Autor Tema: Brodska forma  (Pročitano 6621 puta)

0 člana i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Brodska forma
« poslato: 07. Maj. 2013. / 00:55:27 »
U kojoj meri će brod ispunjavati mnogobrojne i složene zahteve, koji proističu iz njegove namene, u najvećoj meri zavisi od geometrijskog oblika ili forme trupa. Od brodske forme zavise pomoračka svojstva (nepotopivost, plovnost, pokretljivost, upravljivost, stabilitet i pomorstvenost), nosivost i estetski izgled. Svaki tip broda ima karakterističan trup na osnovu čije forme je moguće oceniti performanse broda.
 Prema poreklu sile uzgona koja deluje na brodski trup vertikalno naviše, brodska forma se deli na:

 • hidrostatičku (deplasmansku),
 • hidrodinamičku,
 • aerostatičku i
 • aerodinamičku.
 Većina konvencionalnih trgovačkih brodova, uključujući i katamarane, imaju deplasmansku formu. Karakteristika ove forme je širok trup sa velikom prostornošću i dobrim stabilitetom. Hidrodinamičku formu sa oštrim linijama imaju gliseri i hidrokrilni brodovi. Ovakva forma omogućava postizanje znatno većih brzina plovidbe u odnosu na brodove sa deplasmanskom formom. Aerostatičku formu trupa imaju lebdelice, a aerodinamičku ekranoplani koji se većim delom trupa kreću kroz vazduh.
 Forma trupa broda se prikazuje crtežom koji se naziva plan brodskih linija. Plan brodskih linija je jedini tačan način prikazivanja brodske forme, a za potrebe približnog predstavljanja mogu se koristiti razni parametri, kao što su:
 • glavne dimenzije trupa,
 • odnosi glavnih dimenzija,
 • koeficijenti punoće brodske forme i
 • karakteristične krive i brojevi.
 
 Glavne dimenzije brodskog trupa su:
 • dužina (L, lenght),
 • širina (B, breadth, beam),
 • visina (H, depth),
 • gaz (T, draft, draught) i]
 • deplasman ili istisnina (D, displacement).
 
 Dužina trupa se meri između dve normale spuštene na osnovicu broda i nije jednoznačno određena dimenzija, jer zavisi od mesta na kojima se spuštaju te normale. Zbog toga se razlikuju sledeće dužine:
 • dužina preko svega ili najveća dužina (LOA, length overall),
 • dužina na konstruktivnoj vodnoj liniji (LKVL),
 • dužina na vodnoj liniji (LVL) i
 • dužina između perpendikulara (LPP, length between perpendicularus).

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Brodska forma
« Odgovor #1 poslato: 07. Maj. 2013. / 00:57:46 »
Dužina preko svega (LOA) je gabaritna dužina broda od najisturenije nepomične tačke na krmi do najisturenije nepomične tačke na pramcu. Ova dužina se najviše koristi kod procene prostora za vez broda i manevar na ograničenoj površini vode (zalivi, kanali, reke i jezera). Dužina na konstruktivnoj vodnoj liniji (LKVL) je udaljenost između spoljašnjih ivica pramčane i krmene statve pri konstruktivnom gazu broda. Ova se dužina koristi za razne hidrostatičke proračune broda. Dužina između perpendikulara (Lpp) je dužina broda između krmenog i pramčanog perpendikulara. Pramčani perpendikular je vertikala spuštena na osnovicu broda kroz presečnu tačku konstruktivne vodne linije sa unutrašnjom ivicom pramčane statve. Zavisno od konstrukcije krmenog dela broda, krmeni perpendikular je vertikala na osnovicu broda spuštena kroz presečnu tačka konstruktivne vodne linije sa unutrašnjom ivicom statve kormila, ako je brod ima, a u protivnom to je vertikala na osnovicu broda kroz simetralu osovine lista kormila. Takođe, krmeni perpendukular može prolaziti kroz presečnu tačku konstruktivne vodne linije sa unutrašnjom ivicom krmene statve. Kad se govori o dužini broda, misli se uglavnom na dužinu između perpendikulara, a koristi se za proračun istisnine broda. Osim toga, dužina između perpendikulara se upotrebljava za razne proračune koje zahtevaju klasifikaciona društava i nacionalne vlasti za baždarenje broda. Dužina na vodnoj liniji (LVL, length on waterline) zavisi od gaza i služi za određivanje trima broda.
 Širina broda (B, breath) je horizontalno rastojanje od jednog do drugog boka, a razlukuju se:
 
 • širina preko svega ili najveća širina (BOA, breath overall),
 
 • širina na konstruktivnoj vodnoj liniji (BKVL) i
 
 • širina na vodnoj liniji (BVL).
 
 Najveća širina (VOA) je rastojanje između dve poprečno najudaljenije nepokretne tačke na suprotnim bokovima broda. Najčešće su to fiksni bokoštitnici, kao što je prikazano na slici 4. Širina na konstruktivnoj vodnoj liniji (BKVL) je širina podvodnog dela broda merena na preseku glavnog rebra. Širina na vodnoj liniji (BVL) zavisi od gaza broda, i kada se govori o ovoj širini potrebno je uvek naglasiti na koju se vodnu liniju odnosi.
 Visina trupa (N, depth) je vertikalno rastojanje od osnovice broda do palube, mereno na boku broda na glavnom rebru ili na mestu na kojem je paluba najniža (slika 4.). Vrednost visine broda se koristi za pojedine proračune klasifikacionih društava, kao i za baždarenje brodova. Kod brodova sa kosim dnom visina se meri na sredini broda. Za nepotopivost broda (rezervna plovnost) važna je i visina nadvođa (slobodan bok) ili nadvodnog dela trupa, koja predstavlja vertikalno rastojanje od konstruktivne ili teretne vodne linije do palube. Pri plovidbi ispod mostova važna je i ukupna visina broda od osnovice do najviše tačke na nadgrađu ili jarbolu. Često se ova visina daje kao vertikalno rastojanje od teretne vodne linije do najviše fiksne tačke.
 U glavne dimenzije broda ubraja se i gaz (T, draft), a predstavlja vertikalno rastojanje od osnovice broda do vodne linije (slika 4.). Gaz zavisi od opterećenosti broda i mesta na kojem se meri, pa se razlikuju sledeći gazovi:
 
 • konstruktivni gaz (TKVL),
 
 • najveći gaz (TN) i
 
 • gaz na pramcu (TP) i gaz na krmi (TK).


Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Brodska forma
« Odgovor #2 poslato: 07. Maj. 2013. / 00:58:38 »
Konstruktivni gaz je vertikalno rastojanje od osnovice do konstruktivne vodne linije na sredini broda, a koristi se za različite proračune prema zahtevima klasifikacionih društava. Najveći gaz se slično definiše kao konstruktivni, s tim da se još uzima u obzir i debljina kobilice ili neki drugi najistureniji deo broda. Ovaj gaz je važan za brodove koji plove u područjima ograničene dubine, kao što su: luke, reke, jezera i kanali. Svaki brod na sredini boka ima gaznu marku koja daje informaciju o tome na kom gazu plovi brod. Gazovi na pramcu (TP) i na krmi (TK) se mere od tačke preseka pramčanog i krmenog perpendikulara sa produžecima osnovice broda na pramcu i krmi do vodne linije. Kod brodova sa kosim dnom uzima se srednja vrednost gaza na pramcu i na krmi.
 Razlika gazova na pramcu i na krmi se naziva trim (t). Ako je gaz na pramcu veći brod je pretežan (pretega), a obrnuto, kada je gaz na krmi veći brod je zatežan (zatega). Za očitavanje gazova na pramcu i krmi koriste se posebne oznake, koje se nazivaju zagaznice. Zagaznice se postavljaju na oba boka broda.

 Zagaznice daju informaciju o gazu mereno od gornje ivice kobilice, pa ukoliko brod ima neke izdanke ispod donje ivice kobilice treba njihovu visinu dodati na očitani gaz. Da bi zagaznice bile vidljive označavaju se jasno uočljivom bojom, ili se na bok broda vare metalne pločice, a pored njih se ispisuju arapski brojevi koji označavaju decimetre gaza . Zagaznice su na nekim brodovima u anglosaksonskim merama (stopama) i tada su brojevi ispisani rimskim brojevima.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Brodska forma
« Odgovor #3 poslato: 07. Maj. 2013. / 00:59:30 »
Od gaza zavisi deplasman broda (D, displacement), kao i ostali važni parametri za plovidbu broda. Deplasman je masa istisnute vode ili masa broda, a sastoji se od masa koje se ugrađuju u brod (trup i nadgrađe, pogonske mašine i oprema) i masa koje se ukrcavaju u brod (teret, putnici, posada i zalihe).
 
 
 Deplasman se izražava u registarskim tonama, pri čemu se razlikuju bruto (BRT) i neto registarska tona (NRT).

 Bruto registarska tona obuhvata celokupan, i ugrađen i ukrcan teret, dok neto registarska tona uključuje samo ukrcan koristan teret (teret za koji se plaća vozarina).
 Jednoj bruto registarskoj toni odgovara zapremina od 2,83m3 (1BRT=2,83m3). Masa koja se ukrcava na brod (koristan teret, zalihe, putnici i posada) se izražava u dedvajt tonama (DWT) i predstavlja nosivost broda. Međutim, nosivost broda se najčešće izražava u bruto registarskim tonama.
 
 Veoma važna veličina vezana za gaz broda i visinu je slobodan bok. Od vrednosti slobodnog boka zavisi sigurnost plovidbe. Klasifikaciona društva propisuju minimalan slobodni bok koji se ne sme prekoračiti pri plovidbi broda.
 Oznaka slobodnog boka se postavlja na sredini broda u obliku kruga sa markerima dozvoljenog gaza (slika 6.). Slika 6. Oznaka slobodnog boka LR –Lloyd’s Register, TF –tropska teretna vodna linija u slatkoj vodi, F –teretna vodna linija u slatkoj vodi, T –teretna vodna linija u slanoj vodi, S –teretna vodna linija u slanoj vodi leti, W –teretna vodna linija u slanoj vodi zimi, WNA –teretna vodna linija zimi na severnom Atlantiku
 
 Oznaka se sastoji od široke linije koja označava položaj palube, kruga sa linijom po sredini koja označava teretnu vodnu liniju, kao i posebnih linija koje označavaju gazove pri plovidbi u raznim uslovima (slatka i slana voda, arktički uslovi, letnji i zimski period). Pored kruga se nalaze oznake klasifikacionog društva čiji sertifikat poseduje brod (LR za Lojd registar, JR za Jugoregistar).
 
 
 Kod rečnih brodova se postavlja samo krug i oznaka palube.
 Jedini potpun i tačan prikaz forme brodskog trupa je nacrt brodskih linija, koji se daje u tri ortogonalne projekcije (nacrt, tlocrt i bokocrt). Ove projekcije se dobijaju presecanjem trupa dovoljnim brojem zamišljenih horizontalnih i vertikalnih ravni u pravcu koordinata. Ako se trup preseca horizontalnim ravnima dobijaju se vodne linije, vertikalnim ravnima normalnim na ravan simetrije broda linije rebara i vertikalnim ravnima paralelnim simetralnoj ravni broda uzdužne linije

 

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika