Autor Tema: Šta je korozija?  (Pročitano 309 puta)

0 člana i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Šta je korozija?
« poslato: 01. Maj. 2018. / 17:17:38 »
Preveo sam jedan lep tekst za bolje razumevanje korozije :)


Šta je korozija? 
Nema ničeg misterioznog u koroziji. Procesi kroz koje prolaze metali  je složen ali nije posebno komplikovan.
Da bi se najbolje opisala korozija počnimo sa najčešćim tipom – rdjom. Svi znamo šta je rdja ali da bi je razumeli moramo se vratiti na sam početak. Ruda gvoždja ima hemijski sastav Fe2O3. Dva atoma gvoždja i tri atoma kiseonika.  Kada se izvadi iz zemlje to je crveni prah, potpuno neupotrebljiv kao takav. Tek prečišćavanjem i topljenjem dobijamo gvoždje koje upotrebljavamo za razne proizvode ili ga možemo dalje obradjivati i  kombinovati sa drugim elementima i dobiti različite vrste čelika. 
Uzmimo za primer šarke za kapiju ograde dvorišta. Ako su izložene kiši počinju da rjdaju i posle dužeg vremenskog perioda od njih će ostati samo gomila smedje-crvene prašine koja ima isti sastav kao ruda gvoždja.
Zašto?
Atomi gvoždja žele da se vrate u svoje prirodno stanje (ruda gvoždja) ili rdja kako mi to zovemo. U tom obliku je gvoždje najstabilnije. Tako može da stoji milionima godina i neće se promeniti. Većina metala koji se koriste u industriji se ponašaju isto- žele da se vrate u prirodno stanje.


Elektrohemijska reakcija  
Zlato je najmanje aktivan metal a magnezijum najaktivniji pa će dobro zaštiti brod od struja.
 
Kod gvoždja potopljenog u vodu dolazi do specifične vrske korozije. Naziva se elektrohemijska reakcija što govori da postoji električna promena. Evo kako to funkcioniše:
Sa dva atoma gvoždja se spoji tri atoma kiseonika. Oni dele neke elektrone pa se oslobadja nekoliko elektrona. Struja je protok elektrona pa slobodni elektroni postaju mala struja pri hemijskoj reakciji. Dakle, prilikom procesa korozije dolazi do stvaranja struje.
Već je napisano da gvoždje želi da predje u oksid gvoždja jer je to prirodno, najstabilnije stanje. Sve što mu je potrebno je kiseonik. Voda ga snabdeva kiseonikom i zato gvoždje izloženo kiši  rdja. Naravno da to znate ali sada je nekima jasniji i sam proces rdjanja.
Ovo isto se odnosi i na aluminijum i aluminijum oksid. To su osnove korozije koje se odnose na metale. To je i osnova elektrohemijske reakcije koja je poznata kao galvanska korozija. Sva galvanska korozija je električna reakcija ali sve elektronske reakcije nisu galvanska korozija.

   Galvanska korozija

Galvanska korozija je elektrohemijska reakcija izmedje dva ili više različitih metala. Metali moraju biti različiti jer jedan mora da bude stabilniji a drugi manje stabilan (hemijski aktivniji) radi reakcije. Kada govorimo o galvanskoj koroziji pričamo o električnoj zameni. Svi metali imaju električni potencijal jer svi atomi imaju elektrone sa električnim nabojem.
Galvanska korozija metala koji je više hemijski aktivan (nestabilniji) se dešava kad god dva ili više različitih metala koji su povezani dodirivanjem ili putem žice i potopljeni su u tečnost koja može da prenosi električnu energiju. Sve osim čiste vode je provodljivo. Slana voda, slatka voda sa visokim sadržajem minerala i zagadjena voda su vrlo provodljivi. Provodljivost se povećava i sa povećanjem temperature vode. To je jedan od razloga zašto brodovi u toplim morima više pate od galvanske korozije od brodova u hladnim morima.
Najjednostavniji primer galvanske korozije je Z noga. Tu imate kućište od aluminijuma i propeler od nerdjajućeg čelika. Aluminijum je hemijski aktivniji metal (anoda) a propeler hemijski manje aktivan metal (katoda). Tu se nekoliko stvari dešava istovremeno:

 Na anodi  
1. Pošto je u vodi dolazi do korozije i višak elektrona sa anode, metala koji je hemijski aktivniji (aluminijum) kreću po spoljnim zidovima ka metalu koji je manje hemijski aktivan (nerdjajući čelik).
 2. Kada se ovo desi atomi više hemijski aktivnih metala postaju joni koji se u vodi povezuju sa jonima kiseonika i postati aluminijum oksid.
3. Novoformirani molekulu oksida aluminijuma se odvajaju i odlaze u vodu ili se skupljaju na površini Z noge koja se bukvalno rastvara usled galvanske korozije.

Na katodi  
1. Prihvataju se elektroni sa anode ali se ne mogu jednostavno akumulirati pa reaguju sa jonima u elektrolitu.
2. Dobijeni hidroksidni jon je alkalni pa dobijamo alkalni elektrolit u području katode. Ovo je posebno važno za drvene brodove jer alkalna sredina napada celulozu.
Važno je shvatiti da na svaki pozitivni metalni jon koje se otpušta sa anode elektroni u katodi reaguje negativnim jonom u elektrolitu. Električno, anodne i katodne reakcije moraju biti ekvivalentne. Povećanje ili smanjenje brzine katodne reakcije imaće odgovarajuće povećanje ili smanjenje anodne reakcije. Ovo se može pokazati i efektom odnosa veličine izmedju katode i anode. Ako je velika katoda povezana sa malom anodom anoda će veoma brzo stradati.
 

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Šta je korozija?
« Odgovor #1 poslato: 01. Maj. 2018. / 17:31:57 »
Ovde je obradjeno ono što se dešava prirodno kada je metal potopljen u vodu.
Bez uticaja dodatnih struja sa plovila.
Galvanska korozija je uvek prisutna u nekom minimalnom obimu.
Zato je zaštita metala potopljenih u vodu žrtvenim anodama obavezna. Bilo da se radi o brodovima, podvodinim cevovodima ili marinama. 

 

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika