Autor Tema: Manevrisanje (uticaj propelera)  (Pročitano 3795 puta)

0 člana i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Manevrisanje (uticaj propelera)
« poslato: 20. Decembar. 2013. / 02:08:27 »
Ovaj tekst sam već postavljao ali nije loše podsetiti se.
Da bi se moglo potpuno upravljati brodom, treba poznavati prirodu i veličinu sila koje deluju na brod. Te sile ispoljavaju različito dejstvo na brod, a potiču od različitih izvora, kao što su: propeler, kormilo, konopi za vez, sidro, vetar, struja i dr..
Propeler je najčešće primenjivan brodski propulzor koji stvara potisnu silu koja pokreće brod. Propeler koji se pri vožnji napred, gledano u smeru pramca, okreće u smeru kazaljke na satu, naziva se desnokretni. Ako se propeler, pod istim uslovima, okreće u suprotnom smeru od smera okretanja kazaljke na satu, onda se on naziva levokretni propeler. Oba propelera, i desnokretni i levokretni, kada se okreću u suprotnom smeru, daju brodu kretanje unazad, tj. ostvaruju vožnju krmom.
Propeler stvara silu potiska tako što, pri vožlji napred, usisava vodu ispod broda i potiskuje nazad stvarajući razliku pritisaka ispred i iza propelera. Prema tome, struja vode koju stvara propeler se kreće unazad, a brod napred.

Za uspešno manevrisanje brodom neophodno je znati, kod jednopropelerskih brodova, da li brod ima desnokretni ili levokretni propeler zbog efekta izboja krme. Na efekat izboja krme utiču tri različite sile: sila otpora vode, sila struje propelera i sila struje vode po krmi broda. Ove tri sile deluju tako da sila otpora vode stvara izboj u jednu, a preostale dve u suprotnu stranu. Kod desnokretnog propelera pri vožnji napred stvara se bočna sila otpora vode na propeleru, usmerena u desnu stranu, (zbog razlike u intenzitetu sila O1<O3, koja izaziva izboj krme u desnu stranu. Kod levokretnog propelera, pri vožnji napred, krma izbija u levu stranu (slika 1. desno). U slučaju vožnje krmom kod desnokretnog propelera krma izbija u levu stranu, a kod levokretnog u desnu, tj. suprotno od vožnje napred. Ovde je vrlo važno napomenuti da ovaj princip izboja važi samo u početku zavoženja napred dok brod ne poprimi vožnju napred. Kasnije, kada je brod radom glavnih motora poprimio vožnju napred (dobio brzinu) krma lagano sve vreme izbija u levu stranu, a pramac u desnu kod desnokretnog propelera, a kod levokretnog krma izbija lagano u desnu, a pramac u levu stranu. Ova razlika u izboju krme i pramca u početnom trenutku kretanja napred i u kasnijoj fazi vožnje napred je posledica u dominaciji jednih sila u odnosu na druge (sila otpora vode je dominantnija od sila struje propelera i sila struje vode po krmi broda u početku kretanja napred, a kasnije je obrnuta situacija).
Svojstvo broda da može menjati pravac kretanja tj. da se može okretati desno i levo, naziva se okretljivost broda, i ostvaruje se pomoću kormilarskog uređaja. Međutim, kormilarski uređaj ne služi samo za promenu pravca i za okretanje nego i da drži brod u određenom kursu. List kormila se nalazi na krmi broda, tačno u njegovoj uzdužnici. Kad se list kormila nalazi u sredini tj. u uzdužnici broda, struja vode koju stvara propeler i relativna struja vode koja nastaje zbog vožnje broda, protiče jednako uz desnu i levu stranu lista kormila, neuzrokujući pri tom da krma broda izbije u levu ili u desnu stranu. U suprotnom, kada se list kormila otkloni u jednu stranu na njemu se stvara sila koja okreće pramac u istu stranu u koju je otklonjen i list kormila, a krmu u suprotnu stranu (za vožu broda napred). Pri vožnji krmom, pramac se okreće u suprotnu stranu od one u koju je otklonjen list kormila, a krma u istu stranu.
Za uspešno manevrisanje brodom neophodno je poznavati osnovna načela manevra i pravilno ih primenjivati u praksi. Zbog toga je prvi preduslov za uspešno i bezbedno manevrisanje brodom poznavanje svih relevantnih manevarskih osobina broda.
Pod manevarskim osobinama broda podrazumeva se način na koji se brod ponaša pri izvođenju različitih manevara (pristajanje, isplovljenje, okret i dr.) u odnosu na vetar, morske struje, kormilarenje, izboj krme, zalet i dr. Svaki brod poseduje specifične manevarske osobine, tj. na sebi svojstven način se okreće, zaustavlja, drži kurs, postavlja prema vetru itd.

Najvažnije manevarske osobine broda su :
1) prečnik kruga okreta ,
2) vremensko trajanje okreta za 180° (poluokreta),
3) sposobnost zaustavljanja ili zalet broda,
4) vreme prebacivanja motora od hoda napred na hod krmom,
5) sposobnost kormilarenja pri vožnji krmom obzirom na izboj,
6) uticaj vetra na brod kada motor ne radi,
7) uticaj vetra na kormilarenje pri vožnji krmom i
8) sposobnost okreta na mestu brodova sa jednim i sa dva propelera.

Prečnik kruga okreta broda se može odrediti upotrebom usidrenog čamca, merenjem udaljenosti broda do markantnog objekta, upotrebom GPS prijemnika i dr.

Od Kapetan broda se zahteva da u potpunosti poznaje:

- sistem unutrašnje brodske veze,
- sidreni uređaj,
- opremu i uređaje za vez i tegalj broda,
- broj, raspored i mogućnost spuštanja čamaca u vodu i
- uređaj rezervnog kormila i način kormilarenja u nuždi.

Van mreže broker975fx

  • NF clan
  • *
    • David Veliki
  • Brod tip: mali rečni remorker
  • Dužina: 13
  • Lokacija: Zemun
  • Marina: Gabbiano Yachting Club, Zemun
Odg: Manevrisanje (uticaj propelera)
« Odgovor #1 poslato: 20. Decembar. 2013. / 09:24:40 »
Evo da dodam jedan video, malo je duži ali vredi ga odgledati jer lepo ilustruje gornji text

 

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika