Autor Tema: Stabilitet  (Pročitano 3843 puta)

0 člana i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Stabilitet
« poslato: 07. Maj. 2013. / 01:06:59 »
 Stabilitet je sposobnost broda da se vrati u početno stanje ravnoteže nakon prestanka dejstva poremećajnih sila koje su ga izvele iz tog stanja.
 
Svako ko je bio na brodu i osetio kretanje (ljuljanje) broda sa jednog boka na drugi mogao je da vidi efekte stabiliteta na delu. Nedovoljan stabilitet može u nepovoljnim uslovima dovesti do prevrtanja broda (capsize) i izazvati velike ljudske i materijalne gubitke, jer je proces prevrtanja iznenadan i kratko traje. Međutim, ni preveliki stabilitet nije dobar jer čini brod krutim i neudobnim na talasima. Zbog toga je stabilitet jedno od najvažnijih pomoračkih svojstava broda kome se pridaje velika pažnja, a od pomoraca se zahteva dobro poznavanje osnovnih principa stabiliteta i umešno korišćenje tehničke dokumentacije broda. RO-RO brodovi su sa aspekta stabiliteta veoma osetljivi zbog specifične konstrukcije i tereta koji prevoze
 
Iz fizike je poznato da se svako telo može naći u jednom od tri moguća stanja ravnoteže, odnosno u stanju stabilne, labilne ili indiferentne ravnoteže (stable, unstable or neutral equilibrium). Za stabilnu ravnotežu je karakteristično da se telo vraća u početni položaj nakon prestanka dejstva sile koja ga je izvela iz tog položaja .  Ako se telo izvede iz stanja labilne ravnoteže ono se neće vratiti u prethodno stanje nakon prestanka dejstva poremećajne sile. Indiferentno stanje ravnoteže podrazumeva zauzimanje novog ravnotežnog položaja nakon prestanka dejstva sile koja ga je izvela iz početnog ravnotežnog .
Poremećajne sile koje brod izvode iz početnog stanja ravnoteže su posledica, pre svega, talasa i vetra. Kretanje i ponašanje broda na talasima je veoma kompleksno i praktično ga je nemoguće predvideti, jer ne zavisi samo od forme (oblika) broda i karaktera talasa i vetra, već i od stanja tereta na brodu.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Stabilitet
« Odgovor #1 poslato: 07. Maj. 2013. / 01:32:36 »
Vrste stabiliteta:


Da bi brod plovio u nekom zadatom ravnotežnom položaju u odnosu na površinu vode, on se mora suprotstavljati spoljašnjim silama koje ga izvode iz tog položaja, a nakon prestanka njihovog delovanja mora se ponovo vratiti u prvobitni položaj ravnoteže. Da bi se brod vratio u prvobitno ravnotežno stanje on mora imati pozitivan stabilitet. Drugim rečima, stabilitet se može definisati i kao sposobnost broda da se odupre naginjanju izazvanom delovanjem spoljašnjih sila (vetar i talasi), pomakom tereta na brodu ili prodorom vode. Ovo svojstvo broda je definisano u trećem uslovu plovnosti kao nužan uslov da bi brod plovio uspravan na određenoj vodnoj liniji. Kvalitet stabiliteta broda se svodi na pitanje veličine momenta stabiliteta, koji brod stvara prilikom naginjanja i opsega dozvoljenih uglova nagiba za koje se brod neće prevrnuti.
Stabilitet broda se može podeliti na sledećih pet grupa:
 
• uzdužni i poprečni stabilitet,
 
• početni stabilitet i stabilitet za veće uglove nagiba,
 
• stabilitet forme i stabilitet težine,
 
• statički i dinamički stabilitet i
 
• stabilitet neoštećenog i stabilitet oštećenog broda.
 
Podela stabiliteta na uzdužni i poprečni stabilitet je izvršena prema smeru nagiba broda. Kako uzdužni stabilitet neoštećenog broda obično nije kritičan (brod se veoma retko prevrće preko pramca ili krme), to se pod stabilitetom uglavnom podrazumeva poprečni stabilitet.
Obzirom na veličinu ugla nagiba i način određivanja veličine momenta stabiliteta, stabilitet se deli na početni stabilitet i stabilitet za veće uglove nagiba. Početni stabilitet se odnosi na male početne poprečne nagibe broda (0<_<100), a njegova vrednost je određena veličinom početne metacentarske visine. Što je veća metacentarska visina brod se jače suprotstavlja naginjanju, jer su moment stabiliteta i metacentarska visina direktno proporcionalni. Za uglove nagiba veće od 100 umesto metacentarske visine, merodavna je poluga (krak) .
Prema faktorima koji čine moment stabiliteta, stabilitet se može podeliti na stabilitet forme i stabilitet težine. Stabilitet forme zavisi samo od površine vodne linije, odnosno od oblika podvodnog dela trupa, širine i nadvođa broda, dok stabilitet težine zavisi od položaja težišta sistema po visini. Na stabilitet forme, a time i na ukupni stabilitet, najviše utiče širina broda, tj. i mala proširenja brodskog trupa znatno povećavaju stabilitet broda. Pri naginjanju broda sve dok paluba ne počne da ulazi u vodu povećava se površina vodne linije broda, a time i stabilitet forme i ukupni stabilitet. Kada se širina vodnih linija počne smanjivati zbog ulaska palube u vodu, smanjuje se i stabilitet forme i pri nekom uglu brod gubi stabilitet. Stabilitet težine se povećava spuštanjem težišta sistema prema kobilici ukrcavanjem većih masa u donja skladišta broda. Međutim, kod većine brodova (osim jedrilica), zbog uslova smeštaja tereta nije moguće spustiti težište sistema (G) ispod težišta istisnine (F) pa stabilitet težine ima negativnu vrednost.
Podela stabiliteta na statički i dinamički stabilitet je izvršena prema karakteru delovanja prekretnih sila, jer one mogu delovati statički i dinamički. Za prekretne sile se kaže da deluju statički ako se lagano menjaju, tako da su u svakom trenutku u ravnoteži sa momentom statičkog stabiliteta. Sile deluju dinamički ako se naglo menjaju tako da se ne može trenutno uspostaviti ravnoteža.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odlično predavanje o stabilnosti broda
« Odgovor #2 poslato: 25. Decembar. 2017. / 00:40:35 »
Odlično predavanje. Obavezno pogledati.







Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Stabilitet
« Odgovor #3 poslato: 25. Decembar. 2017. / 00:41:09 »
Drugi deo



Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Stabilitet
« Odgovor #4 poslato: 25. Decembar. 2017. / 00:41:33 »
Treći deo



Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Stabilitet
« Odgovor #5 poslato: 25. Decembar. 2017. / 00:42:46 »
I četvrti deo



Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Stabilitet
« Odgovor #6 poslato: 26. Decembar. 2017. / 02:14:38 »
rezultat dobrih proračuna



Van mreže broker975fx

  • NF clan
  • *
    • David Veliki
  • Brod tip: mali rečni remorker
  • Dužina: 13
  • Lokacija: Zemun
  • Marina: Gabbiano Yachting Club, Zemun
Odg: Stabilitet
« Odgovor #7 poslato: 26. Decembar. 2017. / 18:32:27 »
Taj muku muci sa kondenzom, jbt kako dihtuje. Preslusao sam samo prvi video ali sad cu morati i ostale posto mi nije jasno kako se vrati. Za jedrilicu mi je jasno ali ovaj mora da ima sumanuti balast

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Stabilitet
« Odgovor #8 poslato: 08. Februar. 2018. / 23:45:34 »
Mislim da nije u pitanju balast nego zapremina i oblik kabine. Prosto je nemoguće da ostane ispod površine vode a pošto je od lakog materijala težište je nisko pa se, uz pomoć težine motora, goriva i tereta u koritu, vraća u pravilan položaj.
Savršen dizajn za nepotopivost.




 

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika