Autor Tema: Uticaj migracije ribe na ribolov  (Pročitano 203 puta)

0 člana i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Uticaj migracije ribe na ribolov
« poslato: 09. Maj. 2021. / 17:37:10 »
Jos za vreme stare Jugoslavije vršena su istraživanja o migraciji riba na Dunavu, Savi i Tisi. Rezultati višegodišnjeg ispitivanja su publikovani.
Iz njega se vidi da som najmanje migrira a deverika najviše od svih slatkovodnih riba kod nas.
Svaki ribolovac bi trebalo da pročita.
Som
Som nema izrazita migraciona kretanja pa se može smatrati više kao stacionarna riba verna najbližoj okolini svog boravišta. Tako, som sa markicom Bgd. 3555, kada je pušten u vodu gde je i ulovljen, nije se pokrenuo za 255 dana ni nzivodno ni uzvodno, već je živeo na mestu markiranja i ranijeg ulova. Som sa markicom Bgd. 449, koji je boravio u Savi 98 dana, imao je uzvodnu migraciju od 57 km. Najveći broj markiranih somova imao je nizvodnu i uzvodnu migraciju samo oko 2-3 km. Ovo su rezultat praćenja migracije 1036 primeraka markiranih somova u Savi, Dunavu i Tisi. Ipak, kod soma je uočen veliki prirast težine od dana markiranja do dana ponovnog ulova. Tako je interesantno pomenuti i slučaj soma markiranog u Apatinu, km 1401., sa markicom Bgd. 3470. Ovaj som je proveo u vodi 9 meseci i pet dana. Prvi put je ulovljen na km 1392. i odmah nakon premeravanja pušten u Dunav skoro na istom mestu na kome je markiran, na km 1401. Taj isti som po drugi put je ulovljen na km 1400. Ponovo je premeren i ponovo pušten na km 1401. Pri drugom premeravanju, posle boravka od 9 meseci i 5 dana, utvrđeno je da je mesečni priraštaj prosečno iznosio 90 grama. Treći put nije mogao biti premeren pošto njegov ulov nije bio prijavljen stručnoj službi. Ova uočena pojava, potvrđena i praćenjem kretanja markiranih somova u Dunavu, Savi i Tisi, još jednom nam ukazuje na biologiju ove vrste ribe, koja kao izraziti grabljivac koji lovi iz zasede nema izrazitu migraciju, već se drži pretežno svoga staništa, sem u slučajevima vrlo visokihvoda, kada se kreće i na nešto dužim relacijama.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Uticaj migracije ribe na ribolov
« Odgovor #1 poslato: 09. Maj. 2021. / 17:39:54 »
Smuđ
Smuđ ima sasvim drugu karakteristiku migriranja. Tako, u uzvodnom putovanju kretao se u sve tri panonske reke od 1 do 56 km. Najdužu uzvodnu migraciju ostvario je u Savi smuđ sa markicom Bgd. 440, koji je za 17 dana boravka u vodi prevalzio uzvodno 56 km. Najdužu nizvodnu migraciju imao je smuđ sa markicom Bgd. 289, koji je isto tako za 17 dana prešao nizvodno 299 km u Dunavu. Ovaj smuđ je markiran u Tisi ispod Titela, na 9. km, a ulovljen u Dunavu na 925. km, kod sela Mala Vrbica. Dnevno je plivao nizvodno prosečno po 17,5 km. Morao je da prođe kroz Đerdap, gde je delovao i faktor negativnog reotaksisa. Pošto se nije mogao opirati jakoj vodenoj struji u Ðerdapu, imao je tom prilikom i pasivnu migraciju. Sada do te pasivne migracije na ovom delu Dunava više neće dolaziti pošto je izgradnjom brane hidroelektrane na dužini od preko 200 km stvoreno veliko Ðerdapsko jezero. Na osnovu samo ove uočene pojave u migraciji riba i novonastale hidrološke situacije doći će do ozbiljnih promena u migraciji ekonomski važnih vrsta riba u Dunavu, pa i u celom Panonskom bazenu, io čemu se mora voditi računa kako u privrednom tako i u sportskom ribolovu.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Uticaj migracije ribe na ribolov
« Odgovor #2 poslato: 09. Maj. 2021. / 17:40:26 »
Deverika
Deverika, kao ekonomski značajna vrsta ribe u svim rekama Panonske nizije, a posebno u Dunavu, pokazuje sasvim drugu sliku u okviru migracije riba. Kao izrazito jatna riba, na osnovu rezultata istraživanja njene migracije, može se smatrati ozbiljnim migrantom, s velikim radijusom migriranja. Ona migrira daleko ne samo u jednoj reci, već prelazi i iz reke u reku, i to kako u nizvodnom, tako ii u uzvodnom migriranju. Utvrđeno je, na primer, da je deverika Bgd. 6264, koja je markírana u Tisi kod Titela, na 9. kilometru, migrinala nizvodno u Dunav, a zatim za vreme od 118 dana putovala uzvodno uz Dunav i prešla ukupno 185 km, kada je ulovljena na 1397. km Dunava. Deverika Bgd. 244. markírana u Savi na 158. km, plivala je u toku 414 dana uzvodno, došla do ušća reke Bosne, i ulovljena posle 188. km uzvodnog putovanja u reci Bosni na 32. km. Najmanja migraciona kretanja deverike u nizvodnom pravcu iznose do 3 km, a u uzvodnom pravcu 188 km. Prelasci u migraciji iz jedne reke u drugu su vrlo česti i intenzivni. Tako su zapažena kretanja iz Dunava u Savu, a odatle u Kolubaru, ili pak iz Save nizvodno do Dunava, zatim uz Dunav u Tisu. Ova zapažanja govore u prilog činjenici da je deverika, kao jatna riba, izraziti migrant i u uzvodnom i u nizvodnom pravcu, i to kako za vreme mresne tako i za vreme prehrambene migracije. Izučavanja iz oblasti migracije šarana na Dunavu i pritokama, kao i na Skadarskom jezeru, daju sasvim drugu sliku u odnosu na opisane migracije soma, smuđa, kečige i deverike.

Van mreže Dule

  • NF tim
  • *
    • DIVAS
  • Brod tip: TY
  • Dužina: 13,5 m
  • Lokacija: Ada Ciganlija
  • MMSI: 279212134
  • Osp: Skipper 100 bt
Odg: Uticaj migracije ribe na ribolov
« Odgovor #3 poslato: 09. Maj. 2021. / 17:42:10 »
šaran
Na osnovu dugogodišnjih istraživanja migracionih kretanja šarana u Dunavu i pritokama, sa 4542 primerka markiranih šarana različite uzrasne strukture, bilo je moguće dati i određen prikaz te migracije. Naime, utvrđeno je da su se svi markirani šarani kretali u malom radijusu uzvodniog ili nizvodnog putovanja ili pak izlaska na plavnu zonu, u dužini oko 15 kilometara. Ovo se odnosi na sve one primerke s markicama koji su proveli u vodi od najmanje 20 dana pa do 953 dana. Ova migraciona kretanja uglavnom su bila usmerena u pravcu plavne zone u periodima visokih poplavnih voda, i to u pravcu ritova, bara i stalnih voda na terenu između obale i odbrambenih nasipa. Čak i primerci koji su dva i tri puta lovljeni sa markicom na istom području reke i uvek ponovo puštani sa istog mesta na kome i markirani mignirali su oko 15 km i u pravcu plavne zone.
Ova migraciona kretanja javljaju se češće u proleće, »odnosno pred mrest i za vreme mrešćenja, što još jednom potvrđuje naše zaključke da je najintenzivnija i najmasovnija migracija šarana u panonskim rekama baš za vreme mresüa, a to znači da je izazvana nagonom razmnožavanja.
Metodom markiranja ne ustanovljava se samo migracija šarana i drugih vrsta riba, već i tempo rastenja, ali po uzrasnoj strukturi. I na tome polju postignuti su vrlo interesantni rezultati do tada nama nepoznati. Tako, na primer, u pogledu brzine i tempa rastenja šarana svaku pažnju privlače podaci o šaranu s markicom Bgd. 75, koji je markiran na 1140. km Dunava, na mestu Vodice. Posle dve godine, sedam meseci i 16 dana, taj šaran je ulovljen (24. aprila 1955) u Ivanovačkom Dunavcu, samo tri kilometra u nizvodnom pravcu, ali na plavnoj zoni. Pri markiranju bio je uzrasta 2+ godine i težak samo 220 grama. Prilikom ulova s markicom utvrđena mu je težina od 4.680 grama, kao i uzrast od 5+ godina.
Na istom području ulovljena su još dva primerka šarana, sa markicama Bgd. 20 i 22, koji su proveli u vodi dve godine, šest meseci i 19 dana. Oni su takođe imali vanredan tempo rastenja, koji se inače postiže samo još u ribnjacima s godišnjim prirastom od 1560 grama.
Godišnji prirasti dunavskog šarana na ovom području su izvanredni, ali su ova istraživanja istovremeno potvrdila da se markirani dunavski šarani nisu kretali dalje od 3 km od mesta markiranja. Iz ovih primera egzaktnog praćenja ne samo migracije već i osobenosti rastenja možemo sagledati kako mogu biti velike razlike u minimumu i maksimumu rastenja dunavskog šarana. Nesumnjivo je da su za takav rast i migraciju šarana od presudnog značaja raznoliki ekološki faktori koji imaju neposredan uticaj na rast i migraciju šarana u Dunavu li koji su povezani i s hidrološkim faktorom, kao i s bonitetom zemljišta plavne zone, ali zi s genetskim faktorom, koji se ne bi smeo izostaviti prilikom proučavanja kompleksa migracije li rastenja šarana u  Dunavu i pritokama.
Najduža nizvodna migracija šara.na ostvarena je sa 15 km, a najduža uzvodna kretanja sa 14 km. Bilo je primeraka koji su proveli u Dunavu, Savi i Tisi i preko 50-60 dana a da nisu migrirali ni nizvodno ni uzvodno, već ostali na mestu markiranja. Na osnovu ovih rezultata praćenja migracije šarana u Panonskom basenu može se potvrditi da je šaran riba verna svom prvobitnom staništu, odnosno okolini mesta mrešćenja i da je migracija uslovljena pretežno faktorom razmnožavanja li bolje ishrane za vreme visokih voda i poplava.

 

NF servisi

Plovila članova foruma

Vodostaj

Video

NF linkovi

Dunav - marine i pristani

Sava - marine i pristani

Prijatelji foruma

 
Tehnonautika