuci da ce se neka pomeriti i da cu u tim senkama prepoznati nekoga na camcu. Uzalud sam se trudio analizirajuci sve sto vitim kroz dvogled. Tamo nikoga nije bilo i ubedio sam sebe da ljudi nocas i ne planiraju nikakve avanture na ovom delu Save. A na povrsini vode, nema nikakve aktivnosti, nicega zivog. I pitam se gde su onolike zabe iz letnjeg perioda. Da li su se dovoljno duboko zakopale u tinju i da li im je sada hladno. Mada znam da su hladnokrvne i da im hladnoca ne smeta, vec im izaziva san, a mraz nije jak, ali boga mi zateze i nema nicega romanticnog, bar ne na ovom delu Save. Svetla automobila cesto promicu na obali preko puta, krecuci se prema Obrenovcu, a i prema Beogradu. Beli sneg kraj puta pravi refleksije i odbija svetlo farova do u drvece bagrema i topola na obali. Nebo, tamo negde nizvodno prigusenom svetloscu javne rasvete, pokazuje da su to svetla velikoga grada, grada Beograda. Pogledao sam jos jednom, kako je vezan cun i letimice bacio pogled na kanape i vezove Seve. Zatim sam startovao agregat i Seva je odjednom tako zasvetlela, a ukljucena je samo jedna sijalica od 100 W. Zatim sam TV antenu usmerio prema gradu i usao unutra. Malisa je podigao glavu i pogledao me. Posto mu moja faca nije delovala interesantno, ponovo je spustio na frotir i zadremao. Izuo sam cizme i odlozio ih ispod tocka kormila, a zatim ukljucio TV i program Studio-B. To je bio moj omiljeni program, jer cinilo mi se da oni najmanje lazu sa informacijama o dogadjajima i politickim nesuglasicama. 

Na suprotnu tapaciranu klupu-lezaj, od one gde je Malisa lezao pod frotirom, doneo sam iz spavace sobe jastuk i cebe, da za svaki slucaj, ako zaspim, ne prehladim se i mada je bilo prijatno toplo. I odem u spavacu sobu, da uzmem iz garderobnog dela duksericu, da u njoj spavam, a dgemper sam skinuo, jer je bas topao. I vracam se, a Malisa legao na cebe i glavu smestio na jastuk i gleda u mene, ocekujuci rezultat moje reakcije. 
-"Koji si ti frajer. Uopste nisi veceras planiran da spavas na jastuku." A on, ne dizuci glavu zarezao je na mene. 
-"Dobro de. Ne moras da se odmah svadjas". I otisao sam u Spavacu sobu i uzeo Ljiljin jastuk i cebe i stavio na drugu klupu, a Malisu sam pokrio cebetom. I opet ono njegovo standardno, uzdahne i dune kroz nos i zazmuri. Resio sam da veceram nesto lagano, pa sam stavio nekoliko jaja da se skuvaju i napravio salatu od iseckanog crnog luka na sitnije kockice, posolio ga i po malo prelio vinskim sircetom i maslinovim uljem. Zatim sve to lako izmesam i salata uz kuvana jaja, super. Malisa je podigao glavu, samo da on vidi sta ja jedem, da mu kojim slucajem ne promakne. A on je naravno jeo kuvana sa vegetom pileca ledja i nije me ni pitao, hocu li mozda i ja. 
-"Sta je? Da neces mozda kuvana jaja sa salatom od luka?" Samo me je pogledao onim svojim lepim beonjacama, spustio glavu na jastuk i nastavio da drema. Posle vecere, koja mi je prijala, ogrnuo sam perjanu jaknu i izasao na prednju palubu sa dvogledom, da jos jednom pre spavanja proverim situaciju na Savi. Konstantno, kao i pre dva sata. Nista se ne desava. Legao sam i ja pokrivsi se cebetom i posmatrao, ali i vise slusao TV. Tako sam i zaspao, a svetlo i TV su se iskljucili, kada je nestalo goriva u agregatu.

Ujutru, probudio me je Malisa, otvorivsi vrata i izasavsi napolje. Pogledao sam na sat i bilo je pola osam. Osecao sam se odmornim i svezim. Grejalica je radila i bilo je prijatno u camcu. Ustao sam, skinuo duksericu i ubukao termo kosulju, cizme i kacket. Plasticne pantalone su mi bile vece za dva broja, pa sam oh navukao preko cizama i sve skoro do pod miske, sto je bilo inace odlicno da ne bih se nakvasio, a onda se covek brzo smrzne kada je mokar. Znao sam da mi predstoji da izvadim 400 metara mreze, pa onda topla garderoba moze da zasmeta. Izasao sam napolje i video da je nocas sneg ponovo padao. Udahnuo sam svezi vazduh i krenuo u cun. Cetvorka je upalila iz drugog cuga, a Malisa seta po vrbaku i ne pomislja da sa mnom zajedno ide. 

Na vodi nigde nikoga. Bar sam se nadao da ce biti ribara. No i njih nema. Prilazim prvoj mrezi u kojoj ocekujem belu ribu. Na 50 metara, desetak komada. Slabo, ali sta je tu je, idemo dalje. Druga mreza je bila prazna. Bar sam je oprao. U ostalih 6 mreza, skoro nista. Dva somceta, dve krupne mrene i desetak belih krupnih belih riba. Sve ukupno, nema 12 do 15 kilograma riba. Veoma slabo. Znaci li to da je malo ribe u Savi, ne krece se? To je odgovor na pitanje zasto nema ribara. Na Dubokom ja znam nekoliko profesionalnih ribara, kojima je osnovno zanimanje ribolov. Kole ili Nikola po licnoj karti, je nastavnik muzickog vaspitanja i neki pametnjakovic od rukovodioca je hteo da ga prebaci u neku skolu u unutrasnjost. Zahvalio se i njemu i svom nastavnom kadru, koji ga je izglasao i dao otkaz. Sta je ljubav za vodom i Savom. Zivi tu nedaleko od obale, ali mu se kuca nasla u pravcu klizista i to mu je sada najveci problem. 

-"Mali idemo u marinu. Nema ribe, a mislim da nam je tamo i lepse. Uvek neko dodje i nesto se desava. Izaci cemo ponovo kada cujemo da je riba krenula. Kecigu necu da lovim. Volim da je jedem, ali je za skidanje iz mreze bolna. Nije nam nuzna, je li tako." A Malisa me gleda i ocekuje rasplet. Ogrejao sam sake, mreze postavio u kasete, a ribe u cuvarku, pa u cun. Oprao sam ruke i umio se, a zatim cebad i jastuke stavio na svoje mesto u spavacu sobu, odvezao Sevu i krenuli smo ka Beogradu. Kroz sat vremena pristali smo uz Misikin splav. 
-"Pricaj kako je bilo i imas li mozda somovine. Javio mi se dobar prijatelj iz Distribucije, treba mu za porodicni skup." 
-"To je sve sto ima, ako odgovara uzmi sve". Pokazao sam mu rukom ka cunu i Misika je vestim skokom vec bio u cunu. 
-"Odlicno, uzimam sve. Spasio si me. Ne znam kako bih mu objasnio da nisam nista ulovio nocas. Jednostavno riba se nije kretala. Hvala ti Momo i u moje i u njegovo ime." 

Misika je pristavio kafu i utonuli smo u nase razgovore, koji nisu mnogo interesantni za prepricavanje, jer je tema ili riba ili splavovi ili cunovi, motori ili riba kako i gde i zasto radi ili ne radi.

Zimu 2001-vu na 2002-gu i 2002-ge na 2003-cu, proveo sam na Sevi-2 sa Malisom radeci elektro-instalaciju, termo-izolaciju i bravariju, kako unutra, tako i spolja. Radio sam sa sirokom demokratijom tojest, kada mi se radilo, radio sam, a kada je dan bio suncan, vrlo rado sam ga provodio na vodi sa starom Sevom, ploveci do Malih Voda, ili Vojne Baste i ribario sam sa mrezama. Ne znam sta mi je veci adrenalin podizalo u mojim venama, kada je u Vojnim Bastama, vedra noc sa mesecinom i mesecom koji je cini mi se tako veliki da je na dohvat ruke, ili kada vozim rinu, mrezu dugacku od obale do obale u Malim Vodama, a pred sobom uvidim samohodku, kojoj tu nije plovni put, sa iskljucenim gabaritnim svetlima, a ulazi na precicu, kroz Male Vode i lici na crnu avet. Nekoliko puta mi se desavalo tako nesto i da sam ucestvovao na nekoj Olimpiadi, u brzini vadjenja mreza, mislim da bih osvojio ubedljivu pobedu.

Mogu Vam odgovorno reci, da sam se mnogo puta nauzivao u zimskim idilama, a pogotovo nocu u marini i jos kada pada sneg. Posto sam na terasi imao svu noc ukljuceni far, okrenut prema vodi, a naucio sam divlje patke da ih hranim, svu noc sam imao pored Malice i patke u drustvu. Bile su mi interesantne, kada zagnjure, a tela, noge i povijeni repovi vire im iz vode. Nocu, kada pocne da pada gusti sneg, koji se lepi patkama za krila, one u pocetku , gnjuranjem i kupanjem, operu sneg sa krila, a kada se padanje snega ujednaci i stane se taloziti na sve na sta padne, onda patke udju ispod staze-pontona i tako se sklone od snega. Preko dana, cesto su nam u goste bili i galebovi. Mada su oni daleko vise bili obazrivii. 

Danju kada padaju krupne pahuljice, pa cesto i bez vetra, onda sedim na terasi Seve-2 sa kriglom skuvanog belog vina sa karanfilicima, grejem sake i pijuckam aromatizirano i zasladjeno vino, gledam u sneg koji mi odmara dusu. Stara topola sa siroko rasirenim granama, na kojima nema ni jednog lista, da zatreperi, sakuplja sneg, cini mi se i na svakoj grancici, koje se lome i opadaju. A voda, gde joj se povrsina nije zaledila, topi sneg, ali uzalud joj delo. Kada mraz nocu zategne, po snegu na ledu bice sara od nocne setnje ovogodisnjih divljih pataka, koje se jos nisu snasle u novom stanju vode. 

Obicno iz sela donesem osusene veze bosiljka ili crnog luka i vezem ih pod tendom na terasi. Stiglice i senice ih brzo pronadju i pevajuci lepim cvrkutanjem, dolaze u toku dana i vise puta. I vrapci takodje. Njih sam primetio i da spavaju na vezama u toku dana. Scucure se i ne mili im se da izlaze na sneg. Ali su temperamentni. Kada su gladni, moraju i pored dovoljno ponudjene hrane, da se svadjaju, pa cak vrlo cesto dolazi i do tuce. Takvu vrstu obracuna, kod stiglica i senica nikada nisam video.

Uvek sam se divio pticama, cija ishrana zavisi u mnogome od vremenskih uslova. Posto grejanje nisam iskljucivao u Sevi - 2, rezultat toga se odrazio i na ne zamrzavanje oko korita. A taj uslov sam iskoristio da davim mrezu i ujutru kada je izvadim, galebovi, vrane i divle patke, vec cekaju sledovanje. Riba koja mi nije potrebna, isecem je na sitne parcice i bacim im na led. Agresija gladi kod ptica se takodje izrazava, najvise kod vrana, zatim galebova, pa kod divljih pataka. Nadju se tu po nekada i divlji golubovi, a vrabaca u jatu takodje.

Jutros me je probudio sapat pahuljica. Te lepe lagane princeze snega koje ranije nikada nisam cuo kada se leprsajuci lagano spustaju na sve horizontale, koje ih srecu, jutros sam ih cuo. Dakle i nastavio sam da ih slusam, jer je to za mene dogadjaj, a ne san. Razmisljao sam kako je to moguce da ih ranije nisam cuo, a danas kada sam omatorio, cujem ih. Glupo mi je bilo da izadjem iz camca i pitam, recimo cuvara marine, ili nekog pecarosa koji je poranio, a u glavi mu je zelja da ulovi ribu. Ne nikako, ni jednog ni drugog, ni mozda treceg, necu pitati. Ustao sam iz kreveta i nisam se umio, bojao sam se da cu se tako potpuno probuditi i vise necu cuti pahulje. Skuvao sam sebi expres kafu uzeo medju zube mali srk i slusao pahulje i razmisljao o njima, ali i o sebi. Jos uvek, zdravi razum mi je rekao da su pahulje krupne i padaju velikom kolicinom na veliku povrsinu vode Save, a ja sam u metalnom koritu, koje je bar 50 cm. zaronjeno u vodu. Sum koji se stvara kontaktom krupnih i evidentno teskih pahuljica, sa ravnom i velikom povrsinom vode, prenosi se dobrim provodnikom zvuka, vodom na metalno korito, takodje dobrim provodnikom i unutar oblika korita Seve-2, javlja se rezonanca, odnosno sum se pojacava za dovoljno decibela da ga registruje moje uvo. Da, istina je hladna, prosto se jezim od nje. 

Faktor hladnoca je osnovni uslov, zasto se camci koriste samo leti, ne racunajuci mene i jos neke zaljubljenike, koji spadamo u ekstreme. Udobno zagrejane kabine i temperatura oko 24 stepeni po Celzijusu, stvaraju normalan rad u glavi coveka i misli se tada orjentisu na druge osecaje i interese za zabavnije stvari, no sto je misao kako da se zagrejes, jer ti je hladno, a kada ti je hladno onda si potencijalan da se razbolis, a onda, i onda itd. Izasao sam napolje, u tunel, kako ja zovem natkriveni deo nad ulaznim vratima. Sa komsijskog camca sam uzeo sneg sakama i naneo ga na lice, masirajuci se. Malisa je izasao iz camca i napravio trag po nogostupu u pravcu ponton staze i dalje prema mostu i obali. I dobro da je crn inace od gustine pahulja, ne bi ga video. Usao sam u camac i obrisao razbudjeno lice. Ubukao zimsku perjanu jaknu i sa kafom izasao na terasu. Iz klupe sam izvukao debeli podmetac i seo na njemu. Posto je od vune, brzo se zagrejao i postao prijatan da se sedi na njemu. A pahulje padaju, bez prisustva vetra. Na vodi nikoga nema. Nema cak ni mojih pataka. Negde, ispod necega su se sklonile, a interesantno da i vrana i galebova nema. Mora da su u velikim krosnjama drveca ili ispod mostova. Na vodi nema plovila koja plove i vlada tisina. Sa "Gazele" se cuju motori vozila, koji se krecu usporeno. Jutros i kome se zuri ide polako. I lepo ih je videti. Polako sa povecanom distancom i niko ne trubi i ne siluje motor. S druge strane na tranvajskom mostu kod starog sajmista, cuje se tutanj. To tranvaj zuri za Novi Beograd, da iz starog Beograda preveze sluzbenike u Ministarstva, Carinu itd i da vrati radnike u proizvodnju i prodavnice. Kafa mi godi ukusom i toplotom, a Malisa se vraca iz jutarnje setnje, ulazi na nogostup camca i prolazi pored mene, zastaje na trenutak, pogleda u mene i nastavi ka ulaznim vratima. Dovoljno je bio jasan. Video sam ga i prema tome treba da sidjem sa terase i prvo otvorim mu vrata, a drugo da sa njega ocistim sneg i obrisem mu noge. I tu nema hoces - neces. Imas druga, znaci moras. 
-" Hajde mali ulazi i pusti me da malo uzivam u lepoti snega. Kasnije cu i tebi i sebi da spremim nesto za dorucak." Malisa je sve razumeo, sacekao da mu obrisem sape i njega samog od snega i otisao ispred peci i legao na pristojnoj distanci.

Poslednji srk kafe, sam duze cedio kroz zube, jer po mom licnom protokolu, posle kafe ide dorucak, pa posao. A ja hocu malo sam sebe da obmanem i razlog je sto sam zeljan da gledam sneg, jer njega u toku cele godine, najmanje ima. A sneg pada i dalje krupan i po malo mokar, pa se lepi gde padne. A ja resih, radi licne razonode, da ocistim sneg sa Seve-2, mada joj tezina snega uopste ne smeta, jer njena nosivost je daleko veca no sto je tezina celokupnog snega koji je napadao na nju. Usao sam unutra i vestim potezima, brzo napravio jednostavnu lopatu od letve i spera, nesto malo uzu od najuzeg dela nogostupa. Malisa je zainteresovan, sta cu da radim, izasao i on napolje. Bio mi je smesan, kada su mu se velike pahulje nasle na njegovim dlakama obrva i na trepavicama. Pa kako treplje, a ono pahulja mu smeta. Pa onda pokusa da sa sapom skine tu pahulju, a ono mu na trepavicu i obrvu, osta puno snega sa sape. Ja sam mu se smejao, a on je jos jednom ponovio proces skidanja snega i uspeo. Pogledao me, da li se jos uvek smejem i izasao na pontone i pojurio jednu vranu, koja se na pontonu nesto zadrzavala. S obzirom da ga vrane poznaju i da im je jasna njegova antipatija prema njima, ali znaju i njegove fizicke mogucnosti, vrana je samo mahnula par puta krilima i stala na sesir stuba za svetlo i pritom oborila dosta snega, koga je Malisa eskivirao i produzio dalje niz ponton kao da se nista nije ni desilo.

Prvo sam skinuo sneg sa tende, pa posto je ona 4 X 4 metara u precniku, oprezno sam se popeo na nju, pazeci da se ne okliznem i padnem u Savu. Samo bi mi to trebalo. Cuvar me je video iz svoje kabine i izasao da tek tako razgovaramo, jer me je pitao sta radim. Ali dobro, nastavili smo razgovor i pricao mi je, kako je sada lepo na Zlatiboru. On je inace rodom iz nekog sela na obroncima te lepe planine. I kaze da pre sneznih padavina, imaju praksu da silaze u grad i snabdevaju se sa provijantima i zivotnim namirnicama za duze vreme. Snabdevaju se i petrolejom, jer mokar i tezak sneg, zna da otkine provodnike na banderama i onda su oni koji nemaju agregate, a vecina ih je, ostaju u mraku. 
-" Pa kako zivite i spavate u tim zagusljivim sobama. Petrolej smrdi." 
-" E moj druskane, gde ti zivis ? Pa mi kupujemo parfimisani, holandski petrolej. Doduse kod mene u selu se u spavacim sobama razmesti posteljina, odmah ujutru kada se ustane, a i ne lozi se. Tako da i svetlo nije nuzno." 
-" Spavate u hladno ?" 
-" Da to je odlicno, a i zdravo." 
-" Sta mi naprica? Ja znam iz informacija ovih tvojih zemljaka na Kalenic pijaci, koji prodaju sira i druge mlecne proizvode, a boga mi i dimljene mesne produkte. Oni stalno kukaju da nemaju para, pa i proizvode koje prodaju, obracunavaju u najmanju valutu, pa sam iz tog razloga rekao da vam smrdi petrolej, a znajuci da je parfimisani skup." 
-" Pa dobro, sve je to tacno, ali mi to trosimo po malo. Bas kad je nuzno. Predpostavimo, dodje ti kum ili neko od rodjaka iz zenine familije. Pa nismo bas toliko "slepci", da ne upalimo lampu. Pa necemo valjda da pijemo rakiju u mraku. Eto, radi toga". 
-" Lepo, znate vi lepo da se organizujete i onda vam je i zivot lep". 
-" Ma, idi begaj. Znas li ti kako je tamo i zdravo je za zivot, a ne samo lepo. A, ovde u Beograd, ubi me smog". 
-" Pa sto se ne vratis u svoj kraj ? Sto dozvoljavas da tako mlad i jak, gluvaris kao cuvar, a i gusi te smog." 
-" Gde ? Ja da se vratim u selo ? Pa oni bi me pojeli od zebancije. Ne, ne ja sam mojim seljacima rekao "zvogom" i za svagda." 
-" Dobro, srecno ti bilo". I udjoh ja u camac, da se odmorim od sagovornika.

Skinuo sam jaknu, dzemper i zimske duboke cipele i uskocio sam u patike, obucu koju prosto obozavam. Kao i farmerke, nosim ih jedne za drugima vec vise od 40 godina. Setih se prvih patika, koje sam nosio kao klinac. Bile su to teget platnene, sa cigla - boja gumom odozdo i imale su neki tezak miris nekog lepka koji se koristio u fabrici u sastavljanju. Ali, samo jedna zestoka utakmica izmedju dve skolske ekipe sa gumenom loptom i patike gotove. Prsti probili tanku gumu i platno, a onda ih lepim sa lepkom i flekom napravljenom od unutrasnje gume bicikle. Pa nekada je fleka crna, a nekada crvena. Zavisi kakvu nadjem. Onda su na trzistu dosle "sangajke". Bele platnene, sa zelenom gumom odozdo i belo-zelenim trakama, s boku i pojacanjem na prstima. E sa njima smo igrali vise utakmica, dok se ne raspadnu na nogama. 

Malisi sam stavio na plinski sporet, pileca ledja u serpi od 2 litara, a sebu u isto takvoj, vodu za kacamak. Jutros mi se jede kacamak sa rasprzenom tucanom ljutom paprikom. I evo Malise, grebe na vratima. Otvorio sam mu vrata i sacekao me je dok sam ga frotirnim peskirom obrisao od snega, a posebno mokre noge i osetivsi miris iz serpe, seo je i gleda, cas u mene, cas u sporet. Hoce da mi kaze: "hajde, daj dorucak, vreme je." Kleknuo sam, zagrlio ga i prislonio sam svoju glavu uz njegovu, rekavsi mu da samo sto sam stavio da se kuva. a morace malo da saceka. Cutao je dok sam mu pricao, a onda je samo malo zarezao ( i to mu je bio neki komentar ) i otisao na svoj lezaj i legao, okrenuvsi se prema sporetu, da on to prati, kada bude gotovo da ne kasnim sa serviranjem.

Galebovi su svo vreme na pristojnom odstojanju, ali su tu i cekaju da im stavim na pontone svezu iseckanu ribu u parcice, za koju se obavezno uz galamu svadjaju, mada im dajem svaki put doboljno. 

Svedok sam i ne znam kako da to nazovem, nebrigom ili prosto takvim odnosom vlasnika prema svojim stvarima koji im u zimskom periodu nisu potrebni, pa prema tome nisu im ni vazni. Naime, radi se o vanbrodskim motorima koji se u toku zime ne koriste, a provode celu zimu zakaceni na camcima i kada je mraz, zamrzavaju u vodi. Nebriga mnogih o svojim otvorenim cunovima i sikljama, koji su svu zimu puni vode, snega ili leda zavisno od spoljne temperature. Takvi uslovi cuvanja, im skracuje vek trajanja. Ali to je prisutan ljudski faktor. 

Posle dorucka, posto je na nogostupu malo snega, nisam se preobuvao, ali sam ubukao toplu jaknu i izasao napolje da izvadim mrezu. Malisa je takodje izasao na ponton - stazu i pratio sta ima jutros u mrezi, dok sam je ja izvlacio. I svaki put, kada vadim mrezu, pazim da mi riba koja se svojim skrgama zakacila za mrezu, ne visi iz mreze da ne bi se otkacila, ali i adrenalin. To je prosto meni cudno, kako svaki put, vise ili manje, ali mi se adrenalin obavezno povece i ja imam povecano uzbudjenje dok vadim mreze. Ovog puta ima dosta riba, ne velikih, ali sve su vece od moje sake, osim nekoliko grgeca, koji su manji. Interesantno da su i galebovi svesni desavanja, pa su se digli u vazduh, nisko nadlecuci nadamnom. Povadio sam ribe u plasticnu kadicu, a mrezu spustio ponovo u vodu, pored samog korita, na dubini od oko 4 - 5 metara. Sa krova Seve-2 sam skinuo dasku, koja je namenjena da na njoj seckam ribu za patke i galebove, mada i vrane se izbore za neki komad. Sa kadicom sam odneo iseckanu ribu, na kraj pontonske staze i prosuo malo po malo na nekoliko duznih metara. Nisam se jos ni vratio na camac, kad su i patke i galebovi uz galamu i medjusobno koskanje, navalili na ukusnu ribu. Malisa ih je gledao sa podignutim usima, ali ih nije jurio. To je uradio prvi put kada sam im dao ribe. Rasterao ih je i kada je video da se radi o svezoj ribi i vise ih nikada nije jurio, osim vrana, koje ne podnosi. 

72

I tako, ziveli smo dve zime na Sevi. Prvo sam uradio metalne konstrukcije nosaca kreveta, stepenice za silazenje u spavacu sobi i stepenice za silazak u dnevnu sobu. Koristeci lepo suncano vreme, napravio sam jarbol na krovu i nosace klima uredjaja. Zatim sam urezivao stiropor za termo izolaciju celog camca, mada sam je 2009-e prepravio i sada je prava. Posle termo izolacije, radio sam elektro instalacije itd itd. Svo vreme dok sam radio na Sevi-2, stara Seva mi je bila spremna da kad god pozelim, da i zaplovim. Time sam se i sluzio, sve do 2003-ce, kada sam je prodao. A bilo mi je zao. 

Zivot na camcu u zimskom periodu je lep, ali camac mora biti veliki i komotan i osposobljen sa svim potrebnim uredjajima za zimske uslove. Inace, kada nocu sednem za kormilom i ukljucim tiho svetlo na instrument tabli, a ona lepa. Zatim ukljucim CB- radio stanicu, nalijem sebi kafu ili casu crvenog vina i onda razgovori, dobacivanja sale, a po nekada se razvije i pametna diskusija. Ima se i sta cuti i nauciti. Vec nekoliko godina nisam ukljucio radio stanicu, a i Bora mi kaze da na SB-u skoro da nema nikoga i nema onih lepih komentara. Steta, a tek nekoliko godina nazad, bilo je tako interesantno. Mislim da su mobilni telefoni krivi za prekid komunikacija ljudi preko radio stanica. Ipak ja gajim nadu, da ce se naci neko kao ja raspolozen da pricom ubijamo vreme i pravimo od sebe opitnog sagovornika.

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!
Moma

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika