Autor Tema: Boforova skala vetrova  (Pročitano 8892 puta)

0 člana i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže zorter

  • NF tim
  • *
    • Zorter
  • Brod tip: Kabinaš
  • Dužina: 8,5m
  • Lokacija: Šabac
  • MMSI: 912790007
  • Osp: UMČ
Boforova skala vetrova
« poslato: 17. Novembar. 2013. / 15:00:22 »
Vetrovi po Boforovoj skali

Van mreže milivoj

  • NF clan
  • *
  • Brod tip: Akvarius
  • Dužina: 9,70
  • Lokacija: Novi Sad
Odg: Boforova skala vetrova
« Odgovor #1 poslato: 17. Novembar. 2013. / 22:52:51 »
Kad smo već kod vetrova i bofora, na kom sajtu se mogu pogledati prognoze vetrova za područje načeg podunavlja, mislim prvenstveno od Beograda do Djerdapa.

Van mreže Misha D

  • NF clan
  • *
  • Brod tip: Linssen 29.9ac
  • Dužina: 10
  • Lokacija: Beograd
Diskusija je zavrsena tek kada se dokaze da sam ja u pravu

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Boforova skala vetrova
« Odgovor #3 poslato: 18. Novembar. 2013. / 22:27:14 »

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Vetar
« Odgovor #4 poslato: 18. Novembar. 2013. / 23:38:03 »

Malo o vetrovima....
Kretanje vazduha u atmosferi se naziva strujanje, koje ima svoj početak i kraj (cirkulacija je kretanje vazduha sa zatvorenim linijama strujanja). U atmosferi uvek postoji nekakvo strujanje. Vetar predstavlja horizontalno kretanje vazduha. Svako strujanje ima svoju vertikalnu i horizontalnu komponentu. Pošto je vertikalna vrlo mala, u meteorologiji se ne uzima u razmatranja, već se smatra da postoji samo horizontalna. Razlike u zagrevanju vazduha izazivaju razlike i u vazdušnim pritiscima. Zbog toga se javlja barometarski gradijent, tj. pad pritiska (određenog intenziteta) u određenom smeru. Horizontalni barometarski gradijent pokreće određenu česticu vazduha iz stanja mirovanja.
Kada je čestica vazduha pokrenuta, ona se ne kreće tačno u smeru gradijenta pritiska, kako se to očekuje. Drugim rečima, vetar ne duva direktno najkraćim putem iz oblasti višeg ka oblasti nižeg pritiska. To znači da postoje i neke druge sile koje deluju na čestice vazduha u kretanju. To su: sila trenja i devijacijska (Koriolisova) sila. Sila trenja „koči“, a devijacijska sila „skreće“ čestice vazduha sa njihovog pravolinijskog puta. Na kraju se javlja i centrifugalna sila koja deluje kod svakog krivolinijskog kretanja. Ne treba zaboraviti ni silu teže, koja sva tela privlači ka centru Zemlje.
Za razliku od ostalih klimatskih elemenata, vetar nije skalar, već je vektorska veličina. To znači da je potpuno definisan sa tri elementa: pravac, smer i intenzitet. Ipak, u praksi je vetar određen sa dva elementa, i to: pravcem (koji podrazumeva i smer) i brzinom ili jačinom. Pravac vetra predstavlja stranu sveta sa koje vetar duva (N, E, S, W i njihove kombinacije). Brzina vetra je put koji vazdušne čestice pređu u jedinici vremena (m/s). Jačina vetra je efekat njegovog dejstva na određene predmete (Boforova skala).

Vetar kao klimatski element je toliko važan, da se nekada posmatra i kao faktor koji određuje i ostale klimatske elemente. Naime, promena pravca vetra (posebno u umerenim širinama) može za vrlo kratko vreme da dovede do promene i ostalih klimatskih elemenata, pre svega temperature, vlažnosti, oblačnosti, padavina itd. Vetar donosi sa sobom odlike one klime odakle duva. Pored toga što vetar utiče na druge klimatske elemente, on ima neposredan uticaj i na čoveka i njegove delatnosti, kao i na vegetaciju.
Vetar čak ni u jednom kratkom vremenskom intervalu ne duva istom brzinom. Promena brzine vetra se označava kao njegova mahovitost (udarnost). Osim toga vetar neprekidno menja i pravac duvanja. To je nemir vetra. Mahovitost i nemir vetra predstavljaju njegovu strukturu.
Instrumenti za registrovanje vetra su vetrokaz (vetrulja), anemometar i anemograf. Pomoću ovih instrumenata se meri pravac (vetrokaz i anemograf) i brzina vetra (sva tri instrumenta), a jačina se određuje bez instrumenata, korišćenjem Boforove skale. Pošto vetar neprekidno menja svoj pravac i brzinu, osmatra se srednji pravac iz koga vetar duva (a ne trenutni), kao i srednja brzina vetra (a ne trenutna) na 10 metara iznad tla. Za potrebe sinoptike određuje se srednja brzina u periodu od 10 minuta, a za potrebe klimatologije od 100 sekundi u terminu osmatranja. Sa anemografskih traka se dobijaju srednji pravac i srednja brzina za svaki čas. Klimatološka analiza podrazumeva obradu čestina pravaca vetra i tišina, kao i prosečnih jačina ili brzina vetra.
Na stanicama se uporedo određuju jačina vetra (procenom) i brzina vetra (pomoću instrumenata). Jačina se izražava u Boforovim stepenima (0-12), a brzina u m/s, km/h, kao i u miljama na čas (engleska milja iznosi 1.609 metara) ili čvorovima. Dobijene vrednosti se upoređuju, jer za svaki stepen Boforove skale važi odgovarajući interval brzine vetra.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Ruža vetrova
« Odgovor #5 poslato: 18. Novembar. 2013. / 23:40:52 »
Ruža vetrova je grafički prikaz čestina i srednjih brzina vetrova iz pojedinih pravaca. Radi se o polarnom dijagramu na kome su predstavljene strane sveta koje označavaju pravce iz kojih vetar duva. Na ruži vetrova se najbolje uočavaju dominantni vetrovi u nekom mestu u određenom vremenskom periodu. Najčešće se izrađuju ruže vetrova za četiri glavna i četiri međuglavna pravca (strana sveta). Ruža vetra može imati 8, 16 ili 32 pravca vetra (strana sveta). Najčešće se izrađuje ruža vetra sa 8 pravaca. Osim tzv. obične ruže vetra (polarni dijagram) može se izrađivati i „izvrnuta ruža vetra“, koja predstavlja histogram čestina i brzina vetrova iz različitih pravaca. Srednje karakteristike vetra najviše se razlikuju u ekstremnim mesecima, pa se zato osim za godinu, ruže vetrova najčešće izrađuju za mesece januar i jul.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Najznačajniji vetrovi Srbije
« Odgovor #6 poslato: 22. April. 2014. / 01:57:07 »
Najznačajniji vetrovi Srbije su:
  • severac (hladan i suv severni vetar)
  • moravac (hladan i suv - dolazi sa severa i duva dolinom Morave)
  • južni vetar (topao i suv - duva sa juga dolinom Morave)
  • jugozapadni vetar (topao i vlažan - dolazi sa Jadrana i dopire do Zapadne Srbije)
  • košava (hladan i suv vetar karakterističan za sever Srbije)

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Košava
« Odgovor #7 poslato: 22. April. 2014. / 01:57:41 »
Košava je, u suštini, lokalni, a može se reći i endemski vetar. Košava, takva kakva jeste, kao vetar srednjeg i jakog intenziteta, postoji i duva samo u Srbiji i delovima Bugarske i Rumunije, po čemu je prepoznata u svetskoj literaturi, između ostalih i u Meteorološkom rečniku Američkog meteorološkog društva.
Košava kao lokalni vetar nastaje kao istovremena posledica i meteorološke situacije i ortografije Karpata i Balkanskih planina. Inače, na raspored vazdušnog pritiska i duvanje vetrova ne utiče samo trenutni raspored toplih i hladnih vazdušnih masa, već i geografske karakteristike terena. Vazduh nad planinom je uvek hladniji, nego u kakvoj toploj dolini. Zbog toga postoji na desetine različitih lokalnih vetrova. Neki primeri lokalnih vetrova su čibuk, Sveta Ana ili fen, a u našim krajevima upravo – košava, kao jedna tipična lokalna stvar (nedovoljno zapaženo, međutim).
Naziv košava bukvalno znači "brz vetar" i potekao je iz turskog jezika, od reči kos – brz, i hava – vetar, što najbolje i govori o njenoj prirodi. Stručno, spada u katatabičke vetrove (sa planine), kao i u diurnalne varijacije, pošto se u toku dana menja njen intenzitet (najsnažnije duva između pet i deset sati ujutru). Košava se ustaljeno razvija od jugoistoka ka severozapadu, od Timoka do Subotice, u najvećoj meri kroz Podunavlje, Istočnu Srbiju, Banat i Bačku, preko područja koja su zato i nazvana kako je pomenuto, koševska.
Duva pri zemljinoj površini, do 2000 metara visine, i to u jesen i zimu, karakteristično velikom brzinom, najčešće od 25 do 40 kilometara na čas, ali ume da razvije i orkanske brzine koje smo videli prethodnih dana. Košava donosi suvo (logično, kom oblaku je do padavina pred takvim orkanom) i ustaljeno hladno vreme. Temperatura na košavi opada daleko ispod nule, a zbog tolike brzine za nju se vezuje i snažan subjektivni osećaj hladnoće.



Vetrovi se obično klasifikuju po takozvanoj Boforovoj skali (Bf), koja ima dvanaest stupnjeva, od prvog, što je lahor brzine 3 km/h, kad se dim podiže gotovo uspravno, preko umerenog vetra od 4 Bf, koji razvija brzinu od 25 km/h, leprša zastave i povija grančice, zatim olujnog vetra od 7 Bf i 55 km/h, koji povija tanka stabla, pa sve do 12 Bf, kada duva takozvani orkanski vetar, brži od 125 km/h, koji ima razarajuće dejstvo. No, mada je raskrivala neke zgrade i izazvala niz indirektnih posledica, od saobraćanog kolapsa do političke intrige, košava ni pri ovim brzinama nije tako razorna.
Stvar je, naime, u načinu na koji duva. Meteorolozi će vas često upozoriti kako, mada ovo jeste istočni i jugoistočni vetar, to ne znači da je svaki jugoistočni vetar košava. Naprotiv. Za košavu je, pre svega, karakteristično da duva – slapovito. Za razliku od, na primer, severca, košava je onaj vetar koji dolazi u snažnim udarima, koji su, između ostalog, posledica načina na koji nastaje, a to je nešto vrlo zanimljivo.

Da bi košava nastala, potrebno je da se podese određene okolnosti, pre svega, meteorološke prilike i raspored vazdušnih masa. Da bi do nje došlo, neophodno je da se iznad područja Ukrajine i severnog dela Crnog mora javi anticiklon (oblast visokog pritiska), dok iznad zapadnog Mediterana uobičajeno treba da se pojavi ciklon (oblast niskog pritiska), što su inače dva sistema, karpatski i mediteranski, koji diktiraju klimu u našim oblastima.
Košava, kao i svaki drugi vetar, duva iz oblasti visokog ka oblasti niskog pritiska, i mada i neke druge kombinacije imaju sličan efekat povremeno, najčešće će takav raspored vazdušnih masa stvoriti gradijent pritiska preko Vlaške nizije i Južnih Karpata. Sve to ne bi bilo zanimljivo da nema odgovarajućeg reljefa. Zbog visine Karpata, koji su prepreka, vetar ne struji ujednačeno, već se vazduh gomila na takozvanoj navetrenoj strani planina. Kad se "nakupi", vetar se bukvalno preliva preko planinskih vrhova u slapovima koji se potom spuštaju ka ravnici. Ovde će, izlazeći iz Đerdapske klisure ogromnom brzinom, krenuti niz Vojvodinu da bi, po tradiciji, najsnažnije duvao u oblasti oko Vršca.
Oko košave, neprijatne stvari, razvilo se i raznih tradicija. Između ostalog, poznato je verovanje da košava duva ili tri dana, ili sedam dana ili 21 dan. I mada je ovo verovanje postavljeno na pogodno zamišljen iskaz, koji nije tautologija, ali je ostvarivo sa velikom verovatnoćom (daleko verovatnije od, recimo, nečeg za šta tvrdimo da uvek traje 17 dana), ono ipak nije tačno. Najdugovečnija zabeležena košava duvala je čak 31 dan, u februaru 1972. godine, a ni prethodna, ni potonja meteorološka merenja ne pokazuju da ima 3-7-21 pravila. Košava će duvati dok su cikloni i anticikloni raspoređeni kako su raspoređeni, a kad se ovaj motor za strujanje vazduha ugasi, mase se neće u naletima slivati niz planine, a vetar će oslabiti i prestati.

Izvor: Vreme.

 

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika