Autor Tema: Kako se kalio nautičar  (Pročitano 2584 puta)

0 člana i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Kako se kalio nautičar
« poslato: 14. Februar. 2014. / 23:20:15 »
Nadam se da muka nije bila uzaludna i da će mnogi uživati čitajući. Prijatno  lkjhgfgfd




Navigacija je umetnost plovidbe sa jednog mesta na drugo, bezbedno i efikasno. Kad god tražite prodavnicu u tržnom centru ili se vraćate peške kući sa posla koristite alate ranih navigatora. Ali šta kada se nadjete na mestu koje ne prepoznajete, recimo u sred okeana?
Prvi zapisi o čamacima dovoljno velikim da nose robu za trgovinu je oko 3500 god. pne i tada je rodjena umetnost navigacije. Prvi navigatori se nisu udaljavali od obale i za navigaciju su koristili vidljive karakteristike na kopnu. Obično su putovali danju i tražili mirne luke gde su se sidrili preko noći. Nisu imali karte, kompase, GPS uredjaje...




Kada su počeli da krstare dalje od obale i kada nisu imali okom vidljive orjentire na zemlji morali su da nauče da odredjuju svoju geografsku širinu (sever – jug) posmatrajući visinu sunca tokom dana i zvezde Severnjače noću.


Brodovi su pratili i kretanje sunca sa istoka na zapad, kao i kretanje zvezda. Znali su gde je istok a gde zapad ali nisu mogli da odrede svoju geografsku dužinu. Kada jednom izgube kopno sa vidika oni nisu mogli da odrede koliko daleko su otplovili na istok ili zapad. Procene su zasnivane na merenju vremena plovidbe. Taj sistem se ponekad koristi i danas ali sa preciznim časovnikom i kompasom. Koristeći ovaj sistem moreplovac može utvrditi predjene distance od tačke do tačke množenjem brzine broda sa vremenom plovidbe.


Oni su za merenje vremena koristili peščanike a brzinu su merili posmetrajući koliko brzo prolaze alge ili plutajući predmeti pored trupa broda. Ti proračuni su bili daleko od preciznih.




Primorski navigatori (Egipat oko 1500 god. Pne) su se oslanjali na kombinovanje sondiranja dubine dugačkim štapovima trske, sunce ili zvezde i ružu vetrova da bi odredili  svoju poziciju kada im je kopno bilo van vidokruga.
Prva prekookenaska putovanja su pratile velike greške. Brodovi su bivali razneseni zbog iznenadne oluje ili greške kormilara. Vikinzi su redovno plovili do Islanda i Grenlanda izmedju 900. i 1000. god. pne orjentišući se prema suncu, zvezdama i vetrovima.




Pored toga što su morali biti izuzetno hrabri prvi navigatori su morali biti i kreativni kako bi konpenzovali nedostatak tehnologije. Floci Vilgjerdarsson, istraživač života Vikinga, pripisuje otkriće Islanda kavezu sa gavranovima. Kada su Vikinzi mislili da je zemlja blizu puštali bi jednog gavrana. Ako gavran kruži iznad broda neznajući gde da leti to je značilo da kopna nema na vidiku. Ako bi poleteo u jednom pravcu to je značilo da je ugledao kopno. Brod bi krenuo za njim znajući da će uskoro naići na kopno.
Jedan od najranijih veštačkih navigacionih alata je kompas. Mariner je rani oblik magnetnog kompasa (13. vek). U početku su ga koristili samo kada su oblaci zaklanjali sunce ili Severnjaču. To su bili vrlo primitivni kompasi. Navigator je trljao gvozdenu iglu o komad magneta i stavljao je na komadić slame koji je plutao u činiji vode. Igla je uvek pokazivala sever. Prvi pomorci su  smatrali kompas nepouzdanim. Verovatno zato što je igla pokazivala magnetni a ne pravi sever. U to vreme nisu razumeli šta se dešava niti da objasne varijacije pa mu nisu verovali ako plove nepoznatim oblastima.


Najpraktičnija upotreba kompasa u to vreme je bila da se indentifikuje pravac vetra kako bi odredili ružu od osam vetrova. Čak i nakon razvoja kompasa sa iglom koja se okretala oko osovine on nije bio pouzdan za nautičare sve dok nije shvaćena i dokumentovana varijacija.


Mnogo vredniji instrument je bila olovna sonda kojom se merila dubina i mogao da se odredi sastav dna. Na kraju konopca je bio olovni teg a sam konopac je bio označen za merenje dubine. Olovni teg je premazivan voskom da bi se uzeo uzorak dna.




Metod navigacije od jedne do druge dubine zasnovan na stanju dna je razvijen u 14 veku. Ovako bi objašnjavali kuda da plovite: „ Treba da plovite severno do dubine od 72 hvata i zone sivog peska. Zatim severno dok ne dodjete do mulja a zatim promenite kurs na istok-sever-istok.“ (72 hvata je 432metra)




Razvoj boljih navigacionih alata motivisan je trgovinom i mogućnosću da se otkriju bogate zemlje. Feničani i Grci su bili prvi mediteranski navigatori koji su plovili iz zemlje u zemlju kao i prvi koji su plovili noću. Prvi su počeli da upotrebljavaju svetlosne oznake na kopnu paleći vatre na visokim uzvišenjima.


Nekako u to vreme moreplovci su počeli da shvataju da bi mape bile od velike pomoći i počeli su da vode evidenciju o putovanjima i crtaju obale i obeležja na njima. Prve pomorske karte nazivaju se Portolan karte (oko 13. veka). Grafikoni nastali na ovčijoj ili kozijoj koži bili su retki i skupi, dobro čuvani kao tajna kako je se ne bi dokopali konkurenti. Ono što im je nedostajalo je tačnost a nadoknadjivala se lepotom crteža. Zemljište i luke na mapama su bili bogato ukrašeni prikazima zgrada i zastava.




Veličina zemljišta na tim mapama je više odraz značaja za trgovinu nego stvarne veličine. Mape nisu imale geografsku širinu i dužinu ali su imali ruže kompasa koje su postavljane izmedju važnih luka. Naravno, nisu bile baš precizne jer nije mogla tačno  da se meri razdaljina na moru niti je mogla da se pokaže sferna površina Zemlje na ravnom platnu.



Nautičari su paralelno koristili i Astrolab (Martin Behiam – 1484.) za merenje ugla horizonta i sunca ili zvezda da bi se utvrdila geografska širina. Astrolab je preteča mnogo lakšeg za upotrebu i preciznijeg sekstanta. Bio je težak za upotrebu na brodu koji se ljuljao ali je bio neprocenjiv kada se otkrije nova zemlja i iskrca. Tu se mogla prilično precizno utvrditi i ucrtati u kartu pozicija novootkrivene zemlje.


Opasnosti putovanja u to vreme su jasno ilustrovana Kolumbovim putovanjem. Njegov dnevnik otkriva da on nije znao kako da tačno izračuna geografsku širinu. Ali, kao i svi mornari u to vreme, znao je da tačno izračuna geografsku dužinu. Kada je naišao na Ameriku mislio je da je stigao do Indije.
Posle nekoliko nedelja na moru sa netačnim merenjem vremena možete napraviti grešku i od celih 1000 milja. Ove greške nisu mogle biti korigovane jer ih i nisu bili svesni. 


Veliki napredak je bio izum kojim se merila brzina broda. U suštini primitivni brzinomer. Dugačak konopac sa kofom na kraju i čvorovima vezanim na odredjenu dužinu. Mornar bi spustio kofu sa krme i brojao čvorove odredjeno vreme. Na osnovu toga su mogli da preciznije izmere brzinu broda. Ovaj uredjaj je odavno zamenjen savremenim uredjajima za merenje brzine a mi i dalje predjene milje na sat nazivamo čvorom. Uz pomoć sunca i zvezda moreplovac je znao svoju geografsku širinu a sa ovim uredjajem je mogao da odredi put koji je prešao i tako ustanovi i geografsku dužinu.


 


Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY (u izgradnji)
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Kako se kalio nautičar
« Odgovor #1 poslato: 14. Februar. 2014. / 23:25:50 »
Prva tačna predstava sfernog prikaza zemljine površine je Merkator projekcija (Gerardus Merkator – 1569. god.). Problem tačnog odredjivanja geografske dužine je odložilo korišćenje ovih mapa za 70 godina nakon što su napravljene. Tek 1701. godine su napravljeni grafikoni magnetne devijacije u različitim delovima sveta i magnetni kompas je postao pouzdan i tačan navigacioni istrument.



Ali kljuć za odredjivanje geografske dužine (koliko daleko ste na liniji istok - zapad) ležu u pronalasku preciznog uredjaja za merenje vremena. Tada je već bilo poznato da je Zemlja okrugla i da rotira oko svoje ose, da revolucija traje 24h... Ovo je postalo toliko važno da je država ponudila nagradu za pronalazak tačnog hronometra. Britansku nagradu osvojio je Džon Harison 1764. godine za svoj pomorski hronometar koji je imao grešku od samo jedne desetine sekunde dnevno.



Džems Kuk, koristeći Harisonov hronometar, je obišao svet i kada se vratio 1779. godine, njegovi proračuni zasnovani na hrnometru pokazali su se tačnim sa greškom od samo 8 km. Naučnik i ostvareni geometar Kuk je napravio tako detaljne i precizne mape da je zauvek promenio prirodu plovidbe jer su se mape brzo prihvatile u celom svetu. 
 
1884. godine medjunarodnim sporazumom je usvojeno da je nulti meridijan (00)Grinič. Pre toga su svi pomorski narodi imali svoje primarne meridijane pa je svaka zemlja imala svoje  mape.
Brodski hronometar je ostao skup ali neophodan navigacioni uredjaj. Radio prijemnik obezbedjuje ažurni vremenski signal sa primarnog meridijana u Griniču- Engleska.
 
20. vek je doneo nevidjeni napredak navigacionih uredjaja koje Kolumbo nije mogao ni u snovima da zamisli.
Podsticaj više nije trgovina i istraživanje već korišćenje u ratovima. Mnogi od ovih instrumenata i uredjaja su prilagodjeni za mirnodopsku upotrebu. Postali smo toliko zavisni od elektronskih uredjaja da većina rekreativnih nautičara danas ne zna da nacrta ni običan pravi kurs na mapi.
 
1907. godine Elmer Speri pronalazi žiroskopski kompas koji ispravlja devijaciju i igla počinje da pokazuje pravi umesto magnetnog severa.
1935. Britanski fizičar Robert Votson Vat pretstavlja prvi praktični radar. Koristi se da locira objekte izvan vidokruga odbijanjem radio talasa od njih. Radar može utvrditi prisustvo niza predmeta, njihovu poziciju u prostoru kao i veličinu i oblik, brzinu i pravac kretanja. Pored upotrebu na moru upotrebljavaju se se i za kontrolu vazdušnog saobraćaja.
 
Hiperbolički navigacioni sistem poznat kao Loran je razvijen u SAD izmedju 1940. i 1943. godine. Pokrivao je ograničen prostor što mu je bila velika mana pa je na kraju zamenjen GPS sistemom.

Van mreže sceka

  • NF tim
  • *
    • GORO 3
  • Brod tip: Glastron GS249
  • Dužina: 7,6 m
  • Lokacija: Marina GOGA
  • Osp: UMČ
Odg: Kako se kalio nautičar
« Odgovor #2 poslato: 15. Februar. 2014. / 07:59:02 »
Odlican film o Dzonu Harisonu i nastanku tog poznatog sata zove se Longitude i snimljen je 2000g. Mozete ga skinuti odavde: http://thepiratebay.se/torrent/9090256/Longitude_(DVDRip_2000)

Jos jedna zanimljivost je da se Dzon Harison i jedan od njegovih satova spominju u seriji Mucke - kada Del i Rodni pronalaze taj sat kod sebe u garazi i postaju bogati, posle njegove prodaje na aukciji!

 

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika