Autor Tema: ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA  (Pročitano 12061 puta)

0 člana i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA
« poslato: 27. April. 2013. / 00:17:02 »

U toku plovljenja, u obalnom moru, koriste se različite metode određivanja pozicije broda. Objekti na obali se osmatraju vizuelno i pomoću elektronskih sredstava i mere azimuti (smerovi), udaljenosti, dubine, brzine, pramčani uglovi, horizontalni i vertikalni uglovi.
Pri određivanju pozicija osmatraju se markantni objekti na obali, ili u plitkom moru: svetionici, svetleće plutače, zvonici, dimnjaci, rtovi obala i ostrva, razne zidane i druge oznake ili objekti koji su prikazani na pomorskoj karti.
Radi tačnosti vođenja broda, poziciju treba određivati:


- kada je to nužno radi sigurnosti broda obzirom na postojeće navigacijske prilike,
- pre pada mraka, magle i uopšte pre pogoršanja vremena,
- pre udaljavanja od obale prema otvorenom moru,
- u 12 00 časova,
- na kraju svake smene oficira palubne službe,
- najmanje jednom svakog časa u obalnoj navigaciji ako brod plovi stalno istim kursem,
- pre i posle promene kursa,


Zavisno od područja plovljenja, ako su otežani navigacijski uslovi, poziciju treba određivati svakih 15 minuta pa i češće, a što zavisi od izloženosti broda neposrednoj opasnosti, od brzine broda, pri dolasku na tačku sidrenja ili ako se brod približava izrazito opasnom navigacijskom području.
Da bi pozicije bile tačnije obavezno je određivati i stalno kontrolisati brzinu preko dna (bpd), devijaciju magnetskog kompasa i zanošenje broda.


Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA
« Odgovor #1 poslato: 27. April. 2013. / 00:18:08 »

Vrste pozicija
Pozicija broda se dobija određivanjem najmanje dve stajnice.
Stajnica je geometrijsko mesto tačaka na kojem je brod, a dobija se osmatranjem jednog objekta.
U većini slučajeva stajnica se dobija merenjem azimuta ili udaljenosti.


Osmatranje objekata - posmatranje za dobijanje stajnice može biti istovremeno ili u razmaku vremena.
Pod istovremenim osmatranjem podrazumeva se osmatranje jednog ili više objekata u vremenskom razmaku do jedne minute.
Pod osmatranjem u razmaku vremena podrazumeva se osmatranje jednog ili dva objekta u većem vremenskom periodu i ako je vremenski interval kod istovremenog osmatranja veći od dozvoljenog. Osmatranje u razmaku vremena se svodi na vreme zadnjeg osmatranja.
Ukoliko navigacijski oficir nema mogućnosti da odredi osmotrenu poziciju, obavezan je voditi zbrojenu navigaciju, tj. određivati zbrojenu poziciju na osnovu kursa, brzine i vremena plovljenja.

Pozicija broda se može odrediti:
- istovremenim osmatranjem objekata - osmotrena pozicija,
- osmatranjem objekata u razmaku vremena - zbrojeno osmotrena pozicija,
- određivanjem prevaljenog puta (D) na kursu, na osnovu brzine i vremena - zbrojena pozicija.


Uz znak pozicije upisuje se i vreme osmatranja. Vreme se uzima u momentu poslednjeg osmatranja.
Pozicije treba uvek određivati različitim načinima i međusobno ih upoređivati da bi se ocenila njihova pouzdanost.
Pouzdanost pozicije zavisi od lica koje je određuje, instrumenata sa kojima se određuje, od sposobnosti efikasne praktične primene stečenih znanja i niza drugih faktora u datim okolnostima. Od tačnosti pozicije zavisi sigurnost broda. Kada se odrede dve ili više pozicija, a nijedna od njih nije potpuno sigurna, obavezno treba, radi sigurnosti broda, uzeti najnepovoljniju poziciju u odnosu na postojeću opasnost.
Uvek mora biti prisutna činjenica da je najbolja pozicija istovremenim osmatranjem, a da se ostale dve vrste pozicija koriste samo u nuždi.


Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA
« Odgovor #2 poslato: 27. April. 2013. / 00:21:59 »

Vrste stajnica
Svi načini određivanja pozicije u obalnoj navigaciji zasnivaju se na merenju uglova (azimuta, pramčanih uglova, horizontalnih i vertikalnih uglova), udaljenosti, dubina i drugo.
Ove veličine daju liniju pozicije ili stajnicu. U preseku najmanje dve stajnica je pozicija broda. Stajnica može imati oblik: pravca, kružnice i nepravilne krive.


 Pravac kao stajnica
Pravac kao stajnica se dobija merenjem azimuta i pokrivenog smera.
Azimut se određuje vizuelnim posmatranjem objekata sa kompasa, smerne ploče ili pomoću radara, goniometra, podvodnog ultrazvučnog lokatora i sl.
Pokriveni smer se uzima na dva markantna objekta koji se nalaze u pravcu posmatranja. Linija koja se nanese na kartu, daje pravac kao stajnicu (sl. 1.23 i 1.24).




Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Kruznica kao stajnica
« Odgovor #3 poslato: 27. April. 2013. / 00:25:06 »
Kružnica se kao stajnica dobija merenjem udaljenosti, horizontalnog i vertikalnog ugla.
 Stajnica kao kružnica-udaljenosti
Horizontalni i vertikalni uglovi se mere sekstantom, a udaljenosti radarom i daljinomerom. Izmerena udaljenost do objekta daje kružnicu kao stajnicu (sl. 1.25). Osmatrač na brodu koji bi se nalazio na bilo kojoj tački ove kružnice, merio bi istu udaljenost.
 
Merenjem horizontalnog ugla između dva objekta dobije se takođe stajnica kao kružnica (sl. 1.26). Dokaz da horizontalni ugao daje stajnicu kao kružnicu je pravilo iz planimetrije: "svi periferni uglovi nad istim lukom su jednaki". Osmatrač na brodu koji bi se nalazio na bilo kojoj tački kružnice, merio bi isti horizontalni ugao između dva objekta.
Vertikalni ugao posrednim putem daje udaljenost, odnosno kružnicu jednake udaljenosti. Svi osmatrači koji bi se našli na istoj kružnici oko jednog objekta (sl. 1.27) izmerili bi istu vrednost vertikalnog ugla (α).

-horizontalni ugao -vertikalni ugao
 Nepravilna kriva kao stajnica
Merenjem dubine mora, dobije se nepravilna kriva kao stajnica. Kriva koja povezuje mesta iste dubine zove se izobata. Izobate su prikazane na pomorskim kartama. Na slici su prikazane izobate od 50, 20, 10, 5 i 2 metra. Određivanje stajnice merenjem dubine primenjuje se u uslovima slabe vidljivosti, kada je nemoguće osmatrati objekte na obalnom rubu ili u plitkom moru, pa je to ponekad i jedini način da se odredi pozicija broda.
Greške stajnica
Prilikom merenja azimuta, pramčanih, horizontalnih i vertikalnih uglova, udaljenosti ili dubine, rezultati merenja imaju određene greške. Greške koje nastaju, ne mogu se tačno odrediti, pa uvek ostane deo vrednosti koji je nepoznat. Zbog toga u određivanju stajnice postoje:

- greške stajnice prilikom merenja,
- greške koje ostaju posle nanošenja stajnice na kartu.

Greške stajnice prilikom merenja
Greške u toku osmatranja - merenja svih vrsta stajnica su razlike između izmerenih vrednosti i stvarnih vrednosti.

One nastaju zbog:
- nesavršenosti instrumenata,
- nesavršenosti čula čoveka,
- netačnog rada i očitavanja rezultata merenja i
- drugih uslova koji utiču na merenje.

Greške koje nastaju prilikom merenja mogu se prema svom karakteru podeliti u tri grupe:
- sistematske greške,
- slučajne greške i
- grubi previdi.

Sistematske greške su stalne greške, koje su nastale zbog nesavršenosti navigacijskih instrumenata. Ove greške su određene veličinom i predznakom, koji se ne menjaju za duže ili kraće vreme i one se pre upotrebe instrumenata odrede ili proračunavaju, odmah se postave na instrumentu ili se kao poznate popravke uzimaju u obzir prilikom ispravljanja rezulatata merenja.
Jednom određena greška nekog instrumenta nema trajnu vrednost i ona se povremeno mora kontrolisati. Indeksna greška sekstanta se, npr. određuje pre svakog merenja. Sistematske greške se ne mogu smanjiti ponavljanjem merenja. Tačnost merenja zavisi i od uvežbanosti navigacijskog oficira. Prilikom merenja neke konkretne veličine, svaki navigator neće dobiti istu vrednost. Ta razlika u merenju je lična greška i ona je u većini slučajeva stalna za određeni instrument. Ovo je takođe sistematska greška za koju treba ispraviti izmerenu veličinu.
Slučajne greške nastaju zbog različitih razloga i u svakom merenju mogu imati drugu vrednost. Iste se ne mogu unapred odrediti kao popravak za koji bi se ispravili rezultati merenja. Ove greške su uglavnom posledica nesavršenosti čovekovog vida i one nisu velike, te u normalnim uslovima plovljenja bitno ne utiču na tačnost pozicije broda. Slučajne greške se mogu smanjiti ponavljanjem merenja zavisno od uslova u kojima se merilo.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA
« Odgovor #4 poslato: 27. April. 2013. / 00:31:11 »

Grubi previdi su greške u određivanju stajnice. One su retke, ali ipak moguće, te i o njima treba voditi računa. To mogu biti:
- zamena objekta,
- greška u očitavanju izmerene vrednosti i
- zamena brojeva očitane vrednosti (npr. umesto izmerenog azimuta 085 upiše se 058°).

Ponavljanjem merenja i boljom identifikacijom objekata, greške zbog grubih previda se isključuju.

 Zajedničke greške svih vrsta stajnica
Prilikom nanošenja pojedinih stajnica na kartu, nastaju određene greške koje se ne mogu potpuno izbeći, ali se neke od njih preciznijim merenjem mogu smanjiti. Kod svih vrsta stajnica, javljaju se sledeće greške:
Greška netačnog nanošenja stajnice olovkom zavisi od debljine i položaja olovke u odnosu na površinu na koju se nanosi. Do greške u nanošenju stajnice dolazi ako se nepažljivo radi sa šestarom (kod nanošenja kružnice ili udaljenosti) i trouglom (kod merenja azimuta ili kursa) i njihovog prenosa do objekta ili pozicije. Na karti treba raditi sa dobro zaoštrenom olovkom, mekanom gumicom koja ne oštećuje kartu, a sa trouglovima i navigacijskim šestarom treba raditi pažljivo. Nastale greške su u tom slučaju vrlo male i nemaju praktične važnosti.
Greška zbog netačno ucrtane pozicije objekta na karti direktno utiče na grešku pri nanošenju svake stajnice. Izmereni azimut, udaljenost ili horizontalni (vertikalni) ugao, ako se nanose na pogrešne objekte na karti, daju netačnu stajnicu. Ove vrste grešaka su vrlo retke.
Slučajna greška u merenju je prisutna kod svih vrsta stajnica.

 Pozicija broda određena istovremenim osmatranjem
Pod istovremenim osmatranjem se podrazumeva merenje dve ili više stajnica u vremenskim intervalom do jedne minute.
Prevaljeni put u intervalu posmatranja ne bi smeo biti veći od jednog kabla.

Kada je vreme mirno i vidljivost dobra i kada se smeraju markantni objekti moguće je u 10 sekundi izmeriti tri stajnice.
Pri jakom moru, vetru, slaboj vidljivosti i ako se plovi noću, vreme osmatranja će biti iznad 10 sekundi, ali u takvim prilikama ni brod ne plovi brzinom većom od 30 čvorova.

Istovremenim osmatranjem pozicija se određuje:
- jednim objektom,
- dva objekta,
- tri i više objekata.

 Pozicija broda određena istovremenim osmatranjem jednog objekta
Ova pozicija se određuje istovremenim merenjem azimuta i udaljenosti na isti objekat (sl. 1.29). Ona se određuje samo ako je na horizontu jedan objekat povoljan za posmatranje.
Ovakva situacija je, obično, prilikom približavanja obali sa otvorenog mora ili u blizini obale kada se zbog slabe vidljivosti vidi samo jedan objekat. U preseku stajnice kao pravca koju daje azimut i stajnice kao kružnice koju daje udaljenost je pozicija broda.
Udaljenost se može odrediti na razne načine, pa se pozicija jednim objektom određuje merenjem azimuta i udaljenosti pomoću:
- radara,
- vertikalnog ugla,
- radio-zvučne plutače,
- daljinomera,
- u času pojave svetionika na horizontu.

Prilikom određivanja pozicije istovremenim osmatranjem jednog objekta, najtačnija pozicija se dobija vizuelno osmotrenim azimutom (pomoću smernog aparata) i udaljenošću očitanom na radaru. Ostali načini su približni i upotrebljavaju se samo u nuždi. Bolje je imati i približnu poziciju nego nikakvu ili nepouzdanu. Nedostatak određivanja pozicije jednim objektom pomoću dve stajnice jeste i nemogućnost procene tačnosti pozicije, jer ne postoji treća stajnica - kontrolna stajnica.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA
« Odgovor #5 poslato: 27. April. 2013. / 00:34:27 »

Pozicija broda određena istovremenim osmatranjem dva objekta
Istovremenim osmatranjem dva objekta, mogu se izmeriti dve ili više stajnica (dva azimuta, dve udaljenosti, horizontalni ugao). Ovde će se razmatrati određivanje pozicije istovremenim merenjem dve stajnice na dva objekta. Ona je u povoljnim uslovima tačnija od pozicije sa jednim objektom.
U praksi se koristi samo ako na horizontu nema objekata za povoljnije merenje tri ili više stajnica.


Pozicija sa dve stajnice na dva objekta, može se odrediti merenjem:
- dva azimuta,
- dve udaljenosti,
- azimuta i udaljenosti,
- azimuta i horizontalnog ugla,
- udaljenosti i horizontalnog ugla,
- udaljenosti do jednog objekta i pokrivenog smera i
- dubine i azimuta ili udaljenosti.
Od napred navedenih načina određivanja pozicija sa dve stajnice na dva objekta, najbrže se određuje sa dva azimuta i sa azimutom i udaljenošću, ali u praksi treba određivati poziciju na više načina, upoređivati ih i ceniti pouzdanost. Sa druge strane, stajnica pomoću udaljenosti se može odrediti na više načina, ali u praksi je to najčešće pomoću radara.


 Pozicija određena merenjem dva azimuta
Pri određivanju ove vrste pozicije, u preseku dve linije azimuta izmerenih istovremeno na dva objekta je pozicija broda (sl. 1.30). Tačnost ove pozicije zavisi od ranije navedenih grešaka pojedinih stajnica i od grešaka specifičnih za ovaj način određivanja pozicije, i to:
Greška zbog vožnje nastaje usled razlike vremena merenja prvog i drugog azimuta. Ona će biti manja ukoliko se stajnice na oba objekta mere u što kraćem vremenu. Zbog toga najpovoljnije objekte za osmatranje treba unapred odabrati, a njihove nazive sa šemom proračuna se upišu u nautičke beleške onim redosledom kojim se mere.


Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA
« Odgovor #6 poslato: 27. April. 2013. / 00:36:42 »

Ukoliko je vreme merenja prešlo tolerantnu granicu (veće od jedne minute), osmatranje treba ponoviti ili oba merenja svesti na isti momenat.
Svođenje na isto vreme osmatranja moguće je za azimut, tako da se prvo smera prvi objekat, zatim drugi pa ponovo prvi. Srednja vrednost dva posmatranja prvog objekta daje azimut za prvi objekat sveden na vreme drugog osmatranja.
Zbog greške vožnje tačnost pozicije će biti manja ako je brzina broda veća, pa je sporost u merenju, naročito pri velikim brzinama, element koji se ne sme zanemariti.
Greška zbog redosleda osmatranja utiče na tačnost pozicije jer se ne smera iz iste tačke, pošto je brod za vreme posmatranja prevalio neki put. Pretpostavka je da se brod stvarno nalazi na kursu i da se azimut na dva objekta smera iz pozicije P1 i P2 (sl. 1.31), dobijaju se dve pozicije zavisno od redosleda posmatranja. Ukoliko prvo smera objekat V a onda objekat A, pozicija pada levo od kursa u tačku R'. U obrnutom redosledu posmatranja, pozicija pada desno od kursa u tačku R. Ova je pozicija bliža kursu i tačnija, pošto se azimut na objekat A sporije menja.


Ovde je zastupljen i princip da se od dve pozicije, u odnosu na obalu uzima nepovoljnija. Greška u poziciji sa dva azimuta je manja ako se prvo smera objekat koji je bliži uzdužnici jer se vrednost azimuta na taj objekat sporije menja.
Greška zbog veličine ugla pod kojim se seku stajnice zavisi od ugla preseka stajnica i udaljenosti objekata od broda. Ako je pogrešno smeran samo jedan azimut, greška u poziciji će biti veća ako je smerani objekat udaljeniji od broda, a još veća kada je ugao preseka manji ili veći od 90 i objekat na većoj udaljenosti od broda.


Iz razmatranja grešaka pozicije sa dva azimuta proizilazi zaključak:
- treba odabrati objekte što bliže brodu,
- najbolji ugao preseka između azimuta je 90°, ali ne bi smeo biti manji od 30° ni veći od 150°,
- prvo se smera objekat koji je bliži uzdužnici broda,
- treba smerati što brže, a ako se vreme merenja ne može tolerisati, svoditi ga na isto vreme.


 Pozicija određena merenjem dve udaljenosti
U preseku dve stajnice - kružnice, dobijene merenjem dve udaljenosti je pozicija broda (sl. 1.32). Pouzdanost ove pozicije zavisi od tačnosti izmerene udaljenosti. I ovde postoje iste greške kao i kod pozicije sa dva azimuta, i to:
Greška zbog vožnje će biti manja ako se meri u kraćem vremenskom intervalu. Ovo se sa radarom može postići, ali ukoliko se meri sa sekstantom pomoću vertikalnog ugla ona će biti manja ukoliko mere dva merača istovremeno. Ukoliko se vreme između dva merenja ne može zanemariti, onda se oba merenja svode na isti momenat kao kod dva azimuta.


Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA
« Odgovor #7 poslato: 27. April. 2013. / 00:37:49 »

Greška zbog redosleda osmatranja je manja ako se prvo meri udaljenost do bočnog objekta, a onda do objekta koji je bliži uzdužnici broda.
Na slici 1.33 se vidi da prvo treba meriti udaljenost na objekat koji je subočice - bliži (pozicija R). Ova pozicija je povoljnija od pozicije R' i omogućava sigurnije vođenje broda u odnosu na obalu.
Greška zavisna od ugla preseka stajnica je ista kao i kod merenja dva azimuta, ali udaljenost smeranih objekata ne utiče na tačnost pozicije. Pozicija je tačnija ako je ugao među objektima bliži 90°, pošto se tada kružnice (tangente kružnica) seku pod povoljnim uglom i površina položaja pozicije će biti manja. Ugao između objekata ne sme biti manji od 30° ni veći od 150°.
Prvo se meri udaljenost do objekta koji je bočno (meriti brzo), a ako se vreme između merenja ne može tolerisati, treba ga svesti na isto vreme. U radu sa sekstantom greška se smanjuje ako mere dva merača.


 Pozicija određena merenjem azimuta i udaljenosti
Istovremeno se izmeri azimut na jedan objekat i udaljenost do drugog objekta. U preseku stajnica azimuta i kružnice udaljenosti je pozicija broda (sl. 1.34 a,b).
Praktična je u plovljenju kroz kanale ako se smerovi na dva objekta razlikuju za 180° ili blizu 180°, a nema drugih povoljnijih objekata (sl. 1.34 b). Ovaj način određivanja pozicije je pogodan i kada se smerovi na dva objekta seku pod uglom manjim od 30°, a postoji mogućnost merenja azimuta na jedan i udaljenosti na drugi objekat (sl. 1.34 a).


Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA
« Odgovor #8 poslato: 27. April. 2013. / 00:41:02 »

Greške kod ovog načina određivanja pozicije zavise od tačnosti merenja udaljenosti i azimuta. Pri merenju stajnica treba voditi računa o greškama vožnje, redosleda osmatranja i o uglu preseka stajnica. Površina položaja pozicije je manja ako su napred navedene greške manje i ako je ugao preseka stajnica blizu 90°.
Pozicija sa dva objekta pomoću dve stajnice je u preseku tih stajnica, što na pomorskoj karti daje jednu tačku. Svaka stajnica je izmerena sa manjom ili većom greškom pozitivne ili negativne vrednosti. Iz toga proizilazi da pozicija sa dve stajnice nije tačka već površina položaja čija se veličina ne može bar približno kontrolisati bez treće kontrolne stajnice. Zbog toga pozicija sa dve stajnice nije pouzdana. Zato, ukoliko situacija omogućava, kada se pozicija može odrediti pomoću dva objekta, potrebno je radi veće tačnosti, odrediti i treću kontrolnu stajnicu na postojeća dva objekta.


Kontrolna treća stajnica se može dobiti na sledeće načine:
- kod pozicije sa dva azimuta izmeri se horizontalni ugao između ta dva objekata ili udaljenost do jednog objekta,
- kod pozicije sa dve udaljenosti izmeri se kontrolni azimut na jedan od dva objekta,
- kod pozicije sa azimutom i udaljenošću izmeri se kontrolni azimut ili udaljenost na drugi od dva objekta, itd.


Poziciju sa dva objekta treba određivati na razne načine i analizirati ih u toku plovljenja. Obzirom na pouzdanost pozicije kod napred navedenih načina određivanja pozicije, može se napraviti sledeći redosled tačnosti pozicije:
- pokriveni smer i udaljenost,
- horizontalni ugao i udaljenost,
- dve udaljenosti,
- horizontalni ugao i azimut,
- udaljenost i azimut,
- dva azimuta i
- dubina i azimut (udaljenost).


Radi sigurnosti vođenja broda, u praksi treba uvek nastojati određivati poziciju sa tri i više objekata.


 Pozicija broda određena istovremenim osmatranjem tri i više objekata
Pozicija određena sa tri i više objekata (stajnica) smatra se pouzdanom. U odnosu na poziciju sa dve stajnice, ovde postoji treća (i četvrta) kontrolna stajnica, koja omogućava proveru tačnosti pozicije. Ali ova tačnost ne zavisi samo od broja stajnica već pre svega od tačnosti svake pojedine stajnice. Ona se može odrediti na sledeće načine:


- merenjem azimuta,
- merenjem udaljenosti,
- merenjem horizontalnih uglova,
- pomoću pokrivenih smerova i
- kombinacijom merenja raznih stajnica.


 Pozicija određena merenjem azimuta
Pozicija pomoću tri azimuta dobije se istovremenim merenjem azimuta na tri objekta. Ukoliko u praksi postoji mogućnost istovremenog merenja sva tri azimuta i ako bi azimuti bili idealno tačni, pozicija bi se nalazila u preseku tri linije azimuta (sl. 1.35).


Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA
« Odgovor #9 poslato: 27. April. 2013. / 00:54:19 »

Ovaj način određivanja pozicije se upotrebljava kada je kompas pouzdan (poznata je devijacija žirokompasa ili ukupna greška magnetskog kompasa). Pozicija će biti tačnija ukoliko se vodi računa o sledećim načelima:
- treba odabrati bliže objekte,
- ugao preseka susednih azimuta treba da bude 60° ili 120°, odnosno što bliže tim vrednostima, ali ne sme biti manji od 30° ni veći od 150°,
- prvo se posmatraju objekti bliži uzdužnici broda (azimuti se sporije menjaju), a poslednje posmatranje treba biti na bočni objekat,
- treba posmatrati što brže (ako je potrebno, vreme posmatranja svesti na momenat merenja zadnje stajnice).
Kod pozicije sa tri azimuta, kao i kod pozicije sa dva azimuta, postoje greške zbog vožnje, redosleda osmatranja i veličine ugla pod kojim se seku stajnice.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA
« Odgovor #10 poslato: 27. April. 2013. / 00:57:02 »

Pozicija određena merenjem udaljenosti


Pozicija pomoću udaljenosti se može odrediti merenjem udaljenosti od tri i više objekata. Ukoliko se istovremeno izmere tri udaljenosti, pozicija broda je u preseku tri kružnice koje predstavljaju stajnice izmerenih udaljenosti (sl. 1.37).
Ovaj način određivanja pozicije ne zavisi od kompasa pa je i pouzdaniji od pozicije sa azimutima. Pozicija će biti tačnija ako se vodi računa o sledećim načelima:
- odabrati pogodnije objekte za merenje udaljenosti,
- uglovi izmeću objekata treba da budu 60° ili 120°, ili što bliže tim vrednostima, ali ne manji od 30° ni veći od 150°,
- prvo se meri udaljenost na bočni objekat, a poslednje merenje je na objekat koji je najbliži uzdužnici broda (suprotno od slučaja određivanja pozicije sa azimutima),
- meriti što brže (ako je potrebno, vreme merenja svesti na vreme merenja poslednje stajnice).


Tačnost pozicije zavisi od tačnosti merenja pojedinih udaljenosti. Važno je da li se udaljenost meri radarom, laserskim daljinomerom ili nekim drugim sredstvom. Zavisno od karakteristika objekta od kojeg se meri, udaljenost će biti izmerena sa većom ili manjom greškom. Zbog toga se pozicija nalazi na većoj ili manjoj površini položaja (sl. 1.38 a) omeđenoj sa tri kružnice udaljenosti.
Kada se vodi računa o tačnosti merenja i o napred navedenim načelima prilikom nanošenja pozicije sa tri udaljenosti, u većini slučajeva će se pojaviti manja površina položaja (sl. 1.38 b) u čijem se središtu nalazi verovatna pozicija. Pozicija sa četiri i više udaljenosti određuje se onda kada se traži veća tačnost.


Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA
« Odgovor #11 poslato: 27. April. 2013. / 00:59:28 »

Pozicija određena kombinacijom raznih stajnica
Pored napred navedenih načina određivanja pozicije broda, ista se može određivati i raznim kombinacijama ovih stajnica. Načini kombinacija mogu biti:
- azimut i udaljenost,
- azimut i horizontalni ugao,
- azimut, udaljenost i horizontalni ugao,
- udaljenost i horizontalni ugao i
- pokriveni smer i horizontalni ugao, udaljenost ili azimut.


Koji će se način upotrebiti zavisi od područja plovljenja, mogućem izboru i rasporedu objekata, navigacijskoj opremi sa kojom se mere stajnice i traženoj tačnosti kod određivanja pozicije. Kombinacijom azimuta i udaljenosti mogu nastati različite varijante:
- azimut i dve udaljenosti,
- azimut i tri udaljenosti,
- dva azimuta i udaljenost,
- dva azimuta i dve udaljenosti i
- tri azimuta i udaljenost.


Na slici 1.39 je prikazana pozicija pomoću dva azimuta i udaljenosti. Upotrebljava se kada je treći objekat pogodniji, a njegov položaj omogućava povoljan presek stajnice udaljenosti sa stajnicama azimuta. Stajnica određena udaljenošću je tačnija od stajnice sa azimutima. Pozicija broda je na sredini luka kružnice udaljenosti između linija nanesenih azimuta.
Kombinacija azimuta i horizontalnog ugla mogu nastati pozicije pomoću:


- jednog, dva ili tri azimuta i horizontalnog ugla,
- jedan azimut i dva horizontalna ugla i
- dva azimuta i dva horizontalna ugla.


Pozicija sa azimutom na jedan objekat i horizontalnim uglom između druga dva objekta prikazana je na slici 1.40.
Ova pozicija se može naneti na kartu bez konstrukcije stajnice kao kružnice. Nanese se azimut i na njemu se trouglom nađe tačka (pozicija) u kojoj se dva objekta vide pod izmerenim horizontalnim uglom. Ako su objekti daleko, umesto trougla može se upotrebiti dvouglomer. Kod pozicije sa dva azimuta i horizontalnim uglom, izmere se dva azimuta na dva objekta, a između jednog od tih objekata i trećeg objekta izmeri se horizontalni ugao (sl. 1.41 a).


Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA
« Odgovor #12 poslato: 27. April. 2013. / 01:03:01 »

U ovom slučaju ne treba konstruisati kružnicu, već se pomoću horizontalnog ugla i izmerenog azimuta proračuna treći azimut (ωr3 = ωr1 ± α ili ωr3 = ωr2 ± α).
Ovaj način određivanja pozicije se koristi u slučaju kada su tri objekta jedini pogodni za određivanje pozicije, a jedan od njih se ne vidi pri posmatranju sa smernim aparatom ili smernom pločom. Jedan osmatrač meri azimute, a drugi horizontalni ugao.


a) b) v)


a) sa dva azimuta i horizontalnim uglom, b) sa pokrivenim smerom i dva azimuta
v) sa pokrivenim smerom i dva horizontalna ugla
Kombinacijom pokrivenog smera i drugih stajnica mogu se dobiti pozicije pomoću:
- pokrivenog smera i jednog ili dva azimuta,
- pokrivenog smera i jedne ili dve udaljenosti,
- pokrivenog smera i dva horizontalna ugla.


Kada je kompas siguran, pomoću pokrivenog smera i jednog ili dva azimuta, dobije se pouzdana pozicija (sl. 1.41 b).
Pri velikim brzinama broda izmereni azimuti se zbog greške vožnje svode na momenat posmatranja pokrivenog smera ili da u momentu prolaza kroz pokriveni smer azimute mere dva osmatrača. U nastalom trouglu greška linija pokrivenog smera se uzima kao verovatnije mesto pozicije broda od linija azimuta.
Pozicija sa pokrivenim smerom i horizontalnim uglovima se koristi uvek kada to uslovi dozvoljavaju, jer je to najtačniji način određivanja pozicije. Ako ce y času prolaska kroz pokriveni smer izmere dva horizontalna ugla levo i desno, ne treba konstruisati stajnice kružnice sa izmerenim uglovima, već se pozicija dobija pretvaranjem horizontalnih uglova u azimute i na kartu nanose kao i pozicija sa tri azimuta (sl. 1.41 v).
Među najtačnije pozicije sa tri i više objekata, može se ubrojiti pozicija sa pokrivenim smerovima i horizontalnim uglovima.


Redosled tačnosti pozicije kod istoimenih stajnica je pozicija sa:
- pokrivenim smerovima (dva pokrivena smera),
- horizontalnim uglovima (tri horizontalna ugla),
- udaljenošću (3-4 udaljenosti) i
- azimutima (3-4 azimuta).


Pozicija sa četiri i više stajnica određuje se uvek kada se traži velika tačnost. Primenjuje se pretežno kada brod ne plovi i kada greška vožnje ne utiče na tačnost pozicije (određivanje pozicije plutača i drugih navigacijskih oznaka i kod određivanja granica minskih polja ili drugih navigacijskih opasnosti).


 Pozicija broda određena u razmaku vremena
Pod osmatranjem u razmaku vremena podrazumeva se merenje dve stajnice u većem vremenskom razmaku. Primenjuje se kada je na horizontu samo jedan objekat, kada se dva objekta ne vide istovremeno (za vreme magle i slabe vidljivosti), kada se vide dva objekta čiji je položaj nepovoljan za određivanje pozicije, pa se izmeri stajnica za jedan i čeka pojava novog objekta za drugu stajnicu ili povoljna promena elemenata stajnice prvog objekta.
Ovakvi uslovi za osmatranje su najčešće prilikom približavanja obali sa otvorenog mora, u plovljenju uz obalu sa malo karakterističnih objekata ili u noćnim uslovima, te po magli i slaboj vidljivosti, kada se vidi samo jedan svetionik ili objekat. Pozicija broda u razmaku vremena se dobije pomicanjem prve stajnice na momenat merenja druge stajnice. Može se odrediti merenjem dve stajnice u razmaku vremena na jedan ili dva objekta.
Određuje se samo onda kada ne postoje uslovi za određivanje pozicije istovremenim osmatranjem jednog, dva ili tri objekta. Pozicija u razmaku vremena se naziva zbrojeno - osmotrena pozicija.


Pozicija broda određena osmatranjem jednog objekta u razmaku vremena
Upotrebljava se kada na horizontu postoji samo jedan objekat, a isti je podesan za merenje samo jedne stajnice (azimuta ili udaljenosti). Pozicija se može odrediti merenjem:
- dva azimuta,
- dve udaljenosti,
- azimuta i udaljenosti i
- dva pramčana ugla.


Pozicija određena merenjem dva azimuta
Ova pozicija se dobije na sledeći način (sl. 1.42). Izmeri se prvi azimut i zabeleži vreme. Kada se azimut promeni za 30°, izmeri se drugi azimut i zapiše vreme. Na osnovu brzine broda i razlike vremena između dva posmatranja izračuna se put preko dna (Dpd).
Pozicija se može naneti na kartu na tri načina.
a) Prvi način: Nanese se azimut u momentu drugog posmatranja (sl. 1.42). Sa prvim azimutom preseče se naneseni kurs i od te tačke prenese na kurs prevaljeni put Dpd između dva posmatranja. Kroz novo dobijenu tačku na kursu prenese se paralelno prvi azimut. U preseku drugog azimuta i prenesenog prvog azimuta za prevaljeni put Dpd je pozicija broda u momentu drugog posmatranja. Na ovaj način je prvi azimut pomaknut na vreme merenja drugog azimuta, a TO je istovremeno i vreme pozicije.
 
b) Drugi način: Nanese se azimut u momentu drugog posmatranja (sl. 1.42). Iz objekta na koji se smera nanese se kurs broda paralelno sa pravim kursem i na njega nanese prevaljeni put između dva posmatranja. Dobijena tačka (A') je fiktivni položaj objekta pomaknut na momenat posmatranja drugog azimuta. Kroz dobijenu tačku (A') nanese se azimut u momentu drugog posmatranja. Pozicija broda je u preseku drugog azimuta i paralelno prenesenog prvog azimuta kroz tačku (A').



v) Treći način: Nanese se prvi i drugi azimut (sl. 1.42). U otvor šestara uzme se proračunati prevaljeni put između dva posmatranja (Dpd). Jedan krak šestara se postavi u presek prvog azimuta sa kursem, a drugi krak na tačku gde se seče kurs sa drugim azimutom. Pomoću trougla se šestar pomiče paralelno sa kursem tako da jedan krak klizi po liniji prvog azimuta. Kada drugi krak šestara dođe na liniju azimuta drugog posmatranja, dobija se pozicija broda. Ovaj način se primenjuje ako je brod između dva posmatranja vozio u jednom kursu. Ali ako je brod između dva posmatranja vozio u dva ili više kurseva (sl. 1.43), prva stajnica se prenosi i pozicija nanosi na isti način kao i kod plovljenja u jednom kursu, a na kurseve po kojima je brod plovio između dva posmatranja se nanesu odgovarajući prevaljeni putevi (D1 i D2). Nanošenje pozicije je jednostavnije ako se prevaljeni putevi (D1 i D2) nanesu na kurseve na karti po kojima je brod verovatno plovio.


 Pozicija u razmaku vremena sa dva azimuta, brod plovi u dva kursa na dva objekta sa dva azimuta


Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: ODREĐIVANJE POZICIJE BRODA
« Odgovor #13 poslato: 27. April. 2013. / 01:06:43 »

Pozicija broda određena osmatranjem dva objekta u razmaku vremena
Pozicija u razmaku vremena sa dva objekta određuje se na isti način kao i sa jednim objektom. Koristi se kada se ne može odrediti pozicija istovremenim osmatranjem dva objekta.
Kada prvi objekat nestane iz vidokruga (pre nego se na primer njegov azimut promenio najmanje za 30°), čeka se pojava drugog objekta i na njega meri drugi azimut. Pozicija je u preseku izmerene druge stajnice na drugi objekat i prenete prve stajnice za prevaljeni put (D) između dva posmatranja.
Pozicija se može odrediti merenjem:
- dva azimuta,
- dve udaljenosti,
- azimuta i udaljenosti i
- azimuta ili udaljenosti i dubine.

 Pozicija određena merenjem dva azimuta
Postupak određivanja i nanošenja elemenata pozicije na kartu je isti kao i sa jednim objektom. Pozicija se može odrediti ako brod između dva posmatranja plovi u jednom ili dva kursa (sl. 1.44)
8.5.2.2. Pozicija određena merenjem dve udaljenosti
Nanosi se na pomorsku kartu tako što se kružnica druge udaljenosti uzima sa drugog objekta, a prvi objekat se pomakne u pravcu kursa za prevaljeni put između posmatranja (sl. 1.45).

Pozicija određena merenjem azimuta i udaljenosti
Određuje se tako što se pomicanjem prve stajnice za prevaljeni put između posmatranja i nanošenjem druge stajnice od drugog objekta u trenutku njegovog pojavljivanja (sl. 1.46).
U određenim se uslovima može prvo meriti azimut a onda udaljenost na drugi objekat ili obratno. Kada se brod udaljava od objekta na koji je izmeren azimut (koji se sporo menja), a nakon nekog vremena dođe u efikasan domet radio-zvučne plutače, meri drugu stajnicu udaljenosti. U preseku izmerene udaljenosti i prenete prve stajnice azimuta, nalazi se pozicija broda.

 Zbrojena pozicija
Zbrojena pozicija se određuje na sledeći način, od zadnje osmotrene pozicije na liniju kursa se nanese prevaljeni put (D) koji se dobije na osnovu brzine i vremena plovljenja. Pošto se proračunava pomoću brzine i vremena, nazivaju je još i računata pozicija.
Zbrojena pozicija se određuje:
- kada je to jedini način određivanja pozicije,
- na otvorenom moru u određenim vremenskim razmacima,
- radi upoređenja i procene kursa ili brzine kojom se kretao brod i sl.

U priobalnom i obalnom području ova pozicija se određuje kada to uslovi plovidbe zahtevaju:
- pri određivanju pozicije u razmaku vremena sa jednim ili dva terestrička objekta,
- pri svakoj promeni kursa i brzine,
- u momentu određivanja osmotrene pozicije sa terestričkim objektima, ako se želi upoređivati radi procene zanošenja broda i
- radi identifikacije objekata u navigacijski teškom području i za vreme slabe vidljivosti.

U slučajevima da je navigator nesiguran pri identifikaciji objekata, tada merenjem azimuta i nanošenjem zbrojene pozicije na kursu identifikuje isti. Uslov je da je zbrojena pozicija tačna. Zbrojena pozicija se određuje i unapred radi dobijanja vremena dolaska:
- u područje opasno za plovidbu,
- u vidokrug svetionika i ostalih markantnih objekata,
- subočice markantnih objekata i
- za proračun izlaza i zalaza Sunca i niza drugih zadataka iz navigacije.


Greške zbrojene pozicije
Ako se zbrojena pozicija određuje u kratkom vremenskom razmaku od osmotrene, u uslovima sigurnog kursa i brzine, bez uticaja vetra i morske struje, greška pozicije nije velika. Udaljavanjem od tačne osmotrene pozicije greška se povećava i u
određenim situacijama pod zbrojenom pozicijom se podrazumeva površina položaja, a ne tačka na kursu.
Tačnost pozicije zavisi od greške u kursu i greške u prevaljenom putu. To su najčešće nepoznate vrednosti čija se veličina ceni kao verovatna greška u kursu ±ΔK i u prevaljenom putu ±ΔD i one određuju površinu položaja zbrojene pozicije (sl. 1.47). Površina položaja se povećava sa udaljavanjem od tačne pozicije. Za istu vrednost greške u kursu, greška pozicije je sve veća zbog povećanja luka ugla ΔK.

Pošto je greška prevaljenog puta ΔD funkcija brzine i vremena, to se i ona povećava sa udaljavanjem od osmotrene pozicije.
Na greške u kursu (±ΔK) i u prevaljenom putu (±ΔD) utiče:
- nesavršenost navigacijskih uređaja (kompas i brzinomer),
- netačno kormilarenje i
- nepoznavanje greške u zanošenju.
Grešku u kursu izaziva: netačno kormilarenje, nesiguran kompas i nepoznati uticaj vetra i morske struje.
Grešku u prevaljenom putu izaziva: netačno kormilarenje, netačni podaci brzinomera i nepoznat uticaj vetra i morske struje na kretanje broda.
Zbog napred navedenih uzroka, treba pri određivanju zbrojene pozicije razmotriti greške:
- u kursu i brzini zbog netačnog kormilarenja,
- u kursu zbog nepouzdanosti kompasa,
- u brzini zbog netačnosti brzinomera i
- u kursu i brzini zbog uticaja vetra i morske struje.

Greška u brzini zbog netačnog kormilarenja
U povoljnim uslovima (mirno more, bez vetra) i najbolji kormilar ne može održati brod na naređenom kursu. Na osnovu iskustvenih normi smatra se da su moguće greške u kormilarenju u žiro-kompasu ± 1°, a magnetskim kompasom do ± 2°. Po jakom vetru i moru (posebno bočnom) te će greške biti dvostruke pa i veće. Ako je greška u kormilarenju simetrična, utiče na brzinu odnosno na prevaljeni put koji je uvek manji. Ukoliko je greška nesimetrična i pretežno na jednu stranu, pored greške u prevaljenom putu izaziva i grešku u kursu. To se događa pri jakom moru, a i u normalnim prilikama ako je kormilar sklon da drži veći ili manji kurs.
Pri plovljenju u npr. sa b=15 čvorova, uz nesimetrično kormilarenje +1° i -2°, nakon 24 časa brod bi se nalazio oko 6 milja levo od kursa samo zbog greške kormilara. U toku plovljenja kurs se popravlja na osnovu astronomske ili neke druge osmotrene pozicije.
Greška u kursu zbog nepouzdanosti kompasa
Varijacija i devijacija magnetskog kompasa nisu nikada tačno poznate, te se uvek može pretpostaviti da postoji greška u ukupnoj korekciji kompasa koja prouzrokuje neku grešku u kursu ±ΔK. Isti je slučaj i sa devijacijom žiro-kompasa.
Zbog toga treba uzeti u obzir da se brod kreće u nekom sektoru ograničenom kursevima za ugao ±ΔK (sl. 1.47). Posledica ovoga je da se brod ne nalazi na zbrojenoj poziciji Pz na nanesenom kursu, već negde na luku Pz'' Pz Pz' uz pretpostavku da je prevaljeni put tačan.
Greška u brzini zbog netačnosti brzinomera
Zbog nepoznate greške brzinomera dobija se pogrešan prevaljeni put kojim se određuje zbrojena pozicija. Ako je kurs broda tačan, onda kao posledica greške prevaljenog puta ±ΔD, zbrojena pozicija se ne nalazi u tački Pz (sl. 1.47), već negde na dužini FB nanesene linije kursa. U praksi se nikada ne zna vrednost, a ni predznak greške kursa i prevaljenog puta, pa se stvarna pozicija može nalaziti u nekoj od tačaka Pz (G,A,C,E,F,H,B) ili unutar površine položaja (G, A, C, E).
Greška u kursu i brzini zbog uticaja vetra i struje
U plovljenju po jakom vetru, moru i zoni poznate i nepoznate morske struje, proračunava se ili ceni zanos, a samim tim i brzina i kurs kojim će se brod verovatno kretati. Elementi struje (smer i brzina) su nesigurni, a takođe i procenjeni zanos broda zbog vetra i mora. To dovodi do greške u kursu ± ΔK i do greške u prevaljenom putu ± ΔD.


 

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika