Čukarički rukavac

Gospodo Forumasi, dobar Vam dan zelim.

cukaricki rukavac 80-tih

Posle nekoliko meseci provedenih na Dunavu, ja i Ljilja smo resili da iskoristimo lepo vreme koje nam je donelo leto i deo tog vremena provedemo na Savi. Bilo je vreme rucku, kada smo uplovili u Savu, a tamo skuteri i gliseri se utrkuju u brzim i ekstremnim voznjama.

-" Momo, sta mislis, gde cemo rucati ? Nesto mi se bas ne svidja da rucamo, a da nas ovi ljuljaju sa talasima." Zabrinuto pita Ljilja.
-" Znam gde ih nema, a blizu smo. U zalivu Ade Ciganlije." Pre ulaska u zaliv, otkacio sam cun i vezao ga sa leve bocne strane Seve i laganim gasom smo uplovili. Vetric je pirio, pa se u zalivu nije osecao miris bare i kanalizacije koju donosi Topciderska reka. Da ne bi smo smetali veslacima i drugim camcima pri uplovljavanju i isplovljavanju, resio sam da odemo do kraja zaliva i tamo stanemo na dva sidra. Ljilja je rucak spremila i zanimala se sa pravljenjem salate. Malisa je veselo mahao repom na prednjoj platformi, a ja sam trkom po nogostupima obarao sidra, prvo zadnje pa zatim prednje i onda sam ih pritegao na bitvama, tako da me vetar nije pomerio sa zeljenog mesta. 

Prijatan dan i mirna voda u zalivu, godilo nam je uz ukusan rucak. Usput smo komentarisali nove camce, kojih je svake godine sve vise i vise.

-" Meni se ne svidja linija ovih novih glisera." Primetila je Ljilja.
-" Da, na racun aero-dinamike, izgubila se linija estetike. Ali, vlasnici su ljudi iz mladjih generacija i njima je to lepo. Ko nam je kriv sto smo omatorili i volimo estetiku klasike." I smejali se na svoj racun. Obicno posle rucka operemo sudove u reci a isperemo ih sa tusem i pijacom vodom na zadnjoj platformi. I znajuci Ljilju, da mogu lako da je isprovociram, kazem joj da cu ja oprati tanjire i ustanem sa stola.

-" Ne, nikako. Kada izadjemo iz zaliva, opracu ih ja u Savi. Vidis kakva je ovde voda. Pa ovde nema ni zivih kedera." I stvarno je tako zagadjeno da je "sramota" lepa rec za one ljude koji doprinose iz bilo kojih razloga da zaliv u centru grada bude toliko prljav. A mesto za marinu izmisljeno. 

Posle rucka, nije nam se izlazilo na Savu, medju skutere i glisere i prilegli smo u prednjem delu, tu odmah gde smo i rucali. Nedugo zatim, samo sto me je san "prevario", zove me Ljilja :

-" Momo, neki covek te zove sa pontona." Ustao sam i pogledao u pravcu pontona. Jeste "on" ili nije "on"? Da, to je ipak Radonja, a nisam ga video sigurno 10-tak godina.
-" Radonja, druze. Otkud ti ovde ? Svakog sam mogao da ocekujem, ali tebe "kontinentalca" na marini na Savi, to nikako." I izasao sam na cun, odvezao ga i pristao uz ponton. Usao je u cun i izljubismo se ko braca.
-" Tu sam ti ja vec punih 4 godina. I zimi i ljeti. Evo vidis ovaj "sanduk" sa cunkom ? To ti je moj brod." 

Bas me je obradovao, a secam ga se jos od pre dvadesetak godina. Dolazio je na sportski centar Saveznih Organa "13. maj" na Batajnickom putu. Nije bio sportski obdaren, ali onako krupan i za glavu vislji od svih ostalih bio je upadljivo nezgrapan. Kada je igrao fudbal, svi su padali oko njega, a tek kada je igrao mini -golf, bio je prosto smesan. Ali je zato dobrocudan i kako ja kazem "od dobrog materijala napravljen", prosto neizmenjiv. Petnaestak godina je ziveo u Beogradu, a ostao je ni za dlaku izmenjen Bosanac iz okoline Han Pjeska. I u govoru i u ponasanju nije se nimalo izmenio. Pozvao sam ga da udje u Sevu. Upoznao sam ga sa Ljiljom i ona ga je ponudila kafom.

-" Neko zestoko pice hocu, a kahvu cemo da popijemo kod mene na brodu. Vi Srbi ne znate da kuvate kahvu. Pijete je svakakvu, pa su vas sa zapada naucili da doljevate mleko u kahvu. Ja kada me sa time ponude, ja obicno trazim i zemicku da doruckujem." Nalio sam mu dobru sljivovicu-prepecenicu i ponovio pitanje, otkud on sa camcima, cak nisam siguran da zna i da pliva. Nazdravio je sa rakijom, gucnuo jednom i zavalivsi se na sadistu poceo da prica.

-"To sto sam ja na camcu, desilo se uz splet okolnosti. Prvo su na mene uticale tvoje price na "13-om maju". Prosto si me "inficirao", svojim dozivljajima na camcu, prepricavajuci ih pored bazena uz pivo, a mi svi ostali iz Brigade, slusali smo te k'o ucitelja. I to mi je ostalo kao moguce resenje, ali godinama sam odlazio na pecanje sa obale, stalno razmisljajuci, da li da kupim camac ili ne. Onda me oterase u penziju pred rat. Hteli su da ratujem protiv Muslimana, a zena mi Muslimanka, prijatelji Muslimani i ne htedoh u rat. Ja sam iz detinjstva Jugosloven, a da li je neko muslimanske, katolicke ili pravoslavne veroispovesti, to me nije interesovalo. I rekoh, ja u penziju, a zena sa decom u Bosnu. Samo mi je na stolu ostavilo pismo da je zaboravim, a deca su njena, kaze. Roditelji mi poginuli u demokratskom bombardovanju. Ni na sahranu im nisam bio. Nedelju dana sam bio kao lud. Doslo vreme da su me svi izdali na koje sam racunao. I resim da davnu zelju pretvorim u stvarnost i krenem drugacijim zivotom, jer ovaj civilizovani je pretrpeo krah. Nisam imao iskustva sa camcima, ali vidim ovaj se prodaje, a unutrasnjost ima moju stajacu visinu. Ne moram ko pred dzamiju da se savijam, pogledam i zasvidjao mi se i kupim ga. I eto mene, tu sam." 

cukaricki rukavac 80-tih


Dugo smo pricali svako svoju pricu kako je ko od nas doziveo embargo, rat i sve ekonomsko-finansijske situacije za vreme i posle toga. Ponudili smo ga na rucak, sto je odbio, kaze da je rucao. I sa rakijom nije preterivao, ali nas je pozvao na kafu kod sebe i da mu vidimo "brod". Na 10-tak koraka pontonom od mesta gde smo stali, vezan za ponton i visio je produzni kabli preko prednje palube, stajao je camac-kabinas, duzine oko 8 metara i prilicno sirok, sto se odrazavalo dobrom njegovom stabilnoscu.

-" Necu da vam se izvinjavam sto je nered u camcu. Sam u njemu zivim pa mi ne smeta, ali je zato cisto. A camac je dobar i ima dobru izolaciju, a i ovaj peceni lesonit na zidovima se lako odrzava."
-" I pec na drva vam je tu. Svaka cast, zimi vam je sigurno romanticno u camcu." Prokomentarisala je Ljilja.
-" Ja sam u ribolovu na Malim Vodama prakticno do prvog snega, tako da i tamo se grejem non-stop."
-" Opa, sta je sacmi. Alal vera majstore." Nisam mogao drugacije da izrazim svoje odusevljenje, kada sam usao u najvecu kabinu, a tamo novo sapletene sacme, a materijala za njih je bilo i na krevetu i u nekoj polufotelji i na patosu.
-" Penzija je simbolicna i nedaj Boze bolesti, pa sam resio da sebi obezbedim skroman zivot onim sto znam da radim. Pletem sacme svih trazenih velicina, a prodajem ih u Zemunu, Novom Sadu, Smederevu i Golupcu. Pravo da vam kazem ne mogu da ispletem koliko ima potraznje. I podigao sam cenu i sve jedno traze."
-" Lepo-lepo, nasao si sebe u pletenju i zivotu u prirodi. Skromnom i pametnom coveku treba li sta drugo ?"
-" Izvolite, sedite. A ja cu da vam skuvam kahvu, kakvu davno niste pili."
-" A reci mi koji motor imas u brodu ?"
-" "Perkins" sestocilindricni. Ja ga malo vozim, ali dobro radi. Plovio sam do Novog Sada i do Malih Voda. Uz Savu do Ostruznickog mosta. Jedno leto sam proveo kod Pancevackog mosta i upecao sam dosta riba, ali som od 30-tak kilograma se pamti." 

Popili smo izuzetno dobru kafu a pili smo je iz fildzana i dodavali neke sitne kocke secera po ukusu. Rastali smo se uz obecanje da cemo jednom zajedno ploviti.

79

Čukarički rukavac 80-tih 

I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ... a ono traje i bez da se desi !

Moma

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika