Horizont

[Dule]

У навигацији се користе следеће врсте хоризонта:
- хоризонт ока,
- геометријски хоризонт,
- морски хоризонт,
- радарски хоризонт,
- прави или астрономски хоризонт,
- обални хоризонт и
- вештачки хоризонт.


Хоризонт ока је она хоризонтална раван која пролази кроз око осматрача.
Геометријски хоризонт је кружница по којој купа са врхом у оку осматрача додирује површину земље као кугле.
Морски хоризонт је кружница која на морској површини ограничава видик, односно кружница која раздваја море од неба.
Радарски хоризонт је кружница на морској површини до које би стизали радарски таласи емитовани на некој висини преламајући се по законима рефракције. Удаљеност радарског је за око 6% морског хоризонта
Прави или астрономски хоризонт је хоризонтална раван која пролази кроз средиште земље, a са небеском сфером се сече по великој кружници.
Обалски хоризонт је ивица која дели море од копна и острва. Удаљеност обалског хоризонта мора увек бити мања од удаљености морског хоризонта.
Вештачки хоризонт је материјализована хоризонтална раван која одговара хоризонту ока.


 Подела хоризонта, ружа ветрова, означавање углова у навигацији
Кружница хоризонта је подељена на 360°, са 0° и 360° на месту северне тачке (N) и растом поделе у смеру казаљке на часовнику.
Уколико се кружница хоризонта подели симетралама N-S и E-W, добијају се четири главне или кардиналне тачке N, S, E, W

[Dule]

Следећом деобом квадраната симетралама добијају се још четири тачке NE, SE, SW и NW, тзв. интеркардиналне тачке. Ознаке ових тачака настају спајањем ознака кардиналних тачака између којих лежи.
Даљном деобом симетралама сваког од раније насталих осам сектора добија се још осам тачака које се означавају са три слова NNE, ENE, ESE, SSE, SSW, WSW, WNW и NNW. Како се свака тачка назива и ветар, кардиналне и интеркардиналне тачке називају се осам главних ветрова.
Поновном деобом сваког сектора добиће се још шеснаест тачака. На тај начин је добијено 32 тачке (ветра) на хоризонту, a угаона вредност између две тачке назива се ветар и има вредност 1/32 дела пуног круга 1ветар = 360/32 = 11,25° (1.5)
Оваква подела хоризонта назива се ружом ветрова и данас се не користи много за означавање углова.
Овакво означавање се задржало само за означавање правца ветрова, морске струје и таласа. При томе смером ветра или таласа се означава она тачка хоризонта одакле ветар или таласи долазе, a смер струје тачком на хоризонту куда струја тече.


Подела хоризонта (ружа ветрова) Ружа ветрова коришћена је у доба једрењака, a ова подела која се задржала на магнетским компасима (поред поделе на степене), назива се ружом компаса. Углови, a пpe свега курсеви u азимути на хоризонту се означавају на начин приказан на слици 1.5.


Означавање углова
- у кружној подели од 0 до 360° у смеру казаљке на часовнику од тачке N,
- у полукружној подели од 0° до 180° од тачке N или S преко тачке E или W, означавајући их ознакама кардиналних тачака,
- у квадрантној подели од 0° до 90° од тачака N или S према тачкама E или W, уз ознаку кардиналних тачака,
- ознаком ветра и
- бројем ветра.

[Dule]

Brod srednje veličine je težak  60.000 tona, dug je oko 250 metara i širok 35 metara s gazom od oko 12 metara kada je natovaren.
Evo nekih stvari koje na koje bi nautičar na krstarenju svakako morao da računa:
Ovakav će brod kod pune brzine nakon šijanja maksimalnom snagom ići još 0,7 nm (1.296,4 m) pre nego što se zaustavi.
 
Ako se kormilo naglo okrene pri punoj brzini, brod će ići još 0,22 nm (407 m) pre nego što krene u zadati kurs.
Visina oka onoga koji je na straži (gvardiji) na takvom brodu nalazi se na visini između 93 i 69 stopa (28 - 21 m), što zavisi od toga da li je brod opterećen ili ne. To daje distancu prema horizontu između 9 i 11 milja (16,7 – 20,3 km).
 
Zbog zakrivljenosti zemljine površine, udaljenost  koja se može videti po lepom vremenu, zanemarujući stvari kao što su refrakcija, zavisi od visine sa koje posmatrač na komandnom mostu gleda. Ako je stražar na mostu na visini od oko 30 metara i gleda jedrilicu s jarbolom visine od 12 m, on bi je mogao opaziti sa udaljenosti od 19 nm. Uglavnom je neće ni videti zbog njene male veličine na toj udaljenosti.
 
Kada se brod i jedrilica približe jedno drugom na 11,5 milja, jedrilica bi bila tačno na brodskom horizontu. Međutim, ako je vidljivost slaba ili je vreme oblačno, jedrilica još uvijek ne bi bila primećena. Pri plavom nebu i dobroj vidljivosti jedrilica bi bila viđena kao silueta na horizontu.
 
Kako bi se plovila približavala jedno drugom,jedrilica bi upala između horizonta i broda pa bi efekt siluete nestao i stopila bi se sa pozadinom talasa i njihovih kresta pa bi je ponovo bilo teško primetiti sa mosta broda. Kod oblačnog vremena ili izmaglice, uočavanje jedrilice bi  bilo  još teže.
 
Bilo bi mnogo praktičnije kada bi jedra bila narančasta ili crvena, ili bilo koje druge boje samo ne bele. Svaki stražar na mostu preporučio bi vlasnicima jedrilica da svoje brodove NIKADA ne boje u belo, crno, plavo, sivo ili zeleno. Žuto, crveno ili narandžasto bilo bi idealno.