Autor Tema: Meteorologija...  (Pročitano 4224 puta)

0 člana i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Meteorologija...
« poslato: 24. Januar. 2014. / 16:25:35 »
Антициклон је подручје повишеног атмосферског притиска у којем су изобаре затворене кривуље. Хоризонтално кружење ваздуха у антициклону се назива антициклоналним кружењем које је на северној хемисфери у смеру казаљке на сату, а на јужној је супротно. Ваздух се у антициклону полако спушта (тај процес се назива супсиденција), зато при тлу ветар дивергира (сл. 2).

Са слике 3 се види да у пространом средишњем делу је ветар слаб. Подручје највишег притиска означено је словом Н. Вредности притиска приказане су у хектопаскалима (hPa).
При спуштању, ваздух се у антициклону адијабатски греје те зато у њему не може бити облака. Време у антициклону је мирно и стабилно, а ветар је слаб. Лети је ведро и топло, а у послеподневним сатима могу се развити кумулуси. Зими је у антициклону хладно, а при тлу у средишњем делу антициклона постоји температурна инверзија. Ако има довољно влаге у ваздуху, тада се унутар инверзионог слоја развија дуготрајна магла

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Meteorologija...
« Odgovor #1 poslato: 24. Januar. 2014. / 16:27:24 »
Циклон је подручје сниженог атмосферског притиска у којем су изобаре затворене кривуље. Хоризонтално кружење ваздуха у циклону се назива циклоналним кружењем. На северној хемисфери оно је супротно сату, а на јужној је сатно. Ваздух при тлу конвергира према средишту циклона те се над његовим средиштем диже (сл.4).

Развијени циклон има пречник 1.000 км. На предњој страни циклона према његовом средишту струји свеж ваздух (сл. 5, подручје 2). У подручју омеђеном топлим и хладним фронтом, које се назива топли сектор (1), налази се топла и влажна ваздушна маса. На задњој страну циклона продире хладна ваздушна маса (3). Најбурнији процеси (настанак облака и падавине) догађају се у топлом сектору те у фронталним подручјима, а време на задњој страни циклона (3) је мирније.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Meteorologija...
« Odgovor #2 poslato: 24. Januar. 2014. / 16:31:51 »
Ветрови
Ваздушна кретања у атмосфери настају услед разлика између температура суседних ваздушних маса, при томе ваздух струји од антициклона ка циклону. Хоризонтално кретање ваздуха назива се ветар.

Снаге које узрокују кретање ваздуха су:
1. притисак и температура,
2. земљина ротација и
3. трење на површини Земље

Кориолисов ефекат је појава закривљења праволинијске путање објекта који се креће у ротирајућем координатном систему. Ефекат је добио име по Гаспару-Густаву Кориолису, који је појаву описао 1835. године, математички обрађујући једначину плимног таласа научника Лапласа из 1778. Године.



Један од видљивих примера је скретање ветра у десно на Северној хемисфери и лево на Јужној хемисфери (сл. кориолисов ефекат). Овај ефекат је последица ротације Земље и узрок је правца ротације циклона. Последица такве појаве је да ветрови који на северној хемисфери скрећу удесно, стварају циклоне који се крећу око центра ротације супротно кретању казаљке на сату. На Јужној хемисфери ветрови скрећу улево и стварају циклоне који се крећу око центра ротације у правцу казаљке на сату.

Ветрови се деле на:
- сталне,
- периодичне и
- локалне.

Стални ветрови (слика 6) учествују у општој циркулацији атмосфере. Називају се планетарни ветрови јер непрекидно дувају преко Земљине површине. У њих спадају:
- Пасати,
- Антипасати,
- Западни ветрови и
- Источни или Поларни ветрови.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Meteorologija...
« Odgovor #3 poslato: 24. Januar. 2014. / 16:42:39 »
Пасати су приземни ветрови и дувају у слоју тропосфере до висине од 2.000м. Долазе из суптропских области високог ваздушног притиска 30о N и S и усмерени су према екватору.
Због земљине ротације скрећу ка западу тако да добијају североисточни правац (на северној полулопти), односно југоисточни правац (на јужној полулопти)
Изнад екватора где се сударају пасати са севера и југа налази се појас екваторијалних тишина, он се простире између 2о и 8о г.ш.
Антипасати су висински ветрови који дувају изнад пасата и од екватора ка суптропским областима. Под утицајем ротације земље скрећу ка истоку и на тај начин постају југозападни односно северозападни ветрови.
Нагомилане ваздушне масе у суптропским областима највећим делом се спуштају ка површини и због преовлађујућих силазних ваздушних струјања нема ветра. Тако се на обе хемисфере образују појасеви суптропских тишина у којима влада ведро и суво време.
Западни ветрови дувају између 40о и 65о г.ш.
Ваздушне масе долазе из области суптропског антициклона и због земљине ротације скрећу ка истоку, односно имају западни правац кретања. Ови ветрови су јачи у вишим географским ширинама и изразитији су зими него лети.
Источни или Поларни ветрови
Источни или Поларни ветрови настају као последица струјања ваздуха из поларних области високог ваздушног притиска према депресијама око стожерника.
Под утицајем земљине ротације скрећу ка западу и добијају скоро источни правац. Око 60о географске ширине сударају се са западним ветровима, дижу у вис и крећу ка половима .

Периодични ветрови
Сезонске промене атмотсферског притиска у једном истом месту проузрокују струјање ваздуха у току извесног временског периода у једном правцу, а у току следећег периода у другом правцу. Ту спадају монсуни.

Монсуни се деле на:
1, Зимске (дувају са копна ка мору) и
2, Летње (дувају са мора ка копну).
Летњи монсуни су влажни ветрови и они доносе обимне падавине јер дувају са мора (виши ваздушни притисак) ка копну (нижи ваздушни притисак). Дувају у периоду од јуна до септембра.
Зимски монсуни су веома суви ветрови и дувају са копна (виши ваздушни притисак) ка мору (нижи ваздушни притисак). Они дувају у периоду од септембра до марта.

Периодичне ветрове чине и Дневни ветрови. У њих спадају: даник, ноћник, долински ветар и горски ветар. Дневни ветрови су најизразитији у тропским пределима где је велико дневно колебање температуре ваздуха. У умереним ширинама образују се у току лета при ведром времену.

Локални ветрови су карактеристични за одређене области на земљи. Настају под утицајем локалних природних услова, имају увек исти правац и подржавају исте временске прилике. Најпознатији ветрови ове врсте су: кошава,бура, југо, фен, торнадо, маестрал.
Кошава дува у североисточним деловима Србије. То је југоисточни и источни ветар који настаје када је висок ваздушни притисак над Украјином и Румунијом, а низак изнад Јадранског мора и западног Средоземља. Дува на ударе чија је брзина 100 км/х. Најчешће се јавља у јесен и зиму. Она је сув ветар који доноси ведро време.

Фен је јак и слаповит планински ветар који долази топлији него што је био ваздух пре дувања фена. Доноси ведро и топло време. У зимском периоду изазива лавине и нагло топљење снега. Лети ако дуго дува може да осуши ваздух и да се шумски пожари брзо и лако шире.

Торнадо је врло снажан ваздушни вртлог у облику левка, који се спушта испод олујних облака и састоји се од капљица воде, песка, прашине и разних предмета које јак ветар подиже са тла. Јавља се у САД и Мексику. Креће се брзином до 50 km/h. У самом вртлогу ваздух ротира брзином од 160 km/h до 800 km/h. Торнадо наноси велике штете и оставља пустош иза себе. Уколико настане на мору, онда се назива морска пијавица или тромба. Морске пијавице се јављају и на јадранском мору и трају од неколико минута до једног часа.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Meteorologija...
« Odgovor #4 poslato: 24. Januar. 2014. / 16:51:50 »
ОБЛАЦИ



Облак је хидрометеор састављен од скупа сићушних честица воде или леда или и једних и других, које лебде у ваздуху и обично не додирују земљу. Облак може да садржи и крупније честице течне воде или леда, као и течне или чврсте честице које нису воденог састава, као што су на пример честице дима, смога или прашине.
По свом физичком саставу, облак и магла су сличне појаве. Разлика је само у висини постанка и величини капљица Облаци се јављају на висинама, а магла у приземним слојевими атмосфере.
Посматрањем је установљено да се облаци углавном налазе на висинама до 181 км у тропским ширинама, до 13 км у умереним ширинама и до 8км у поларним ширинама.



НАСТАЈАЊЕ ОБЛАКА
Облаци настају у ваздуху који је постао презасићен у односу на течну воду или лед. Најчешћи начин на који ваздух постаје засићен је кроз дизање праћено адијабатским ширењем и хлађењем. Главни типови подизања, од којих сваки продукује различите облике облака, могу да се групишу на следећи начин:
- Локално дизање топлих делића ваздуха у условно нестабилној околини продукује конвективне облаке. Ови облаци имају пречнике који варирају у опсегу од око 0,1 до 10 км.
- Принудно дизање стабилног ваздуха продукује слојасте облаке. Ови облаци настају на висинама од земљине површине па до тропопаузе и могу се простирати преко области од неколико стотина или хиљада квадратних километара.
- Принудно подизање ваздуха при преласку преко брда и планина продукује орографске облаке.
- Хлађења ваздуха испод тачке росе у додиру са хладном површином.
- Мешања два делића масе ваздуха различитих температура.
- Адијабатског ширења и хлађења због брзог локалног пада притиска. Овај процес је одговоран за настајање димњачких облака повезаних са торнадима и морским пијавицама.
Облак настаје узлазним струјањем ваздуха, које узрокује конвекција, утицај фронтова (коса препрека, конвергенција ваздушних струјања и сл.).

Класификација облака
Основу данашње поделе облака, чији је званични назив Међународна класификација облака, чини разврставање на основу висине на којој се јављају облаци и по спољашњем изгледу облака.
На основу висине на којој се појављују облаци су сврстани у четири групе:
Високи облаци - цирус, цирокумулус, циростратус - јављају се на висинама изнад 6000м,
Средњи облаци - алтостратус, алтокумулус, нимбостратус - јављају се на висинама од 2.000 до 6.000м,
Ниски облаци - стратокумулус, стратус - јављају се од Земље до 2.000м,
Облаци вертикалног развоја - кумулус, кумулонимбус - јављају се на висинама од 500м, а могу имати висину до 15.000м.

Дефиниције облака
Цирус (Cirrus) - раздвојени облаци у виду белих, нежних праменова, или белих или већим делом белих банака и уских трака. Ови облаци имају влакнаст изглед (налик на власи косе), или свиласт сјај, или обе карактеристике заједно.
Настаје при слабом узлазном кретању ваздуха. Карактеристична је њихова појава на "топлом" фронту. Праменасти цирус облаци који се крећу, редовно су предзнак лошег времена које ће наступити најкасније за дан-два. Мирни цирус облаци су облаци стабилног и лепог времена.

Цирокумулус (Cirrocumulus) - банак, облачни прекривач или танак слој белих, неосенчених облака, састављен најчешће од ситних зрнастих или таласастих облачних елемената, међусобно стопљених или раздвојених и мање или више правилно распоређених; већина ових елемената има привидну ширину мању од једног степена.
Састављен је од ледених кристала. Настаје при конвективним и таласним кретањима. Понекад се јавља на највишем делу хладног фронта. Предсказују јачање ветра и у нижим слојевима тропосфере.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Meteorologija...
« Odgovor #5 poslato: 24. Januar. 2014. / 17:39:18 »
Циростратус (Cirrostratus) - провидан, беличаст облачни вео влакнастог изгледа (налик на власи косе) или гладак, који потпуно или делимично покрива небо. На овим облацима се обично ствара хало.
Састављен је од ледених кристала. Може бити дебео и више од километра. Настаје лаганим уздизањем пространих ваздушних слојева. Често је повезан с топлим фронтом. Појава циростратус облака редовно најављује скоро погоршане времена.



Алтокумулус (Altocumulus) - бео или сив, или и бео и сив банак, облачни покривач или слој, углавном осенчен, састављен од елемената у облику љуспица, облутака ваљака итд., каткад делимично влакнастог или расплинутог (дифузног) изгледа, који могу, а не морају бити стопљени; већина правилно распоређених малих облачних елемената обично има привидну ширину између једног степена и пет степени.
То су танки облаци од неколико десетина до пар стотина метара. Састављен је од прехлађених или непрехлађених водених капи. Настаје при таласним и конвективним кретањима. Алтокумулус облак је стабилан облак без падавина.



Алтостратус (A1tostratus) - сивкаст или плавичаст облачни покривач или слој, избразданог влакнастог или уједначеног изгледа, који потпуно или делимично покрива небо и има делове који су довољно танки да се кроз њих Сунце назире као кроз матирано стакло. На алтостратусу се не ствара хало.
Дебљина облака је од неколико стотина метара до неколико километара. Састављен је од водених капљица и ледених кристала. Настаје при лаганом уздизању пространих ваздушних слојева на потребну висину. Јавља се често на фронтовима, нарочито на топлом фронту. Алтостратус облак лети даје незнатну кишу, а зими снег.



Стратокумулус (Stratocumulus) - сив или беличаст, или и сив и беличаст банак, облачни покривач или слој, који скоро увек садржи тамне делове, састављен од међусобно стопљених или раздвојених елемената у виду плочица, облутака, ваљака итд. који нису влакнасти. Већина ових малих, равномерно распоређених облачних елемената има провидну ширину већу од пет степени.
Дебљина стратокумулуса је од 500м до 1000м. Обично се састоји само од водених капљица. Често се ствара при таласном кретању ваздуха или трансформацијом других облака кумулуса или кумулонимбуса. Не даје падавине.



Стратус (Stratus) - облачни слој обично сиве боје, прилично уједначене базе, из којег може да пада росуља - сипећа киша, ледене иглице или зрнаст снег. Када се кроз овај облачни слој провиди Сунце, његове се контуре јасно оцртавају. На стратусу се не ствара хало, изузев евентуално, при веома ниским температурама. Понекад се јавља у виду искиданих банака. Дебљина стратуса је од неколико десетина до неколико стотина метара. Састављен је од ситних водених капљица. Често се јавља као прелазни стадијум при растурању магле.



Нимбостратус (Nimbostratus) - сив облачни слој, често таман, који има расплинут изглед због мање или више непрекидних падавина (кише или снега), које у већини случајева стижу до тла. Дебљина овог облачног слоја је свуда тако велика (неколико километара) да се кроз њега не може видети Сунце. Испод слоја овог облака често се налазе ниски, искидани облаци који се понекад могу и стапати са њим.
Обично се састоји и од водених капи (прехлађених и непрехлађених) и од ледених кристала. Настаје при лаганом уздизању пространих и дебелих ваздушних слојева. Јавља се на добро израженим атмосферским фронтовима. Нимбостратус је типичан облак лошег времена.



Кумулус (Cumulus) - раздвојени, углавном густи облаци јасно оцртаних контура, који се вертикално развијају у облике на растајућих гомила, купола, торњева, чији пупећи горњи делови обично подсећају на карфиол. Делови ових облака обасјани Сунцем најчешће су блиставо бели, база им је релативно тамна и приближно хоризонтална. Кумулуси понекад могу бити искидани.
Дебљина кумулуса се мења у широком интервалу од неколико десетина метара до пет километара. Састављен је готово увек од водених капљица. Настаје при конвекцији довољно влажног ваздуха и то најчешће у хладној ваздушној маси. То је стабилан облак без падавина.



Кумулонимбус (Cumulonimbus) - моћан и густ облак, велике вертикалне развијености, у облику планине или огромних торњева. Бар један део његове горње површине је обично гладак, или влакнаст, или избраздан и скоро увек заравњен. Овај део се често развлачи у облик наковња или огромне перјанице. Испод базе овог облака, која је обично тамна, често се налазе ниски, искидани облаци, стопљени с њим или не.
Дебео је више од 5км, понекад и до 15км. Састављен је и од водених капи (прехлађених и непрехлађених) и од ледених кристала. Настаје при врло јакој конвекцији у јако нестабилним ваздушним масама, али и на атмосферским фронтовима, где достиже још јачи развој. То је олујни облак који даје јаке пљускове кише или снега, понекад град или суградицу, обично пропраћене севањем или грмљавином.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Meteorologija...
« Odgovor #6 poslato: 24. Januar. 2014. / 18:53:33 »
Ima jedna zanimljivost koju sam negde pročitao a vezana je za Koriolisov efekat.
Zbog ovog efekta reke na severnoj polulopti skeću prema istoku. Potkopavaju svoje zapadne padine. Ovo je neprekidni proces koji je pojačan tokom visokih vodostaja a izraženiji je na obalama velikih reka. Efekat je naročito vidljiv tamo gde su reke usečene u glinovite slojeve. Kod nas su to Tisa, Dunav i Sava. Kada su prisutni lesni sedimenti dolazi do odrona. Jedan od primera je Zemun, Gorni grad.


Da li je to baš tako nisam siguran.

Miljan

  • Gost
Odg: Meteorologija...
« Odgovor #7 poslato: 25. Januar. 2014. / 11:11:04 »
Korolisov efeka u Australijit. U lavabou kad ga napunis i izvuces cep voda koja pocne da otice se vrti u kontra smeru nego kod nas.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Meteorologija...
« Odgovor #8 poslato: 25. Januar. 2014. / 12:30:38 »
Ja mislim da nema nikakav efekat na manje vodene površine kao i da se ne vidi na kratkim odstojanjima.
Tako je jedan sveštenik 200 godina pre Koriolisa, pokušavajući da dokaže da je zemlja centar svemira i da se sve okreće oko nje, izveo teoriju....
Ako ispališ djule u nekom pravcu ono će zadržati taj pravac bez skretanja ako se zemlja ne okreće. Ako se okreće onda neće pasti na mesto koje čini pravu liniju sa cevi topa. Naravno, dokazao je da je zemlja nepokretna jer na kratkim odstojanjima taj efekat je neprimetan a i nije bilo preciznih instrumenata koji bi to dokazali ili osporili.
Sveštenik je time postavio osnovu za ovaj efekat i napravio prvi eksperiment na tu temu.

Miljan

  • Gost
Odg: Meteorologija...
« Odgovor #9 poslato: 25. Januar. 2014. / 14:37:33 »
U svakom slucaju alal vera za temu. Smatram da je Meteorologija izuzetno vazna,od zivotnog znacaja. Trebalo bi je maksimalno razraditi.

Van mreže pingvin44

  • NF clan
  • *
    • BG 969C
  • Brod tip: Šiklja
  • Dužina: 5,90
  • Lokacija: Zemun
  • Osp: UMČ
Odg: Meteorologija...
« Odgovor #10 poslato: 08. Februar. 2014. / 16:55:13 »
Odličan tekst o vetru na sajtu vremena
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1171048

 

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika