Alternator i akumulatori na brodu

[zorter]

Mene zanima kojom snagom alternator broda puni, naravno dok motor radi.

Zavisi od stepena ispraznjenosti akumulatora a max onoliko koliko pise na alternatoru.

[zankiki]

Da piše ne bih pitao 

[mesechar]

Da piše ne bih pitao 

alternator od renoa 12 a ti koliko me secanje sluzi imas taj motor na camcu puni maksimalno 35-40 A

[zorter]

Kiki, ne brini, nikad neces imati potpuno prazan akumulator pa da puni punom snagom. Ako mozes da alnasujes to je punjenje sa max 5A.

[Misha]

moze se imati i prilicno prazan akumulator radom frizidera i to ako mu je odvojen potrosacki od startnog akumulatora, sto je najbolje resenje.
Startni akumulator moze biti i obican kiselinski sa startnom strujom mimimum 600-700A, a sto vecina tih jeftinih akumulatora i ima (cena im je oko 8-9000 din za oko 90Ah).
Potrosacki su AGM, Gel ili malo bolji obicni dubokoprazneci sa minimum 400-500 ciklusa praznjenja-punjenja (recimo Vartin takav, od 95Ah kosta oko 200e u D.Tucovica).
Punjaci moraju biti sposobni da prepoznaju vrstu akumulatora, a kombinacija AGM sa Gel nije preporucljiva u jednoj banci.
Alternator puni sa manjom kolicinom ampera od one koja pise na njemu.
Kada bi moj alernator od 105A grunuo tu struju u akumulatore oni bi eksplodirali.
Tu veliku ulogu odrade regleri i pametni punjaci (opsirna je prica, ima je na vecini foruma) .
Punjenje akumulatora pomocu rada motora je ekonimicnije ako imate dizel brodski motor.
Manja je buka za okolinu, ne cimas gorivo i , ako ti se greje pomocu motora i voda u bojleru pomocu razvoda spiralnih cevi-grejaca kroz bojler, dobijes i vrucu vodu za pranje, umivanje i tusiranje u prolecnim ili jesenjim danima kada toplota Dunava padne ispod 15C.
Mana je sto rad dizel motora na malom gasu je najpogubniji za dugovecnost motora, lepo je to objasnjeno pre neki dan ovde na forumu.
Obrni-okreni sve ima i mane i pozitivne strane i ekonomske i mehanicke i komforne i......

[zorter]

Misho, potpuno se slazem s tobom.
Ja sam racunao na nas, siromasnije "brodovlsnike" koji imamo samo jedan akumulator. Najidealnije je odvojiti startni od potrosackog, ako se ima mogucnosti, kao i sto ne treba mesati GEL i obicne kiselinske akumulatore jer im nije isti prag praznjenja.
I jos, naravno da alternator nikad nece dati onoliko koliko pise na njemu jer ne diktira on koliko ce dati vec akumulator koliko je ispraznjen i kojeg je kapaciteta. Ako imas 1000Ah i ispraznis ga do 10V itekako ce da puni sa svih 105A koliko pise na njemu. Svaki regulator punjenja (i pametni punjaci) pune sa 1/10 nazivnog kapaciteta akumulatora, sto je najidealnije.
U svakom slucaju brodski motori imaju neke prednosti koje si naveo ali za grejanje kabine ili vode u bojleru.....jedino ako se dugo plovi pa ima vremena da se sve to zagreje sto je, verujem, malo verovatno za vecinu clanova. Mnogi, pa cak i penzioneri, nemaju ni vremena ni mogucnosti da dugo plove a kamoli oni koji rade pa plove samo vikendom i to ako nemaju druge obaveze. Obicno su relacije kratke, do mesta za pecanje, i onda je malo vremena za grejanje pomocu motora. A mi, sa vanbrodskim motorima, imamo druge prednosti a o grejanju bilo cega, nema govora. Na impeler mlazu voda jedva da je mlaka na ovoj temperaturi reke od nekih 5-6 stepeni. Mozda bi mogla da se koristi samo za pranje ruku ali direktno, ako se sprovede da mlaz sa motora ide u sudoperu umesto direktno u reku. E to ja razmisljam da izvedem iz dva razloga:
1. uvek imam kontrolu mlaza (i leti i zimi)
2. mlaka voda je zimi dobra za pranje ruku a leti i nesto od sudova uz zadnje ispiranje cistom vodom.

[Dule]

Alternator proizvodi onoliko struje koliko se trenutno troši. Da li je potrošač poluprazan akumulator, sijalica, pretvarač... to nije važno. Od te potrošnje zavisi i to koliko će on opteretiti motor. Naravno, postoji maksimum za svaki tip alternatora pa je dobro odabrati najjači koji se nadje.
Topla voda koju generiše motor je upotrebljiva. Dovoljno je pola sata plovidbe pa da voda u bojleru bude vrela. Nije naodmet ugraditi i grejač koji se greje vodom iz motora. U plovidbi greje kabinu a i kao pomoćno grejanje ako se ostane bez glavnog. Oni koji često isplovljavaju zimi znaju o čemu pričam. Mislim da niko ne isplovljava na pola sata. Uglavnom se plovi 4 - 5 sati kada se već isplovi a glupo je paliti webasto ili plinsku grejalicu dok topla voda odlazi kroz otvor auspuha. Ja sam već povezao bojler na motor a merkam i neki dobar grejač sa kombija ili autobusa. Ionako mi je kasna jesen i rano proleće glavna sezona. Tada su reke brže pa su i plovidbe mnogo duže. Od Grocke do Beograda 7-8 sati uzvodno ... prava je šteta ne iskoristiti toplotu motora.

[zorter]

Da, smetnuo sam s uma da vi oko Bgd imate druge potrebe i uslove. Ovde u mom okruzenju niko ne plovi toliko. Nama do Mitrovice treba 4 sata a do Bgd 10 sati plovidbe. Nase ceste destinacije su 5 do 10 km uzvodno/nizvodno od sidrista (njacesce do 5km), a to je najvise sat vremena plovidbe. Drugo, brodici, kabinasi su mali i na prste jedne ruke mozes izbrojati ko ima brodski motor. I niko, bas niko, nema bojler (osim solarnog na krovu) a da ne pricam da nemaju ni grejanje kabine (osim male plinske grejalice).

[zankiki]

Kad smo već kod akumulatora koji presek kabela treba uzeti da se medjusobno spoje 2 akumulatora?

[zorter]

Sto deblji to bolje. Ja sam nasao 20mm2. Imas na otpadima zajedno sa upresovanom papucicom ili u prosavnicama kablova (elektroopreme). Ako uzimas nov, uzmi licnasti i min 16mm2.

[zankiki]

Gde kupiti kleme za tako nešto? Tu na jednu klemu ide kabel od 10mm2 za razvodnu tablu, 16mm2 za drugi akumulator, za inverter...

Moraju biti masivnije kleme predviđene za tako nešto?

[Nidza]

  Ne znam za Novi Sad, a u Beogradu kleme/papucice kao i vecinu elektro materijala (sve vrste kablova, klema, osiguraca, FID sklopki, razvodnih ormara, vezica, termo buzira,...) mozete naci u:
  1. http://www.minor.co.rs/
  2. http://jovantrade.com/
  3. http://www.blueline.rs/

  Za uobicajene vrste kablova preporucujem Minor jer cete tu naci sve na jednom mestu sto vam treba u najvecem broju slucajeva. Za neke specificne kablove Jovan trade i Bluline su bolji. Meni je za specificne potrebe kablova najbolji bio Jovan trade, a vi proverite na svim mestima gde je najbolja cena za ono sto vam treba (za kleme ne lomite glavu, nisu skupe, pogotovo sto vam tih za debele kablove ne treba mnogo).

  Sto se tice klema za energetske kablove (takozvanih papucica kod nas), na engleskom "ring crimp terminals", bitne su dve mere:
  1) Za koji precnik kabla su (npr 10mm2, 16mm2, ...),
  2) Koji promer otvora treba da imaju (npr za sraf M4, M5, M6, ...).
  Toplo preporucujem da koristie zatvorene kleme (kao na slici 1), a ne otvorene (kao na slici 2), jer cete sacuvati krajeve kabla od vlage i korozije. Nakon sto se "klema" ukrimpuje "krimp" kljestima (operacija koja ucvrscuje klemu za kabl) preporucljivo je preko nje navuci i termo buzir koji se skupi, idealno, upotrebom industrijskog fena, ali moze i upaljac da posluzi (obratite paznju da nekad termo buzir mora da se navuce pre krimpovanja, zavisno od dimenzije kleme pa tek po krimpovanju da se zagreje i skupi). Termo buzir se stavlja da delom predje preko kabla, a delom preko kleme. Time dobijate profesionalni prilljucak, trajan i zasticen od vlage. Ovo je dobro ispostovati jer cete kod nas tesko naci kabl koji ima fabricki "kalajisane" zice, a koji je otporniji na koroziju i vlagu i koji bi trebalo po pravilu koristiti na plovilima. To bi na kraju trebalo da izgleda kao na slici 3 (sto ih covek vise napravi, izgledaju sve bolje). Ako sve hocete 100% da uradite kako treba, kupite termo buzir sa lepkom, tada se potpuno zadihtuje klema od vlage prilikom grejanja. Ovakav kraj se moze ukloniti posle jedino secenjem, nema vise popravke.

  Posto kljesta za krimpovanje tih klema nisu najjeftinija stvar (neka dobra koja mogu da krimpuju ovakve kleme za kablove od 6mm2 do 50mm2 kostaju oko 50eur - imaju inace u Minoru, pricam o rucnima ne na struju, hidrauliku i slicno), usluzno ce vam to krimpovati bilo koji elektro servis za kola, alternatore, startere i slicno. Pazite samo kada ukrimpujete jedan kraj, nije lose da onda prvo izmerite potrebnu duzinu i da obelezite kako treba druga klema da bude zarotirana, jer debeli kablovi umeju da budu zilavi i nece hteti da se uvijaju, pogotovo kraci parcici, tada tek ukrimpujte drugu klemu prema obelezenoj poziciji (rotaciji).

  Napomena: Za snazne energetske kablove obavezno postovati debljine kablova u odnosu na elektricna opterecenja i duzine kablova, kao i koristiti neki vid zastite kao npr osigurac na njihovom pocetku tj blizu izvora kako bi se sprecio pozar (osiguraci ne sluze da cuvaju potrosace kao sto neki misle, vec da sacuvaju instalaciju od pozara usled kvara na potrosacu ili kvara na samoj instalaciji)!

  Malo sam preobimno napisao, obzirom na naslov teme, ali rekoh da pommognem Zankiki-u. Ovo bi vise islo u neku temu "Kirmpovanje energetskih kablova" u okviru elektroinstalacija ili tako nesto.

[zankiki]

Nismo se razumeli u startu, mislio sam na kleme za akumulator (ali to nisam napisao). Smetnuo sam sa uma da se i ove papučice zovu kleme.

Pošto recimo ako imam 2 akumulatora, na jednu klemu ide: 10mm2 kabel prema potrošačima, 16mm2 kabel ka drugom akumulatoru, kabel za inverter koji je za neki jači inverter opet malo deblji, kabel sa solarne ploče za punjenje...

Teško je na standardnu klemu sve to montirati, a da kontakti budu dobri. Verovatno postoje kleme koje su predviđene za tako nešto (kamionske, oni spajaju više akumulatora??), samo je pitanje gde kupiti?

[zorter]

Kiki, sve su kleme za akumulatore iste. I one za kamione i one za putnicke automobile. Akimulatori na kamionima se vezuju redno pa tako svaka klema ima po jedan kabl i to nije problem.
Zato se na sve kablove stave ove papucice pa ih je lako montirati pod sras na samoj klemi. Ako ti je tako nezgodno, onda uzmes dve bakarne sine debljine 5mm (njih je najlakse naci), sirine 3cm, duzine prema potrebi, pa jednu izbusis da sraf prodje a u drugu narezes navoj i onda vise kablova spojis izmedju te dve sine a samu sinu jednim kablom na klemu na akumulator. Celu sinu postvis u neku izolovanu kutiju i iz nje vire samo kablovi. Ako ti nije camac povezan na "masu" onda to uradis i sa "-" polom. Na ovaj nacin povezivanja ti ne trebaju papucice na krajeve kabla.