Ribarenje

Dobar Vam dan gospodo Forumaši

logo


Ribarski zanat je težak ako se ne voli



Za divno cudo i Branko je kafenisao na svom camcu, sa pet zabacenih stapova preko zrcala camca. Zaobisli smo ga u sirokom krugu i mahnuli smo drug-drugu. Na nekoliko desetina metara do stice, promenio sam se sa Straletom, koji je seo pored motora, a ja sam trljao sake da ih zagrejem i razradim, sto je Strale pogresno prokomentarisao:

-" Ipak si uveren da ce biti sarana !!?" Pogledao sam ga , a onda sam shvatio da je suvisno objasnjavati i nasmejao sam se. Jer Strale ocigledno ne zna koliko je vadjenje mreza fizicki tezak posao. A ja sam zapazio, ako ne razradim sake, onda me preko dana tiste i podnadute su, a kada ih razradim, onda je sve to samo prica.

-" Strale. Pridji stici sa gornje strane i kada ja pocnem da dizem mrezu, ti ces sa motorom u nazad da odrzavas distancu da me ne bi voda odnela na panjeve, a tada bi smo mogli da se pozdravimo i sa mrezom i sa eventualnim ulovom." Strale je majstorski izveo manevar, prisao lagano stici, a ja sam se sagnuo da odvezem kanap. Pa posto se kanap zategao, izvadio sam noz sa pojasa i odsekao ga. Postavac je bio tezak, ali sam ga brzo izvadio i stavio ga u cun po strani, sklopio donjaku i gornjaku i poceo brzo da izvlacim mrezu. Vec u prvim metrima je bilo nekoliko sarana, sto je izazvalo glasan smeh i zadovoljstvo Straleta. Za jednim lepotanom, morao sam meredov da upotrebim jer se za malo odkacio. Kada sam podigao zadnji postavac, Strale je od radosti ustao i pomilovao sarane.

-" Bravo. Znas Momo da ja za ceo dan kada pecam, ulovim ili ne ulovim toliko sarana koliko ih je sada u mrezi. I to u jednoj mrezi ?!!

-" Znas Strale, i ja ne ulovim svaki dan sedam sarana u mrezi, da ne racunamo ova dva smudja i nesto bele ribe. Vidis da su iz istog legla. Svi su izmedju 2,5 i 3 kg. Skoro jednaki. Oni nisu za prodaju, jer je njihova velicina odlicna za dimljenje. A ja sam zadovoljan sto se moja sinocna predpostavka ostvarila. To je to i idemo da vidimo sta je sa mrezama pored ade? Tamo ces da okrenes cun ka nizvodno. Kada ja odvezem mrezu, ti ces odrzavati distancu sa ukljucenim pogonom u nazad i neces dozvoliti da me voda odnese u panjeve koji su paralelno sa obalom." Za to vreme odvezao sam mrezu i poceo da je vadim. Lep osecaj me je obuzeo kada sam iz vode izvadio jos dva lepa trokilasa sarana, tri krupna smudja izmedju 3 i 4 kg svaki i jednog somcica od oko 2 kg.

-" To je to, zbog cega smo mi ovde. Dozvoljavam da sledeca dva dana nista ne ulovim na racun ovog zadovoljstva. Branko, stavi dzezvu, evo nas kod tebe." Doviknuo sam Branku, koji nas je i ovog puta spijunirao dvogledom. Za nekoliko minuta smo se nasli pored Brankovog kabinasa, a on nas je docekao sapatom:

-" Pogledajte preko spruda na onu obalu. Dvojica u cunu su dosli nesto pre vas iz pravca Kostolca i nesto su se muvali tamo. Kad ste vi naisli, pritajili su se i svo vreme posmatrali i rekao bih snimali mesta za mreze."

-" Nesto nize od njih su moje mreze. A bez pregleda dna sa sonarom ovde gde sam ja podavio ove mreze, ako odokativno lociraju mesta i podave ih, nece moci da ih izvade. A nize nisu se spustali ?"

-" Nisu. A i ja sam sa interesovanjem gledao sta izvlacite iz vode. Bogami onaj sinocnji rizik se isplatio." Kaze Branko, a ja sam mu "dao" malo kontru:

-" U svakom poslu koji pravi majstori rade, rizik ne postoji."

-" Da-da. Ja sinoc za malo nisam dosao sa camcem po vas." Kaze Branko ozbiljan u licu. Bar pola sata smo sedeli uz kafu i prepricavali sinocnje dogadjaje i nocasnje besede uz vatru. A onda kada smo posli, odlucio sam da prvo povadimo mreze sa ove strane dunavca, a zatim idemo preko.

110

Zilava Ada sa okolinom. Lepse mesto i bogatije biljnim i zivotinjskim svetom se ne moze ni pozeleti.

 

I poceo sam da razradjujem plan, kao zavrsnu etapu usvojene ideje. Razmisljam snabdeven realnim informacijama : Vodostaj Dunava je prilicno opao, sa tendencijom i daljeg opadanja. To riba odlicno oseca i povlaci se iz plicaka, te odlazi u dubine gde ima prohladnu vodu sa dobrim procentom kiseonika. Dunavcem nedaleko od obale Zilave Ade je od "panjeva" ( nekoliko desetina metara od samog gornjeg vrha Ade ) pa sve do ispod "podavljenog slepa"( kod druge trecine Ade ) je dubina od 11 do 14 metara i riba se naravno tu zadrzava. Mesto idealno za "struk" ( parangal ), odnosno da joj se ponudi ukusni zalogaj. A noci su prohladne. Znaci, plitka voda u unutrasnjosti Ade se brzo hladi ( obogacuje se kiseonikom ) i ribe negde pred zoru krecu u plitke vode po hranu podrzane dobrim uslovima i povecanim procentom kiseonika u vodi. Tamo i u razlivu preko puta, uvece cu da im ponudim mreze, pa neka se snalaze.

 

I evo mi Milice radosno masuci repom i morao sam da je podignem kod Malise na krov, na sta se Coka agresivno ljutila, a za Milicom evo i Ace Kovinca. Dolazi kod mene na zadnju platformu, rukujemo se ( kao da smo se mnogo davno poslednji put videli ) i Aca mi predlaze:

-" Ceo dan sedim na svom camcu nisko, malte-ne do vode. Hajde da sednemo na krov-terasu na Sevi, da posmatram vodu odozgo i da se lepo osecam." Receno uradjeno. Rasklopili smo stolice, sto stavili izmedju nas, pa kada smo vec stavili sto, red je nesto i da se popije, predlazem ja Aci, a on kao iz puske odgovara:

-" Ti si domacin i ne zelim da ti dosadjujem, a nisi mali da te ucim. Znaci na sve po redu pristajem." A ja u sebi ponavljam: prvo rakija i to da se flasa ostavi na stolu. A za to vreme kafa bez secera - "turska" u male soljice."

-" Aconi, da li si za da pojedes ili samo zamezis ?"

-" Ne hvala. Hocu da popijem jedno-dve "mucenice" i da porazgovaram sa tobom. A skuvao sam pilav sa curetinom u kotlicu. Danas su mi bili sin i zena i doneli mi tepsiju gibanice. To cemo ujutru za dorucak, a zaledjenu curetinu mi je poslala komsinica, pa sam je odmah spremio cim su otisli, da se ne bi pokvarila. Evo ga kotlic na krovu, tu pored nas." Pogledao sam u pravcu kotlica i shvatio sta to zagonetno ukusno mirise, od kako sam se popeo na krov. Kotlic je bio mal'te-ne pun. Podigao sam pogled ka Aci, a on kao da je znao sta cu da ga pitam:

-" Naravno, zovemo i Tasu i Branka." I uzeo je svoj mobilni. Razgovor sa Tasom se zavrsio kako sam i ocekivao.

-" Baraba Cuburska. Kaze, ne jede on ta seljacka jela za veceru. On je gospodin u godinama i pridrzava se kalorijske tablice. E da mu ne bi' tu tablicu ... " Ja sam se samo nasmejao, jos jednom ekscesu izmedju njih dvojice, a u stvari se odlicno podnose, cak i uvazavaju.

-" A Branko je rekao da odmah dolazi. Naravno fini covek, Novobeogradjanin."

 

111

A u unutrasnjosti Zilave Ade, prisutni su prirodni zakoni i bare i razliva.

 

Branko je odmah i dosao. Znam nije on navikao da bude sam na camcu, a niko mu odavno nije dolazio. I sve jedno, rekli smo mu da kada ga pozovemo, ne donosi nista svoje za pice, jer smo sve spremili, ako smo "pozvali". A on je sa osmehom predstavio svoja pica:

-" Dobro vam vece dobri ljudi. Evo doneo sam "ratni plen", tri flase Burgund'ca iz podruma "Knezevi Vinogradi" iz Belja ...." I meni i Aci je bilo sve jedno odakle je vino. Pa ga je Aca direktno pitao:

-" Da li ti hoces da mi to vino pijemo na racun "slave i pobede", ili si vino doneo sa drugim razlogom ?"

-" Ma ne, hteo sam samo da se malo posalim nasom " Jugoslovenskom nesrecom", a u stvari nisam imao drugo pice na camcu. Nemojte da mi zamerite i daj da popijemo ovo vino jer je stvarno dobro."

-" 'Ajde ti si nas, pa te nemamo gde, a njihova vina znam i zato nemoj da se brines. Bice popivena." Aca je to rekao Branku, kao da mu nesto oprasta, a ja sam ponudio da se jede, da bih promenio temu. A Aca povlaceci dim iz cigarete rece:

-" Sacekaj malo. Cujem mu motor s one strane dunavca. Sa'ce da se zakuca u obalu ovde pored Seve, pa da jedemo svi zajedno."

Mobilni telefon sam formalno programirao da me budi svako jutro, pa i subotom i nedeljom u isto vreme, a iz razloga da mi se ne desi da se uspavam. Fakticki budni signal telefona ja svako jutro prekidam jer se budim pre planiranog vremena. Razlozi su lokalne prirode. Svako jutro se pitam ko li je patke programirao da se bude pre zore. A to sto se one bude, no svojim kvakanjem probude i mene. I jos pitam se kakvi su im ti apetiti ? Kako otvore oci, odmah bi da jedu. Cudne su patke, a kada ih posmatram, sve mi deluju veoma ozbiljno i to sto rade, kao da bas tako i treba da se radi. Nekako u isto vreme i caplje se dizu iznad svojih stanista i neke ostaju tu u barama, a neke odlaze u potrazi za laksim ulovom. To je u redu, ali zasto galame i svojim gakanjem me bude. U stvari ja sam se navikao na te svoje susede, ali kada kasno legnem kao nocas, onda sam jutrom malo nervozniji nego inace, pa sto mi je juce bilo lepo, jutros me malo nervira. Ali to je valjda normalno i ljudski. U svakom slucaju, tu su Malisa i Coka koji su tihi, pa cak imaju i razumevanje prema patkama, mada video sam kako se po nekada i posvadjaju i patke rese problem sukoba, tako sto otplivaju na vodu. 

Nahranio sam patke, Coka se zavuklu ipod pramca i cobrljanjem pronalazi neke insekte koji su se tu jutros sakrili, a Malisa je izasao napolje iz Seve, obavio svoje potrebe uz neku od obliznjih vrba i posto mu se nije svidjala jutarnja svezina, vratio se u camac i prilegao.

-" Mali, preuzmi dezurstvo i nedaj da se sta nepredvidjeno desi." Kazem ja Malisi, a on me gleda sa polupodignutim usima i ubedjen sam da me razume, jer su njegove reakcije kada je on sam na camcu, veoma agresivne i sa malo tolerancija, cak i prema ljudima iz okruzenja koje poznaje ( "dodjite kad' je Moma tu !!" ). 

Sunce se jos nije pojavilo, ali njegovi zraci obasjavaju nebo sa istoka i nagovestavaju lep i suncani dan bez oblaka. Ulazim u cun i trljam dlana o dlan da zagrejem sake, zglobne ligamente i tetive prstiju, jer rad sa mokrim mrezama opterecuje sake vise nego mnogi drugi poslovi.

-" Aconi, da li si na svom radnom mestu?" Podviknuo sam Aci Kovincu, koga od vrba koje su se nadnele nad vodom ne vidim, a u stvari nije daleko.

-" Dobro jutro Momo. Ja sam izdanak generacije koju ne moze niko da uhvati na spavanju. A tebi srecan rad danas !"

-" Hvala Aconi i vidimo se kasnije !" I dzonika je zapevao, a cun sigurno zaplovio po mirnoj vodi Dunavca. Vadjenje mreza mi je dalo pravu informaciju i ukazalo da su se velike ribe povukle u dubine Dunavca i da ih tamo treba potraziti. A u mrezama su jutros u proseku sitnije ribe i kolicinski mnogo manje nego inace. Doduse grupa mreza podavljenih pored obale Zilave Ade je dala standardnu kolicinu riba kao i svaki dan. Pored Brankovog camca sam prosao, a od Branka "ni glasa ni stasa". Verovatno ga nocasnja doza vina, jutros drzi u komatozno stanje.

112

Okolina Zilave Ade. Lepse mesto za kampovanje i kvalitetnije mesto za ribolov, na toku Dunava ne postoji!!!

 

Sa punim cunom mreza, pristao sam uz Sevu, gde je Malisa sedeo na nogostupu i gledao u mene masuci repom, cime je pokazivao da se raduje nasem ponovnom susretu. Coku sam primetio na krmenom delu Seve, gde ispod klupe kljucka nesto. Verovatno pritajene komarce i domace paukove, ciju paucinu cesto skidam sa zadnje ograde. Povadio sam i sortirao ribe koje ide u zamrzivac, a koje u cuvarku. 


Vadjenje mreža



-" Aco, Taso, hvala vam mnogo za dorucak i usluge koje ste mi ucinili. Vas sam duznik i sta god da vam zatreba, a ja mogu da vam pomognem, ne ustezite se, vec recite i rado cu vam pomoci. A sada idem da izvadim i ostale mreze pored Zilave, a zatim ce mi trebati jedan od vas za pomoc pri vadjenju struka.

-Ja sam tu za struk, a sada cu da uzmem moju siklju i idem za tobom, da gledam kako vadis mreze i uzivam u dogadjaju.

-" A ja sam tu da cuvam kamp." Kaze Aca i ne pomera se zavaljen u stolici sa flasom piva u jednoj ruci i cigaretom u drugoj. Sesir je navukao na celo, a noge ispruzio ispod stola i prekrstio ih jednu preko druge.

Usao sam u cun i oprao ga ispolcem sa vodom iz Dunavca. Zatim sam otkacio cun i dzonika je opet zapevao. Mahnuo sam Aci koji me je otpozdravio dizanjem sesita sa glave, a Tasa je pozurio u svoju siklju. Dodao sam jaci gas i cun je lako izglisirao. Usput sam se sreo sa patkama, koje su gledale u mene i reagovale, tako sto su se okrenule nazad ka Sevi. Patani su kvakali podignute glave uvis, a patke su takodje nesto pricale i mrdale glavom gore dole, povremeno zaranjajuci glavu u vodu. Branko je standardno u svojoj pozi i udobnoj fotelji, cekao da mu neki zvoncic zazvoni, koje je postavio na vrhove nekih sest stapova, precizno zabacenih, koji za sarana, a koji za smudja ili soma. Velika solja kafe mu je nedaleko na stocicu pri ruci.

-" Gut morgen her Branko", kazem ja i rukom ga pozdravljam. A Branko malo neraspolozen mi odgovara:

-" Da, jutros je bas malo morgen. Ne znam zbog cega, ali nece da "pipne" nista od ribe. Dodje mi da stavim crvica na plovak teleskopa i pecam beovice. Kako je kod tebe ?"

-" U bari sam dobro prosao. A ovde ? Sa'cemo videti !" I dodajem na kratko gas ploveci prema prvoj mrezi blizu samog gornjeg spica Zilave Ade. Usput gledam sirinu Dunava, a u dusi mi lepo. Nozdrve mi se sire i osecam miris koji me gde god da sam po Evropi, Africi ili Aziji prati, miris Dunava. Pescani sprud koji ga krasi i tamo na levoj obali nesto dalje uzvodno, mocvarni deo gde caruju jata malih ribica, vodene kornjace i skoljke. Ukras tih plicaka su ptice: vodomari, caplje i po nekada labudovi. Neizbezni posetioci tih terena su i vrane, galebovi, rode i kormorani. Uglavnom, ne moze se reci da je priroda lepa samo na Zilavoj, vec i oko nje.

 

Prilazim vezu prve mreze i odlucujem da je vadim na sigurniji nacin i bez rizika koji mi sada posle lepog dorucka nije neophodan. Hvatam gornjaku i pridrzavajuci se za nju rukama, spustam se sa cunom nizvodno do samog kraja mreze. Na tom mestu gde je mreza podavljena, voda Dunava pravi mali vrtlog, a za njim i liman. Par metara levo je obala Ade, a desno su panjevi iz kojih mrezi nema povratka. Plasticnu flasu gornjake mreze i metalni tockic postavca sam smestio u sam pramac cuna i onda polako podizao mrezu do samog pocetka vezanog u obalu Ade. Nekoliko "lepih" smudjeva, par somcica do 2 kg. i 5-6 "lepih" krupnih krupatica su ukras prve mreze.

-" Cekaj, ne vadi je dok ne stignem!" Dovikuje Tasa i kada je cuo moje "zakasnio si", prilazi uz cun da vidi sta ima od riba na samom gornjem spicu Ade. U siklji pored njega su i Malisa koji je sa prednje palube odmah uskocio u cun i prisao mi masuci repom. A Milica je sedela pored Tase.

-" Nemozes ti bez drustva. Cudi me da si i posao da kampujes bez nekog od mezimaca?"

-" Veruj mi, dok nisam upoznao tvog Malisu, kokicu Coku i patke, a zatim i Acinu Milicu, nisam znao kakvo je to dobro i zadovoljstvo za samacki zivot. Iduce godine, boze zdravlja, dolazim i ja sa nekim svojim psom-drugom."

Tasa prica k’o navijen. On bi da prica i prica i samo mu je vazno da ima k’o da ga slusa, pa cak i da njegov sagovornik nemora da ucestvuje u razgovoru. Uhvatio sam se za talasnjacu Tasine siklje i hteo sam da je odgurnem, sa namerom da mi Tasa ne smeta pri vadjenju sledece mreze. Ali, zastao sam i pogledao Malisu, koji me je prijateljskim ocima posmatrao i tacno je znao sta hoce. A ja sam razumeo govor njegovih ociju i bio sam ubedjen da je mogao, rekao bi:

-“ Dozvoli molim te da malo uzivam na cunu, dok ti vadis mreze. Necu ti sigurno smetati, obecavam.” I klimnuo sam mu glavom, a on je uskocio u cun, prosao je pored mene, oslonivsi se svojim bokom o moju nogu, citavom svojom duzinom i popeo se na platformu pored motora, znajuci da mi tu sigurno nece smetati dok vadim ostale mreze. Odgurnuo sam Tasin camac sa Tasom i malom Milicom, koja nije htela da zloupotrebi Malisino prijateljstvo i ostala je sa Tasom u njegovom camcu. Veslajuci zavoznim veslom spustio sam se do sledece mreze, koju sam na isti nacin vadio, kao i prvu, jer su i jedna i druga bile u jednako neugodnom polozaju, tj. podavljene blizu panjeva, koji greske ribara nisu oprastali. Usput drzeci se za “gornjaku”, primetio sam da u mrezi “lezi” neki “ozbiljni komad” ribe. Znajuci da za takve ribe, mreza je laka prepreka da se iz nje oslobode, koncentrisao sam se i sa posebnom paznjom sam izvadio postavac donjeg dela mreze. Smestio sam ga lagano da ne lupam sa njim' po cunu i poceo sa izvlacenjem mreze u cun. Iz navike, kada imam razloga za to, kao sada da izvlacim mrezu sa posebnom paznjom, imam obicaj da cesto “na blic” na trenutak pogledam okolinu oko cuna i ovog puta sam pored Tase koji je pratio svaki moj pokret, video i Branka sa dvogledom koji nista manje pazljivo pratio me je sa svog camca. Ne mogu reci da mi nije bilo prijatno da me sa takvom paznjom prate kolege “pecarosi”, a jos i znajuci da imam cime da ih iznenadim, nastavio sam pazljivo da izvlacim mrezu. Smudjarke i krupnu belu ribu koja se sa mrezom pracakala u cunu, prosto nisam primecivao, racunajuci da je to normalna pojava. I primetivsi u vodi belu senku bio je poslednji znak da sam blizu krupne ribe, a znajuci da nesmem da je naglo uznemiravam, sa nekoliko odlucnih dugackih poteza rukama hvatajucu mrezu zajedno sa donjakom i gornjakom, riba se pokazala, a ja sam oslonivsi se podkolenicama o stranicu cuna, zahvatom leve ruke ispod ribe, zajedno sa mrezom ista se nasal na patos cuna i snazno pocela da lupa repom, kidajuci lis kao papir. Bio je to lep primerak tostolobika od oko 10-11 kg. na koga je Malisa zarezao, spreman da se baci na njega, a umesto Malise bacio sam se ja, na par trenutaka dok se nije malo smirio, a onda sam ga sticom umirio i nastavio sam da vadim ostali deo mreze, bojeci se da me voda sa cunom ne zanese i ostali deo mreze u void se upeca u panjeve. Tasu sam naravno cuo kako glasno navija kao na fudbalskoj utakmici, ali vise i na njega i na Branka nisam obracao paznju, vec sam sa olaksanjem i zadovoljan izvadio ostatak mreze iz vode gde su par velikih deverika stavile “tacku na I”. Dok sam odvezivao mrezu sa obale, osetio sam blagi udar o cun i okrenuo sam se, a tamo Tasa sa sirokim osmehom, gleda u tostolobika i tiho kaze:

-“ Svaka cas majstore. Bas si me zadovoljio. A vidi molim te, ovakav komad pored same obale, a verujem nije bio sam, samo sto je on imao manje srece od ostalih. Verovatno dolaze i pasu ove jisajeve sa zila koje strce iz obale. Sta bi ih drugo privuklo na ovom mestu ?” A po povodu njegovog pitanja i ja sam se nadovezao svojim komentarom.

-“ Trave i lisajeve ima preko na drugoj obali u izobilju. A ovde, na gornjem spicu Ade, verovatno ima vise kiseonika u vodi, jer se ovde naglo “lomi” voda i kiseonika ima sigurno vise, nego preko u onim tisacima. A i planktona ima vise u to sam siguran.“ Tasa se saglasio sa mnom i krenuli smo zajedno nizvodno, ja sa motorom a Tasa se pridrzavao za talasnjacu cuna, u cemu sam mu i ja pomagao. Isli smo ka sledecoj mrezi, koja se nalazila nizvodno od Brankovog camca i iz tog razloga sam posao da vecim krugom obidjemo Branka, da mu ne smetamo u pecanju. Kada smo bili na distanci u mogucnosti da razgovaramo, Tasa mi je namignuo i glasno se obratio Branku:

-“ Zna se ko je majstor na Zilavoj !? A ja i ti Branko, mozemo da vidimo krupnu ribu, samo kada je Moma ulovi u mrezi !? A Branko cuvsi Tasin komentar, ostavio je dvogled i usao u kabinu svoga camca. A Tasa mi tiho rece:

-“ Vide li ti Momo, kako Branko moje “sitne bocke” ne podnosi !!? A ja mu odgovorih:

-“ U redu je, samo nemoj da preterujes sa zezanjem. Ko zna moze da se i naljuti, a to nam obojici nije potrebno.” U to’ pojavljuje se Branko iz kabine i mase nam rukama pokazujuci da pristanemo uz njegov kabinas sa nizvodne strane.

-“ Sta cemo da radimo ?” Pita me Tasa sa ozbiljnom facom na licu, a ja cuteci skrecem ka pokazanom mestu i za nekoliko trenutaka pristali smo uz Brankov camac. Branko stoji na terasi sa dzezvom u ruci i kaze:

-“ Pije mi se kafa, a dosadilo mi je da je pijem sam, jer tada se osecam kao da je pijem iz inata. A vas dvojicu ce vase ribe sacekati. Ocigledno Momine mreze su talicne i kako koja udje, izlaska joj nema.” I kako smo pristali u obalu i Malisa i Milica su kao strele istrcali na obali i nestali su u gustom vrbaku. A nas dvojica smo se uzverali uz kabinasa i nasli se na terasi kod Branka. Pozdravili smo se, a Branko se nagao da izbliza vidi tostolobika i ostale ribe koje su se jos uvek pracakale u mrezi u cunu.

-“ Lep komad, Sta ces sa njim ?”

-“ U komade, pa u salamuru, a zatim u “dimilicu”.

-“ Pravilno. Sta cete da popijete dok stigne kafa. Samom mi se ne pije, pa zato imam od pica svega ? A tako bih voleo da i Aca bude sada sa nama. Popio bih u drustvu casu rakije, a vas dvojica joj bas niste meraklije!!” Pogledao me je ocima koje su govorile:”bas mi je dosadan ovaj zivot!” i ja sam iz dzepa izvadio radio stanicu i pozvao Acu. Aca se odmah odazvao i pita:

-“ Ima li Branko rakije, ili da ja ponesem odavde ?” A Branko slusa i kaze:

-“ Mozda nemam takvu kakvu on pije, ali bolju svakako imam.” Ja sam drzao ukljucenu “predaju” na stanici, tako da je Aca cuo komentar Branka i Aca se vise nije javljao. A mi, nismo uspeli ni da se pitamo kako smo, kad mala Milica se stusti u vrbak, a malo zatim evo je veselo masuci repom ide sa Acom koji je nosio u rukama “litru” rakije boje konjaka. Aca se cutke popeo na terasu camca kod nas i pozdravio se sa Brankom, a onda je kao za sebe primetio:

-“ Branko, daj casice da svi probamo tu tvoju “dobru” rakiju, a posle cemo i “ovu moju” !?” Ja i Tasa smo se nasmejali, a Aca je gledao pod obrvama Branka, a Branko je izneo dzezvu kafe i napunio nam soljice, rekavsi laganim glasom:

-“ Da kafom predvojimo, da ne pomesamo ukuse.”

Sedim kod Branka, na terasi njegovog camca i slusam saljive razgovore trojice okorelih pecarosa, svesnih da ih po nekada nece u odnosu kako su neobjektivno planirali i svoje promaseno zadovoljstvo prebacuju jedan drugome, ali ne dozvoljavaju da su suvisno grubi i samim tim i uvredljivi. Trnci u ocima od neprospavane predhodne noci me bockaju, ali zadovoljstvo od dobrog ulova me odrzava budnog, a tu je jos i nada, sta li ima na struku ? Lepo letnje vreme i suncani danasnji dan je skoro prevazisao jutro, a ja sam se “ulondrio” u udobnoj stolici i prepustio prirodi koja me okruzuje. Poj ptica koji se cuje iz zelenih vrbaka Ade, uklapa se u bat detlica od kojih nekoliko istovremeno tabanaju i obilaze trula i stara stabla crvenih vrba, pronalazeci tamo odrasle i ukusne larve ispod kora stabala. Dozivljaju lepog dana se pridruzuje i gaktanje vrana sa najvisim granama i kliktanje cigri nad vodom Dunavca. Nesmetano i zrikavci objavljuju sezoni zrelih zita, zri-zrikanjem u ljubavnom zanosu na obali Dunavca, popevsi se na stabljike visoke trave. I hteo-ne hteo predao sam se razmisljanju. Kazu, prolece je najlepse godisnje doba, a ja bih se slozio da je leto najlepse i najtoplije godisnje doba. Jeste da u prolece sve cveta i sve se radja, ali u leto su plodovi proleca zreli i slatki, a to je za mene generalno vrednije od mirisa cveca. A i sunce se osmehuje dok nas obasjava svojim zlatno-svetlo zutim zracima. Nebo je u vecini vedro sa po kojim belim oblackom. Cak i kisa kada pada, ona je cesce topla i blaga i sveza po nekad’, ali retko. Sve sumovite planine su zelene, a livade i njive iz prolecnog sarenila preobrazavaju se u lepa zelena i zlatasto-zuta polja, koja obecavaju dobru jesenju setvu, na radost svih koji imaju korist od toga.

124

Razmisljam i ubedjen sam u to: da sve sto radim, ako za uzvrat dobijam i malo zadovoljstva u tome,isplatio se i trud i provedeno vreme.

 

Iz razmisljanja trgao me je Acin bariton-glas:

-“ Deder Momo, ti nisi alkoholicar, vec kibic-pivac, pa daj reci objektivno koja je od ove dve bolja rakija ? Evo ti, pred tobom su dve casice, degustiraj ih i reci koja je po tebi bolja ?!” Kratkom koncentracijom, ponovo sam bio tu gde jesam i pogled mi se zadrzao na sadrzaju casica predamnom. A Tasa je kao i obicno, “istrcao” sa svojim misljenjem, tj. bolje reci stavom:

-“ Memi su dobre i jedna i druga. Tesko ih je razdvojiti.” A Branko ce kao ozbiljno, ali vise u Sali:

-“ Dobro. Ja glasam za “moju” rakiju. Aca, naravno ne nalazi im manu, ali u ovom slucaju glasa za “svoju”. Ti Taso ne mozes da se odlucis, znaci ti si “nula”, e sada ostaje da cujemo Momin glas. U ovom slucaju odlucujuci.” Sve je to sala i zezanje, ali lepo bi bilo, biti sve jedno objektivan. Razmisljam ja i trazim od Branka da mi donese parce cokolade, sa kojim bih neutralizirao ukuse i mirise u ustima. Moj zahtev je podigao ozbiljnost neodlucne situacije i Branko je otisao po cokoladu usput rekavsi:

-“ To cenim! To je pravi stav prema odgovornoj odluci. Nije vazno sto bi ih Aca obe popio bez zamerke, ili Tasa koji ne bi ni obratio paznju sta pije, samim tim i ne bi imao primedbe, ali meni se ovo svidja sto nas Moma nije omalovazio i podcenio, vec za ozbiljno primio resenje nazovimo ovog problema. E u tome se vidi karakter coveka i ocena njegove delatnosti. “ Cinilo mi se da Branko nije zavrsio svoju pricu, a Aca ga prekide:

-“ E’bre Branko! Gde ti ode sa pricom? Pa ovo je vise zezanje nego ozbiljna stvar!”

-“ Da, da !” Potvrdjuje i Tasa. Ja cutim a Branko mi je dao cokoladu, hladnu iz frizidera, a ja sam otkinuo parce i stavio ga na sunce da se razgreje, a Tasa je nastavio:

-“ Pa i ja hocu da kazem da je ovo zezanje. Misljenje o ovome isto ima i Moma, da je zezanje. U stvari sta je ovo ovde na Adi i s cim se mi zanimamo skoro cello leto ? Pa i to je zezanje. Ali ja sam hteo da kazem ko od nas i kakav ima stav prema zezanju, ima i prema zivotu. Tasa peca sarana, skoro tri neseca na brezini, ubedjen da zabacuje kod panjeva, sve dok sa Momom nije sa eho-sonarom pregledao dno. I sta si do sada ulovio? Da ne komentarisem dalje. Ali Tasi je to zadovoljstvo. Aca, kada zabaci mamke sa udicama i sedne u camac, vise mu je vazno da pored sebe ima rakiju i cigarete. A da li ce se sta uhvatiti ? To je za njega manje vazno. Vaznije je da posto mu zivot inace prolazi, da prolazi u zadovoljstvu. Ja sam u istoj branzi sa Acom. A nas trojica smo najbolji svedoci sto se Mome tice i njegovog zadovoljstva ovde na Adi. Njemu takodje nije stalo da zaradi novac ribarenjem po svaku cenu. Ali sve sto radi u vezi ribarenja, radi sa smislom i umom i zato i ima uspeha u svemu sta radi. Vidite i sami da on davi mreze i na mestima od kojih ribari iz Dubovca, koji su ovde na ovim vodama od rodjenja, a izbegavaju da podave mreze na tim mestima. I onda Moma ulovi dobre ribe, a mi se cudimo. Dolazi voda, on davi mreze i bubnjeve na sasvim druga mesta no do sada. I ulovi dobru ribu! I cemu se mi cudimo ? I sada se zezamo oko ovih rakija, mi se smejemo, a Moma pristupa “problemu” ozbiljno i meni nije vazan pobednik. Vazan je proces i zdravo zezanje. A i vama, predpostavljam ?” Branko je stao malo zajapuren u tempu razgovora, a ja sam samo dodao:

-“ Zivot je jedan i nema vise! Nemi smo svedoci kako nam prolaze sati i dani, nedelje i godine. I kao godisnja doba i mi se vrtimo u krug kao pescani sat, rekao bih !?"

Precizno smo ocenili kvalitet rakija, mada moram priznati da bez Acine pomoci nista nebismo uradili. Kafu smo popili i sve to kada se sabere, nije proslo vise od 45 minuta. I nije tako mnogo, a kada pogledam na vodi Dunavca, a ono vec se udvostrucio broj pecarosa u odnosu na vreme kada smo se skupili kod Branka na ladji. Gledam pecarose i sirim ruke, a Branko, Tasa i Aca se okrecu prema vodi i prvi komentarise Tase, a ko ce drugi:

-“ A i vreme je. Bas sam se zabrinuo, da nisu se mozda uspavali ?” Branko je sagnuo glavu, pa ih gleda ispod trepavica:

-“ Danas su se koncentrisali na babusku i deveriku. Cudi me, sta li ih je navelo da odustanu danas od sarana ?” A Aca k’o navijen:

-“ Sta se ti Branko cudis !? Sam si rekao da od jutros saran nece ni da pipne ! To su tvoje reci, a konstatovali smo da se ti zezas, a ne da ozbiljno pecas. A ljudi pecaju sasvim ozbiljno i brzo se prilagodjavaju. Nece saran, hoce babushka, deverika, bodorka ili bela riba uopste. Ljudima je vazno da kako su seli u camac, znaci da su i obavezni da neku kolicinu i ulove. Nije vazno sta i koliko. Vrlo vazno, a vazno je da se u cuvarci nadje riba. A koja, prozivka danas nije planirana, pa prema tome, ljudi pecaju, a ne zezaju se kao ti. Nego daj nalij jos po jednu, pa idemo.” A Branko se trze. Pogled mu je bio razocaravajuci, pa se pomeri na drugi kraj camca i pita:

-“ Pa dobro, gde cete sad’. Tasa kaze da je Moma dobro prosao nocas u bari, sto se tice ribe. On ce po obicaju sada da spava, a za vas dvojicu ovde ima dovoljno i kafe i rakije. Ako ste gladni, odmah idem na obalu da zalozim vatru i da pecemo raznjice. Sinoc sam kupio u Kovinu i svinjetinu od vrata i mladu jagnjetinu.” Aca je podigao ruku i zaustavio ga je u nabrajanju.




Pozdrav Moma S. 

_________________

 I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

Comments *

You don't have permmission to comment, or comments have been turned off for this article.

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika