Autor Tema: Naše reke .....  (Pročitano 3070 puta)

0 člana i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže zorter

  • NF tim
  • *
    • Zorter
  • Brod tip: Kabinaš
  • Dužina: 8,5m
  • Lokacija: Šabac
  • MMSI: 912790007
  • Osp: UMČ
Naše reke .....
« poslato: 23. April. 2013. / 22:21:47 »
Šta sve "nose" naše reke?

Van mreže sceka

  • NF tim
  • *
    • GORO 3
  • Brod tip: Glastron GS249
  • Dužina: 7,6 m
  • Lokacija: Marina GOGA
  • Marina: Marina Porto Carras
  • Osp: UMČ
Odg: Naše reke .....
« Odgovor #1 poslato: 05. Novembar. 2017. / 18:33:44 »
Bez komentara:

http://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=401&cl=11

Ovo je bio jedan od razloga zbog koga sam svoj camac prebacio na more!

 juhgfd

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Naše reke .....
« Odgovor #2 poslato: 05. Novembar. 2017. / 22:15:15 »
Šta se dešava sa pogonom za preradu otpadnih voda na malim vodama?
Ranije se tu radilo punom parom. Nismo mogli da spavamo od buke mašina koje su radile i noću. Sada jedino reflektori rade.
Dokle se stiglo?

Van mreže Mezija

  • NF clan
  • *
    • Mezija
  • Brod tip: samogradnja
  • Dužina: 7.50
  • Lokacija: Stari Banovci
  • Osp: UMČ
Odg: Naše reke .....
« Odgovor #3 poslato: 05. Novembar. 2017. / 22:43:44 »
Spojeni su kolektori duz Visnjicke ulice sa fabrikom.
Busili su tunel godinama. Verovatno se ceka javno privatno partnerstvo kao sa deponijom.

zankiki

  • Gost
Odg: Naše reke .....
« Odgovor #4 poslato: 01. Februar. 2018. / 12:24:05 »
Mi što smo uzvodno od Beograda imamo velike sreće... Nije malo 2 miliona go*ana svako jutro...  lkjhgfvh

Van mreže Zox

  • NF clan
  • *
Odg: Naše reke .....
« Odgovor #5 poslato: 01. Februar. 2018. / 13:32:09 »
Рекао бих да си у праву Занкики. Најчешће сам од 10-35км од уласка Дунава у нашу земљу и чини ми се да је овде река чистија. Међутим, прочитао сам "Класификација већих река по степену загађености вода".

Образложено је следеће:
"Дунав је улазио у нашу земљу у просеку више са III него IV класом, а у профилу Велико Градиште је
са III али и II класом квалитета воде."


Није ми јасно како је чистији кад се од уласка у земљу сва канализација и отпад из фабрика улива у њега и како се крећемо низводно, уливају се и остале загађене реке и речице, па Нови Сад, Београд без икаквих пречишћавача отпадних вода итд. Улива се и Тиса која је IV степен загађења и др.

Прилог: КЛАСИФИКАЦИЈА РЕЧНИХ ВОДА СРБИЈЕ ПО СТЕПЕНУ ЊИХОВЕ ЗАГАЂЕНОСТИ

zankiki

  • Gost
Odg: Naše reke .....
« Odgovor #6 poslato: 01. Februar. 2018. / 13:34:59 »
Ja sam nedavno čitao neki naučni rad o tome, ali je bio podatak da je čistiji na izlasku iz zemlje, nego kod Bezdana... Tamo je izneta predpostavka da se zbog smanjene brzine vode i velike dubine u Đerdapu tamo dosta toga nataloži. Delovalo mi je da ima smisla.

Ali nije mi jasno ako je takvo stanje u Gradištu.

Van mreže Zox

  • NF clan
  • *
Odg: Naše reke .....
« Odgovor #7 poslato: 01. Februar. 2018. / 13:43:49 »
Разумем да се вода (до одређене мере) самопречишћава, али је загађење много веће. На целокупном току кроз нашу земљу свуда у већој или мањој мери уливају се отпадне воде. У овој класификацији наведена је "црна тачка" -ђердапска брана која успорава ток Дунава што за последицу има све веће наносе токсичног муља који ту и остаје.  И на крају закључак да је тамо чистији... Свашта...


Цитирам део текста:

"...Grad Beograd je inače jedini višemilionski grad u Evropi koji kanalizaciju direktno sprovodi u reke na kojima se grad nalazi, a u kojima se Beograđani kupaju. Jedan veliki kanalizacioni otvor koji govna i druge fekalije vodi direktno u Dunav nalazi se u Zemunu kod stare kapetanije, odnosno uzvodno od kupališta Lido na velikom ratnom ostrvu!

Pa ako se preko leta kupate na Lidu na Dunavu držite zatvorena usta i glavu iznad vode, ili se bolje tamo ne kupajte dok grad grad Beograd ne reši kanalizacione odvode na drugačiji način. Inače to nije i jedini direktni upliv Beogradske kanalizacije u Dunav, beogradske fekalije ulaze i kod Ade huje. Veći deo toga završava u rukavcu, pa celo tamošnje naselje smrdi, na ljudski izmet.

Kod bazena "25 maj", kanalizacija bez filtriranja takođe ide u Dunav, ali se zahvaljujući jakoj vodenoj struji miris fekalija tu ređe oseća, što Dorćolu daje prednost u odnosu na Višnjičku Banju, i priobalni deo Karaburme. Tamo obala smrdi više od jednom u mesecu i taj smrad vrlo često dopire daleko u prigradska naselja Lešće i Mirijevo.

Sava je takođe prepuna fekalija, a kod Brankovog mosta, u samom centru Beograda, celokupna gradska kanalizacija ide direktno u Savu, a i celo priobalje je okupirano splavovima, restoranima, sojenicama, koji nikakvim zakonom nisu dozvoljene (a, Turistička organizacija Beograda se hvali ovim "atrakcijama" i preporučuje ih gostima!) a odvodi toaleta iz tih restorana idu direktno u reku. U reci Savi su se iz tih razloga takođe pojavile alge i koncentracija bakra je deset puta veća od dozvoljene, a lokalni pecaroši (alasi), nabavljaju za beogradske restorane ribe iz takve reke a ugostitelji je reklamiraju kao "svežu"!..."

Извор: http://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=401&cl=11

zankiki

  • Gost
Odg: Naše reke .....
« Odgovor #8 poslato: 01. Februar. 2018. / 14:00:33 »
Ja kad sam žedan a nema vode u blizini popijem koji gutljaj iz Dunava... Nikad mi još ništa nije falilo.
Doduše, kao što rekoh, uzvodno smo od Beograda.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Naše reke .....
« Odgovor #9 poslato: 28. Januar. 2021. / 22:30:41 »
Evo zanimljivog teksta kapetana Gorana Stanimirov na sajtu Udruženja ladjara


https://udruzenjeladjara.com/blog/2018/10/09/ubijanje-naseg-dunava-zapisi-sa-reke/



Kao osoba koja je odrasla na obalama Save i Dunava a kao jedan od mnogih ljudi koji rade na brodovima u unutrašnjoj plovidbi i koji plove od Severnog do Crnog mora, pored svih dogodovština, raznih poznanstava i priča, jedan utisak je ipak upečatljiv i meni konstantno na pameti: Dunav koji protiče kroz teritoriju naše zemlje kao da je drugačiji od onog koji izvire kod Švarcvalda i protiče kroz Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku itd.
U čemu je razlika, tačnije zašto tako mislim pokušaću da objasnim u nastavku.
Neće biti govora o karakteristikama plovnog puta, obeležavanju plovidbenih sektora, mostova i krivina, vec onako obično i ukratko, o ekologiji i očuvanju prirode, tačnije živog sveta u prirodi, nama ipak ne tako važnoj temi.
Za početak ću pomenuti reku Rajnu, može se reći najvažniji/najprometniji plovni put Evrope.
ista je duga 1320km, od kojih je plovno 863km, tačnije do grada Bazela. Na svojim obalama ima na desetine velikih industrijskih centara koji svojim radom doprinose ekonomskom razvoju država, ali istovremeno u mnogome utiču na životnu sredinu.
Treba pomenuti opšte poznatu činjenicu da se uporedo sa ekonomskim razvojem povećava i naseljenost grada/regije, a zatim se ponovo povećava (nepovoljni) uticaj na floru i faunu.
U Bazelu je 01.11.1986 godine, došlo do ekološke katastrofe kada se zapalilo skladište sa raznim hemijskim materijama, koje su kasnije našle put do tokova Rajne, što je dovelo do pomora ribe i živog sveta u vodi, nekih vrsta čak i do istrebljenja, a snabdevanje vodom za piće bilo je onemogućeno, tačnije zabranjeno. Sve ovo je dovelo do organizovanja Rajnskih drzava, kako bi se katastrofalno stanje popravilo i na dalje pratilo, sa ciljem izbegavanja sličnih nezgoda.
Danas reka Rajna izgleda potpuno drugačije. industrija se neprestano razvija, Duizburg je najveća rečna luka u Evropi, gradovi rastu, ali ipak živi svet se vratio u pređašnje stanje. Jegulje su ponovo čest ulov pecaroša, radi se na povratku lososa, a sam kvalitet vode je na zavidnom nivou i istu koristi preko 20 miliona ljudi koji žive u državama Rajnskog sliva.
Nadležni organi kontrolišu industriju (u Nemačkoj se voda testira na svakih 6 minuta, 24 časa dnevno i na najmanju promenu u kvalitetu/sastavu vode, istog trenutka se obaveštavaju nizvodni gradovi a fabrike u zoni testiranja se privremeno zatvaraju do okončanja istrage), učesnicima rečnog saobraćaja su na raspolaganju obalni kontejneri za odlaganje otpada kao i brodovi koji će primiti staro ulje/filtere, sadržinu fekalnih tankova ili otpadne vode iz ugostiteljskih objekata duž obale. Pošto je akcenat svega napisanog na rečnom saobraćaju, valja spomenuti da su lađari prosto u obavezi da sačuvaju dobijenu potvrdu o “odlaganju” otpada, kako bi bili ispravni u slučaju kontrole.
Danas Dunav, druga Evropska reka po dužini sliva izgleda slično, ali nažalost, samo do naše granice.

iz nekog razloga, nakon ulaska u teritorijalne vode Srbije, ljudi zaboravljaju na pravila i propise, zdrav razum kao da nestaje i radi se sve ono što je bilo gde u svetu strogo kažnjivo, a sve to na štetu stanovnika Srbije.
Brodovi koji plove našim vodama bez kontrole mogu da ispuste sve ono što im je na teretu, a za šta bi u inostranstvu platili odlaganje, jer prosto – reč je o materijama opasnim po životnu sredinu. isto tako, da li zbog manjka mesta za odlaganje otpada na obali, nepostojanja kontrole ili neodgovornog ponašanja, zatičemo gomile smeća u matici reke. Možda ovom poslednjem dosta pomažu ugostiteljski objekti duž obale i bahati pojedinci, ali to svakako nije ni toliko bitno.
U naše reke se iz fabrika bez bilo kakve kontrole i reda ispušta sve i svašta, pa smo svedoci bezbroj događaja gde se u centru grada boja vode menja iz sata u sat, a reakcije nadležnih nema ili se odgovornost prosto prebacuje sa jedne službe na drugu, sve dok voda ne odnese otrove dalje, a javnost zaboravi na nemili događaj. Sa svakim sličnim slučajem se uništava biljni i životinjski svet, što može imati nesagledive posledice po društvo u celini. isto tako moramo biti svesni činjenice da i sami koristimo tu vodu u svakodnevnom životu.

Nema potrebe svaljivati krivicu na nekog drugog ili tražiti izgovore, već se na vreme, tačnije čim pre, okrenuti problemu i raditi na onome što su drugi uveliko sproveli u delo: kontrolu industrije, prečišćavanje komunalnih otpadnih voda iz gradova, suzbijanje divljih deponija, dovoljan broj kontejnera na obali, obavezno uvođenje brodova za prihvat otpada sa plovnih objekata, kao i kontrola istih i ono najbitnije – edukacija najmlađih.
Naftne mrlje, pomor ribe, nepregledni niz džakova smeća, leševi uginulih domaćih životinja, plastičnih flaša i ostalog smeća mogu postati prošlost, samo i jedino ako se sami potrudimo da nešto promenimo na bolje.

Možda nam ipak, pre svih gore navedenih mera, treba malo zdravog razuma, jer ukoliko sami ne želimo sebi da pomognemo, niko drugi to neće uraditi umesto nas.

Kapetan Goran Stanimirov
zapovednik vrste A

Van mreže budens72

  • NF clan
  • *
    • Carpe Diem
  • Dužina: 10,3m
  • Lokacija: Petrovaradin
  • Marina: Dunavac
  • Osp: UMČ
Odg: Naše reke .....
« Odgovor #10 poslato: 30. Januar. 2021. / 08:37:25 »
Bravo za tekst! Na žalost to je naša stvarnost i mnogo vode će proteći Dunavom dok se stvari ne promene a sve zavisi od nas samih i naravno države koja je,čini mi se, totalni antisluhista za ovakve stvari . Činjenica da smo jedina zemlja u slivu Dunava koja nema fabrike za preradu otpadnih voda dovoljno govori o tome.

 

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika